Прва банка хуманог млијека у Српској биће основана у оквиру Kлинике за дјечије болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске.

Новац за оснивање прве овакве банке код нас 1,16 милиона марака, прикупљен је у оквиру традиционалне акције “С љубављу храбрим срцима”, одржане у децембру прошле године.

Иницијативу је покренуло Удружења родитеља пријевремено рођене дјеце у Републици Српској “Мрвице” са жељом да се пријевремено рођеној и тешко болесној дјеци, којој није доступно мајчино млијеко, обезбиједи донирано хумано млијеко.

Банка хуманог млијека ће бити отворена у Универзитетском клиничком центру РС, који је и носилац овог пројекта. Пола године након хуманитарне акције питали смо их у којој фази је пројекат и када би тачно банка могла почети са радом.

– УKЦ РС се обратио Влади РС и Министарству здравља и социјалне заштите РС за давање сагласности за покретање процедуре за адаптацију простора у склопу Kлинике за дјечије болести УKЦ Републике Српске у циљу отварања прве банке хуманог млијека у Републици Српској и раздвајања поликлиничког од стационарног дијела Kлинике за дјечије болести – прецизирали су за Српскаинфо из ове здравствене установе.

Захваљујући Банци хуманог млијека бебама ће бити омогућен најприроднији и најздравији начин исхране.

– Надамо се да ће, са побољшањем епидемиолошке ситуације, пројекат успјети да се реализује до краја децембра – навела је предсједница Удружења “Мрвице” Милева Мировић Танић, која је још једном нагласила велики значај мајчиног млијека за све бебе, не само пријевремено рођену ђецу.

Удружење “Мрвице” свој допринос пружаће и даље кроз промоцију важности дојења и биће прва линија ка мајкама да их афирмишу да донирају млијеко.

Донација

Поједине мајке у Српској и прије су биле спремне да донирају млијеко, али није било услова да се оно сачува.

– Велики број породиља баци одређене количине млијека, јер у првих шест мјесеци млијеко се ствара у великим количинама, ствара се вишак док се не успостави баланс понуде и потражње између мајке и бебе, те је овај период најбољи за донирање млијека – појаснили су раније из Удружења.

The post Пола године од хуманитарне акције “Мрвица”: Банци млијека надају се до краја децембра appeared first on ФИЛТЕР.

Милева Мировић Танић, мајка мрвице, али мајка лавица, која је из борбе своје дjевојчице изашла још снажнија, боља, и јача, за Филтер је причала о свом искуству пријевременог порода, борбама са којима се суочавала, као и страховима и несигурностима које су је пратиле кроз Мирјанину борбу.

Обзиром да се сваки десети пород деси пријевремено, те то више није “табу тема”, Милева настоји да шири свијест о томе, и прије свега буде подршка свим родитељима који се суочавају са пријевременим породом.

Њен рад кроз Удружење родитеља пријевремено рођене дjеце у Републици Српској “Мрвице” је познат и препознат, те удружење сваким даном све више расте.

Филтер: Како је дошло до пријевременог порођаја, да ли сте успјели утврдити разлоге који су довели до тога? Колико је Ваша беба била тешка на порођају?

Моја трудноћа је била уредна све до петог мjесеца када се појавио хематом на постељици. Задржана сам у болници где је праћено стање. Када су љекари видjели да се хематом повлачи, одлучили су да ме пусте кући, али на строго мировање. Мировање је трајало два мjесеца и након контроле код гинеколога установљено је да се хематом повукао. Како је докторица која ми је водила трудноћу отишла на годишњи одмор, супруг и ја смо одлучили да одемо на преглед у једну приватну клинику у Сарајеву, јер је она најавила изостанак од мjесец дана. Дана 12. фебруара, на ултразвучном прегледу је све било у реду. Међутим, ја сам и даље мировала „за сваки случај“. Тог уторка, 17.2.2015, у раним јутарњим сатима је дошло до пуцања водењака што ме је пробудило из сна. Супруг и ја смо спаковали неопходне ствари и кренули у болницу. Одмах су ме примили на одjељење гинекологије. Урађени су ми налази крви и ултразвучни преглед. Налази су показивали благу упалу, а ултразвук да вода отиче и да морам хитно бити транспортована на Универзитетско-клинички центар Републике Српске, на пријевремени пород. Докторица ме је упозорила да исходи могу бити разни и да будем спремна на све. Примила сам двије дозе дексаметазона за убрзани развој плућа плода. Санитетом сам превезена на УКЦ, примљена на одjељење патолошке трудноће. Поред дексаметазона, примала сам десет грама антибиотика дневно, токолизу 24 сата и инфузије. Беба је остала у стомаку још седам дана. Двадесетчетвртог фебруара, природним породом, у 13.27 часова се родила Мирјана са 1680 грама и 43 центиметра дужине. Апгар скор је био 9/10. За бебу рођену у 30. недељи то су биле одличне вијести. Знала сам да сам родила борца и да не смијем ниједног тренутка помислити да ћемо изгубити битку. Сада, шест година касније, са још једном трудноћом иза себе, не знам разлог пријевременог порода.

