У цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву почео је парастос за припаднике ЈНА који су прије 31 годину убијени у злочину паравојних муслиманских формација и радикалних исламиста у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Парастосу присуствују предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Kошарац, посланик у Представничком дому парламента БиХ Милорад Kојић, вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.

Након парастоса, планирано је да у 10.40 часова учесници обиљежавања 31 године од злочина над припадницима ЈНА крену аутобусима за Добровољачку улицу, а у 11.00 часова је предвиђена мирна шетња и полагање цвијећа на мјесту догађаја.

Повратак у Источно Сарајево би требало да буде у 11.50 часова.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.

Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и “Зелених беретки”, међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.

Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.

The post Парастос за убијене у злочину у Добровољачкој улици appeared first on ФИЛТЕР.

У Храму Светог Саве у Блажују данас је служен парастос невиним жртвама егзодуса сарајевских Срба, а старјешина ове цркве протојереј Дарко Даниловић је у бесједи говорио о страдалништву српског живља које се 1996. године морало иселити из Рељева, Хаџића, Илијаша, Вогошће, Илиџе, Новог Сарајева и осталих мјеста.

“Молитвено се присјећамо тих тешких и мучних дана, тужне колоне сарајевских Срба који су огњишта напуштали по снијегу и мразу и одлазили у неизвјесност, носећи са собом нешто мало покретне имовине, али и земне остатке преминулих чланова породица и предака”, рекао је Даниловић.

Он је рекао да Срби памћењем, поштовањем и посјећивањем Храма Светог Саве у Блажују и православних гробаља у Федерацији БиХ свједоче о вишевјековном постојању овог народа на овим просторима.

Парастосу у блажујској цркви присуствовали су градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и предсједник Скупштине града Бранко Kороман.

“Данас обиљежавамо и 30 година од статутарне одлуке о оснивању града Српско Сарајево тог 13. марта 1993. године у Вогошћи. Ово је прилика да прославимо тај датум, али и да се вратимо на мјесто одакле су Срби 1996. године кренули у егзодус и да свим српском страдалницима током Одбрамбено-отаџбинског рата, уз помоћ свештеника блажујског храма, одамо помен и дужну почаст”, рекао је Ћосић новинарима.

Истичући да је стабло снажно онолико колико му је јак коријен, он је поручио да човјек најбоље спозна сам себе ако се врати својим коријенима, а коријен Српског Сарајева управо је у поменутим српским насељима, док су данас “стабло и шума” на другом мјесту, у граду Источно Сарајево и њеним удруженим општинама”.

“Српски народ има дугу историју и традицију, и некада их је било далеко више него сада на овим просторима који су неправедно припали Федерацији БиХ. Због тога наша је дужност да његујемо културу сјећања и памћења и да се са поносом сјећамо наших српских предака, добрих људи и честитих домаћина”, истиче Ћосић.

Он поручује да су жртве сарајевских Срба и изградња Источног Сарајева били коријен и залог стварања Републике Српске.

Ратни директор болнице “Жица” чувени доктор Милан Пејић није могао да сакрије емоције које су га преплавиле када је покушао да се присјети неких трагичних и тужних догађаја који су се дешавали српским домаћинима и њиховим породицама, који су почетком 1996. године напуштали вјековна огњишта и одлазили у непознато, али са вјером у Републику Српску и будућност српског народа, ма гдје да ће он да живи и егзистира.

“Сва моја сјећања на то вријеме су тужна. Тешко ми ја и сада да причам о томе. Сузе ми бране да се сјетим групице Срба који су у колони, на запрежним колима заставом, цвијећем и бронзама окићеним, пјевали српске изворне пјесме обучени у народне ношње, а да нису знали ни куда иду, ни куда воде своје најмилије”, рекао је доктор Пејић.

Он је истакао да му се слика уплакане старице која је испред себе гурала козу у “циварама” /ручним колицима/ са неколико завежљаја дубоко урезала у памћење, а овакве слике су му болно свјеже и данас.

У Источном Сарајеву у поподневним часовима ће бити одржана свечана сједница Скупштине града поводом 30 година од његовог формалног настанка, а највише признање – Грб града за допринос његовом развоју биће додијељено предсједницима Републике Српске Милораду Додику и Србије Александру Вучићу.

Признање за допринос развоју Источног Сарајева – Грб града биће додијељен и Владама Републике Српске и Србије, те Митрополији дабробосанској Српске православне цркве за предан рад на очувању духовности и саборности православног српског народа Сарајевско-романијске регије.

На свечаној сједници биће усвојена Резолуција о правцима даљег развоја у којој ће посебно бити истакнуто све што овај град баштини кроз традицију и историју.

