Централна изборна комисија утврдила је резултате локалних избора. По тим подацима доносимо имена будућих одборника у свих шест скупштина општина које су у саставу Града Источно Сарајево.

Соколац

Највише мандата припало је СНСД-у 7, слиједе СДС са 5, ДНС са 3, ДЕМОС и ПДП са по 2 и УС са 1 мандатом.

Из СНСД-а мандат су добили Страхиња Башевић, Јован Голијан, Милан Јоловић, Ђорђе Радић, Горан Косорић, Горан Булајић и Жељко Дангубић.

Са листе СДС-а највише гласова имали су Миодраг Дупљанин, Жарко Косорић, Дејан Елез, Дарко Вучетић и Никола Шарац.

Мандате су добили ДНС-ови Душица Максимовић, Његош Самарџија и Ана Реновица.

Из ДЕМОС-а мандат су добили Срђан Кнежевић и Срна Рајак.

Мандате су добили ПДП-ови Драго Топаловић и Душан Соколовић.

Један мандат Уједињене Српске биће додијељен Сретку Марјановићу.

Источна Илиџа

У Скупштину општине Источна Илиџа улазе СДС са 9 освојених мандата, СНСД са 6, ДНС са 3, ПДП са 2, те ДЕМОС, УС и СРС др Војислав Шешељ са по 1 мандатом.

Будући одборници СДС-а су Дарко Бабаљ, Дарко Берјан, Предраг Шаровић, Горан Шеховац, Славен Дубовина, Радомир Шекара, Александар Голијанин, Славица Говедарица и Немања Мочевић.

Одборници СНСД-а биће Мирослав Вујичић, Славиша Мочевић, Лана Перковић, Марко Шиљ, Владимир Ћосовић и Дарко Терзић.

Одборници ДНС-а биће Младен Лучић, Биљана Ристић и Славен Лазић.

На листи ПДП-а највише гласова и мјесто одборника добили су Раде Ћосовић и Тања Тепавчевић.

Одборник Уједињене Српске биће Зоран Трапара, ДЕМОС-а Јован Шиљ а Српске радиклане странке др Војислав Шешељ Вања Рудуљић.

Источно Ново Сарајево

У овој општини највише мандата биће додијељено СНСД-у и то 9, слиједе ДНС са 4, СДС са 3 те ДЕМОС, УС и СНГ са по 1 мандатом.

Одборници СНСД-а биће Ведран Јованчић, Наташа Кулашинац, Александра Дамјановић, Миљан Сладоје, Дејан Шешељ, Никола Ашанин, Александра Бјелица, Ђорђе Пејић и Марина Мичић.

ДНС ће заступати Предраг Нешић, Александар Сладоје, Александар Шкрба и Бранко Стевановић.

Одборници СДС-а биће Натко Суџука, Стефан Игњатовић и Босиљка Дуњић.

У скупштину улазе и одборници ДЕМОС-а Александар Костовић, Уједињене Српске Милан Маунага и Странке за наш град Наташа Богдановић – Трифковић.

Источни Стари Град

У овој општини СДС је освојио 10 мандата, СНДС 2 и ПДП 1.

Одборници СДС-а биће Стеван Санда, Жељко Космајац, Љиљана Балта, Немања Јовичић, Владимир Цинцар, Његош Плакаловић, Бранислав Тадић, Александар Гавриловић, Бојана Дерикоња и Тања Гашановић.

СНСД ће представљати Дубравка Драгаш и Ивана Вишњић, а ПДП Јелена Тимотић.

Трново

У овој општини највише мандада припада СНСД-у 4, затим ДНС-у и СП-у по 3, док су ДЕМОС, СДС и ДФ добили по 1 мандат.

Из редова СНСД-а у одборничке клупе ће Вељко Влашки, Драган Витковић, Љиљана Милић и Мишо Влашки.

Из ДНС-а мандате су освојили Синиша Голијанин, Сара Голијанин и Здравко Влашки.

Одборници Социјалистичке партије биће Мирослав Бјелица, Предраг Елез и Стефан Ивановић.

СДС ће представљати Немања Лучић, ДЕМОС Драган Шиповац и ДФ Бехија Мулаосмановић.

Пале

У Скупштини општине Пале СНСД ће имати 7 одборника; ДЕМОС, ДНС и СДС по 4; ПДП и СПС по 2 а УС и НДП по 1.

Мандате су добили СНСД-ови Дамјан Шкипина, Марко Гајовић, Лука Цицовић, Немања Милинковић, Бранко Короман, Стефан Стајчић и Игор Иконић.

Одборници ДЕМОС-а биће Ацо Станишић, Дејан Којић, Срђан Бутулија и Бојан Чворо.

ДНС ће представљати Марко Кубатлија, Николина Шљивић, Милан Лучић и Немања Слијепчевић.

СДС ће представљати Никола Благојевић, Татјана Клачар, Марко Сикима и Срећко Дивљан.

Одборници ПДП-а биће Игор Тошић и Владимир Лучић, а СПС-а Милош Вукашиновић и Огњен Пурковић.

Уједињену Српску представљаће Славка Брезо, а НДП Синиша Ласица.

