Највећи пословни догађај у Републици Српској и БиХ -Јахорина економски форум окупиће велики број учесника, укључујући угледне привреднике из свијета, најавио је предсједник организационог одбора овогодишњег форума Горан Рачић.

Рачић је рекао да ће током форума ће бити разматрано више тема, односно све што тренутно у економском смислу оптерећује привреду, а све како би се дошло до одређених рјешења и препорука .

“Ове године смо планирали да се бавимо пост ковид економијом. Ипак, најновији догађаји изазвани сукобом у Украјини су нас натјерали да промијенимо тему која сада гласи “Глобални економски изазови и прилике” “, рекао је Рачић.

Јахорина економски форум биће одржан 26. и 27. априла под покровитељством предсједнице Републике Српске Жељке Цвијановић, Владе Српске и Савјета министара.

Један од панелиста биће и Здравко Зечевић, извршни директор Европског добровољног пензионог фонда. Зечевић је у Јутарњем програму говорио о све израженијем недостатку радника у Републици Српској, јавља РТРС.

The post Јахорина економски форум окупиће велики број учесника appeared first on ФИЛТЕР.

Због мањка радника скоро свих профила пословна заједница Српске упутиће захтјеве Влади РС и Заводу за запошљавање РС да се повећа број издатих радних дозвола за странце.

Наиме, како каже Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, за један дио послова има заинтересованих страних радника из Турске и Бангладеша, који би радили за оне плате које домаћи послодавци нуде.

“Стога смо у неком наредном периоду спремни на повећан број долазака радника из иностранства”, казао је Тривић и додао да неке бранше неће моћи да послују без тога. Kако је рекао, постоји више узрока мањка радника у Српској, а један од њих је и одлазак људи у иностранство.

“Оно што послодавци могу да раде је да повећају плате и то и раде, али оно што наше анкете међу људима који одлазе говоре је и то да добар дио њих одлази зато што су незадовољни стањем у држави, у здравству, образовању…”, казао је Тривић.

Да је евидентно да имамо проблем с недостатком радне снаге у скоро свим привредним областима потврдио је и Спасоје Албијанић, директор предузећа “Монтинг монтажа” Бијељина.

“Доста људи је отишло у иностранство, а код нас се створила перцепција брзе и лаке зараде без покрића у стручности и раду”, казао је Албијанић.

Додао је да у њиховој фирми недостаје електричара и бравара, те да би без проблема одмах могли запослити 20 радника.

Да и обућарски сектор има проблема с радницима за “Независне новине” потврђује Раденко Бубић, директор Фабрике обуће “Дермал” из Kотор Вароша. “И ове године је настао проблем с радницима јер се велики број њих опет упутио у европске земље”, казао је Бубић.

Мањак радника није заобишао ни сектор угоститељства, истиче Далибор Шајић, предсједник Удружења послодаваца трговине, туризма и угоститељства РС.

“Овај сектор већ годинама има све мање радника, тако да покушавамо да са Владом РС предложемо неке мјере које ће стимулисати раднике да остају у Српској”, казао је Шајић, истичући да је домаће тржиште радне снаге најјефтиније у региону.

Да је Српска дошла у ситуацију да радника било које професије нема ни за лијека и да ћемо бити принуђени да увозимо раднике каже и Јован Братић, директор Занатско-предузетничке коморе РС.

Kао разлог мањка на тржишту и Братић истиче то што радници одлазе у иностранство, гдје су, такође, дефицитарни кадар, а знатно боље плаћени него у БиХ.

Подсјетимо, како смо раније писали, због недостатка радне снаге зворничка грађевинска фирма “Јокић инвест” тражи раднике и у Азији, а прије двије године је запослила 10 држављана Бангладеша, док ове године планира да доведе 22 нова радника.

“Велики број домаћих радника који су изучили занат отишао је у иностранство, тако да на нашем тржишту скоро да нема радника, а посебно је тешко наћи мајстора у грађевинском сектору”, казала је тада Маријана Миловић, извршна директорица овог предузећа.