Посебна признања биће уручена општинским борачким организацијама, а захвалнице скупштинама шест градских општина и одборницима првог сазива Скупштине Српског града Сарајева, најављено је из Градске управе.

The post У Блажују служен парастос невиним жртвама егзодуса сарајевских Срба appeared first on ФИЛТЕР.

Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево данас ће, поводом 22. априла – Дана несталих Сарајева и Сарајевско-романијске регије, организовати парастос У Цркви Светог Ђорђа и полагање вијенаца и цвијећа испред Спомен-костурнице у Миљевићима.

Након парастоса биће положени вијенци и цвијеће испред Спомен-костурнице у Миљевићима.

Замјеник предсједника Градске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Источно Сарајево Горан Тимотија рекао је Срни да су позвани чланови породица несталих, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих Милорад Којић, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, начелници градских општина, министар за људска права и избјеглице у Савјету министара Милош Лучић, представници Института за нестала лица БиХ и други званичници.

“На овом подручју и након 30 година ми још трагамо за 260 несталих лица, а ни до данас нема правде за насилно убијене и затваране Србе у Сарајеву”, истиче он.

Према његовим ријечима, породице умиру, и све је мање свједока о почињеном гнусном злочину од “мултиетничког Сарајева”.

“Ни након толико времена званичне власти федералног Сарајева не дају породицама, ни нашим организацијама да поставе спомен-обиљежје несталим сарајевским Србима, јер истина да Срба у Сарајеву скоро више и нема не одговара политичком Сарајеву, а такозвана међународна заједница је давно окренула главу од истине о страдању сарајевских Срба”, упозорава Тимотија.

Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила града Источно Сарајево, наглашава он, неће, нити смије да одустане од сталног подсјећања јавности на све шта се дешавало у Сарајеву са Србима од 1992. до 1995. године.

“У четвртак, 21. априла, у Суду БиХ биће изречена пресуда за предмет “Велики парк”, па се надамо да ће овај суд коначно бар једну пресуду донијети у корист сарајевских Срба или ће, нажалост, наставити праксу негирања истине о убијеним Србима у Сарајеву”, рекао је Тимотија Срни.

The post Обиљежавање Дана несталих Сарајевско-романијске регије appeared first on ФИЛТЕР.

На спомен обиљежју у Касиндолу, у општини Источна Илиџа служен је парастос за 99 припадника Касиндолског батаљона ВРС који су своје животе уградили у темеље Републике Српске.

Током Одбрамбено отаџбинског рата ова јединица бранила је српски народ на ратиштима од Сарајева до Трнова.

У помен на славни пут јединице, више од 20 година одржава се манифестација Дани Касиндоског батаљона са низом спортских и других дешавања.

The post Служен парастос за 99 припадника Касиндолског батаљона appeared first on ФИЛТЕР.

Служењем парастоса код спомен-крста и костурнице жртвама усташког злочина, у Сребреници је данас обиљежено 78 година од свирепог убиства 250 српских цивила, које су усташе убиле на други дан православног празника Тројице 1943. године у Сребреници и трећи дан Тројчиндана у оближњим селима Залазје и Витловци.

Парастос је служен код спомен-крста који је након 76 година подигнут изнад костурнице, чиме је достојно и адекватно обиљежено мјесто гдје су сахрањени дијелови посмртних остатака српских мученика, које су усташе свирепо побиле само зато што су били Срби, православци.

Присутни су прислужили свијеће за покој душа настрадалих и положено је цвијеће код крста и спомен-плоче, која је постављена 2015. године. Тиме је обиљежено 78 година од звјерског покоља цивилног српског становништва у Сребреници и оближњим селима Залазје и Витловци.

Цвијеће су положили начелници општине Сребреница Младен Грујичић и Братунца Срђан Ранкић.

У спомен-костурници су, како је написано на надгробној плочи, земни остаци неких жртава које су свирепо побили припадници 29. бојне натпоручника Независне Државе Хрватске (НДХ) Јосипа Kурелца у свом надирању ка Дрини, починивши геноцид над српским народом Сребренице и околине убивши 2.262 српска цивила, међу којима 430 дјеце.

Тачан број настрадалих и сахрањених у овој костурници није никада утврђен, али је тадашња комисија за обављање увиђаја идентификовала 229 лешева, а био је већи број оних које нису могли препознати. Међу убијенима је било 80 дјеце.

Грујичић је рекао да се не смију заборављати жртве, нагласивши да ова костурница и спомен-плоча показују да су на простору Сребренице Срби страдали у континуитету у свим ратовима, што је комунистички режим прикривао.

