Др Славица Мутабџија, начелник Одјељења гинекологије Болнице “Србија”, позива суграђанке које годинама не иду на редовне гинеколошке прегледе, да дођу на бесплатан скрининг на рак грлића матрице.

Болница “Србија” и Градска управа Источно Сарајево организоваће у марту акцију бесплатних скрининг тестова за жене из Источног Сарајева јер су превенција и рано откривање изузетно важни.

Карцином грлића материце је у посљедњих неколико мјесеци у алармантном порасту. Само у Болници “Србија” је од почетка децембра 2023. године до данас откривено седам обољелих.

“Ријеч је о карциномима у поодмаклом стадијуму и женама од 48 до 83 године које нису редовно долазиле на гинеколошке прегледе”, нагласила је Мутабџија.

Она је позвала суграђанке да дођу јер је намјера да се евентуални проблем открије у раној фази како би лијечење било успјешно.

Директор Болнице “Србија” Небојша Шешлија навео је да је руководство Болнице одлучило да је потребна хитна реакција након што су из Одјељења гинекологије и акушерства упозорени о алармантном порасту броја жена код којих је откривен тумор грлића материце.

“Овај проблем смо предочили градоначелнику Љубиши Ћосићу који је подржао акцију бесплатних скрининг тестове у марту. Сваки радни дан ћемо вршити заказивање и обављати прегледе, а уколико буде потребе нашим суграђанкама ћемо обезбиједити и адекватно лијечење у нашој установи”, навео је Шешлија.

Карцином грлића материце откривен на вријеме је потпуно изљечив

По подацима Свјетске здравствене организације, у свијету годишње од карцинома грлића материце оболи око 500.000 жена. Од тог броја њих половина премине.

Др Мутабџија поручује да је овај карцином у високоразвијенијим земљама скоро искоријењен, док је у земљама у развоју у наглом порасту.

Подсјећајући да је карцином грлића материце потпуно изљечив ако буде откривен на вријеме, она је
позвала жене, посебно оне од 25 до 65 година које дуго нису биле на гинеколошком прегледу, да се пријаве и ураде скрининг.

Бесплатне прегледе могуће је заказати на бесплатан број телефона 0800 50 601 сваки радни дан од 8.00 до 10.00 часова.

Упутница није потребна, довољно је само да одлучите да дођете на преглед и назовете за додјелу термина.

Град Источно Сарајево финансира прегледе

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић је рекао да ће Градска управа у потпуности финансирати прегледе, те наставити акцију ако буде велико интересовање.

Пружио је подршку у настојањима да се дјелује превентивно, али и да се да подршка обољелим суграђанкама. Навео је да је Градска управа у договору са Болницом “Србија” у процесу формирања градског удружења жена обољелих од карцинома дојке.

The post Пријавите се за бесплатан скриниг тест на рак грлића материце appeared first on ФИЛТЕР.

О Болници „Србија“ често смо писали претходне године. Свакодневно смо извјештавали о броју рођених беба у породилишту, писали смо о урађеним операцијама, одласцима на специјализације, најављивали долазак доктора из већих здравствених центара.

О свему томе, али и неким другим темама, данас мало опширније.

Имамо ли довољно љекара? Које су нове услуге пацијенти добили? Ово су само нека од питања на која нам је одговорио Небојша Шешлија, директор Болнице „Србија“ Источно Сарајево.

Већи број пацијената и позитивно финансијско пословање

У 2023. години, у односу на 2022, у Болници „Србија“ повећан је број прегледаних и хоспитализованих пацијената. Број амбулантних прегледа и услуга је скоро 250.000, што је значајно више у односу на претходне године.

 „Болница је у прошлој години забиљежила позитивно финансијско пословање и то је трећа година у низу како успијевамо пословати позитивно. То је велика промјена у односу на дуги низ година када је Болница имала тренд негативног финансијског пословања“, рекао је директор ове здравствене установе Небојша Шешлија.

За овај обим посла ради минималан број здравствених радника, каже директор, одајући признање свим радницима на изузетном ангажману и посвећености коју свакодневно исказују.

„Заједнички циљ нам је што бољи рад и само захваљујући њима наша Болница свакодневно напредује. Радимо на едукацији, улажемо у кадар, повећавамо услуге и сматрам да је то прави пут који настављамо и ове године“, каже Шешлија.

Велику захвалност упућује Влади и предсједнику Републике Српске на најсавременијем објекту и условима које данас имају.

„Доказ за то да имамо најбоље услове је и коментар еминентних стручњака који долазе у нашу установу. Они носе велике и добре утиске о салама, опреми и свим условима за пацијенте. Често о томе причају и зато су нам врата отворена у успостављању сарадње са врхунским љекарима који долазе да оперишу наше пацијенте“, каже Шешлија.

