Република Српска има најнижу стопу доприноса на плату и највећи неопорезиви дио личног дохотка у цијелој регији, чиме се намеће послодавцима и инвеститорима као веома привлачна пореска дестинација.

Према званичним статистичким подацима, збирна стопа доприноса на бруто плату у Српској износи 32,8 одсто, а нижу збирну стопу имају Црна Гора (32,3 одсто) и Сјеверна Македонија, гдје је та стопа 28 одсто. Али у Црној Гори не постоји неопорезиви дио плате као у Српској, гдје износи 256 евра (500 КМ), док је тај неопорезиви дио у Сјеверној Македонији дупло мањи него у Српској и износи 130 евра. Међутим, послодавци и економисти оцјењују да то не даје очекиване резултате и да инвеститори не хрле у Републику Српску због лошег политичког имиџа БиХ.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Саша Тривић каже да се мора признати да имамо добру пореску политику.

– Евидентно је да пореска политика даје резултате, јер расту и плате и приходи од пореза и доприноса, а расте и извоз. Пореске стопе су свакако конкурентска предност послодавцима, али проблем је што те пореске стопе нису довољно препознате – каже Тривић.

Он додаје да се повољне пореске стопе и добра пореска политика врло мало користе за привлачење страних инвеститора и да је сигурно потребно више урадити о том питању, али истиче да постоје још неки фактори који анулирају предности и бенефите које инвеститори имају кроз повољну пореску политику.

– БиХ има лош имиџ и зато инвеститори нерадо долазе овамо без обзира на ниске пореске стопе – каже Тривић.

Поред ниже збирне стопе доприноса на бруто плату која је у Српској 32,8, а у Србији 36,55 одсто, Република Српска је повољнија за инвеститоре од Србије по томе што је неопорезиви дио личног дохотка у РС за стотину евра већи него у Србији, затим по томе што стопа пореза на дивиденду у Србији износи 15 одсто, а у Српској нула, те што је порез на добит у Српској десет, а у Србији 15 одсто.

Република Српска је по пореској политици бољи дио БиХ, јер збирна стопа доприноса на бруто плату у ФБиХ износи 41,5 одсто. Ипак, при томе се мора узети у обзир да се у Српској у бруто плату рачунају и принадлежности попут превоза и топлог оброка, док се тај дио у ФБиХ посебно обрачунава и није опорезив. Када се на то дода неопорезиви дио плате у ФБиХ који износи 153 евра (300 КМ), укупна збирна стопа доприноса на бруто плату у ФБиХ пада скоро на ниво као у Републици Српској, односно на нешто више од 33 одсто.

Декан Економског факултета у Бањалуци Миленко Крајишник каже да за недовољан ниво страних инвестиција у Српској, па и у БиХ, постоје најмање три разлога.

– Сагласан сам да су политичка нестабилност и недовољна афирмација добре пореске политике разлози због којих нема страних инвестиција у мјери у којој би то било природно. Поред тога, један од разлога због којег инвеститори не желе да улажу је и недовољна заштићеност одређених грана домаће привреде. Ако су у питању гране које друге државе штите, као што Европска унија штити пољопривреду и прехрамбену индустрију, а код нас су те гране недовољно заштићене, онда инвеститори не желе да долазе овдје зато што ће и они бити изложени великој свјетској конкуренцији кад овдје инвестирају – каже Крајишник додајући да се то најбоље показује на примјеру пољопривредних произвођача који безуспјешно траже заштиту домаће производње.

Најнижа плата

Република Српска је по висини најниже загарантоване плате, не рачунајући Хрватску која је чланица Европске уније, одмах иза Србије. Најнижа загарантована плата у Србији је 272 евра, а у Српској 266 евра. Потом слиједи Сјеверна Македонија са 247 евра, па Црна Гора у којој је најнижа плата 222 евра, а од 1. јула треба да буде 250 евра, и на крају ФБиХ у којој је најнижа гарантована плата 208 евра.