The post Због мањка кадра Српска принуђена на увоз радника appeared first on ФИЛТЕР.

Министар привреде и предузетништва Републике Српске Вјекослав Петричевић потписао је данас уговоре са 50 привредних субјеката о додјели подстицајних средстава за директна улагања.

Петричевић је након потписивања рекао новинарима да су данас уговоре потписали са привредним субјектима са подручја Бирча, Бијељине, Херцеговине и Сарајевско-романијске регије из свих индустријских грана, од текстила, металне, дрвопрерађивачке индустрије, а који су највећи учесници у развоју привреде Републике Српске.

Петричевић истиче да је кроз овај пројекат подршке за 207 привредника у Републици Српској за набавку нових технологија и опреме отворено 330 нових радних мјеста, а Министарство је за ове намјене обезбиједило седам милиона KМ. Пројекат се реализује средствима Свјетске банке.

“То су радна мјеста која су добро плаћена, јер се ради на модерним машинама и савременим технологијама које захтијевају процесе обуке што утиче на квалитетније плаћена радна мјеста”, појаснио је он.

Министар је нагласио да ће исти услови јавног позива бити и за идућу годину, а да ће Министарство настојати да обезбиједи више средстава – између 10 и 15 милиона KМ.

Петричевић истиче да се свака уложена марка за набавку нових технологија може вишеструко вратити кроз буџет, а прије свега кроз запошљавање.

“Драго ми је да смо данас имамо прилику да се међусобно упознају и привредници, а и ми као ресорно министарство да имамо директан контакт са њима”, рекао је он и додао да ће и у будућности бити отворени за сарадњу.

Петричевић је додао да ресорно министарство, заједно са Унијом удружења послодаваца и Привредном комором Српске, ради на програму економске политике за идућу годину и сигуран је да ће кроз један такав однос стварати боље услове и одређеним мјерама Владе Републике Српске утицати на привредни раст, који је забиљежен и за девет мјесеци ове године и циљ је да тако остане идуће године.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је добру сарадњу градске управе и Владе Републике Српске, а у овом случају са Министарством привреде и предузетништва.

Ћосић је нагласио да су привредници са овог подручја инвестирали 12 милиона KМ од укупно 64 милиона, а 207 привредника је конкурисало из цијеле Републике Српске.

Он каже да је са министром договорено да Министарство идуће године учинити додатни напор да Влада увећа износ ових средстава, а градска управа ће се са Градском развојном агенцијом потрудити да одмах у јануару анимирају један број привредника са подручја града Источно Сарајево да квалитетно испуне своје апликације и да обезбједе дио средства за нова улагања, што ће резултирати увођењем нових технологија и запошљавањем нових радника.

Директор фирме “Новоформ” из Бијељине Предраг Бајић, која се бави производњом унутрашњих собних врата, вањске столарије и ентеријерског намјештаја, захвалио се надлежном министарству и Влади Републике Српске што су обезбједили средства за подстицај, која им много значе.

Он је нагласио да се овим послом баве већ 23 године и налазе своје тржиште у Аустрији, Њемачкој и Швајцарској и постоји тенденција раста тржишта.

Бајић каже да они извозе финални производ, а вирус корона успорио је њихове активности, али ће им ова средства добро доћи за инвестиције у нову опрему, повећање капацитета и запошљавање радне снаге која је данас дефицит.

Директор акционарског друштва за производњу позамантерије “Нови еластик” Власеница Јелена Пепић захвалила је Влади Републике Српске и ресорном министарству на пруженој подршци кроз директне инвестиције и улагања у производњу, развоју нових технологија и новом запошљавању.

Пепићева је нагласила да је овим пројектом Влада Српске омогућила и малим предузећима текстилне индустрије да инвестрају, проширију своју производњу, јачају конкурентност и додатно запошљавају.

Она истиче да је “Нови еластик” Власеница мало предузеће са петнаестак запослених, али имају традицију око 60 година и од 2008. године су у власништву Владе Републике Српске.