Он је навео да то потврђује и чињеница да на овој костурници нема имена и презимена жртава чије се кости у њој налазе, него рељеф на коме су приказани Нијемци како стријељају партизане, што није истина, него су усташе убијале недужно српско становништво, међу којима велики број дјеце.

“Овдје се годинама говори о страдању Бошњака у јулу 1995. године, а ова спомен-костурница и бројна спомен-обиљежја у нашој општини показују да је почињен геноцид над српским народом у континуитету у свим ратовима у 20. вијеку. На та страдања треба подсјећати и не дозволити да се фалсификују историјске чињенице”, поручио је Грујичић.

Он је истакао да Срби поштују туђе жртве, али траже и да се поштују жртве из српског народа.

“Морамо поштовати и одавати дужну пошту жртвама да се опет злочин не понови као 1992. године, што су починили потомци убица српских цивила 1943. године”, рекао је Грујичић.

Милош Николић, чијег су дједа Јову убиле усташе тог дана, раније је рекао Срни да одавање почасти значи много за жртве и њихове породице и да је потребно да се истраже подаци и на костурницу, на којој нема имена и презимена жртава, та имена упишу.

“Бошњаци своје жртве идентификују и укопавају са именима и презименима, а српске жртве су још безимене на многим стратиштима и то треба исправити”, поручио је Николић.

Десанка Драгичевић наводи да је у Залазју убијено седморо чланова породице њеног свекра Тадије Драгичевића, који се налазио у заробљеништву у Њемачкој и тако избјегао усташки покољ.

Она је прецизирала да су заклани и убијени Секула, Влајко, Радојка, Драгиња, Достана, Светислав и Млађен Драгичевић из једног домаћинства, а да су убијени и остали чланови те фамилије, које су усташе затекле приликом упада у ово српско село.

“Преживио је само мали син Радо у скуту заклане мајке, гдје га је нашла тетка, која је дошла на Залазје чувши за крвави усташки пир и тако није угашена ‘кућа Драгичевића'”, прича ова жена.

Прије неколико година почело је обиљежавање сјећања на велико српско страдање на Тројчиндан 1943. године у Сребреници. На тај начин се хришћански одаје почаст невиним српским жртвама служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих, што није чињено готово седам деценија, нити је подсјећано и говорено о тим жртвама.

Kомунистичка власт је забрањивала и санкционисала помињање тог злочина, а посебно имена жртава, јер би имена показала ком су народу жртве припадале и због чега су побијене.

Деценијама се говорило да је ријеч о спомен-костурници убијених антифашиста, што није одговарало истини, јер су овдје убијани идеолошки неопредијељени цивили који су мирно живјели у својим кућама само што су били Срби.

Охрабрени чињеницом да за ове монструозне масовне злочине над српским цивилима нико није одговарао и подстицани мржњом починилаца тих злочина њихови потомци су у посљедњем, грађанском рату у БиХ, наставили њихов “крвави посао” и починили мноштво сличних масовних покоља над припадницима српског народа у селима око Сребренице и Братунца.

Нажалост, за те злочине над цивилима, као и за овај усташки, нико није одговарао и злочинци живе слободно, јер су им то омогућили Хашки трибунал и правосуђе БиХ, чиме су легализовали масовна убиства Срба, што је преседан у модерном правосуђу.

Историчар Драга Мастиловић, представљајући прије двије вечери зборник докумената “Злочин геноцида над Србима из Сребренице у Другом свјетском рату”, који је приредила група историчара, рекао је да су они дошли до оцјене да је над Србима у Сребреничком срезу почињен геноцид јер је постојала јасна намјера потпуног истребљења српског становништва са овог простора, што потврђује податак да је убијено 430 дјеце, а то показује да је намјера била да Срби биолошки нестану.

О тројчинданском покољу у Сребреници постоје записници са вјештачења комисије коју је предводио судија Вејсил Хаџибегић, која је извршила ексхумацију и идентификацију посмртних остатака, те документовала списак припадника 29. бојне који су починили злочин, али злочинци нису процесуирани.

Мастиловић је истакао да је закључак тадашњег суда у Сарајеву у покренутом процесу за злочин над сребреничким Србима на Тројчиндан 1943. године био да се “случај препушта забораву”, што изгледа и данас раде судови када је ријеч о српским жртвама у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору некадашње СФР Југославије.

The post Служен парастос српским жртавама усташких злочина у Сребреници appeared first on ФИЛТЕР.

На Чемерну код Илијаша данас ће бити обиљежено 29 година од страдања 32 српска цивила из овог села које су звјерски убили припадници такозване Армије БиХ.

