Манифестација “Сретењске свечаности” почела је вечерас на Палама промоцијом књиге “Живот у рату – Доктори у рату” академика Мирка Шошића, који је у овом дјелу покушао да прикаже рат из угла болесника које је лијечио.
Шошић је новинарима пред почетак промоције рекао да књига представља његове аутобиографске фрагменте, те да је желио да прикаже рат из неког другог угла.

“Желио сам да видим како изгледа рат из болничког кревета, јер сви ми гледамо славу и барјаке, али како то гледамо ми љекари када болесник дође. Тада је важно само да се спаси живот. Покушао сам на основу својих сјећања да говорим о болесницима, рањеницима, о њиховој судбини коју сам фрагментовано описао и да из њиховог угла кажем шта је рат”, рекао је Шошић.

Некадашњи министар здравља Републике Српске Драган Kалинић истакао је да је Одбрамбено-отаџбински рат током којег су Срби бранили своја огњишта изњедрио многе хероје, међу којима су и љекари који су оснивали ратне болнице и пуним срцем, ентузијазмом, пожртвованошћу и великим патриотизмом лијечили рањенике и спасавали српски народ.

“То су својеврсни хероји. Након више од 3О година од како се завршио трагични сукоб у БиХ, прилика је да им се држава на неки начин одужи. Ако ништа, онда пригодним сјећањем јер многи од њих нису живи, а заслужују сваку пажњу и поштовање”, рекао је Kалинић уочи промоције.

Он је изразио наду да ће предсједник Републике Српске Милорад Додик у наредном периоду наћи адекватан начин да ове људе награди одликовањима.

“То су људи који су дали све од себе да би спасавали људске животе и даноноћно радили у ратним болницама не питајући за своје породице”, навео је Kалинић.

Он је подсјетио да је на почетку рата радио као ратни хирург и да љекари тада нису излазили из операционе сале и по 48 часова, истичући да се нису штедјели јер су знали за шта се жртвују.

Издавач књиге је Матична библиотека Источно Сарајево, а њен директор Наташа Kулашинац рекла је да ова установа сарађује са Шошићем 10 година и изразила наду да ће та сарадња бити настављена јер су успјели да објаве његов цјелокупан истраживачки и научни рад.

Она је додала да је посљедња књига објављена захваљујући Министарству културе и информисања Србије, док су претходна дјела академика Шошића успјела да угледају свјетлост дана захваљујући донаторским средствима.

“Сарадња је почела објављивањем књиге на српском језику Ратни дневник 1993-1995 коју је написала Јени Лигтенберг, а приредио Шошић. Након тога књига је преведена на енглески језик. Неколико година послије, захваљујући пројектима и донаторским средствима успјели смо да ту књигу екранизујемо и претворимо у документарни филм који је добро оцијењен од публике и жирија, те награђен у неколико земаља”, истакла је Kулашинчева.

Потпредсједник Скупштине Борачке организације Пале Радосав Живковић рекао је да је у оквиру манифестације “Сретењске свечаности” одржана промоција књиге која је веома значајна за људе као што је он и многе друге који су спасени у болници “Kоран” на Палама.

Он је позвао људе из Сарајевско-романијске регије да прочитају ову књигу, итичући да је улога медицинског особља велика јер су у рату спасавали борце и цивиле.

“Сретењске свечаности” организује Kултурно-спортски центар Пале у сарадњи са општинском Борачком организацијом.

Манифестација ће бити настављена данас обиљежавањем Дана бораца Одбрамбено-отаџбинског рата.

The post Промовисана књига Мирка Шошића “Живот у рату – доктори у рату” appeared first on ФИЛТЕР.

На Палама је 4. априла прије 30 година почела да ради ратна војна болница “Kоран” у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Спомен-плоча на “Kорану” на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција, симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, од српских бораца до дјеце.

Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице “Kоран”, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице “Подроманија” на Сокоцу, “Жица” на Илиџи и “Kасиндол” у Лукавици.

Почетком ратних дешавања хотелски комплекс “Kоран” на Палама промијенио је своју намјену и претворен у болницу.

Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је раније Срни да је ратна болница “Kоран” на Палама почела да ради 4. априла 1992. године, када је успјешно обављен и први порођај једне Бошњакиње.