“Пројектом смо предвиђели набавку нове машине за фине траке, чипке, еластичне и нееластичне траке”, рекла је она и изразила наду да ће Влада и Министарство и у будућност реализовати пројекте за подршку привредном сектору као носиоцу развоја Српске.

The post Источно Сарајево: Петричевић потписао уговоре са 50 привредника appeared first on ФИЛТЕР.

Привреда Српске показала је виталност у вријеме пандемије, што потврђује податак да су привредници лани зарадили скоро 114 милиона марака више у односу на годину раније.

У Привредној комори РС наводе да је финансијске извјештаје за прошлу годину Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге предало 10.248 правних лица, што је за 89 више у односу на 2019. годину.

Према њиховим подацима, укупни приходи износили су 21,11 милијарди марака, што је за око 413 милиона КМ мање у односу на годину раније. Истовремено, пали су и укупни расходи за 768 милиона марака и износили су 19,41 милијарду марака.

– Укупан нето добитак износио је 1,87 милијарди марака, што је за 113,86 милиона КМ више у односу на 2019. годину – показују подаци Привредне коморе. Осим тога лани је смањен и нето губитак за скоро 246 милиона КМ у односу на упоредни период.

Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић појашњава за “Глас Српске” да податак о смањењу прихода у привреди показује негативан утицај вируса корона на привреду.

– Важно је да су упркос потешкоћама привредници показали друштвену одговорност, јер не само да није дошло до отпуштања радника у години пандемије, већ је дошло до благог раста броја запослених у прерађивачкој индустрији. Уз све изазове на које су наилазили привредници дошло је и до раста бруто зарада за 149 милиона марака, а то је утицало на раст просјечне плате – рекао је Благојевић. Због проблема које је донијела пандемија, појашњава Благојевић, привредници се нису одлучивали на дугорочна задужења, већ су били фокусирани на одржавање ликвидности те су више били окренути краткорочним зајмовима.

– Сигурно је да би да није било пандемије одређен износ добити био реинвестиран, овако већина је због неизвјесности штедјела – казао је он.

Извршни директор Удружења економиста РС SWOT Саша Грабовац рекао је да су ови резултати помало изненадили све.

– Домаћа привреда, која је на нижем нивоу у односу на земље Европе, показала је виталност и радује чињеница да су се привредници успјели снаћи и пронаћи алтернативу када је ријеч о снабдијевању репроматеријалом. Очигледно је да су покренули производњу чим се ситуација мало стабилизовала, а неки су се и успјешно преоријентисали с циљем опстанка – рекао је Грабовац. Све то, додао је, уз чињеницу да су резултати у 2019. години у односу на неке раније били лошији, објашњава добар резултат привреде у прошлој години.

– Мјере Владе РС које су предузете очигледно су спријечиле већи раст незапослености и веома је важно да у овом периоду опоравка наша привредна друштва све изазове дочекују спремна, јер су успјели да сачувају радну снагу – истакао је Грабовац.

Обавезе

Према подацима Привредне коморе РС дугорочне обавезе лани износиле су 6,97 милијарди марака и смањене су за 302,22 милиона, док су краткорочне обавезе у износу од 10,88 милијарди КМ повећане за 637,57 милиона КМ.

Коефицијент текуће ликвидности износио је 1,1 одсто, што је мање у односу на 2019. годину, када је износио 1,13.

The post Привредници зарадили 114 милиона КМ више appeared first on ФИЛТЕР.

На Економском факултет Универзитета у Источном Сарајеву данас је одржан округли сто о теми „Стратешки изазови туристичког развоја у пандемијском периоду“. Учествовали су представници 11 институција и организација чији је рад од значаја за сектор туризма.

Проф. др Радомир Божић, декан Економског факултета, истакао је да је главно питање како одговорити на изазове туристичког сектора, туристичке привреде и пословања у пандемијским условима.

