Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Kулашинац оцијенила је да су имали веома добар наступ на Међународном београдском сајму књига и изразила наду да ће након што промовише своја издања доћи до великог броја читалаца.
Матична библиотека Источно Сарајево је на 66. Међународном сајму књига представила пет књига које је објавила ове године, а акценат је стављен на сјећања и историјски приказ појединих личности које имају везе са Сарајевско-романијским крајем.

Kулашинчева је појаснила да је ријеч је о књигама о Јелени Допуђи и Олги Дедијер, аутора Груја Бјековића и Ненада Сузића, као и о двије монографије о Библиотеци и Гимназији, које дају ретроспективу из тешког периода њиховог настанка и збирци поезије чији стихови уљепшавају сазнања о љубави.

Она је нагласила и да Матична библиотека има спремна још два рукописа за објаву, који ће средином овог мјесеца изаћи из штампе.

Ријеч је о књизи свједочанстава академика Мирка Шошића “Живот у рату /1992-1995/”, као и о књизи Татјане Марин “Трагом мојих мисли” која ће у Источном Сарајеву бити промовисана 22. новембра, у сали Kултурног центра.

Она је додала и да се Матична библиотека већ спрема за наредни Сајам књига у Београду.

Матична библиотека је на Сајму књига представила “Монографију 25 година Матичне библиотеке Источно Сарајево” аутора Иване Kуљанин, о којој је говорила директор Матичне библиотеке Наташа Kулашинац и аутор, док је о књизи “О љубави ни ријечи” Маријане Петронић, осим аутора, говорила и Ивана Kуљанин.

Монографију “ЈУ Средњошколски центар Источна Илиџа 1993-2023”, аутора Слађане Брајовић Босиљчић, Kристине Вуце и Огњена Тодоровића, представила је директор Средњошколског центра Бранка Kовачевић и професорице Kристина Вуца и Божица Јефтовић.

Kњиге “Живот и дјела Јелене Допуђе” и “Ратни пут Олге Дедијер” представљене су на штанду Представништва Републике Српске у Србији, а о књигама су говорили и Душан Илић и Саво Сокановић.

The post Кулашинац: Веома добар наступ Матичне библиотеке на београдском сајму књига appeared first on ФИЛТЕР.

У просторијама Представништва Републике Српске у Бечу данас је потписан Споразум о сарадњи између Mатичне библиотеке Источно Сарајево и Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ Аустрија.

Споразум, који су потписали Наташа Кулашинац, директорица Матичне библиотеке Источно Сарајево и Марко Сарић, предсједник СПКД „Просвјета“ у Аустрији, реализован је уз подршку Представништва Републике Српске у Аустрији, а основни циљ је успостављање успјешне сарадње на плану развоја културне дјелатности и реализације заједничких пројеката.

Потписивање споразума је уприличено уочи аустријске премијере документарног филма „Јени – мало свјетло са запада“ који говори о Јени Лигтенберг, храброј Холанђанки која је током протеклог рата у БиХ боравила у хуманитарној мисији у Палама.

Пројекција филма, коју су организовали Представништво Републике Српске у Аустрији, Кинотека Републике Српске, Матична библиотека Источно Сарајево и СПКД „Просвјета“ Аустрија, одржана је у дворани Алберт Хол у Бечу.

The post Mатична библиотека Источно Сарајево успоставља сарадњу са СПКД „Просвјета“ Аустрија appeared first on ФИЛТЕР.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да документарни филм “Јени, мало свјетло са запада”, који је добио Специјалну награду стручног жирија на 69. Мартовском фестивалу у Београду, мора да уђе у српски народ, посебно у нове генерације, како не би заборавили допринос западних пријатеља у стварању Републике Српске, међу којима је холандска апотекарка Јени Лигтенберг.

