Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је данас у Жепи да се на овом мјесту прије 30 година догодио мучки злочин у којем је страдало 45 српских бораца и да се то не може ни опростити ни заборавити, као и да неће бити дозвољено да се спроведе у дјело оно што је муслиманска страна започела 1992. године.
“Ви сте својим кукавички чином изазвали код Срба реакцију која је рекла станите, ово је наша земља, ми остајемо овдје. Погледајте историју и видјећете да нисте пуно одмакли од православља него сте само у једном моменту промијенили вјеру”, истакао је Вишковић.

Мислили су, каже, да ће послати поруку како Срби овдје немају шта да раде и да треба да се селе.

“Kажу, хришћански је праштати, али овакве ствари се не могу опростити јер сте се понијели као кукавице, нељудски и зато не можемо и нећемо опростити нити заборавити”, истакао је Вишковић.

Вишковић је подсјетио да су српски борци нападнути док су били у хуманитарној акцији, јер је требало да доставе храну и воду младој војсци на Зловрху.

“Обећали су да ће то дозволити и да неће правити никакве екцесе. Kада су виђели да су наши људи дошли и да су били скоро неприпремљени за борбу, онда су то искористили и починили један од најстравичнијих злочина у историји Пала”, рекао је Вишковић након што је одата почаст страдалим борцима.

Он је додао да ће се на том мјесту окупљати како се такви догађаји никада не би заборавили, те да су и данас ту из тог разлога.

“Драго ми је да су Борачке организације Пала, Источног Старог Града и Хан Пијеска покренуле иницијативу да се ријеше имовинско правни односи и да се уради једно ново идејно рјешење око овог комплекса и на једној и другој локацији”, рекао је Вишковић.

Он је додао да ће трошкове уређења комплекса Влада преузети оног момента када се заврше имовинско-правни односи, јер су то људи који су страдали овдје и заслужили.

Вишковић је напоменуо да многи када су кренули од куће нису имали у подсвијести да иду акцију, већ да доставе хране и пића, али су их напали “врли борци” 28. Дивизије такозване Армије БиХ да би се показали како су нека сила.

Он је указао да се данас покушавају представити као антифашисти, “неке патриоте који су за мир”.

“Нити сте антифашисти, нити сте за мир. И данас покушавате оно што сте започели 1992. године да спроведете у дијело. То вам нећемо дозволити.

Служењем помена и полагањем вијенаца на спомен обиљежје код Жепе у Хан Пијеску одата је почаст за 45 бораца Војске Републике Српске, којих је највише било са Пала, поводом 30 година од њиховог страдања.

Kолона Сарајевско-романијског корпуса мучки је нападнута 4. јуна 1992. године са околних литица у кањону Будучиног потока, приликом хуманитарне мисије да достави храну и воду за 13 војника који су обезбјеђивали радио-релејни објекат на узвишењу Зловрх, највишем врху Жепске планине, иако је претходно са представницима муслиманских стране био постигнут договор да мирно прође.

Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је данас у Жепи гдје је обиљежено 30 година од страдања 45 српских бораца, мучки убијених у кланцу у муслиманској засједи, да је обавеза његовати сјећање и вјечно славити погинуле, као и бринути о њиховим породицама.
Југовић је нагласио да је српски народ, захваљујући људима који су овдје изгинули, водио рачуна и успио да сачува Републику Српску у којој се данас слободно живи.

“Сви смо дужни да бринемо о породицама погинулих бораца и да посебно будемо сензибилни према њима”, напоменуо је Југовић.

Југовић је подсјетио да су ови људи, чија је мисија била хуманитарног карактера – да доставе хране и пића за војску, мучки убијени и да нису имали шансу да се бране.

“Важно је да нас данас има овдје да његујемо сјећање и да их, будући да је 30 година прошло од овог чина, славимо вјечно, да они буду дивови и хероји у нашим срцима, као што су и солунски добровољци, учесници Другог свјетског рата, као и овог одбрамбеног рата”, истакао је Југовић.

