Предсједица Савеза синдиката Републике Српске Ранка Мишић рекла је да је положај радника нарочито тежак, а један од узрока је и “галопирајућа инфлација”.

Мишићева је након скупа поводом обиљежавања Међународног празника рада, 1. маја, рекла да је инфлација поништила све што су чланови синдикалних организација урадили у претходном периоду, борећи се за бољи статус радника и повећање примања.

– У преговорима са Владом смо рекли да плате треба да расту одмах. Очекујемо да мајске плате буду веће за 10 одсто, те да се повећа и износ минималне плате – рекла је Мишићева.

Она сматра да није добро што Савез синдиката нема партнера међу послодавцима, јер значајан број њих не поштује радничка права.

– Порука послодавцима јесте да уколико не повећају плате, неће имати ко да ради за њих. Не тјерајте раднике из Републике Српске. Не може влада из буџета издвајати новац да подржи послодавце, а да они притом не дају ништа – рекла је Мишићева.

Она је напоменула да је синдикат дао подршку послодавцима, али они нису испоштовали ни Владу, ни синдикат и нису повећали плате и то није у реду.

Мишићева је поручила да је потребно радницима обезбиједити нерадну недјељу или за рад тим даном дати двије и по дневнице.

The post Мишић: Очекујемо повећање мајских плата за 10 одсто appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједници гранских синдиката буџетских и фондовских корисника Савеза синдиката Републике Српске из зграде Дома синдиката у Бањалуци послали су јасну поруку Влади Републике Српске. Након више одржаних састанака, донесен је закључак да ће синдикати буџетских и фондовских корисника,  у преговорима са ресорним министарствима и Владом Републике Српске захтјевати већа издвајања за повећање примања радника и „распакивање“ закона о платама у Републици Српској, у смислу посебног исказивања накнада за топли оброк и регрес на постојеће коефицијенте.

Свој потпис на усвојен закључак, који је упућен на адресу предсједника Владе Републике Српске и ресорних министарстава ставили су предсједник Синдиката образовања, науке и културе РС Драган Гњатић, предсједница Синдиката радника унутрашњих послова РС Аница Јондић,  предсједник Синдиката правосуђа РС Синиша Петровић, предсједник Синдиката локалне самоуправе, управе и јавних служби РС Бранко Зеленовић и предсједник Синдиката здравства и социјалне заштите РС Никола Црнчевић.

Драган Гњатић, потпредсједник Савеза синдиката и предсједник Синдиката образовања, науке и културе Републике Српске подсјетио је новинаре да су на 7. Конгресу Савеза, који је одржан 1.7.2021. године у Теслићу,  усвојене двије резолуције, а једна од њих је управо  Резолуција о систему плата у РС.

„Захтјев синдиката буџетских и фондовских корисника Савеза синдиката Републике Српске није од јуче и ови разговори и захтјеви трају неколико година. Још 2008. године донесени су закони о платама у којима су регрес и топли оброк уграђени у примања и ми од тада настојимо да вратимо ове накнаде. Накнада за топли оброк износи 7 КМ нето износ по дану за радника, а накнада за регрес би требала бити, према неким ранијим договорима, у висини најниже плате у Републици Српској. Свједоци смо да  неки радници имају накнаде за топли оброк и регрес, тако да су радници које ми представљамо и који се финансирају из буџета РС и фондова практично од 2008. ускраћени за ове накнаде, иако у законима пише да су оне уграђене у примања. Важно је да накнаде буду посебно исказане“ рекао је Драган Гњатић.

Да су ствари врло јасне и да се о томе говори годинама, новинаре је подсјетила Аница Јондић, предсједница Синдиката радника унутрашњих послова РС.

„Када говоримо о платама наших колега, људи чије су плате регулисане Законима о платама, годинама имамо лажну слику о стварном стању. Оно што се зове плата, ми који смо унутар система врло добро знамо да се ради о укупним примањима наших радника, дакле да поред плате у тим примањима постоје двије врсте накнада за све раднике Републике Српске, буџетске и фондовске, а то су топли оброк и регрес,  а за поједине раднике постоји и трећа врста накнаде, коју примају  полицијски службеници, запослени у судској полицији, у казнено-поправним установама, а односи се на накнаду за природу посла и отежане услове рада. Када тако посматрате, онда ћете доћи до закључка да се овдје ради о врло скромним платама. Ми знамо да међу радницима које ми представљамо, њих 55.000 запослених у институцијама има оних категорија који немају ни загарантовану најнижу плату. Чињеница је да раднице које раде на пословима одржавања чистоће немају 540 КМ колико је најнижа плата. Када се умањи топли оброк и дио регреса, дође се до износа од 360-380 КМ, тако стоје ствари када их назовете правим именом“, рекла је Аница Јондић.

Право на топли оброк је право установљено Законом о раду и зато се то право мора вратити радницима, каже Синиша Петровић, предсједник Синдиката правосуђа РС.

 „Не може се та накнада само одузети од постојећих коефицијената. Неопходно је распаковати законе о платама, ми смо већ у Савезу синдиката почели радити на изради око распакивања закона о платама, то значи да у основну плату не могу бити урачунате ове накнаде. Ми ћемо предложити да се систем плата промијени на начин да се уведе најнижа плата  као основни коефицијент за све запослене у Републици Српској, а не цијена рада, а да се онда разговара о висини коефицијената кроз стручне спреме и кроз Посебне колективне уговоре, да се разговара о опису, тежини посла и условима рада, како би се дали коначни коефицијенти за све запослене“, рекао је Синиша Петровић, предсједник Синдиката правосуђа РС.