Велики изазов за задржавање радника у Болници „Србија“ представља близина Сарајева, највећег града у БиХ – центра који нуди веће могућности љекарима. Такође, најављено је и отварање највеће приватне болнице у БиХ, па би и то могло утицати на организацију рада у наредним годинама.

„Упркос свему томе вјерујем да нећемо имати већи број одлазака из наше установе. Тренутно стање на тржишту и могућности приватних установа су заиста такви да они могу понудити веће зараде од државног сектора и тешко се носити са тим. На нама је да чувамо наш кадар и да наставимо са свим позитивним резултатима које правимо посљедњих година“, поручује директор.

Више посла за хирурге

Руководство Болнице посебно је поносно на одјељења хируршких грана гдје је забиљежен значајан пораст броја пацијената. То је знак да повјерење пацијената у ову здравствену установу расте.

„Наши општи хурурзи, предвођени др Марком Ковачевићем су у одређеним процедурама повећали обим посла за чак 30%. Одјељење офталмологије са др Селмом Хашимбеговић и др Бојаном Ковачем урадило је близу 600 операција катаракте. ОРЛ одјељење са др Ђорђем Пејићем држи примат у овом дијелу Републике Српске, па све до УКЦ-а у Бањалуци, јер ниједно друго одјељење не ради све операције и процедуре које се раде у Болници „Србија“, рекао је Шешлија.

Сарадња са најпризнатијим хирурзима који врше прегледе и операције у Источном Сарајеву

Он је подсјетио да је у прошлој години успостављена сарадња са др Предрагом Алексићем, најпознатијим урологом на подручју Балкана.

„Уз предан рад наших доктора Тодоровића и Пејића, наши пацијенти су добили и услуге које до прошле године овдје нису пружане. Сада је примјетан пораст броја пацијената на урологији, а који долазе са ширег подручја – од Требиња до Брчког“, рекао је директор Болнице „Србија“.

Крајем прошле године успостављена је сарадња са ортопедом др Игором Елезом из КЦ Војводине, који већ обавља операције у Источном Сарајеву. Он је у јануару урадио, тренутно најмодернијом техником, неколико операција уградње кољена и операције кука.

У Болници „Србија“ операције из области гинекологије ускоро ће почети обављати др Жељко Павловић. Директор Болнице каже да су примијетили да значајан број жена на одређене гинеколошке хируршке интервенције одлази у друге установе, па су одлучили направити помак и у тој области. Први корак је управо сарадња са др Павловићем.

„Он ће пацијенте које прегледа у својој амбуланти, а којима је потребна операција, радити у нашој установи. Такође, пацијенте ће прегледати и у нашој установи гдје ће бити могуће заказати преглед и операцију. Покушаћемо ове године успоставити сарадњу и са неким докторима због којих су наши пацијенти за операције из области гинекологије ишли у Невесињe, Бањалуку и Србију “, рекао је Шешлија.

Болести штитне жлијезде – терапије и операције

Руководство Болнице „Србија“ у прошлој години успоставило је једноставнију процедуру за пацијенте који имају обољења штитне жлијезде. Слушали су, поручују, приједлоге својих суграђана али и становника цијеле Сарајевско-романијске регије па је у Источно Сарајево почео долазити и др Ненад Лакетић који је признати стручњак за лијечење болести штитне жлијезде.

„Он има одличну сарадњу са нашим др Ђорђем Пејићем, препознао га је као врхунског стручњака за оперативне захвате штитне жлијезде и препоручивао својим пацијентима чак и раније, док још није долазио у Источно Сарајево. Довели смо врхунског љекара како бисмо пацијентима овдје пужили могућност прегледа. Свјесни смо тога да је значајан број пацијената из наше регије одлазио на прегледе на Златибор а сада то могу урадити у Болници „Србија“, каже Шешлија.

Тако сада у Источном Сарајеву пацијенти имају лакши пут за лијечење обољења штитне жлијезде. Прегледе, дијагнозе и терапијски дио води др Лакетић, а у случају потребе за операцијом на располагању је др Пејић.

Фокус на општој хирургији

Шешлија је најавио да ће, пратећи тренд развоја опште хирургије, на Сипозијуму који организују свaке године, довести најпознатије регионлне хирурге, План је да се изведу и одређене показне операције, како би хирурзи савладавали нове вјештине.

Намјера руководства Болнице је, поручује директор, да се ангажовањем сваког доктора ради на развоју кадра Болнице „Србија“.

Посљедњи примјер је др Елез, уз кога су операције радили специјалиста др Шапоњић и млади специјализанти доктори Патковић и Елез.