Он је захвалио општинама Хан Пијесак и Источни Стари Град и борачким организацијама из три општине за показано јединство и потребу заједничког окупљања да се сачува ово спомен-обиљежје и да се преноси новим генерацијама шта се десило на овом мјесту.

Један од преживјелих бораца Живко Цицовић рекао је новинарима да никада неће заборавити шта се тада десило, када је у првом дијелу колоне која је прекинута обореним стаблима са околних литица затекао рањене познанике и пријатеље, своје саборце, те их покушао извући док је цијели простор био под дејством митраљеза и артиљерије са муслиманске стране.

Цицовић је рекао и да су са моторним пилама морали да сијеку стабла да би пришли возилима у којима су били рањени и да је тада успио да извуче повријеђеног саборца Дарка Милинковића.

Милинковић је захвалио својим пријатељима, српским борцима са Пала, који су тада дошли да извуку погинуле и рањене са подручја код Жепе који су били два дана у окружењу.

Начелник општине Хан Пијесак Слободан Ђурић поручио је да се не смије заборавити страдање српских бораца који су живот дали за Републику Српску, те да треба помоћи њихове породице и заштитити спомен-обиљежја, да би пренијели на наредне генерације шта се овђе дешавало.

“Да се памти данас, у наредним годинама и у будућности”, рекао је Ђурић и изразио задовољство што је ове године код спомен-обиљежја погинулим српским борцима много више присутних представника свих нивоа власти, чланова породица погинулих и представника борачких организација и сабораца.

Предсједник Предсједништва Борачке организације Пале Јасна Лазаревић Гавриловић рекла је да су од те ратне 1992. године Пале имале више од 20 одсто укупних губитака за цијели рат, те да не треба заборавити да су тада биле пријестоница Републике Српске у којој су се стварале институције и постављали темељи Српске.

“Не треба то заборавити и не треба заборавити овај догађај у оквиру манифестација сјећања јер је кључни у обиљежавању догађаја у минулом рату. Надамо се да ће сјећање на јун наћи мјеста у свим календарима од посебног значаја, да ћемо се сјећати свих наших бораца”, рекла је Гавриловићева новинарима.

Она је истакла да се ове године код једног од чланова породице погинулих бораца на Жепи родила идеја да буду уређена спомен-обиљежја код Жепе и да се отму од зуба времена и пропадања на отвореном.

Гавриловићева је истакла да је ова идеја наишла на подршку начелника општина Хан Пијесак, Пале и Источни Стари Град и да је данас премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао да ће Влада помоћи у реализацији ове идеје.

Она је изразила наду да да ће Влада имати више разумијевања за ову и сличне иницијативе из борачких организација и да ће Борачка организација и те како знати то да цијени.

The post Три деценије од злочина у Жепи appeared first on ФИЛТЕР.

На Новом гробљу у Нишу данас је служен помен поводом прве годишњице од смрти доктора Миодрага Лазића из Ниша, познатог српског хирурга који је преминуо од посљедица инфекције вирусом корона у 65. години.

Помену су присуствовали супруга Ана Лазић, кћерка Нина Вујошевић и други чланови најуже породице, као и више десетина рођака, колега и чланова борачких удружења.

– Брзо је прошла ова тужна година. И даље имам осјећај као да сам га јуче видела. Вјероватно ће тако заувијек да остане – рекла за “Блиц” кћерка доктора Лазића, Нина Вујошевић.

Лазићеве колеге су истакле да су Ниш и Србија изгубили и великог љекара и великог човјека.

Помоћник директора Ургентног центра Клиничког центра Ниш Бобана Милојковић истакла је да је доктор Лазић био водиља колегама на хирургији, идол, човјек од кога су могли да уче како би требало водити се и кроз хирургију и кроз живот и какав би требало бити човјек.

– Осјећамо велики губитак јер смо изгубили наш светионик како у медицини тако и у приватном животу јер је он био свима нама пријатељ, а потом и учитељ. Остаје нам да слиједимо његов пут и бар у неком проценту будемо оно што је био доктор Лаза, а он је био непоновљив – рекла је Милојковићева.