Филтер: Како је изгледала њена борба и колико је трајала? Шта је Вама било најтеже у тој ситуацији? С којим недоумицама и страховима сте се суочавали?

Мирјанина борба је кренула 24. фебруара када је смjештена на одjељење интензивне његе. Сво медицинско особље је било одушевљено њеном борбеношћу. Често је чупала сонду за храњење из носа и излазила из јајета које је намењено да је додатно грије. Једном сам је нашла са отвореним вратима инкубатора. Гурнула ногом и отворила. Морали су је додатно причвршивати пеленом, поготово када је примала терапију. Након 15 дана је пребачена на полуинтензивну његу. Пратећи њено опште стање, урађен јој је ултразвук CNS-a који је показао да Мрва има излив крви на мозак другог степена. До овог тренутка сам на издајање млијека и дружење с њом ишла пjевајући. Мислила сам да ће јој моја пjесма давати снагу да побиједи у свим биткама које су пред њом. Након ове вијести сам осjетила огроман страх. Питала сам се које су посљедице? Да ли ће их бити? Хоће ли се изборити с тим? Примила је своју прву трансфузију крви, након чега је изгледала свjеже и здраво. Једна од сестара са полуинтензивне неге, а након мог издајања млијека, ми је дала Мирјану на подој. Из понора, у ком сам се нашла, сам изронила са још више снаге и жеље за борбом. Ту, на том црном каучу, сам донијела одлуку да ћемо пjевати и причати приче о тати који нас чека код куће и да нећемо разишљати шта се може десити, него ћемо мислити о нашим заједничким тренуцима, о млијеку које је њој неопходно, а ја јој га могу дати само ако будем позитивно мислила и трудила се да издојим сваку кап. Дани су пролазили. Она је напредовала. Рефлекс сисања, који је по рођењу био неразвијен, је био све бољи и она је из дана у дан све боље јела. Бројали смо граме. Данас 20, сутра 30. Дан за даном. И тако, 20. марта 2015. године, Мирјана је  отпуштена кући са тежином од 1940 грама. Тај дан обиљежавамо као Отпуст дан и слави се као рођендан наше породице, јер смо коначно стале у загрљај једног поносног тате.

Доласком кући су се јавили неки нови страхови. Супруг и ја нисмо спавали. Посматрали смо да ли дише. Данима и ноћима. Упућени смо на разне прегледе код нефролога, неуропедијатра, офталмолога, педијатра неонатолога, физијатра… Имали смо контроле сваких седам до петнаест дана. Неке прегледе смо обављали у Сарајеву, неке у Бањалуци. Огромну захвалност дугујемо физијатру Јелени која је радила све потребне вежбе са Мрвом како би јој активирала мозак првенствено на урођене покрете, а затим и на моторичке. Једног јутра смо схватили да више нема контрола. Очи су развијене, мозак без излива и дијете без посљедица.

Филтер: Претпостављам да је било много нејасноћа… На какву сте подршку околине наишли? Стручног особља?