За пет година 40 младих љекара упућено на специјализације

Опстанак Болнице гарантују младе снаге, љекари који ће у наредним деценијама наставити са развојем ове установе. Раме уз раме са искусним колегама, савладавају знања из својих области. Њих 40 тренутно је на специјализацијама.

„Често кажемо да је Болница један од стубова опстанка овдје. Само уз добар кадар можемо имати јаку установу која јесте један од стубова Источног Сарајева“, поручује Шешлија.

Са подјелом поменутих 40 специјализација завршен је „убрзани процес додјеле“ јер је на свим одјељењима сада стабилно стање и биће задовољавајући број љекара када се сви они врате са специјализација. У наредним годинама специјализације ће бити додјељиване како би се попунила мјеста љекара који одлазе у пензију.

У Болници „Србија“ рађа се више беба

У односу на 2022. годину, прошле године је у Болници „Србија“ рођено око 60 беба више. Иако то није неки велики број, показује тренд раста и чињеницу да будуће мајке бирају Болницу „Србија“ за мјесто рођења своје дјеце. А број рођених током јануара и дијела фебруара, у односу на исти период претходних година, показује да би текућа година могла бити рекордна по броју рођених беба.

The post Шешлија: Изузетан ангажман свих радника, нове услуге за пацијенте appeared first on ФИЛТЕР.

Скупштина града Источно Сарајево усвојила је данас информације о стању секундарне и терцијарне здравствене заштите, као и борачко-инвалидске заштите на подручју града за прошлу годину.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да су се пред одборницама нашле информације о раду Болнице “Србија” и Специјалне болнице за психијатрију Соколац, те да се на основу добијених података може констатовати да је ситуација у ове двије установе много боља него претходних година.

Он је навео да су одборници препознали значај функционисања, али и побољшања рада ове двије здравствене установе.

“Kолико је ова информација битна одборницима, битно је и да грађанима кажемо да секундарни и терцијарни систем здравствене заштите у граду, оличен кроз ове двије установе, функционише и да дугујемо велику захвалност запосленима, којих је више од 550. Више од 400 људи ради у Болници Србија, а више од 120 у Специјалној болници за психијатрију Соколац, труде се да се ниво услуге подиже из године у годину”, рекао је Ћосић новинарима након сједнице.

Он је истакао да се побољшавају инфраструктурни услови, али да је сада значајније радити на људском фактору који ће пружати већи број услуга, чиме се остварују и већи приходи.

Ћосић је навео да Болница “Србија” у посљедње двије године биљежи позитивно пословање, што показују подаци о добити, која је у 2021. години износила 628.828 KМ, а у 2022. години 690.506 KМ.

“Примарни интерес ове установе је да пружи здравствене услуге адекватно и квалитетно”, истакао је Ћосић, додајући да је Градска управа у прошлој години са 100.000 KМ подржала функционисање Болнице “Србија”.

Директор Болнице “Србија” у Источном Сарајеву Небојша Шешлија рекао је да је у прошлој години остварен најбољи резултат у пословању у протеклих 30 година.

“У протекле три године нисмо имали одлив медицинског кадра из наше установе, а у истом периоду расписали смо 31 специјализацију. У овој години планирамо девет нових специјализација и очекујемо повратак два љекара, једног са специјализације, а једног са субспецијализације, чиме ћемо наш кадар значајно ојачати”, истакао је Шешлија.

Немања Јовичић је у име Kлуба одборника СДС-а рекао да су били уздржани приликом гласања о информацији о стању секундарне и терцијарне здравствене заштите, али да сматрају да се у Болници “Србија” квалитет услуга побољшао и да та установа функционише боље него ранијих година.

Он сматра и да проблем одлива медицинског кадра мора бити системски ријешен.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Kороман рекао је да град буџетом за ову годину планирао 170.000 KМ за помоћ борачким категоријама.

Он је навео да ће град издвојити 60.000 KМ за чување и одржавање Српског војничког спомен-гробља “Нови Зејтинлик” у општини Соколац у овој години.

Одборници Скупштине града Источно Сарајево на данашњој сједници су усвојили и информације о раду Пореске управе – Подручни центар Источно Сарајево, те извјештаје о утрошку финансијских средстава датих средњим школама на подручју града у прошлој, као и план утрошка за ову годину.

The post Усвојена информација о стању секундарне и терцијарне здравствене заштите appeared first on ФИЛТЕР.

На друштвеним мрежама фејсбук и твитер појавиле су се информације да је 15 пацијената Болнице Србија у Источном Сарајеву након операције катаракте добило упалу унутрашњости очне јабучице. Појединци су писали да су након тога пацијенти на лијечење упућени у Београд.

Контактирали смо директора Болнице “Србија” Небојшу Шешлију, који нам је потврдио да је дошло до инфекције, али је демантовао наводе да је пацијенатима вид угрожен и да су на лијечењу у Београду.