“Размијенићемо мишљења о томе како је могуће у овим актуелним условима побољшати и олакшати финансирање тог сектора. Имамо студијски програм Туризам и хотелијерство и наши представници су већ мјесецима активно укључени у активности на припреми стратешких докумената и на локалном, и на нивоу Републике Српске. Сматрамо да имамо ресурсе и потенцијале да можемо дати свој допринос стратешком развоју овог сектора, то је друга тематска цјелина. Разговараћемо о томе каква је тренутно туристичка понуда Републике Српске и у БиХ и како би се она систематски могла унапређивати и стварати претпоставке и услове да туристички сектор значајније допринесе расту домаћег производа и стандарду становништва”, рекао је Божић.

Доц. др Предраг Млинаревић, продекан за наставу на Економском факултету, рекао је да су теме подијељене у двије цјелине. Прва се односи на приступ финансијама, а друга на структуру туристичке понуде.

„Ми смо у контактима са Удружењем хотелијера и угоститеља спознали да они имају проблема у приступу кредитима у времену када је тај сектор био најизложенији .Та неликвидност је повукла велики број предузећа у стечај и пропадање. Радили смо истраживање у коме се показало да комерцијалне банке посматрају предузећа из туристичког сектора у вријеме кризе ризичнијим. Тако да се предузећа сусрећу са кредитним рестрикцијама. Ако је нешто, можда, добро из ових криза, то је да можемо извући закључке и направити механизме који би се активирали када дође до сличних криза. Тада ти маханизми неће бити изнуђени, већ ћемо јасно знати шта морамо активирати и дати тај финансијски “појас за спасавање”, појаснио је Млинаревић.

Процјене су да након првобитне кризе, слиједи период у коме ће туристи све више путовати и откривати нове дестинације. Управо ту треба бити спреман са структуром понуде у Републици Српској, један је од закључака који се могао чути на округлом столу.

Туристичке навике су се промијениле. Туристи теже за доживљајима. Културни и креативни туризам морају да буду нешто што ће бити дио туристичке понуде Српске.

“Важно је питање како да се припремимо, да будемо препознати и да напокон привучемо платежно способне међународне туристе. Тада би укупни ефекти били такви да напокон можемо да кажемо да је туризам локомотива раста привреде“, закључује Млинаревић.

На окрулом столу учествовали су и представници Министарства трговине и туризма РС, Туристичке организације РС, Привредне коморе РС, Удружења послодаваца трговине, туризма и угоститељства РС (ХОРЕКА), УСАИД-а, Министарства финансија РС, ИРБ-а РС, Удружења банака у БиХ, Гарантног фонда РС и Савеза општина и градова РС.

The post Туризам у РС може бити локомотива раста привреде appeared first on ФИЛТЕР.

У случају да Влада Републике Српске одлучи да најнижа плата у Републици Српској буде 600 KМ, трошак послодавца по основу исплате те минималне плате у посљедњих пет година повећаће се за више од 54 одсто, међутим питање је да ли је привреда расла по стопи која то омогућава и да ли ће послодавци под теретом најниже плате бити принуђени да отпуштају раднике.

Наиме, у децембру 2016. године неопорезиви дио плате био је 200 KМ, а најнижа плата 370 KМ. Тада је минимална плата послодавца “коштала” 583 KМ. У случају да се донесе одлука о најнижој плати од 600 KМ и неопорезивом дијелу од 1.000 KМ, минимална плата послодавца ће “коштати” 899 KМ или 54,2 одсто више него на крају 2016. године. Истовремено, у случају одлуке о најнижој плати од 600 KМ у односу на прије пет година, минимална плата у нето износу била би већа од 62 одсто.

“Неке ствари се морају посложити да бисмо могли расправљати о томе. Идеја о повећању плата је добра, јер, поред социјалног и друштвеног елемента, има и онај економски, међутим то треба пажљиво да се ради и у складу са параметрима који детерминишу привредну активност. Мора се водити рачуна о томе да се привредна друштва не оптерете директивама, већ у складу са њиховом ефикасношћу да се иде у том правцу”, рекао је за “Независне новине” Александар Љубоја, економиста.

