Академик Матија Бећковић изјавио је данас да треба да постоји духовна мапа Републике Српске у којој би били уписивани градови, светиње и личности које су се родиле у тим градовима.

“Све ми је пало на памет кад сам једну етно-групу чуо како пјева Ој Змијање живи у слободи, у теби се Петар Kочић роди и наставио ту пјесму редалицом која није имала краја – О Требиње живи у слободи, у теби се Јован Дучић роди, па редом, Ој Грмечу живи у слободи у теби се Бранко Ћопић роди, Приједоре живи у слободи, ту се Сретен Стојановић роди”, навео је Бећковић.

Бећковић је изјавио новинарима прије одржавања манифестације “Дани Жарка Видовића” на Филозофском факултету Пале, да није нигдје видио да је неки народ више прионуо за земљу у којој се родио него Срби у Републици Српској.

Он је изразио велико задовољство због боравка на Филозофском факултету на Палама гдје се сусрео са студентима.

Бећковић је подсјетио да је синоћ у Источном Сарајеву имао књижевно вече на које су љубитељи поезије дошли као да немају других брига.

“Говорио сам када је у вријеме патријаха Павла на Kосову прављена духовна мапа Kосмета гдје су уписане све наше светиње, манастири, цркве, гробишта. И ту мапу имамо и свако из ње може да види шта је нама Kосово”, поручио је Бећковић и додао да не би било лоше да постоји једна таква духовна мапа Републике Српске.

Он каже да замишља како би изгледала та мапа у коју би била уписана Моштаница, Грачаница и толике светиње када би неко видио да то није празан простор, да је то света земља српског народа која је родила толике бесмртне људе, умјетнике, јунаке народне, вође.

Професор Мило Ломпар рекао је да ће на данашњем скупу заједно са академиком Бећковићем и професором Богољубом Шијаковићем говорити о одређеним аспектима сопственог интелектуалног занимања које је у вези са “Данима Жарка Видовића” који треба да нам понуде једну врсту интелектуалне, духовне рекапитулације неких од важних искустава српске традиције.

Он је додао да ће говорити о Његошевој пјесми “Ноћ скупља вијека”, а професор Шијаковић о византијској филозофији, и на тај начин посредно али и прецизно одредити духовни хоризонт Жарка Видовића у српској традицији.

“Видовићево дјело и живот је значајно јер је у времену које није било склоно религијском искуству изнова поставио неке теме које у оквиру религијске традиције прелазе у хоризонт духовног искуства. Значајно је по унутрашњим преображењима јер је он из марксистичке фазе прешао у другу фазу мишљења чиме је открио интелектуалну храброст”, истакао је Ломпар.

У име организатора манифестације, професор Владан Бартула рекао је да је част и задовољство за Филозофски факултет Пале, али и студенте, што су могли први пут на овој високообразовној установи угостити академика Бећковића.

Бартула је додао да су имали гозбу ријечи јер су окупили сами врх српске умјетности, науке и књижевности.

Организатор “Дана Жарка Видовића” је Филозофски факултет са Пала, Центар за хеленске студије и Kултурни клуб “Фронесис”.

Жарко Видовић спада у ред малобројних филозофа који његују хришћански поглед на свијет и друштвена питања, а дубоко је утицао на цијелу генерацију православних мислилаца која је кренула његовим трагом у сагледавању филозофије и историје српског народа која се назива српским завјетом. Аутор је великог броја дјела.

Видовић је рођен 1921. године у Тешњу, а преминуо 2016. у Београду. Током Другог свјетског рата као скојевац био је заточен у усташком логору Јасеновац, одакле је депортован у логор у Норвешку.

The post Бећковић: Треба да постоји духовна мапа Српске appeared first on ФИЛТЕР.