Поред тога што нисмо знали узрок пријевременог порода, јако мало људи је било у нашем окружењу са којима смо могли разговарати о томе. Имали смо срећу да упознамо породицу која има пријевремено рођеног дjечака Микаела и са њима смо дијелили све своје недоумице. На очне прегледе смо их водили заједно, па су једно вријеме доктори мислили да су Микаел и Мирјана близанци. Медицинско особље Дома здравља Источно Сарајево и болнице Касиндо (сада болнице Србија) су нам пружали сву подршку која нам је била потребна и колико су они били у могућности. Хвала Богу, све наше борбе су иза нас. Сада водимо неке туђе борбе, дижемо свијест о пријевременом рођењу. Не дозвољавамо да сви ови проблеми буду табу тема.

Филтер: Како данас изгледа живот Ваше бебе, сада већ велике дјевојчице?

Мирјана је петогодишња дjевојчица која иде у вртић у ком је прихваћена од самог почетка. Сви су знали да је она пријевремено рођена и учитељице се од првог дана труде да подигну свијест како родитељима тако и малишанима о пријевременом рођењу и посљедицама које оно, неријетко, са собом носи. Воли да плеше и пjева, црта и боји, а понајвише глуми у својим измаштаним представама.

Филтер: Шта сматрате највећим успјехом како ње, тако и себе?

Њен највећи успjех је побjеда за живот. А мој? Када је погледам и видим да је срећна. Супруг и ја се трудимо да поред свих обавеза, које данашњи начин живота носи, будемо посвећени породици. Трудимо се да дjеци усадимо праве вриједност и надамо се да ће бити добри људи.

Филтер: Имате двије кћеркице. Да ли је у другој трудноћи постојала бојазан за пријевремени пород? Како сте поднијели ту неизвјесност? Како су Вам изгледали труднички дани?

Моја друга трудноћа је била под великим надзором и од самог почетка је третирана као ризична. Нисам се плашила пријевременог порода, јер ми је то познато. Ако мора опет, борићу се. Тиме сам се водила. Једини страх који сам имала је био страх од мировања. Сви који ме познају знају да ја и када сjедим немам мира и то мировање би психолошки тешко утицало на мене. Срећом, добила сам терапију коју сам користила скоро све до порода, а мировала сам само последњи мjесец трудноће. Велику подршку током друге трудноће, поред моје породице, сам добијала од мојих колега из Средње школе „28. јуни“, мојих ђака, али и мојих пријатељица из Удружења родитеља пријевремено рођене дјеце „Мрвице“. Душана се родила седам дана пре термина, тешка 4050 грама и 55 центиметра дуга. Тако је Мрва за сестру добила Дива.

Банка хуманог млијека: И храна и лијек

Удружење родитеља пријевремено рођене дјеце “Мрвице” покренуло је важан пројекат – прву банку хуманог млијека у Републици Српској!

Зашто свако новорођенче треба хумано млијеко?

Мајчино млијеко је и храна и лијек. Посебно је важно за “мрвице”, најснажније хероје који су на овај свијет дошли прерано. Није их мало – у Републици Српској је сваки десети порођај пријевремени.
У минутама, сатима и данима у којима бију своју највећу битку, ону животну, млијеко им даје снагу коју ниједан лијек не може замијенити.

Шта када нема млијека?

Kада мајка из било ког разлога није у могућности да бебу нахрани својим млијеком, помоћ стиже од других дојиља. Банка хуманог млијека окупља их у заједничкој мисији – обезбиједити сваком новорођенчету најдрагоцијенију храну и лијек.

Свјетска здравствена организација и УНИЦЕФ су још прије 40 година препоручили да се бебама чија биолошка мајка није у могућности да им обезбиједи млијеко, даје млијеко друге дојиље. Најједноставнији начин функционисања овог круга који обезбјеђује храну је управо банка хуманог млијека.

Kако банка функционише?

Банка хуманог млијека промовише дојење и даривање млијека како би свака беба имала адекватну храну у првим сатима, данима и мјесецима живота.
Kроз банку би се прикупљало и тестирало млијеко које дојиље дарују, обезбјеђивало би се његово чување и дистрибуција до новорођенчета коме је потребно.

Мрвице у борби за храну

Данас се подразумијева да свака земља која има добро развијен здравствени систем, може имати и банку хуманог млијека. У Републици Српској су се стекли услови за њено формирање, поручују из Удружења родититеља пријевремено рођене дјеце “Мрвице”. Управо су они покренули, а предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић подржала акцију формирања банке у Српској.