Неће сви бити одборници у наредне четири године

Ипак, ово ипак није стварни састав скупштина општина за наредне четири године. Иако ће мандати бити додијељени поменутим одборницима, неки ће их се одрећи. Мандати ће потом бити додијељени њиховим страначким колегама који су имали мање гласова.

По досадашњој пракси, поједини одборници који освоје мандидате на крају их се одричу, из личних или пословних разлога. Враћени мандат се онда додјељује првом сљедећем по броју освојених гласова на листи њихове странке.

Није немогуће, а до сада се то и показало, да стварна листа одборника по именима и презименима изгледа другачије од оне коју објави ЦИК по утврђивању резултата.

The post Источно Сарајево: Ко сједа у одборничке клупе? appeared first on ФИЛТЕР.

БиХ би се од почетка новембра могла наћи у новим проблемима јер начелницима, градоначелницима и одборницима мандат истиче 1. новембра, а избори се одржавају 15 дана након истека мандата, што је земљу довело у несвакидашњу ситуацију.

Љубиша Ћосић, предсједник Савеза општина и градова РС, каже за “Независне” да су свјесни да им мандат истиче 1. новембра и да су се обратили Централној изборној комисији (ЦИK) БиХ да ријеши овај проблем.

“Да, свјесни смо те ситуације, међутим о томе треба да брину они који су нас својим одлукама довели ту гђе јесмо сада. ЦИK је пролонгирао изборе, а није донио упуте нити нашао рјешења како ће се понашати начелници и изабрани званичници. Сада неко очекује од нас да ми ријешимо проблем за који нисмо криви”, рекао је Ћосић.

На питање хоће ли начелници и остали изабрани функционери морати прекршити Изборни закон БиХ, Ћосић је рекао да је он обавезан законима РС, посебно Законом о буџетском систему РС, који предвиђа рокове у којима се морају донијети буџети и остали акти на нивоу општина.

“Мени не пада на памет да кршим законе РС. За све нека преузму одговорност они који су нас довели у ситуацију да практично послије 1. новембра немамо овлаштења”, рекао је Ћосић, који је и начелник општине Источно Ново Сарајево.

На питање, пак, шта ако неко поднесе апелације уставним судовима у БиХ и евентуално оспори одлуке које су донесене, Ћосић каже да ће се начелници, градоначелници и остали званичници понашати у складу са законима РС.

У ЦИK БиХ, пак, признају да проблем постоји, али одбацују одговорност за то стање.

“Што се нас тиче, Изборни закон је јасан: чланом И/3 став 2 је прописано да мандат представничких органа изабраних на редовним изборима траје четири године и тече од дана објављивања резултата у ‘Службеном гласнику БиХ’. Резултати су објављени у СГ 81/16 1. новембра 2016. Дакле, језички и логички можемо констатовати да 1. новембра 2020. истиче мандат”, кажу у ЦИK-у за “Независне”.

Они истичу да се свјесно пребацује кривица на ЦИK, али да је, како тврде, одговорност на онима који нису омогућили да се обезбиједе средства да се избори распишу у редовном року.

Наглашавају да ће се ЦИK и даље стриктно држати закона, а да је на општинским органима да нађу начин како ће функционисати у техничком мандату и доносити одлуке, у складу са статутима и другим одредбама по којима раде.

“Ми се стриктно држимо Изборног закона, а како ће они функционисати у техничком мандату, да ли ће овлаштења пребацити на генералне секретаре или на други начин, ми у то не улазимо. Ми знамо шта је прописао закон и да наша тумачења могу ићи само у том смислу”, објашњавају они.

Ипак, како кажу, увјерени су да неће настати правни вакуум јер већ постоји преседан у Мостару, те да се те ствари могу превазићи.

Неколико наших извора блиских ЦИK-у, пак, тврди да садашњи састав ЦИK-а није спреман за локалне изборе, да већина процедура није завршена, те да постоји опасност да ће бити присиљени да одгоде изборе и одрже их истог дана кад буду избори у Мостару.

“Они ће у том случају одговорност пребацити на корону и потпуно покушати скинути са себе сву неспособност и нестручност, па вјероватно и злу намјеру да се фалсификују резултати избора”, тврди један од наших саговорника. Он истиче, примјера ради, да и даље није закључен бирачки списак, да се није у законском року завршила процедура слања документације за гласање путем поште, те да неколико хиљада пошиљака треба да буде послато ових дана, иако је то мимо закона.

Даље, тврде да фирма која је добила тендер за штампање изборног материјала не може да плати ни за папир за штампање листића, те да су ту на ђелу бројне махинације.

У ЦИK-у кажу да ће избори бити одржани 15. новембра, да нема одгађања и да све иде по плану и закону.

Они, међутим, признају да бирачки списак није ажуриран, али појашњавају да се ради о корекцијама по пријави грађана који су пронађени на списковима за гласање у иностранству због потенцијалних злоупотреба за гласање.

Један од наших извора, пак, тврди да је одгађање избора извјесно и да “само чудо” може спасити ЦИK да избори буду одржани 15. новембра.

The post Челници општина и градова од 1. новембра у правном вакууму appeared first on ФИЛТЕР.