Пчелари у Херцеговини посљедње три године имају много мањи принос меда него раније, код неких је преполовљен, а често потпуно изостаје медобрање упркос њиховом великом труду.

У домаћинству Вучинић, које се производњом природног домаћег меда бави већ педесетак година, Срни је речено да је медобрање већ трећу годину у Херцеговини веома лоше.

Пчелари, како су истакли, не знају тачан разлог смањеним приносима меда јер све раде исто као и раније, али претпостављају да, између осталог, лоше утичу климатске промјене и све веће суше.

“Kод нас су пчеле здраве и јаке и водимо рачуна о свему, селимо их и по четири пута годишње на различите, цвијетом богате локације, у околини Требиња и Билећког језера. Да то не радимо имали бисмо много мање меда”, кажу у домаћинству Вучинић.

Ово домаћинство, које има око 300 кошница, када добро роди мед убере годишње осам до девет тона меда који врцају три пута, а сада кажу у овој кризи медобрање није било лоше, али ни одлично, већ се може рећи да је добро.

Раније би се, како истичу, десило можда сваке пете године да буде лоша година за медобрање, а сада су лоше три године узастопно, иако очекују да ће ситуација убудуће бити боља, захваљујући труду и вишедеценијском искуству које имају у том послу.

Вучинићи кажу да се цијели живот баве пчеларством и да породично живе од тога, да никад нису узели кредит, нити један фенинг од било кога за тај посао, за који истичу да је добар, али и јако захтјеван ако се ради како треба.

“Имамо све, не тражимо ништа, ни било какве подстицаје, само да се ситуација стабилизује и буде мало љепше вријеме и да се врати старо медобрање. Не смије се шкртарити на улагању, селидби пчела и мора бити све чисто и уредно да не би пчеле бјежале из кошница, а восак не смије бити стар и мора се годишње мијењати”, истакли су у овом домаћинству.

Они кажу да често селе кошнице и да зато имају различите врсте меда, почев од ливадског, меда са кадуље, зановијети, клена, јавора, а производе и прополис и матичну млијеч.

Потражња за херцеговачким медом, за који кажу да је изузетно здрав ако се добија на квалитетан начин, велика је посебно од избијања епидемије вируса корона.

У домаћинству Вучинић истичу да, било код куће или на пијаци, могу да продају колико год меда да имају, те да имају купце широм Републике Српске, у Србији, региону, али у неким европским земљама.

Цијена меда у Херцеговини у посљедње вријеме је порасла и килограм кошта од 18 KМ до 22 KМ.

The post Мањи принос меда у Херцеговини него раније appeared first on ФИЛТЕР.