У Ургентном центру нишког Универзитетског клиничког центра у сриједу, 14. априла, на дан када је преминуо доктор Лазић, биће откривена спомен-плоча.

Директор Ургентног центра у Нишу, хирург Миодраг Лазић преминуо је 14. априла 2020. године од посљедица инфекције вирусом корона.

Доктор Лазић је у августу 1991. године напустио мјесто хирурга у Нишу и запутио се у тадашњу Републику Српску Крајину.

Као хирург је учествовао у пробоју коридора у јуну 1992. године, а потом се као добровољац јавио у ратну болницу “Коран” на Палама у Републици Српској.

Доктор Лазић један је од оснивача ратне болнице “Жица” у Блажују код Сарајева, такорећи на самој линији фронта. Остао је тамо пуних 40 мјесеци као једини хирург на подручју тадашњег Српског Сарајева, гдје је обавио више од 3.500 операција под пуном анестезијом.

Сјећања из рата записао је у књизи коју је објавила СРНА “Дневник ратног хирурга”. О њему је снимљен и истоимени документарни филм. Године 1994. добија звање примаријуса.

За рад у Републици Српској, блаженопочивши патријарх Павле одликовао је доктора Лазића Орденом Светог Саве.

The post Служен помен доктору Лазићу: Година од смрти великог љекара и човјека appeared first on ФИЛТЕР.

У цркви Светог Василија Острошког на Вељинама служен је помен свим погинулим борцима и цивилима страдалим у  периоду 24. март – 10. јуни 1999 године.

Горан Шеховац, предсједник Борачке организације “Илиџански борац” подсјетио је да је интервенција НАТО-а извршена без одобрења Савјета безбједности. Према процјенама убијено је око 1000 војника и полицајаца и око 2500 цивила,  од чега 79 дјеце, док се процењује да је рањено више од 12.000 лица.

“Највећи злочин је почињен после рата, после бомбардовања Републике Српске и Србије. И дан данас наше мајке, очеви и дјеца умиру од озлоглашене болести, од посљедица бомбардовања осиромашеним уранијумом”, рекао је Шеховац.

Он је рекао да Српска и Србија морају да туже НАТО за све што су учинили на овом подручју, за људске животе изгубљене у бомбардовању и за све који и данас умиру од посљедица бомбардовања.

“То се не може ни платити ни вратити али тужити их морамо”, поручује Шеховац.

На данашњи дан 1999. године, пали су први пројектили које су испалиле снаге НАТО-а, а које су погодиле циљеве у околини Приштине, чиме је званично почела војна кампања која је трајала наредних 78 дана.

Током бомбардовања гађани су војни али и цивилни циљеви: болнице, фабрике, мостови, пруге, предајници, елелктро-енергетска постројења итд.

Бомбардовање СР Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. 

The post Служен помен жртвама НАТО бомбардовања appeared first on ФИЛТЕР.

Поводом обиљежавања годишњице НАТО агресије и нелегалног бомбардовања СР Југославије – Србије и Црне Горе, дана 24.03.2021. године, са почетком у 11:00 часова, у цркви Св. Василија Острошког на Вељинама, служиће се помен свим погинулим борцима и цивилима страдалим у  периоду 24. март – 10. јуни 1999 године.

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савјета безбједности, а према процјенама убијено је око 1000 војника и полицајаца и око 2500 цивила,  од чега 79 дјеце, док се процењује да је рањено више од 12.000 лица.

Тог 24. марта 1999. године, пали су први пројектили које су испалиле снаге НАТО-а, а које су погодиле циљеве у околини Приштине, чиме је званично почела војна кампања која је трајала наредних 78 дана.

Током бомбардовања гађани су војни али и цивилни циљеви: болнице, фабрике, мостови, пруге, предајници, елелктро-енергетска постројења итд.

Бомбардовање СР Југославије окончано је 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савјета безбједности УН. 

The post У сриједу помен жртвама НАТО бомбардовања appeared first on ФИЛТЕР.