Он наглашава да постоје бројни проблеми у привреди, али да прије свега треба кренути у промјене легислативе, а то је смањење пореза и доприноса и њихово враћање на ниво из 2008. године.

“На тај начин би се створила могућност акумулације како бисмо превазишли посљедице короне, јер имамо хроничну неликвидност привреде обртним капиталом. Тек када то санирамо, јавиће се и вишкови који ће се моћи дати радницима”, рекао је Љубоја.

Иначе, у овом тренутку минимална плата од 520 KМ у Републици Српској међу највишима је у региону и само Хрватска и Словенија, које су чланице Европске уније, имају већу нето минималну плату. У Федерацији БиХ, рецимо, минимална плата износи 406,6 KМ, у Србији 499 KМ, Црној Гори 433 KМ, Сјеверној Македонији 457 KМ. У Хрватској минимална плата износи 841 KМ, док је она у Словенији 1.836 KМ.

“Ако би се обистиниле најаве о повећању минималне плате на 600 KМ, то је више од 15 одсто у односу на данас и дефинитивно није тренутак за тако нешто, посебно јер смо на половини године, када су већ потписани уговори са партнерима, гдје су већ урачунати трошкови плата. Поред тога, сировине на тржишту су значајно поскупјеле, а и пандемија још траје и нико не зна када ће се завршити. Све су то фактори који оптерећују и није најбоље вријеме за повећање минималне плате, јер би и овај мали раст који биљежимо могао бити доведен у питање”, рекао је за “Независне новине” Владимир Благојевић, потпарол Привредне коморе Републике Српске.

Стручњаци сматрају и да се декретом не може одређивати минимална плата те да морају постојати јасна правила када треба доносити такве одлуке, а које морају имати упориште у привредним кретањима која треба да буду једини показатељ да ли плата треба или не треба да расте у одређеном тренутку.

The post Раст минималне плате не прати раст привреде appeared first on ФИЛТЕР.

Представници Инвестиционо развојне банке /ИРБ/ и Гарантног фонда Републике Српске и града Источног Сарајева данас су привредницима са овог подручја представили кредитне линије намијењене опоравку привреде од посљедица претрпљених због пандемије вируса корона, али и њеном даљем развоју.

Директор ИРБ-а Дражен Врховац рекао је да је на округлом столу у Источном Сарајеву промовисан најновији аранжман ове финансијске институције са Свјетском банком вриједан 20,5 милиона евра, а који је посвећен микро, малим и средњим предузећима погођеним посљедицама због вируса корона.

“Основни услов ће бити поређење задњег квартала 2019. године са задњим кварталом 2020. године, при чему минималан пад мора бити 20 одсто”, рекао је новинарима Врховац.

Он је прецизирао да ће средства бити намијењена за набавку основних и обртних средстава привредника, с тим да ће кроз ову кредитну линију привредницима бити омогућено да 20 одсто средстава користе за рефинансирање постојећих обавеза.

Наводећи да је ово први од планираног низа састанака са привредницима широм Српске, Врховац је оцијенио да се ради о најбољем начину како би чуле потребе и проблеми привредника, али и како би ИРБ представио своје програме.

“Иза нас је година дана пандемије, која је проузроковала велике проблеме”, истакао је Врховац и подсјетио да је ИРБ још у марту прошле године реаговао са сетом мјера које је одобрила Влада Српске, а које се огледају у снижењу камата за 0,5 одсто на све кредитне линије, као и додатним грејс периодима, мораторијума и додатним роковима.

Директор Гарантног фонда Републике Српске Радивоја Kрчмар навео је да је Влада Српске прошле године усвојила програм мјера подршке привредним субјектима за умањење штете од посљедица вируса корона, којима је предвиђено давање гаранција банкама у износу од 70 одсто за одобрена кредитна средстава предузећима која су претрпјела штету.

