Трећи пут Бог помаже, народна је изрека, а Момир Ашоња из Рогатице, који живи и спортски дјелује у Источном Сарајеву, нада се да ће њему помоћи да овог пута буде и изабран међу десет најбољих спортиста на приједлог Шаховског савеза инвалида Републике Српске.

Његови шаховски почеци датирају још из времена када је као дјечак живио у селу Рађевићи.

– Пошто сам и тада био са примјетним хендикепом због слабовидости настојао сам да ни у чему не заостајем иза мојих вршњака. Пружила ми се прилика да се бавим шахом и максимално сам је искористио. Врло брзо сам “прегазио” моје вршњаке који нису имали мој или било који други здравствени проблем и све чешће матирао и своје шаховске учитеље. Ишао сам логиком да се као особа са хендикепом морам више залагати од оних који су здрави, морао сам више и марљивије радити него они. Шанса је био шах.  Наравно, као и сваки други почетник пошао сам од нуле и правио корак по корак, са турнира на турнир, из побједе у побједу. Било је и пораза од бољих од којих сам учио и напредујући дошао до звања мајсторског кандидата – нагласио је Ашоња.

Преласком у Сарајево напредовао је и шаховски.

– Нисам се никад шахом бавио професионално, али је та древна игра мудрих толико ушла у мене да сам се са шахом јутром будио и касно ноћу лијегао на спавање. Био је моја највећа љубав и опсесија неријетко и на личну и породичну штету. У шаховском клубу проводио сам више него код куће и у породици. Супруга ми је говорила да сам више са шахом него са њом?! Због тога никад нисам зажалио. Јер, шах је постао и још је саставни дио мога живота – нагласио је Ашоња.

Играо је и велике и мале турнире, а најдражи му је наступ на Свјетском шаховском првенству у Београду 2010. године.

– Са радошћу и тугом ишао сам и на бројне меморијалне турнире. Радост је долазила у томе што сам имао прилику да играм у част неког мог шаховског друга, а туга што је углавном рано отишао са шаховске сцене и од нас, његових пријатеље и познаника. Иако су ме стигле године, још се не предајем и само у овој години сам организовао 25 шаховских турнира. И даље као предсједник водим Шаховски клуб Хендикеп у Источном Новом Сарајеву и секретар сам и активни члан Шаховског клуба Горски Термаг у Рогатици – додао је Ашоња.

Признања

Момир Ашоња уз шах ангажован је и у другим областима доступним његовим могућностима. Све ради на волонтерској и аматерској основи о чему свједочи и признање за најуспјешнијег волонтера Српске за 2020. годину.  Предсједник је Градске организације слијепих и слабовидих лица у Источном Новом Сарајеву. Добио и златну плакету од Савеза слијепих и  слабовидих лица Републике Српске. Ту су и бројне плакете, захвалнице и  пехари са шаховских турнира, али и признање за спортисту инвалида Српске за  2016. и 2018. годину. Ту су и бројна признања за најбољег спортисту и спортског радника града и општине Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа почев од 2009. до 2020. године.

The post Момир Ашоња: Инвалидност није сметња за успјех appeared first on ФИЛТЕР.