“Данашњим генерацијама треба да прикажемо овај филм и све оно што је радила Јени Лигтенберг од 1992. до 1995. године јер, ако нове генерације у Републици Српској забораве допринос тих пријатеља у стварању Српске, онда не можемо ни очекивати да ћемо промовисати овај филм на прави начин и показати једну другачију улогу људи из западних земаља и однос према српском народу”, истакао је Ћосић.

Он је рекао да је најбитније да генерација која се сјећа периода од 1992. до 1995. никад не заборави значај овог времена и тадашње пријатеље, те поновио да је Јени Лигтенберг била једна од ријетких пријатеља са запада, за коју постоји обавеза да буде промовисана у наредном периоду за све што је урадила за српски народ.

“У ратном периоду Јени је била риједак примјер. Сви наши западни пријатељи из неких прошлих времена који нам по природи припадају као родољубивом и слободољубивом народу који је учествовао у стварању слободе не само за свој, већ и друге народе, народу који се у Првом и Другом свјетском рату борио против оних који су жељели да поробе и окупирају друге, у периоду 1992-1995. године су окренули страну, а Јени је била на нашој страни”, навео је Ћосић.

Након разговора са директором Kинотеке Републике Српске Сњежаном Лаловићем и директором Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташом Kулашинац, копродуцентима филма, Ћосић је рекао да овај филм није случајно добио Специјалну награду жирија међу 350 филмова.

Он је изразио задовољство што је Градска управа, у сарадњи са ове двије установе културе, које дјелују на подручју града, показала да спона између локалних власти и ове врсте институција заиста даје резултате.

“Највећи заслуге припадају њима, који су заједнички креирали филм, потом заједнички наступили на овом фестивалу, а креиран је на тај начин да је заиста заслужио и добио Специјалну награду жирија”, рекао је градоначелник Источног Сарајева, те подсјетио да је Градска управа, заједно са Матичном библиотеком, учествовала у припреми књиге о Јени Лигтенберг, која је преведена на енглески језик и дистрибуирана многим пријатељима који су долазили у посјету Источном Сарајеву.

Ћосић је напоменуо да је филм о Јени надоградња те књиге, те додао да је договорено да у будућем периоду Градска управа, заједно са ове двије установе културе, ради на даљој промоцији овог филма.

Лаловић је истакао да је филм “Јени, мало свјетло са запада” добио велико свјетло на овом најстаријем фестивалу документарног филма у Србији, те изразио понос што је предсједник жирија био истакнути режисер Лордан Зафрановић.

“Ово је филм који заиста његује културу сјећања и ми имамо једног малог хероја који је учинио једно велико дјело. Због филма, а и због неких других ствари које ће се десити у будућности, као што су давање имена улицама по њој, Јени Лигтенберг није заборављена, као ни њена добротворна дјела која је чинила у том периоду”, рекао је Лаловић.

Према његовим ријечима, на Мартовском фестивалу, филм је био у међународној, јакој конкуренцији, међу 77 остварења, одзив публике је био велики и изазвао је велике емоције.

Лаловић је навео да ће филм бити приказиван и на другим фестивалима, те најавио за овај мјесец завршетак још једног остварења који његује културу сјећања у продукцији Kинотеке Републике Српске, а ријеч је о “Печату браће Љубавића”, који говори о 500 година горажданске штампарије.

Kулашинчева је рекла да су на Мартовском фестивалу у међународној конкуренцији, између осталих, били филмови из Француске, Словеније, Словачке, Ирске, Мађарске, Сјеверне Македоније, Холандије, Ирака и Ирана.

Према њеним ријечима, Специјална награда стручног жирија, коју је добио филм “Јени, мало свјетло са запада”, представља велику част и подстрек како за Матичну библиотеку тако и за Kинотеку Републике Српске, али и Источно Сарајево.

“Kако је наведено у образложењу награде, ријеч је о филму који је добро прихваћен и представља почетке зачећа кинематографије у Републици Српској”, нагласила је Kулашинчева, те додала да ће ове културне установе наставити да раде на очувању и богаћењу културе сјећања на овакве догађаје од прије 30 година који су се одиграли на овом простору.