У изјави за портал Филтер Шешлија каже да се све десило прије седам дана а да су пацијенти добро.

“Сви су, након што је утврђена инфекција добили адекватну терапију у нашој установи и нико од њих неће имати посљедица због инфекције, нити компликација са видом”, рекао је Шешлија.

Додао је да су у току микробиолошке анализе јер су одмах по утврђивању инфекције код пацијената узети узорци са свих површина и из свих раствора који се користе током операција. О резултатима анализе брисева јавност ће бити обавијештена, поручује директор болнице.

Шешлија демантује наводе да су пацијенти хитно упућени на лијечење у Београд, називајући их злонамјерним.

“Сви су одмах добили адекватну терапију у нашој болници. Да је било коме од њих затребало лијечење у некој другој установи, одмах бисмо одреаговали јер нам је интерес пацијената најважнији”, поручује Шешлија.

Додаје да је, након што су поменути пацијенти оперисани, до данас урађено још 20-ак операција које су прошле без икаквих проблема.

“Најважније је да ћемо открити узрок. Такође, све пацијенте смо на вријеме и адекватно збринули и посљедица по њихов вид нема”, рекао је Шешлија.

The post Шешлија: Пацијенти који су добили инфекцију након операције су добро, неће бити посљедица appeared first on ФИЛТЕР.

У Болници “Србија” у Источном Сарајеву у протеклој години хоспитализована су 12.872 пацијента, што је за 16 одсто више него у 2021. години, а највише у протеклих 30 година што показује да се враћа повјерење грађана у ову здравствену установу, рекао је Срни директор Небојша Шешлија.

Шешлија је истакао да су у 2022. години обавили 58.709 амбулантних прегледа, што је за 13 одсто више него претходне године, а имали су и 4.000 оперативних захвата што је увећање за 22 одсто.

Сумирајући резултате за 2022. годину, Шешлија је навео да се може рећи да се повећао број пацијената и да је резултат тога и нови објекат који је направљен захваљујући Влади Републике Српске, који је усељен у марту 2019. године и који је урађен по свим европским стандардима.

Шешлија је подсјетио да је нова болница опремљена савременом опремом, а доктори су добили могућност бољег рада и адекватног кориштења свих тих апарата неопходних за квалитетно збрињавање свих пацијената.

“Најважније је да су пацијенти Сарајевско-романијске регије напокон добили објекат достојан за њихово лијечење и збрињавање”, истакао је Шешлија.

Он је нагласио да је током ковид пандемије опремљеност објекта допринијела да се што лакше и безболније суоче са проблемима насталим појавом вируса корона, та да су могли адекватно да збрину и лијече све пацијенте.

Према његовим ријечима, у 2022. години су имали највећи број збринутих и лијечених пацијената у протеклих 30 година, од када ова здравствена установа постоји као општа болница.

“Менаџмент болнице активно ради на едукацији кадрова и увођењу савремених процедура које се примјењују у свим европским центрима у сарадњи са Министарством здравља и Институтом за јавно здравље Српске”, истакао је Шешлија и додао да све то утиче на повратак повјерења пацијената у ову здравствену установу.

Шешлија је нагласио да праве значајне искораке у васкуларној хирургији и сада могу квалитетно збринути све пацијенте који не морају да иду у друге установе.

Он је рекао да су направили значајне искораке и у офтамологији гдје биљеже значајна повећања у броју операција које врши њихов доктор у сарадњи са консултантом из Србије, а постали су препознатљиви и у торокалној хирургији и оторини гдје им долазе пацијенти од Требиња до Бијељине.

Шешлија је додао да им је значајна и недавна донација апарата за разбијање камена у бубрегу и да сада њихови уролози једини, поред Клиничког центра у Бањалуци, пружају ову врсту услуге.

“Већ имамо значајан број пацијената гдје људи због дужих листи чекања на Клиничком центру покушавају остварити бржи третман у нашој установи”, напоменуо је он.

Шешлија је рекао да је велики напредак постигнут и у општој хирургији, увођењем лапраскопских процедура у већини оперативних захвата, што је постала препознатљиво за ову установу и већ имају листе чекања и заказане операције, што није био случај у протеклим годинама.

“То су све реални ефекти и показатељи квалитетног рада наше установе”, навео је он и додао да континуирано раде на едукацији свог кадра и тренутно имају 40 доктора на специјализацијама, као и на субспецијализацијама.

Он је нагласио да се ускоро враћа и доктор са специјализације ортопедије и да ће, уз ангажмане гостујућих професора, по први пут моћи и квалитетно одговорити из домена ортопедије на подручју ове регије.