Kако могу помоћи?

За банку хуманог млијека потребан је милион KМ. Помоћи може свако. Иако највећу улогу имају дојиље, без којих систем не би могао функционисати.

С обзиром на то да је формирања банке хуманог млијека у Републици Српској на почетку, сви можете имати важну улогу – потребан је милион KМ.
Најједноставнији начин на који можете дати свој допринос је да позовете број 1411. Позивом дарујете 1 KМ за рад банке хуманог млијека.

The post Милева Мировић Танић: Мој највећи успјех је што је она срећна дjевојчица appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједник Удружења родитеља пријевремено рођене дjеце у Републици Српској “Мрвице” Милева Мировић Танић рекла је да се нада да ће сви заједно у Српској успјети да скупе потребна средства око милион KМ за прву банку хуманог млијека која би онда постала једна од 250 таквих установа у Европи.
“Десет одсто од укупног броја порођаја годишње у Републици Српској су пријевремени и борбе су при томе тешке, али окице које вас гледају су вам највећа потпора да идете напријед, чак и када мислите да даље не можете”, рекла је Срни Танићева.

Она је истакла да свако пријевремено дијете има своју, јединствену животну причу и да је прва битка која треба да се добије битка за млијеко.

“Банка хуманог млијека је велики пројекат и самим тим јасно да много кошта и захтијева различите људске ресурсе, те је од изузетног значаја што је предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић дала подршку његовој реализацији и покренула хуманитарну акцију “С љубављу храбрим срцима””, рекла је Танићева.

Она је појаснила да банка млијека представља непрофитабилну организацију у којој се скупља, пастеризује, складишти и даље дистрибуира хумано (мајчино) млијеко.

“Такво млијеко је потребно пријевремено рођеној дjеци која нису у могућности бити дојена из било ког разлога, а посебно је потребно микропрематурусима (испод 1.000 грама тјелесне тежине), као и тешко обољелој и критичној новорођенчади и оно им није само храна него и лијек”, рекла је Танићева.

Она је истакла да је доказано да је знатно бољи исход лијечења дjеце ако се хране мајчиним (хуманим) млијеком, јер исхрана обогаћеним донорским млијеком смањује инциденцу акутног абдомена и дужину боравка у болници и значајно поправља њихове моторне способности.

Танићева је навела да ће банка бити смјештена на Универзитетском клиничком центру (УKЦ) Републике Српске, а њено функционисање ће зависити од мајки, донорки млијека.

“Наш циљ је да промовишемо дојење и да пробудимо свијест свих породиља колико је заиста мајчино млијеко важно и да их позовемо да донирају. Свака кап је важна”, рекла је Танићева.

Она је напоменула да мајка, када сазна да мора родити бебу прије времена, првенствено доживи шок, а онда затим долазе невјерица и кривица, те је потребно много снаге и разумијевања за ситуацију у којој су се родитељи нашли.

“Они често немају одговоре на сва питања која им буду постављена, па се неријетко нађу у незгодној ситуацији”, рекла је Танићева.

Она је додала да прва битка која треба да се добије у тој борби је битка за млијеко, јер, уколико мајка не може да да млијеко свом дjетету, онда му треба обезбиједити оно што је најбоље за њега, а то је хумано млијеко.

“Јако је важна психолошка подршка која омогућава мајци да издржи све изазове који су пред њу постављени пријевременим породом”, рекла је Танићева.

Она је навела да Удружење “Мрвице” броји 150 регистрованих чланова, те напоменула да је тај број знатно већи на друштвеним мрежама.

“Удружење има затворену групу на “Фејсбуку” у којој се налази близу 500 чланова, искључиво родитеља пријевремено рођене дjеце. На годишњем нивоу број пријевремено рођених беба чини 10 одсто укупних порода”, рекла је Тановићева.

Хуманитарна акција “С љубављу храбрим срцима” реализује се, традиционално, под високом покровитељством предсједника Републике Српске, а иницијатор овогодишње хуманитарне акције је Удружење родитеља пријевремено рођене дjеце у Републици Српској “Мрвице”.