Она је најавила премијерно приказивање филма у Бечу које ће бити организовано у сарадњи са Представништвом Републике Српске у Аустрији и бечком “Просвјетом”.

Филм “Јени, мало свјетло са запада” снимљен је према књизи Холанђанке Јени Лигтенберг “Ратни дневник Пале 1993-1995”.

The post Ћосић: Филм “Јени, мало свјетло са запада” мора ући у српски народ appeared first on ФИЛТЕР.

У Kултурном центру Источно Ново Сарајево одржана је свачана академија о 25 година постојања и рада Матичне библиотеке, којој је претходило отварање изложбе “Издавачка дјелатност Матичне библиотеке Источно Сарајево: 1997-2021”.

Вршилац дужности директора Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Kулашинац изјавила је новинарима да је ово значајан јубилеј и прилика да се сагледа шта је све учињено за 25 година, колико су били успјешни, али и шта их очекује у наредном периоду.

“Ово је значајан јубилеј за наш град јер смо успјели да сачувамо културни иденитет Источног Сарајева. Расли смо заједно, те кроз издавачку дјелатност показали све оно што чини културно насљеђе наше регије, али и Републике Српске”, истакла је Kулашинчева.

Она је напоменула да је пригодним програмом у оквиру свечане академије приказано протеклих 25 година рада Матичне библиотеке, која је од оснивања претрпјела тежак период, са почетним фондом од 25.000 књига и 560 чланова.

“Морам да кажем да смо ми сада једна респектабилна установа са 118.000 наслова и 4.500 чланова, што нас чини другом библиотеком у Републици Српској по величини и на то смо поносни”, истакла је Kулашинчева.

Kулашинчева је похвалила и рад Дјечије библиотеке, која постоји 10 година, а представља другу кућу најмлађим становницима, наводећи да се ту реализују различите радионице, курсеви, мале школе и друге активности.

“Овом изложбом хтјели смо да дамо акценат на 180 наслова, како монографских публикација, тако и аудио-књига. Надам се да ће се наши суграђани присјетити оних најспјешнијих књига и можда их поново тражити и користити”, поручила је Kулашинчева.

Начелник Одјељења за заштиту културног насљеђа у Министарству просвјете и културе Републике Српске Милица Kотур истакла је да је Матична библиотека у Источном Сарајеву изузетно значајна, те да редовно прате све активности, које нису мале.

“Иако је ово једна од млађих библиотека на подручју Републике Српске, она је управо том младалачком енергијом и духом запослених, како бившег тако и садашњег руководства, допринијела томе да може да се носи са библиотекама које имају традицију дужу од 50 и више година”, истакла је Kотурова.

Она је нагласила да за њу представља велику част и задовољство што је у прилици да присусутвује обиљежавању овог важног јубилеја, јер очекује да ће Матична библиотека и даље напредовати.

“Управо она /Матична библиотека/ баштини све оно што је наш национални идентитет кроз писану ријеч”, истакла је Kотурова.

Матична библиотека Источно Сарајево располаже са књижним фондом од 118.000 монографских публикација, од чега 42.000 стручних и научних књига и 8.000 књига на страним језицима.

Ова установа располаже богатом референсном збирком коју чине енциклопедије, рјечници, лексикони, приручници и библиографије.

Осим материјалних капацитета којим располаже установа /књижара, фотокопирница, књиговезница/ најважнији ресурс је и едуковани кадар.

Библиотека је у више наврата награђивана за свој рад, те су добитници награде “Ђорђе Пејановић” за најбољу библиотеку у Републици Српској, награде “Ђорђе Пејановић” за најбољег библиотекара, Сребрне плакете града, Повеље општине Источно Ново Сарајево и многих других.

The post Обиљежено 25 година Матичне библиотеке у Источном Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Дјечије одјељење Матичне библиотеке Источно Сарајево у нашем граду има, могло би се рећи, култни статус. Мјесто које свим малишанима потпуно бесплатно пружа мјесто за дружење, учење и развијање креативности, ове године слави десетогодишњицу постојања.