Шешлија је рекао да, уз ангажман познатих професора доктора из других установа, имају помоћ у васкуларној хирургији, торокалној хирургији, офтамологији, а очекује сарадњу и на подручју урологије, гастроентерологије и реуматологије и на тај начин смање листе чекања и пруже нове врсте услуга становништву.

Он је подсјетио да однедавно имају и хипербаричну комору и апарат за мјерење густине костију, што све заједно доприноси повећању броја пацијената.

Шешлија је рекао да све што постижу не би могли без адекватне помоћи Владе Републике Српске и ресорног министарства.

Он истакао да на подручју Сарајевско-романијске регије проблем представља збрињавање срчаних болесника којима је неопходна коронографија и да недостаје ангио-сала гдје би могли пружити најбжу и најквалитетнију услугу.

“Због тога смо приморани да пацијенте шаљемо у у Бањалуку што значајно утиче и на хабање санитетских возила, јер се дешава да по два три пацијента дневно шаљемо за Бањалуку”, рекао је Шешлија.

Он је додао да постоји и добра сарадња са Хелиокоптерским сервисом Републике Српске. 

The post Шешлија: У Болници “Србија” у 2022. највећи број хоспитализованих пацијената appeared first on ФИЛТЕР.

Министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић данас је Болници “Србија” предао медицинску опрему набављену за ову здравствену установу и за домове здравља у Власеници, Хан Пијеску, Источном Сарајеву, Сокоцу и Вишеграду, укупне вриједности 637.000 KМ.

Шеранић је нагласио да је Болница “Србија” добила 10 пацијент монитора, који су мултифункционални и користе се за одјељења педијатрије, гинекологије и интерне медицине и представљају врло важан сегмент праћења стања пацијента.

Он је рекао да су за домове здравља обезбиједили мобилне РТГ апарате, који су мултифукнкционални и могу се повезати дигитално кроз информатичке системе.

“Циљ Владе Републике Српске је да опремимо све установе што боље, како би могле пружати што квалитетнију услугу”, истакао је он.

Шеранић је подсјетио да је Народна скупштина прошле седмице усвојила нови Закон о здравственој заштити и нови Закон о евиденцијама медицинске документације чиме се употпуњује дигитализација здравства кроз легислативни оквир за шта је потребна нова опрема како би се добила бржа и ефикаснија и квалитетнија услуга.

Министар је истакао да је ријеч о опреми коју су Влада Републике Српске и Министарство набављали у оквиру “Хитног пројекта ковид 19”, кроз средства Свјетске банке за здравствене установе у Републици Српској.

Он је нагласио да је то врло вриједна опрема која је набављена на захтјев тих здравствених установа, сходно потребама које су биле везане за пандемију вируса корона, али да се може користити вишеструко.

Шеранић каже да Министарство наставља своје активности и да ће у току ове седмице додијелити опрему за здравствене установе у Мркоњић Граду и Рибнику, а један транспортни ЦТ добиће и Болница у Бијељини.

Министар је рекао да ће данас са руководством Болнице “Србија” разговарати о томе да се унаприједи статус Центра за трансфузијску медицину.

Према његовим ријечима, кренуће се у легислативне кораке по том питању и даље планирање капацитета који су потребни за ту врсту рада.

Он је подсјетио да је Болница “Србија” на крају прошле године од Владе Српске добила средства за набавку апарата за разбијање каменца у бубрегу и да очекује да се у наредном периоду ријеши и та јавна набавка како би се и ова услуга проширила на овом подручју.

Шеранић каже да ће данас разговарати и о томе како уредити цијели комплекс Болнице “Србија” како би добио структуру правог медицинског комплекса.

Према његовим ријечима, радницима Болнице “Србија” који иду у пензију биће уплаћени дорпиноси од 2011. до 2019. године, јер ће то заједнички ријешити Влада и Болница и имаће право на пуну пензију.

“Жао ми је што су поједини радници отишли у пензију, а нису имали уплаћене у потпуности доприносе јер су то радници који су задужили цијело друштво својим радом”, рекао је он.

Директор Болнице “Србија” у Источном Сарајеву Небојша Шешлија захвалио је Влади Републике Српске и министру здравља и социјалне заштите Алену Шеранићу за вриједну опрему коју је добила ова здравствена установа.

Шешлија је рекао новинарима да су Влада Републике Српске и министар Шеранаћ увијек ту да на вријеме реагују, помогну и ослушкују све потребе здравствених установа, па тако и Болнице “Србија”.

“Оно што смо имали је истрошено у самој борби са вирусом корона и са овим новим пацијент-мониторима спремно дочекујемо неке нове могуће таласе, а олакшаће нам свакодневни рад са пацијентима”, истакао је Шешлија.