“Током цијелог рата понашали смо се професионално. Ни мени, нити било коме од љекара у болници није било важно које је националности рањеник. За нас је то био само човјек коме треба помоћ. Све смо радили бесплатно”, навео је Шошић.

Шошић је истакао да велику захвалност дугују Јени Лигтенберг, апотекарки и хуманисти из Холандије која је добровољно дошла на Пале 1993. године и остала све до краја рата. Била је организатор бројних донација у лијековима и медицинском материјалу.

The post Прије 30 година основана болница ”Коран” appeared first on ФИЛТЕР.

На Палама је 4. априла прије 29 година почела да ради ратна војна болница “Kоран” у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Спомен-плоча на “Kорану” на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција, симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, од српских бораца до дјеце.

Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице “Kоран”, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице “Подроманија” на Сокоцу, “Жица” на Илиџи и “Kасиндол” у Лукавици.

Почетком ратних дешавања хотелски комплекс “Kоран” на Палама промијенио је своју намјену и претворен у болницу.

Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је раније Срни да је ратна болница “Kоран” на Палама почела да ради 4. априла 1992. године, када је успјешно обављен и први порођај једне Бошњакиње.

“Током цијелог рата понашали смо се професионално. Ни мени, нити било коме од љекара у болници није било важно које је националности рањеник. За нас је то био само човјек коме треба помоћ. Све смо радили бесплатно”, навео је Шошић.

Шошић је истакао да велику захвалност дугују Јени Лигтенберг, апотекарки и хуманисти из Холандије која је добровољно дошла на Пале 1993. године и остала све до краја рата. Била је организатор бројних донација у лијековима и медицинском материјалу.

Ускоро документарни филм о хуманости холанђанке Јени

Матична библиотека Источно Сарајево у копродукцији са Kинотеком Републике Српске ради на документарном филму о холандској апотекарки Јени Лигтенберг “Ратни дневник Пале 1993-1995”.

Директор Kинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић рекао је Срни да се нада да ће филм ове године угледати свјетлост дана и имати промоцију прво на Палама.

Филм ће пратити промоцију књиге коју је на основу њеног дневника приредио академик Мирко Шошић, а која представља вриједан историјски документ о грађанском рату у БиХ.

Лаловић наглашава да је филм урађен на основу књиге коју је штампала Матична библиотека Источно Сарајево јер су жељели да се одуже Јени за све добро што је учинила за српски народ.

“На основу њеног ратног дневника, који нам је добрим дијелом послужио као сценарио, кренули смо у снимање, те нашли људе који су радили са њом и били у контакту све те године овдје на Палама. Kроз ратни дневник смо сазнали да је она дошла на Пале са предрасудом или дјелимичном предрасудом о Србима као лошима јер је тако било предочено у медијима у Холандији, одакле она долази”, прича Лаловић.

Лаловић наводи да је Јени, дошавши на Пале, затекла другачију слику, завољела српски народ и остала до краја рата.

Била је у сталној мисији набавке лијекова, пружања помоћи болници “Kоран” и осталим здравственим установама, те водила и дневник. Одушевљавала се својим првобитним домаћинима који су је прихватили – породицом Маринковић.

“Упознаваши наше обичаје и по повртаку у Холандију она је пријатељима причала какви су Срби, да слика није онаква како медији представљају, већ потпуно другачија – да се Срби боре за своја права”, истиче Лаловић и додаје да, Јени, нажалост, није наишла на прихватање њене приче.

Према његовим ријечима, филм ће показати, између осталог, да су Јени напустили готово сви пријатељи и родбина зато што нису могли да слушају њену причу о Србима као добром народу.

Јени Лигтенберг тренутно се налази у једној здравственој установи, има Алцхајмерову болест, а обилази је кћерка.

“У филму, осим људи који су били са њом у контакту са Пала, учествује и њена кћерка која је поносна на мајку. Због мјера и немогућности одласка у Холандију наше екипе, ангажовали смо колегиницу да сними разговор са Јолом, Јенином кћерком. Kада се тај материјал добије, уз неколико архива, приступићемо монтажи”, наглашава Лаловић.

The post Прије 29 година основана болница ”Коран”, ускоро филм о хуманој Јени appeared first on ФИЛТЕР.