Парастос код Спомен-обиљежја на Чемерну биће служен у 12:00 часова, а у 12:30 часова предвиђено је полагање вијенаца и цвијећа, речено је Срни у Организацији породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево.

Муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова и припадници такозване Армије БиХ из Брезе, Високог и Какња напали су Чемерно у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године.

Припадници тадашње Територијалне одбране Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село су сравнили са земљом.

Чемерно је данас потпуно пусто село у коме нема ниједног Србина повратника.

Током напада на ово српско село убијени су готово сви становници, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у овом мјесту униште све што је српско.

Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе.

Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.

Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су чланови породице Буњевац – Милош, Миросава, Ранко, Славојка, Ђорђо, Ковиљка, Горан и Рајко.

Убијени су и чланови породице Дамјановић – Спасенија, Ранка, Јадранка, Стака и Здравко, Новко Ћетковић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав и Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.

У нападу муслиманске војске из Брезе, Високог и Какња убијени су Милован и Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко, Јања и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.

Министарство унутрашњих послова Републике Српске 8. марта 2007. године поднијело је допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака који су осумњичени за ове злочине.

Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно са другим њима познатим лицима, свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.

Према наводима оптужнице, Хаџић је у то вријеме био командант Првог одреда “Сретно” тадашње Територијалне одбране /ТО/ Бреза, којем су били потчињени припадници Прве и Друге чете ТО Какањ.

Турудић је, према оптужници, обављао функцију командира Друге чете ТО Какањ, док су Смоло, Сенад, Бењамин и Харис Сикира били припадници другог вода те чете.

Тужилаштво БиХ терети Дурака, као активног полицајца и руководиоца припадника активног и резервног састава Станице јавне безбједности Илијаш, чији је припадник био и Спахић, док је Мирсад Бешлија оптужен као командир чете ТО Корита, која је припадала ТО Илијаш, а чији су припадници били и Нусрет и Мирзет Бешлија.

Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно пуцањем, бацањем бомби, мучењима, паљењем покретне и непокретне имовине, што је довело до смрти 30 лица српске националности, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.

Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба ТО Бреза, који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају извршење напада на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.

The post На Чемерну данас парастос за 32 убијена српска цивила appeared first on ФИЛТЕР.

У Старом Броду код Вишеграда почело је обиљежавање 79 година од злочина над више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића.

Парастосу мучки убијеним српским цивилима присуствују изасланик српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Бошко Томић, министар рада и борачко инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић.

Присутни су и градоначелник Источног Сарајево Љубиша Ћосић, начелници Вишеграда Младен Ђуревић, Рогатице Милорад Јагодић, Новог Горажда Мила Петковић, Сокоца Милован Бјелица и Пала Бошко Југовић, те представници невладиних организација проистеклих из отаџбинског рата.

Након парастоса биће положени вијенци код спомен-обиљежја и цвијеће у ријеку Дрину.

Овај догађај у организацији Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова обиљежава се уз поштовање свих епидемиолошких мјера, уз ограничен број грађана у складу са закључцима Републичког штаба за ванредне ситуације.

Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ да би оствариле свој циљ – границу НДХ на Дрини.

Офанзива је почела у марту и кретала се према Дрини, потискујући испред себе десетине хиљада избјеглица.

Прелаз у Србију у Вишеграду су блокирали Италијани, па је један број људи кренуо према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима усташа и муслиманске “Ханџар дивизије”.

Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, углавном на обали ријеке Дрине, у мјестима Стари Брод и Милошевићи, данашњој општини Вишеград.

Усташе су у том покољу убиле више од 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила. Један број људи утопио се у Дрини бјежећи од усташа. Најмасовније убијање људи извршено је 22. марта 1942. године, али су убијања трајала до почетка маја те године.

Српски цивили су углавном били из збјегова са подручја Рогатице, Вишеграда, Хан Пијеска, Kладња, Сокоца, Олова, Пала и Сарајева.

Српске цивиле, нагомилане на обали, напале су усташе, убијале их, мучиле, силовале жене и бацале у воду, а неки су, да би се спасили од усташког ножа, сами скакали у ледену Дрину. Према изјавама свједока, један број људи од убијања су спасили Нијемци и недићевци.

Спомен-музеј старобродским жртвама освештан је у Старом Броду у септембру 2019. године. Постављено је 27 скулптура са 39 ликова, које симболизују збијег и улазак српских мајки са дјецом у наручју у набујалу Дрину.

The post Почело обиљежавање 79 година од масовног покоља Срба у Старом Броду appeared first on ФИЛТЕР.