Он је подсјетио да су прије двије године уселили у нови објекат са најмодернијом опремом, те указао да ће у наредном периоду према Министарству исказати потребу за нови магнет.

Шеф Одјељења интензивне његе Бранко Ашкраба истакао је да ови монитори представљају велику помоћ у раду љекара, а на радост пацијената, јер уз помоћ њих доктори могу адекватно да реагују.

Ашкраба је рекао да уз помоћ пацијент-монитора могу већи број пацијената ставити на мониторинг, а самим тим и реакције доктора на здравствена стања пацијента могу да буду брже и адекватније, а лијечење ефикасније.

Директор Дома здравља Хан Пијесак Радица Тодоровић захвалила је Влади Републике Српске и ресорном министарству за донирани РТГ-апарат, чиме су ријешили велики проблем јер већ 18 мјесеци њихов рендген није у функцији.

“Kолико смо терета поднијели у вријеме пандемије зна најбоље наше особље, а највише наши пацијенти који су били приморани да иду у сусједне здравствене установе да био обавили ову дијагностичку процедуру”, рекла је Тодоровићева.

Тодоровићева се нада да ће се ова добра пословна сарадња наставити на задовољство корисника.

The post Шеранић предао медицинску опрему вриједну 637.000 КМ appeared first on ФИЛТЕР.

Генерални секретар Црвеног крста Републике Српске Сњежана Kовач уручила је данас Педијатријском одјељењу Болнице “Србија” у Источном Сарајеву пакете за бебе рођене у Недјељи Црвеног крста, болничким одјељењима пиџаме и постељину, а корисницима Дома за старија лица прехрамбене и пакете са средствима за хигијену.
Kовачева је рекла новинарима да је у току много активности које градске и општинске организације организују поводом Недјеље Црвеног крста, која се обиљежава од 8. до 15. маја.

“Ове недјеље биће дијељени пакети за угожене вишечлане породице, у току је конкурс за најбоље ликовне и литералне радове на тему 30 година стазама хуманости, који је наш овогодошњи мото”, рекла је Kовачева.

Она је најавила да ће 28. маја на Палама бити одржано Републичко такмичење екипа из прве помоћи.

“То је једна веома значајна активност за Црвени крст и цјелокупну популацију јер, знати пружити прву помоћ у тренутку када је она потребна, много значи у спасавању људских живота”, истакла је Kовачева.

Она је посјетила и Дом за старија лица и корисницима уручила пакете хране, средства за дезинфекцију и средства за личну хигијену.

“За све домове за стара лица у Српској одвојили смо одређену помоћ у складу са нашим могућностима”, рекла је Kовачева.

Она је најавила да ће до краја маја, осим геријатријских домова, посјетити заводе за дјецу ометену у развоју у Приједору, Вишеграду и Дервенти, те Психијатријску болницу на Сокоцу.

Захваливши на урученој донацији, директор Болнице “Србија” Небојша Шешлија рекао је да је то једна од континуираних активности Републичке организације Црвеног крста, која редовно помаже болницу потрепштинама које су им потребне током године.

Истакавши да је та хумана организација увијек спремна да помогне, Шешлија им је честитао Дан Црвеног крста, као и 30 година њиховог постојања и рада.

Говорећи о стању обољелих од вируса корона, директор Болнице “Србија је навео да имају два пацијента на Инфективном одјељењу, али да су након пандемије евидентне гужве за друге редовне услуге болнице.

“Вјероватно је наше становништво током пандемије рјеђе долазило због прегледа у ову установу, тако да сада радимо у пуном капацитету и покушавамо да листу чекања сведемо на минимум”, рекао је Шешлија.

Директор Дома за старија лица Источно Сарајево Миљан Сладоје указао је на веома коректну сарадњу са Црвеним крстом, који ове године слави 30 година постојања.

Сладоје је подсјетио да та установа, која је због вируса корона још дјелимично затворена, има 125 корисника који, како је рекао, имају све што им је неопходно за нормалан живот.

The post Уручене донације Болници “Србија” и Дому за старија лица appeared first on ФИЛТЕР.

Болница “Србија” у Источном Сарајеву треба да добије статус универзитетске болнице, рекао је данас директор ове здравствене установе Небојша Шешлија у обраћању одборницима Скупштине општина Источна Илиџа.
Шешлија је рекао да ће тиме болница добити на значају, али и кориштењу кадра чиме би се унаприједио и ниво пружања здравствених услуга за грађане.

Он је пред одборницима образлагао Студију о функционисању и одрживости болнице, која је рађена у сарадњи са градом и Економским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву с циљем да се скрене пажња на ситуацију у овој здравственој установи.

Одборници су примили к знању информацију о Студији и с тим у вези је усвојен сет закључака с циљем да се истакне важност ове здравствене установе која је један од стубова развоја Источног Сарајева.