The post Ниски порези у Српској у сјени лошег имиџа БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Привредни субјекти чији рад закључцима Републичког штаба за ванредне ситуације буде забрањен мјесец дана, остварују право на исплату и минималне плате и припадајућих пореза и доприноса, закључено је на састанку предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић и предсједника Владе Републике Српске Радована Вишковића са представницима удружења “Хорека” и Секцијом фризера и козметичара Занатско – предузетничке коморе.

У саопштењу Владе РС наводе да пословни субјекти којима рад закључцима Републичког штаба буде забрањен мање од једног мјесеца (примјера ради: седам дана, 15 дана, 20 дана), остварују право на подршку која је дефинисана исплатом пореза и доприноса за запослене.

На конференцији за новинаре након састанка Вишковић је изјавио да ће привредницима којима је због пандемије онемогућен рад према одлуци Републичког штаба бити исплаћена минимална плата и доприноси за период у којем не буду радили.

The post Појашњење из Владе ко ће остварити право на минималац, а ко на порез и доприносе appeared first on ФИЛТЕР.

Скупштина општине Источна Илиџа усвојила је данас одлуку којом се порез на непокретности на подручју ове локалне заједнице у наредној години повећава са садашњих 0,06 одсто на законом максимално дозвољених 0,20 одсто, што је изазвало оштре реакције одборника СНСД-а и Уједињене Српске.

Одлуком о утврђивању пореске стопе за опорезивање непокретности на подручју Источне Илиџе за 2021. годину одређено је и да се пореска стопа на непокретности у којима се непосредно обавља производна дјелатност повећа са 0,05 на 0,10 одсто.

Скупштинска већина предвођена СДС-ом одбила је амандман Kлуба одборника СНСД-а којим се тражи да порез остане непромијењен, након чега је опозиција напустила сједницу.

Замјеник шефа Kлуба одборника СНСД-а Милош Голијанин рекао је новинарима да ће ова одлука највише погодити грађане Источне Илиџе, наводиће примјер да ће неко ко је плаћао порез на некретнине 100 KМ у наредној години морати да издвоји 350 KМ.

– Скупштинска већина предвођена СНСД-ом када је /у прошлом сазиву/ преузела већину донијела одлуку да та стопа буде смањена са дотадашњих 0,12 одсто на 0,06 одсто, што је законски минимум. Међутим, данас је та стопа повећана три и по пута, што ми нисмо могли подржати – указао је Голијанин.

Замјеник начелника општине Зоран Аврам рекао је да прошлогодишње смањење пореза са 0,12 на 0,06 одсто, била политичка одлука које је резултирала смањењем прихода општине.

– Ми смо општина која нема природне ресурсе и концесионе накнаде, као ни државно земљиште које може давати за градњу објеката. Нама остаје да кроз ренту и уређење и наравно кроз порез на имовину надокнадимо одређена средства – рекао је Аврам.

Он сматра да повећање пореза неће значајно погодити грађане ове општине, а да ће они становнци који не буду у могућности да плате порез добити помоћ општине у измиривању обавеза.

На данашњој сједници усвојен је и Ребаланс буџета за 2020. годину у износу од 8.352.460 KМ, што је умањење од 1.026.000 KМ, за шта је Аврам рекао да је посљедица епидемије вируса корона.

– Добили смо сагласност Министарства финансија Републике Српске и ребаланс постаје стварни буџет и његово остварење ће се знати на некој од сједница у марту или априлу када се иначе расправља о извршењу буџета – навео је Аврам.

Голијанин је рекао да је овогодишњи буџет био потрошачки и без циља, те да је био кориштен у предизборне свхе, након чега је ребалансом сведен на нулу, а самим тим и злоупотријебљен.

– Ми смо у нацрту ребаланса указивали на одређене аномалије, односно самоиницијативне алокације средстава на ставке које нису ни биле предвиђене буџетом, као што су уговори од дјелу у износу од 75.000 KМ. На неке ставке које су биле предвиђене буџетом издвојено је три и по пута више средстава – истакао је Голијанин.

Одборници ДНС-а већ трећи пут нису присуствовали сједници Скупштине општине.

The post У Источној Илиџи повећан порез на непокретности appeared first on ФИЛТЕР.