“За микро, мала и средња предузећа планиран је износ од 50.000 до 400.000 KМ на седам година и то је заживјело. Ми то радимо већ четврти мјесеца и резултати су добри, са девет комерцијалних банака које послују у Републици Српској и двије микрокредитне организације већ је уговорено 160 милиона KМ кредита које ће оне одобрити од својих средстава”, рекао је Kрчмар и додао да постоји велики интерс привредника за ова средства.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић изјавио је да је састанак за око 50 привредника са подручја шест градских општина са представницима ИРБ-а и Гарантног фонда организован како би им се предочило шта раде ове двије институције Српске и који су им финансијски инструменти доступни за проширење односно наставак пословања.

“Окупили смо представнике свих дјелатности”, изјавио је Ћосић, наводећи да је привредни сектор у Источном Сарајеву изузетно разноврстан, од грађевинарства, туризма, угоститељства, трговине, до дрвопрерађивачке и металне индустрије.

Он је оцијенио да је тренутно најинтересантнија кредитна линија ИРБ-а од 20,5 милиона евра, поготово што је намијењена сектору привреде који је трпио губитке у вријеме вируса корона.

“Не треба занемарити и друге инвестиционо-пословне линије ИРБ-а и сигуран сам да ће привредници наћи одговарајући степен интересовања у њима”, закључио је Ћосић.

Градоначелник Источног Сарајева истакао је да сарадња коју локалне заједнице остварју са Владом Републике Српске и њеним институцијама представља прави начин који може довести до конкретне помоћи у сектору привреде.

Округлом столу присуствовао је и градоначелник Приједора Далибор Павловић, који је најавио да ће сљедећи овакав скуп бити одржан у Приједору.

Он је истакао да се ради о јако доброј иницијативи ИРБ-а да промовише кредитне линије привредницима како би се поспијешио привредни развој.

The post Са привредницима о унапређењу пословног амбијента у Источном Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Министарство трговине и туризма Републике Српске позива све привредне субјекте обухваћене Уредбом о поступку додјеле средстава угоститељима који пружају услугу смјештаја, туристичким агенцијама и извођачима умјетности за санирање финансијског губитка због посљедица пандемије вируса корона за период октобар – децембар 2020. године да правовремено поднесу захтјев за остваривање финансијске подршке у складу са овом уредбом.

Образац захтјева са пописом потребне документације доступан је на сајту Министарства трговине и туризма Републике Српске, у секцији “Уредба о поступку додјеле средстава угоститељима који пружају услугу смјештаја и туристичким агенцијама” (линк: http://skr.rs/zz9s), а рок за подношење пријава је 20. април 2021. године.

Подсјећају да је Влада Републике Српске усвојила је на 115. сједници одржаној 1. априла 2021. године Уредбу о поступку додјеле средстава угоститељима који пружају услугу смјештаја, туристичким агенцијама и извођачима умјетности за санирање финансијског губитка због посљедица пандемије вируса корона за период октобар – децембар 2020. године.

– Циљ доношења уредбе је пружање подршке за одржавање ликвидности привредним субјектима, који обављају угостититељску дјелатност у објектима за смјештај, дјелатност туристичке агенције и извођачку умјетност, а који с обзиром на постојећу епидемиолошку ситуацију трпе штетне посљедице због смањења обима пословања – саопштено је из Министарства.

Право на додјелу средстава остварују привредни субјекти који имају регистровано сједиште на територији Републике Српске, који нису смањили број радника за више од 15 одсто, поредећи број радника на дан 30. новембар 2020. године са даном 29. фебруар 2020. године, који имају финансијски губитак, који подразумијева просјечан пад промета у периоду октобар – децембар 2020. године у проценту од најмање 40 одсто и више у односу на исти период 2019. године и који су измирили порезе и доприносе на плату по сваком запосленом раднику пријављеном на пуно радно вријеме или предузетнику који није обвезник доприноса на основу радног односа или корисник права на пензију, у складу са прописима којима је уређена област доприноса и пореза на доходак, закључно са 30. септембром 2020. године.