Шешлија је новинарима рекао да болница тренутно функционише стабилно, а да су прошлу годину завршили с позитивним пословањем, те напоменуо да значајан дио посла раде и љекари са других клиника за које је потребно обезбиједити финансијска средства.

Он је захвалио Скупштини општине што је ову информацију разматрала на сједници, изразивши наду да ће се ова локална заједница укључити у финансирање долазака љекара са других клиника.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић рекао је да је током дискусије о стању у Болници “Србија” истакнута потреба да се промијени сет закона, као и да неопходно да добије статус универзитетске болнице.

Усвајањем закључака, навео је Божовић, указано је да је Болница “Србија” стратешки најважнија здравствена установа за становнике Источног Сарајева, на источном дијелу Републике Српске и да треба да има посебан статус.

Божовић је рекао да су одборници разматрали и информацију о одговору Делегације ЕУ у БиХ у вези брзом саобраћајницом Сарајево-Фоча, која дјелимично пролази кроз општину Источне Илиџе, гдје је наведено да у овој фази не могу да промијене пројектни задатак, који је неприхватљив за ову локалну заједницу.

“Умјесто да се кроз тај пројекат дође у ситуацију да се мултипликују привредни субјекти, да се генеришу нове вриједности да Источна Илиџа искористи долазак те брзе саобраћајнице, долазимо у ситуацију да ће све то што буде урађено лоше утицати на развој ове локалне заједнице”, истакао је Божовић и додао да ће се искористити сва потребна правна средства да се стопира реализација пројекта на такав начин.

Прихватљиво је, објаснио је Божовић, да се чува коридор овог пута у ширини од 30 метара, јер се на одређеним дијеловима предвиђа да ширина буде већа од 40 метара што би утицало на уклањање одређених изграђених објеката који имају сву потребну документацију.

Замјеник шефа Kлуба одборника СНСД-а у СО Источна Илиџа Милош Голијанин похвалио је рад Болнице “Србија” и указао на потребу за додатном помоћи локалних заједница у њеном финасирању, првенствено гостујућијих љекара.

Он је додао да су међу тачкама сједнице, поново била разрјешења и именовања чланова управних и надзорних одбора, као и директора јавних установа и предузећа, а обично је ријеч о истим људима.

“Желимо да искажемо незадовољство зашто о томе сваких 90 дана морамо да се изјашњавамо, зашто да не именујемо људе на мандатни период колико је законом предвиђено”, истакао је Голијанин.

The post Источна Илиџа: Одборници о функционисању и одрживости Болнице “Србија” appeared first on ФИЛТЕР.

У Болници “Србија” у Источном Сарајеву данас је обиљежена слава ове установе Свети Kозма и Дамјан.
Вршилац дужности директора Болнице “Србија” Небојша Шешлија рекао је да су ове седмице многим манифестацијама обиљежили и велики јубилеј – 100 година постојања здравствене установе у Kасиндолу, гдје су 1921. године први пацијенти ушли у тадашње љечилиште.

Шешлија је навео да је ову годину обиљежила пандемија вируса корона током које су здравствени радници дали значајан допринос у очувању здравственог система регије и Републике Српске.

“Та борба још траје и надам се да ће се у наредном пероду окончати побједом здравственог система над пандемијом”, рекао је Шешлија.

Главна медицинска сестра Борјана Петровић рекла је да нема назнака када ће пандемија вируса корона почети да јењава.

Она је подсјетила да се Болница у прошлој години нашла у врло тешкој ситуацији када је 40 техничара имало инфекцију вируса корона, али су се, на срећу, изборили са свим тим.

Прво љечилиште за плућне болеснике у Kасиндолу отворено је 1921. године пријемом првих пацијената. У наредним годинама прерасло је у санаторијум и љечилишта за туберкулозне болеснике.

Од 1992. године болница Kасиндо постала је општа гдје су се лијечили и бројни војници и цивили рањени у одбрамбено-отаџбинском рату.

У јулу 2017. године положен је камен темељац за изградњу нове болнице у Источном Сарајеву. У нови објекат, у марту 2019. године, смјештени су први пацијенти.

Болница “Србија” данас је модерна и функционална здравствена установа, у којој је запослено 420 радника, а медицинска заштита доступна је за око 120.000 становника Сарајевско-романијске регије.

The post Болница “Србија”: Обиљежена слава Свети Козма и Дамјан appeared first on ФИЛТЕР.

Вршилац дужности директора Болнице “Србија” Источно Сарајево Небојша Шешлија истакао је да је болница у Kасиндолу увијек била уз свој народ, а да да је приоритет садашње управе повратак повјерења пацијената у рад ове установе и финансијска стабилизација.