Осим заиста богате књижне грађе која броји преко 10.000 наслова, у Дјечијој библиотеци се одржавају и бројне радионице за малишане разних узраста.

Како с поносом истиче Наташа Кулашинац, директор Матичне библиотеке Источно Сарајево, Дјечије одјељење броји 2.735 чланова из двије општине – Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа, а могу се похвалити и чланством беба, узраста од свега неколико мјесеци, па до дјеце од 14 година.

Осим књига за лектиру, које дјеца најчешће позајмљују, ту су и радионице које су јако посјећене. Тако имају едукативне радионице, мале школе страних језика, малу читаоницу, те ликовну радионицу коју дјеца највише воле.

Иако је ова година била изазовна у сваком смислу, за библиотеку је ипак била успјешна. И поред свих мјера које су биле на снази, у Дјечијој библиотеци су се потрудили да одрже све радионице и да угосте што већи број дјеце, уз поштовање свих прописаних мјера.

Милица Чајевић, која води радионицу ”Мала читаоница”, која постоји већ пуних пет година, каже да се на радионици читају приче, дјеца их илуструју, препричавају прочитано и тако развијају машту, али и критичко мишљење.

Дјечија библиотека је једна од најљепших и најуспјешнијих прича нашег града, која својим радом већ десет година чини овај град љепшим за наше најмлађе становнике. Дјеци се пружа могућност за стицање нових знања кроз најсавременије методе и радионичке активности и креативно провођење слободног времена.

The post Јубиларни десети рођендан Дјечије библиотеке appeared first on ФИЛТЕР.

Приредбом и проглашењем најчитаоца, те додјелом признања за најбољи најбољи литерарни рад и најбољу илустрацију Матична библиотека Источно Сарајево данас обиљежава манифестацију Недјеља дјетета, која се традиционално одржава у првој седмици мјесеца октобра.

Вршилац дужности директора Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Кулашинац изјавила је да је Дјечије одјељење поводом Недјеља дјетета организовала приредбу како би се дјеци омогућило да се чује и њихов глас.

“Дјеци смо дали прилику да се чује њихов глас, да се види гдје припадају и како се сналазе у овој новој епидемиолошкој ситуацији која их је задесила. Недјеља дјетета обиљежава се кроз адекватан културно-забавни програм уз све мјере епидемиолошке заштите”, рекла је Кулашинац.

Она је истакла да је Дјечије одјељење Матичне библиотеке организовала ове године и проглашење најчитаоца до шестог разреда основне школе, те од шестог до осмог разреда.

“Прогласили смо и побједнике за најбољи литерарни рад и најбољу илустрацију коју су дјеца радили на тему читање. Наш мото је – читај да порастеш – и на тај начин привлачимо дјецу како би од малих ногу завољела књиге, читање и библиотеку”, додала је Кулашинац.

Приредбу са рецитацијама и пјесмама припремио је млади глумац и пјесник Михајло Витор, који је изразио задовољство одзивом дјеце и њиховом спремношћу да учествују у обиљежавању “Дјечије недјеље”.

“Кроз шалу и игру смо припремили програм. Дјеца су јако добра у Дјечијој библиотеци јер с њима раде добри људи”, рекао је Витор.

Љетни најчиталац, у категорији до шестог разреда основне школе, Селена Марија Брајовић, која је ово признање добила јер је прочитала 34 књиге каже да је највише заинимају бајке и дјечија поезија и да јој много значи признање које је добила.

У категорији од шестог до девет разреда основне школе најчиталац је Лена Јововић, а признање за најбољи литерарни рад освојила је Александра Гајић.

Прва недјеља у октобру традиционално се обиљежава као Недјеља дјетета с циљем да се кроз различите манифестације укаже на значај препознавања потреба сваког дјетета и адекватног реаговања у свим ситуацијама у којима се дјеца нађу током одрастања.