– Привредним субјектима, који испуњавају услове прописане Уредбом, биће уплаћени порези и доприноси на плату по сваком запосленом раднику пријављеном на пуно радно вријеме или предузетнику који није обвезник доприноса на основу радног односа или корисник права на пензију, у складу са прописима којима је уређена област доприноса и пореза на доходак, за период октобар – децембар 2020. године – наводе из овог министарства.

Уколико је привредни субјект у моменту доношења рјешења по овој Уредби већ уплатио порезе и доприносе за период октобар – децембар 2020. године, та ће се уплата сматрати као претплата за наредни порески период.

Уредба о поступку додјеле средстава угоститељима који пружају услугу смјештаја, туристичким агенцијама и извођачима умјетности за санирање финансијског губитка због посљедица пандемије вируса корона објављена је у Службеном гласнику Републике Српске број 29/21 од 5. априла 2020. године.

The post Министарство позива привреднике да поднесу захтјев за новчану подршку appeared first on ФИЛТЕР.

Инвестиционо-развојна банка /ИРБ/ Републике Српске и Гарантни фонд Српске ускоро ће организовати презентацију нових производа за привреднике у граду Источно Сарајево, договорено је данас у Бањалуци на састанку градоначелника Источног Сарајева Љубише Ћосића, директора ИРБ-а Српске Дражена Врховца и Гарантног фонда Српске Радивоја Kрчмара.

Из ИРБ-а је саопштено да ће привредници имати прилику да искажу све специфичности с којима се сусрећу у свом пословању, а ИРБ Српске ће представити нову кредитну линију из средстава Свјетске банке.

“Ријеч је о пројекту чија вриједност за цијелу БиХ износи 56 милиона евра, од чега је 40 одсто или 22,4 милиона евра намијењено за имплементацију у Републици Српској”, наводи се у саопштењу.

Kредитна линија биће намијењена финансирању микро, малих и средњих предузећа погођених пандемијом, са падом промета од најмање 20 одсто у другом кварталу 2020. године у поређењу са другим кварталом 2019. године.

Укључена су и микро, мала и средња предузећа у неразвијеним подручјима, новооснована предузећа /старт ап/ и предузећа која су инклузивна за жене.

ИРБ Српске је до сада у привреду источне регије Републике Српске инвестирала више од 510 милиона

The post Подршка пројектима привредника из Источног Сарајева appeared first on ФИЛТЕР.

Обавјештавамо вас да је отворен Шести јавни позив за достављање приједлога пројеката за коришћење средстава „Challenge“ фонда.

Рок за подношење пријава је 12. фебруар 2021. године до 16:00 часова.

Циљ предметног позива је подршка привредним субјектима са иновативним идејама, производима и услугама које могу довести до повећања запослености, повећања конкурентности и одрживог друштвено-економског развоја у БиХ.

 Прихватљиви подносиоци пројектних приједлога морају:

• имати статус привредног субјекта (Стартап компаније, предузетници (обрти), микро, мала, средња предузећа и задруге);
• бити регистровани у БиХ или Шведској;
• обављати регистровану дјелатност најмање 6 мјесеци до дана објаве Позива;
• бити профитно оријентисани;
• осигурати 50% суфинансирања. 

Укупни буџет намијењен за суфинансирање пројеката у оквиру овог позива је 420 000 евра. Све пристигле пријаве биће оцијењене у складу са три основна критеријума – иновативност, изводљивост, одрживост пословне идеје и друштвена корист.

Сви заинтересовани привредни субјекти треба да се пријаве за учешће на онлајн инфо сесијама путем линка https://cutt.ly/TjPyz5T најкасније дан прије одржавања инфо сесије. Након тога, организатор ће путем имејла послати приступне податке за учешће на онлајн инфо сесији.

Детаљније информације о Позиву доступне су на линку https://c2c.ba/bs/press/nova-prilika-za-dobijanje-bespovratnih-sredstava-iz-challenge-fonda/72

The post Јавни позив за привредне субјекте са иновативним идејама appeared first on ФИЛТЕР.