На свечаној академији поводом вијека постојања болнице у Kасиндолу, Шешлија је подсјетио да је она кроз бурну историју мијењала организациони облик, а да су 1992. година и одбрамбено-отаџбински рат представљали историјску прекретницу када је трансформисана у Општу болницу, највише захваљујући доктору Славку Ждралу.

“Доктор Ждрале је заједно са тимом љекара и осталих радника успио да збрине све којима је помоћ била неопходна. Тадашња болница била је гарант опстанка српског народа на овим просторима у та тешка ратна времена”, истакао је Шешлија и додао да само јака болница може бити гарант опстанка српског народа на подручју Сарајевско-романијске регије.

Kад је ријеч о улагању у кадар, Шешлија је навео да је Болница током протекла 34 мјесеца расписала 26 нових специјализација, да је пет љекара упућено на супспецијализације, те да први пут имамо стално запосленог васкуларног хирурга и послије вишегодишње паузе нефролога.

Он је истакао да је Болница “Србија” први пут почела пружати најсложеније услуге из васкуларне хирургије и дјечије ортопедије, а обновљен је рад торакалне хирургије, док ће Одјељење оторине наредних дана увести процедуру функционалне ендоскопске синусне хирургије.

Шешлија је нагласио да су за грађане омогућене најсложеније операције из гинекологије, опште хирургије, офталмологије, као и услуге хипербаричне коморе.

“Успјели смо очувати квалитет Одјељења пулмологије по чему је ова установа препознатљива од оснивања, што је посебно важно у вријеме пандемије вируса корона, када смо у том одјељењу збрињавали пацијенте од Бијељине до Требиња”, рекао је Шешлија, наводећи да је од почетка пандемије у овој здравственој установи збринуто 1.600 пацијената.

Он је подсјетио да је у протеклом периоду, уз помоћ донатора, али и властитим средствима обезбијеђена медицинска опрема за најквалитетнију дијагностику из области радиологије, кардиологије, неурологије.

Шешлија је напоменуо да су први позитивни резултати у новој организацији рада остварени у посљедњем кварталу 2019. године, када је Болница “Србија” имала најбољи квартал према вредновању Фонда здравственог осигурања у протеклих десет година.

Један од оснивача и некадашњи директор болнице у Српском Сарајеву Славко Ждрале рекао је да болница у Kасиндолу у посљедњих 30 година представља основну, темељну здравствену установу Сарајевско-романијске регије, са нивоом секундарног и терцијарног дјеловања, односно пружања здравствене заштите.

“Грађани ове регије заслужили су ниво услуга који се пружа у модерној згради са изузетно модерном опремом. Највеће признање треба одати здравственим радницима који су током рата, својим патриотским односом, етиком и моралношћу допринијели да ова установа данас постоји”, нагласио је Ждрале.

Ждрале је посебно захвалио Влада Републике Српске и српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику, који су заслужни да ова регија добије модерну и опремљену зграду болнице, коју је могуће обогатити свом медицинском услугом која је потребна грађанима.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је Болница “Србија” један од три главна стуба функционисања и окупљања људи у Источном Сарајеву.

“Без доброг здравственог сектора нема задржавања становништва, као и што без високообразованих људи нема даљег просперитета града и општина”, навео је Ћосић.

Ћосић је изразио задовољство што Влада Републике Српске константно подржава рад Болнице “Србија”, те сматра, да уз оно што је до сада урађено, уз још мало напора у идућој години функционисање Болнице може бити доведено до савршенства. 

Вечерашњој академији присуствовао је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић, те бројни представници политичког, културног и вјерског живота Источног Сарајева и Републике Српске.

Одлука о градњи болнице у Kасиндолу донесена је 1914. године, а са радом је почела након Првог свјетског рата као опоравилиште. Првог новембра 1938. године опоравилиште је проглашено за санаторијум.

Влада Републике Српске 25. новембра 1993. године донијела је одлуку о оснивању Kлиничког центра медицинског факултета Сарајево у чији састав улази и Општа болница Kасиндо.

Потписивањем Дејтонског мировног споразума, услиједила је пођела територија на Сарајевској регији и самим тим и гашење здравствених установа примарног и секундарног нивоа и то домова здравља, болнице Жица, болнице “Др Енест Грин” и Института за физијатрију и рехабилитацију Илиџа.

Дио опреме, као и особља прихваћен је у болницу Kасиндо којој се 2006. године придружује и Војна болница са Сокоца.

У Источном Сарајеву је 7. јула 2017. године потписан уговор и положен камен темељац за изградњу нове болнице “Србија”, у коју су марта 2019. године смјештени први пацијенти.

The post Болница у Касиндолу увијек је била уз свој народ appeared first on ФИЛТЕР.