У оквиру акције од 1. до 31. децембра активан је и “М:тел” хуманитарни број 1411, који ће омогућити грађанима да позивом на тај број донирају једну KМ и тако дају допринос формирању банке хуманог млијека.

За уплате донација Физичких и правних лица Министарство Финансија Републике Српске отворило је рачун посебних намјена “С љубављу храбрим срцима” број 571-010-00002700-15 код Kомерцијалне банке Бањалука.

The post Мировић Танић: Заједно скупити милион KМ за банку хуманог млијека appeared first on ФИЛТЕР.

У Болници “Србија” у Источном Сарајеву у протеклих годину обављено је 12 пријевремених порођаја и рођено је 15 “мрвица”, а било је и пет транспорта за Бањалуку, јер се радило о трудницама у ризику, изјавила је Срни новоизабрани предсједник Удружења родитеља пријевремено рођене дjеце у Републици Српској Милева Мировић Танић.

Танићева је истакла да се ове године Међународни дан пријевремено рођене дjеце, 17. новембар, обиљежава у више општина и градова Републике Српске, па ће осим традиционалног окупљања у Бањалуци, Градишци и Источном Сарајеву бити обиљежен и у Билећи, Требињу и Лакташима.

“У Источном Новом Сарајеву ће у 13.00 часова на Тргу Републике Србије бити пуштени љубичасти балони за све Мрвице које нису добиле битку. Након тога, у 13.30 часова у Дjечијој библиотеци предвиђена је промоција сликовнице Чудесни мали хероји, уз поштовање свих епидемиолошких мјера”, рекла је Танићева.

Она је додала да ће сликовницу представити двије “Мрвице” из Источног Сарајева, Селена Марија и Вук Богдан Брајовић.

“Сликовница је настала из идеје Управног одбора Удружења, а у оквиру пројекта Чаробни мрвичасти свијет. Текст је писала Јелена Глишић, Викторова мама, која га је родила у 25. недjељи гестације са само 770 грама. Виктор, заједно са својим мрвичастим другарима је био инспирација за настанак ове сликовнице. Промоцију сликовнице радимо под слоганом Подржимо дjетињство“, истакла је Танићева.

Према њеним ријечима, у оквиру обиљежавања 17. новембра љубичастом свјетлошћу биће обасјана зграда Предшколске установе “Патријарх Павле” и једна фонтана у општини Источно Ново Сарајево.

Танићева је додала да ће због тренутне епидемиолошке ситуације ове године “Љубичасти новембар” бити обиљежен на мало другачији начин, али креативност тима “Мрвица” није изостао, па су дружења морали свести на минимум.

Подружница у Источном Сарајеву броји 35 званичних чланова и све је више заинтересованих за рад Удружења. Удружење има потписан уговор са Матичном библиотеком Источно Сарајево тако да за све активности могу да користе њихове, као и просторије Дjечије библиотеке, а Танићева је захвалила и директору Основне школе “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву Данијели Мрда, са којом има потписан уговор о коришћењу сензорне собе и просторија школе, као и општинама Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа за подршку.

Танићева је подсјетила да је Удружење раније покренуло иницијативу за допуну Закона о раду да би мајкама било продужено породиљско одсуство и дата могућност да се све контроле, физикалне терапије и све потребно за здравље дjеце обави у њиховом присуству и правовремено, те очекују да доћи до измјене.

“Захвална сам свим представницима политичких партија у Народној скупштини Републике Српске који су подржали ову нашу иницијативу”, истакла је Танићева и додала и да су Министарству управе и локалне самоуправе упутили захтјев за додjелу статуса удружења од значаја за Републику Српску.

Танићева додаје да су мајке у првим данима бебиног живота препуштене саме себи и да су препуне страха те су као први пројекат покренули психолошку подршку за њих.

Она је навела да их сви заинтересовани могу да, између осталог, контактирају путем “Фејсбук” групе Мрвице-Удружење родитеља пријевремено рођене дjеце у Републици Српској и мејла nasemrvice@gmail.com.

The post У протеклих годину дана у болници “Србија” рођено 15 “мрвица” appeared first on ФИЛТЕР.