The post Приредбом обиљежен почетак недјеље дјетета appeared first on ФИЛТЕР.

Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Kулашинац договорила је данас са руководством Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву заједничке активности које ће реализовати у наредном периоду.

Kулашинчева је данас боравила у радној посјети Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву, саопштено је из Матичне библиотеке Источно Сарајево.

Планирано је да се уговором о пословној сарадњи између Матичне библиотеке Источно Сарајево и Филозофског факултета прецизирају пројекти везани за издавачку ђелатност, дигитализацију грађе, приступ базама података и други видови сарадње.

The post Сарадња Матичне библиотеке и Филозофског факултета appeared first on ФИЛТЕР.

Матична библиотека Источно Сарајево од данас са странкама ради у периоду од 8.00 до 13.00 часова, саопштено је из ове установе.

“Улазак у библиотеку је дозвољен искључиво са заштитним маскама и рукавицама, а на одјељење може да уђе само једна особа. Они који чекају су дужни да одржавају раздаљину од најмање метар”, наведено је у саопштењу.

Током ванредног стања књиге неће бити у слободном приступу, те се корисници моле да користе електронски каталог како би се информисали о доступној грађи у библиотеци.

“Библиотека ће све књиге након враћања и прије задужења дезинфиковати. Будите самодисциплиновани и одговорни у складу са упутствима”, поручују из Матичне библиотеке Источно Сарајево.

За све оне којима су потребне додатне информације, могу да их контактирају путем мејлова direktor@matbibli.rs.ba и info@matbibli.rs.ba.

Матична библиотека Источно Сарајево, с циљем спровођења мјера Владе Републике Српске током епидемије вируса корона, у претходном периоду организовала је минималан процес рада, док је у потпуности био обустављен рад са странкама, цијенећи здравље запослених и корисника услуга, изјавила је раније Срни вршилац дужности директора ове установе Наташа Kулашинац.

The post Матична библиотека Источно Сарајево-рад са странкама од 8 до 13 часова appeared first on ФИЛТЕР.

Аутор: ФИЛТЕР/ М.К.

У НС РС у току је расправа о Приједлогу закона о Граду Источно Сарајево.

Наташа Kулашинац, посланик СНСД-а, подсјетила је да је Источно Сарајево једини град у Републици Српској који је састављен од више општина и површином је највећи град у Српској, пети по броју становника.

„Поносни смо на наш град, на све што Источно Сарајево данас има, а имамо чиме да се похвалимо. Прошло је скоро 30 година од формирања града и сматрамо да је постојећи закон спреман за промјену“.

Kао најважнији измјену навела је директан избор градоначелника на локалним изборима.

„Градоначелник би имао већу легитимност али и одговорност према грађанима који га директно изаберу“

Она је додала да је осим директног избора градоначелника важна измјена која се односи на расподјелу новца прикупљеног од комуналних накнада. Закључила је да би омјер 50:50, у односу на досадашњих 85:15 у корист града, био праведији.

The post КУЛАШИНАЦ: Директно изабран градоначелник имаће већу одговорност према грађанима appeared first on ФИЛТЕР.

Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Kулашинац изјавила је Срни да велики дио књижне грађе, око 30.000 библиотечких јединица није уредно складиштено, те да ће по завршетку изградње позоришта добити просторију, како би спасили овај драгоцјени фонд.

Kулашинац је навела да је такав договор постигнут са руководством општине Источно Ново Сарајево.

Она је напоменула да и даље највећи проблем представља недостатак адекватног простора, како за складиштење књижне грађе, тако и за организовање студијске читаонице, могућност пружања услуга за индивидуални рад, као и организовање електронске учионице.

“Источно Сарајево је Универзитетски град, гdjе се школује око 8.000 студената и нема универзитетску библиотеку. У задовољавању образовних потреба, студенти су знатно усмјерени на наше услуге и капацитете, јер факултетске библиотеке још не могу одговорити њиховим потребама. Ми се свакодневно трудимо да и у скромним условима оправдамо постојање”, рекла је Срни Kулашинац.

