Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић изјавио је да је БиХ у првих 10 извозника у свијету малине, тако да је она перспективна култура у Републици Српској, посебно у подручјима гдје се традиционално гаји, као што су Подриње и Романија.

Прије састанка о унапређењу конкурентности у сектору малинарства, Пашалић је истакао да производња малине у Републици Српској може бити и боља, самим тим што у Српској има око 750 хектара под малином, али да су приноси по хектару ниски и износе седам до осам тона по хектару, што није довољно.

“Осим садње нових засада, једини начин да унаприједимо ту производњу јесте повећање приноса по јединици површине. Наш циљ је да имамо 12, 13 до 15 тона малине по хектару, а то можемо само примјеном нових знања и технологија”, рекао је Пашалић новинарима у Источном Сарајеву.

Према његовим ријечима, циљ данашњег састанка јесте да буде постигнут договор о томе како да се та знања пренесу са универзитетских професора у овој области, преко савјетодавне службе, до произвођача малина.

Пашалић је истакао да је договорено да Министарство и локалне заједнице заједно издвоје одређена средства како би се ангажовало девет инжињера пољопривреде, односно савјетодаваца који ће обићи све произвођаче малине, а препознати су у 11 општина Подриња и Романије.

Он је рекао да агрономи четири пута током сезоне обиђу произвођаче и укажу им на евентуалне грешке које праве, а све с циљем побољшања приноса малине.

“Најбоља инвестиција је када улажете у знање и његово преношење”, рекао је Пашалић и додао да је за ово обезбијеђено више од 50.000 KМ – пола Министарство и локалне заједнице, а другу половину откупљивачи малина.

Он је подсјетио да се 99 одсто малине која се произведе у Републици Српској смрзне и извози, те додао да је као култура таква да се не може дуго чувати у свјежем стању.

“Сваки килограм произведене малине у Републици Српској Министарство пољопривреде суфинансира одређеним износом, у зависности од цијене малине, а произвођаче подржавамо и тако што им обезбјеђујемо 30 одсто од вриједности сваке инвестиције”, рекао је Пашалић, те додао да се откупљивачи малине подржавају у суфинансирању изградње хладњаче или опреме за смрзавање или чување.

Малинар из Рудог Мирко Мишковић рекао је да је у производњи малине у претходном периоду наступила криза, да је дошло до пада откупне цијене, тако да су произвођачи запустили своје засаде.

Према његовим ријечима, долазак агронома на засаде малине је био добар потез, јер су сагледали стање малињака и произвођачима препоручили шта ко треба да уради, како би се производња малине нормализовала и унаприједила.

“Вршили смо анализу и у просјеку имамо лоше стање по јединици мјере, односно имамо 600 до 700 грама по килограму, а оптимална производња би требало да буде 1,2 килограма, што ћемо, надам се, у наредном периоду постићи”, истакао је Мишковић.

Он је рекао да има засађено пола хектара под малином, да је у ранијем периоду имао годишњи приход од шест до седам тона, те да се препустио стихији када су откупне цијене малине падале, тако да сада мора превентивно дјеловати и озбиљније приступити овом послу.

Мишковић је изразио наду да ће се вратити овом приносу који је имао претходних година, те додао да на подручју Рудог постоји пет откупљивача малине.

Агроном Мирјана Радовић са Пољопривредног факултета Универзитета у Источном Сарајеву рекла је да су малињаци након зимског мировања на подручју Подриња и Романије у доста добром стању, ако се узме у обзир кашњење вегетације и колебање температуре.

“Произвођачи малине то раде поприлично добро, а проблем је што да недостаје млађе радне снаге”, навела је Радовићева и додала да су неки произвођачи извршили прољетно третирање својих малињака, да ће неки то урадити, након чега ће се радити на програму заштите малине и њене исхране.

Менаџер пољопривредног кластера “Срп” из Источног Сарајева Жељка Пејовић изразила је задовољство због уласка у другу фазу пружања савјетодавних услуга малинарима.

“Упркос пандемији вируса корона која нас је задесила, постигли смо сјајне резултате, тако да се надам да ћемо када она прође још боље радити”, рекла је Пејовићева, те додала да подручје Источног Сарајева има потенцијал за производњу малине, али да су недостајале савјетодавне услуге.

Према њеним ријечима, прошлогодишња откупна цијена малине износила је око 3,5 KМ по килограму.

Представник Института за воћарство Чачак Александар Лепосавић истакао је да је падом цијена малине на свјетском тржишту дошло до великих осцилација у производњи малине на подручју Републике Српске и Федерације БиХ.

“Ситуација у Србији, која је 40 година лидер у производњи како по количини, тако и по квалитету, је слична”, рекао је Лепосавић, те додао да је за похвалу да су се сви актери у производном ланцу малине у Републици Српској договорили и кренули у реализацију пружања савјетодавних услуга за произвођаче малине.

Он је изразио наду да ће се у релативно кратком периоду видјети резултати који се односе на побољшање приноса, али и побољшања квалитета малине на подручју Републике Српске, а све с циљем остварења реалне производње.

“У првом циклусу не треба да буде приоритет количина, већ квалитет малине, јер знамо да је у цијелом свијету дошло до дефицита производње, а са појавом пандемије вируса корона порасла је потражња за овом културом, тако да јој је и порасла цијена”, истакао је Лепосавић.

Према његовим ријечима, и у Србији су произвођачи препуштени сами себи, “лутају”, под утицајем су произвођача хемије, што не треба да буде случај, већ струка треба да има своје мјесто у производним засадима малине.

The post Малина перспективна култура у Српској, посебно у Подрињу и на Романији appeared first on ФИЛТЕР.