Предсједници гранских синдиката буџетских и фондовских корисника Савеза синдиката Републике Српске очекују брз одговор из Владе РС и ресорних министарстава. С обзиром да је већ било  разговора са ресоним министрима на ову тему, поједини предсједници гранских синдиката већ су добили подршку из Владе, као што је Синдикат правосуђа. Топли оброк је стварни трошак, као и превоз и зато се мора посебно исплаћивати као накнада, на већ постојећи коефицијент.

The post Слиједе преговори Владе и гранских синдиката: Топли оброк је стварни трошак и мора бити посебно исказан appeared first on ФИЛТЕР.

Највећа просјечна плата у Републици Српској у августу од 1.501 КМ исплаћена је у области финансијске дјелатности и осигурања, док је најнижа 743 КМ у дјелатности пружања смјештаја, припреме и послуживања хране, хотелијерства и угоститељства.

Просјечна плата након опорезивања износи 1.025 КМ и већа је за шест КМ у односу на просјечну плату исплаћену у јулу, саопштено је из Савеза синдиката.

Ниске просјечне плате у августу примили су радници у дјелатности умјетности, забаве и рекреације 799 КМ, радници у грађевинарству 744 КМ, запослени у дјелатности саобраћаја и складиштења 762 КМ, као и у трговини 785 КМ.

Синдикална потрошачка корпа за август износи 1.934 КМ и просјечна плата је покрива са 52,98 одсто.

Из синдиката напомињу да потрошачка корпа садржи трошкове за прехрану, становање и комуналне услуге, текуће одржавање домаћинства, одјећу и обућу, хигијену и његу здравља, превоз, образовање и културу.

Породице у Републици Српској су највише новца у августу трошиле за набавку прехране 747 КМ, за становање и комуналне услуге 560 КМ, те за текуће одржавање домаћинства 108 КМ.

Набавка обуће и одјеће у прошлом мјесецу коштала је 142 КМ, хигијена и њега здравља 91 КМ, превоз 200 КМ, те образовање и култура 83 КМ.

The post Највећа просјечна плата 1.501 KM appeared first on ФИЛТЕР.

Иако је прошла година, због ситуације изазване вирусом корона, за привреду била изузетно тешка и изазовна, просјечне плате су у девет локалних заједница у Републици Српској биле веће од 1.000 марака.

Према подацима Републичког завода за статистику, на том списку су, годину раније, били Станари, Угљевик, Гацко и Бањалука, а 2020. године су им се придружили и Источни Мостар, Источно Ново Сарајево, Сребреница, Требиње и Фоча.

Апсолутни лидер у Српској су Станари, гдје се прошле године у просјеку зарађивало 1.295 марака. Просјек у Бањалуци износио је 1.084, у Гацку 1.162, у Источном Мостару 1.044, а у Источном Новом Сарајеву 1.050 KМ. У Сребреници се у просјеку зарађивала 1.051 KМ, у Требињу 1.015, у Угљевику 1.226, а у Фочи 1.055 марака.

Мирко Ћурић, градоначелник Требиња, потврдио нам је да је упознат са подацима према којим је плата у том граду надмашила 1.000 марака, а то тумачи комбинацијом више фактора.

“У Требињу је дошло до одређених промјена, односно претежно је ангажована квалитетнија радна снага, поготово у области туризма. Људи су једноставно процијенили да им треба квалитетнија услуга, а самим тим и квалитетнији кадар. Онда су морали да подигну плате”, рекао је Ћурић за “Независне новине”.

Kако је додао, близина Требиња Дубровнику утицала је на то да је одређени број људи, због већих плата, одлазио из града на Требишњици у сусједни град на обали Јадранског мора.

“Онда су привредници били принуђени да повећавају плате да би задржали квалитетнији кадар”, навео је Ћурић, који је оптимистичан и када је ријеч о 2021. години, што аргументује и чињеницом да је у претходних неколико дана Требиње било препуно посјетилаца.

Милан Вукадиновић, начелник општине Фоча, каже да је охрабрујући податак то што је просјечна плата у тој локалној заједници већа од 1.000 марака. Међутим, неке ствари је, судећи по његовим ријечима, потребно поправити.

“Нисам задовољан, јер и даље имамо велики број незапослених људи. Посветићу се томе да ту пробамо промијенити пословну климу, односно амбијент. Охрабрујуће је то што Србија планира да 17. маја овдје постави камен темељац за изградњу електрана на Дрини, што је наша развојна шанса”, навео је Вукадиновић за “Независне новине”.

Према његовим ријечима, у Фочи је више од 2.500 незапослених, што је, како тумачи, довољан податак који указује да је то потребно мијењати.

“Наравно, начелник и општина не могу то да ураде директно, али могу да праве амбијент односно пословну климу да се овдје отварају нова радна мјеста”, нагласио је Вукадиновић.

Према подацима Републичког завода за статистику, најнижа просјечна плата током прошле године била је у Kупресу, а износила је 640 марака. Такође, према истом извору, просјек у Српској је у 2020. години био 956 KМ, што је за 50 марака више у односу на 2019. годину, а тачно 99 марака више него 2018. године. Ипак, ни тај раст није превелика утјеха добром дијелу потрошача.

Наиме, према подацима Савеза синдиката Републике Српске, синдикална потрошачка корпа за март ове године износила је 1.960 марака, док је просјечна плата након опорезивања у Републици Српској исплаћена у том мјесецу износила 978 марака.

The post Плате премашиле 1.000 KМ у девет градова и општина у Српској appeared first on ФИЛТЕР.