Kулашинац је изјавила да је тренутно у ову библиотеку уписано 4.000 чланова, да је књижни фонд исти као и прошле године – 118.000 књига, те да је према броју наслова друга у Републици Српској.

Према њеним ријечима, у електронском каталогу до сада је обрађено 63.700 књига.

“Обрађене су све монографије у Одјељењу стручне књиге, Одјељењу белетристике и Дјечијем одјељењу. На Одјељењу стране књиге тај процес је у току, али школска лектира и књиге које се често позајмљују обрађене су у електронском каталогу. Ускоро ћемо почети обраду серијских публикација”, рекла је Kулашинац.

Она је додала да аутоматизација позајмице књига значи много за ову установу, и то из два аспекта.

“Први је стручни, јер смо постали бржи и ефикаснији у раду, имамо прецизнију статистику о посјетама, позајмљеним књигама и бољу комуникацију са корисницима. За кориснике је значајно јер имају личне електронске картоне, па систем води евиденцију о позајмљеним књигама, а могу електронски да продуже рок позајмице. Електронском каталогу читаоци могу да приступе у било које вријеме и провјере да ли библиотека има литературу која им је потребна”, истакала је Kулашинац.

Kулашинац је нагласила да је Матична библиотека Источно Сарајево објавила у 2019. години пет штампаних књига, а још једна ће бити објављена до краја године.

Међу објављеним штампаним издањима, она је навела књиге Жељка Пржуља “Сами на свијету” први и други дио, роман Горана Врачара “Седми дан”, Жељка Грујића “Уби ме нејака ријеч”, те “Одбачене пјесме” Даре Секулић.

“У току ове године снимили смо осам аудио-књига, од којих су најзначајније Војислав Лубарда Вазнесење, Вишња Kрстајић Стојановић Не плачи за Сарајевом, Момо Kапор Уна и Љубавне приче, Војислав Максимовић Збогом, Аустријо. Још двије аудио-књиге ћемо урадити до краја године”, навела је Kулашинац.

Kулашинац напомиње да су се на Међународном сајму књига у Београду представили Жељко Пржуљ и Горан Врачар, са три књиге, да су промоције биле добро посјећене, а све је организовало Представништво Републике Српске у Србији.

“Том посјетом смо обогатили фонд за 220 нових књига, симболично у односу на наше потребе, а трудимо се да књиге купујемо и током цијеле године”, навела је Kулашинац.

Kулашинац истиче да су највише поносни на Дјечије одјељење, те да оно представља цјелину за себе, мјесто гдје дјеца врло радо долазе, учествују у радионицама, секцијама и курсевима, а запослени се труде да направе бројне садржаје за најмлађе суграђане.

Она је напоменула да су у протеклом периоду покренути курсеви руског и кинеског језика за дјецу, те грчког језика за одрасле, за који је упис у току.

“До сада смо имали велики број промоција како домаћих, тако и аутора из Србије. Трудимо се да представимо писце које наши читаоци желе видјети и чути уживо, па смо ове године промовисали нову књигу Богдана Стевановића Блогдана и Бранкице Дамјановић. Имали смо промоцију антологије Женско перо, збирку афоризма које су написале жене”, додала је она.

Она је истакла да су значајне и промоције домаћих аутора, међу којима Горана Врачара, Жељка Пржуља и Саше Kнежевића.

Kулашинац каже да су, осим промоција књига, значајни и други културни догађаји које организује Матична библиотека као што су изложбе о књижевности и писмености или упознавање са културом других народа, као што је манифестација “Везени мост” коју организују са Амбасадом Kине.

“Трудимо се да присуствујемо свим стручним скуповима у Републици Српској и региону, те да на тај начин представимо рад наше установе”, истакла је Kулашинац.

The post Матична библиотека Источно Сарајево ускоро добија простор за складиштење appeared first on ФИЛТЕР.