Матична библиотека Источно Сарајево организује промоцију књиге „Пиши, добри мој Нектарије“ Маријане Петронић.
Промоција ће се одржати у Интернет читаоници Матичне библиотеке, у четвртак, 26. септембра, у 19.00 часова.

О књизи „Пиши, добро мој Нектарије“ поред ауторке Маријане Петронић говориће др Радославка Сударишић и издавач Дејан Спасојевић. Роман „Пиши, добри мој Нектарије“ заснива се на историјским чињеницама и говори о Александријској библиотеци и древном Египту. Радња романа смјештена је вријеме Птоломеја III, који је био чврсто одлучио да се докопа оригиналних Атинских верзија Есхилових, Софоклових и Еурипидових драма и смјсети их у Александрију која је била центар свијета.

Роман „Пиши, добри мој Нектарије“ роман је о стрварању једне библиотеке, у давној прошлости, али и библиотека садашњости. Истовремено, то је роман и о људима, онима који граде и онима који разграђују.
„У роману Пиши, добри мој Нектарије, Петронићка елегантно разастире своје завидно познавање опште историје свијета. Нарочито се задубљује у личност човјека претхришћанске ере, али не запоставља ни савремене изазове хомо сапијенса. Она зналачки барата језиком симбола. Метафора, алегорија и алузија представљају суптилан алат, којим бруси властиту визију свеукупне друштвене стварности. Веома сликовито оживљава природни амбијент гдје су настањени њени књижевни јунаци и крајње прецизно реконструише животну праксу означеног раздобља. Међутим, ипак су најекспресивнија ауторкина понирања у мисаони и емоционални свијет презентованих јунака. Тамо је склупчан читав театар бола и радости, проткан жудњом и надањима.“ – из рецензије Радославке Сударушић.

Маријана Петронић рођена је у Требињу. Завршила је студије Свјетске књижевности и библиотекарства на Филозофском факултету у Сарајеву, као и Факултет физичког васпитања и спорта.
До сада је објавила збирке поезије за дјецу “Урнебесне и бајколике пјесмице” и “Форе и метафоре”, роман “Битка за Фиренцу”, приче за дјецу “Прича о дјеци с крилима”, збирку поезије за одрасле “О љубави ни ријечи”.
Аутор је бројних радова из области библиотекарства, а ради у Матичној библиотеци Источно Сарајево.

The post У четвртак промоција романа „Пиши, добри мој Нектарије“ Маријане Петронић appeared first on ФИЛТЕР.

Матична библиотека Источно Сарајево, поводом 28 година постојања, члановима и читаоцима библиотеке поклања јединствено поетско музичко вече „Поезија и песма живота“ пјесника Марка Милошевића и кантаутора Бориса Режака.

Поетско музичко вече „Поезија и песма живота“ биће одржано у четвртак 20. јуна, са почетком у 20.00 часова, у Народном позоришту Источно Сарајево.

Марко Милошевић је аутор четири збирке поезије под заједничким називом Поезија живота: Кроз живот душом, Побједа себе, Захвалан и Капут.

Познати бањалучки кантаутор Борис Режак до сада је објавио албуме Након толико година и Корак даље, а учествовао је на бројним музичким фестивалима у земљи и иностранству.

Послије Беогарда, Подгорице, Никшића, Бањалуке и других градова регије Марко Милошевић и Борис Режак наступиће и у Источном Сарајеву.

Улаз је слободан, а при резеравцији улазница предност имају чланови Матичне библиотеке Источно Сарајево.

Резервација и подизање улазница je на Одјељењу белетристике.

Покровитељ поетско музичке вечери „Поезија и песма живота“ је Општина Источно Ново Сарајево.

The post Јединствено поетско музичко вече у Источном Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Kулашинац оцијенила је да су имали веома добар наступ на Међународном београдском сајму књига и изразила наду да ће након што промовише своја издања доћи до великог броја читалаца.
Матична библиотека Источно Сарајево је на 66. Међународном сајму књига представила пет књига које је објавила ове године, а акценат је стављен на сјећања и историјски приказ појединих личности које имају везе са Сарајевско-романијским крајем.

Kулашинчева је појаснила да је ријеч је о књигама о Јелени Допуђи и Олги Дедијер, аутора Груја Бјековића и Ненада Сузића, као и о двије монографије о Библиотеци и Гимназији, које дају ретроспективу из тешког периода њиховог настанка и збирци поезије чији стихови уљепшавају сазнања о љубави.

Она је нагласила и да Матична библиотека има спремна још два рукописа за објаву, који ће средином овог мјесеца изаћи из штампе.

Ријеч је о књизи свједочанстава академика Мирка Шошића “Живот у рату /1992-1995/”, као и о књизи Татјане Марин “Трагом мојих мисли” која ће у Источном Сарајеву бити промовисана 22. новембра, у сали Kултурног центра.

Она је додала и да се Матична библиотека већ спрема за наредни Сајам књига у Београду.

Матична библиотека је на Сајму књига представила “Монографију 25 година Матичне библиотеке Источно Сарајево” аутора Иване Kуљанин, о којој је говорила директор Матичне библиотеке Наташа Kулашинац и аутор, док је о књизи “О љубави ни ријечи” Маријане Петронић, осим аутора, говорила и Ивана Kуљанин.

Монографију “ЈУ Средњошколски центар Источна Илиџа 1993-2023”, аутора Слађане Брајовић Босиљчић, Kристине Вуце и Огњена Тодоровића, представила је директор Средњошколског центра Бранка Kовачевић и професорице Kристина Вуца и Божица Јефтовић.

Kњиге “Живот и дјела Јелене Допуђе” и “Ратни пут Олге Дедијер” представљене су на штанду Представништва Републике Српске у Србији, а о књигама су говорили и Душан Илић и Саво Сокановић.

The post Кулашинац: Веома добар наступ Матичне библиотеке на београдском сајму књига appeared first on ФИЛТЕР.

Сајам књига у Источном Сарајеву, који организује Матична библиотека, биће одржан на Тргу Републике Србије од 14. до 18. августа. Сајам се организује у оквиру манифестације “Љето у Источном Новом Сарајеву”.

Књижевно вече Марка Шелића Марчела биће одржано у уторак, 15. августа у 19.00 часова.

Марко Шелић, познатији као Марчело, рођен је 22. јануара 1983. године у Параћину. Бави се писањем кроз прозу, новинске колумне и музику. До сада је објавио пет студијских албума и романе: „Заједно сами“, „Малтерего-књига прва: Рубикова столица“, „Малтерего-књига друга: Хигијена несећања“ и збирку текстова: „О људима, псима и мишима”, као и стотинак колумни за разне редакције.

Марчелова љубав ка књижевности почиње још у раном дјетињству, наставља се кроз студије на Филолошком факултету у Београду и коначно кулминира издавањем првог романа под називом „Заједно сами“ 2008. године. Роман истражује како човјек долази до спознаје смисла о животу, на хумористичан и помало мрачан начин. Марчело у овом дјелу откива како изгледа његова визија раја и пакла, те поручује да је једини начин да дођемо до истине тако сто ћемо смисао пронаћи унутар нас самих.

Своју каријеру као аутор наставља издавањем збирке кратких прича под називом „О људима, псима и мишима“. Збирка поред прича садржи и текстове његових пјесама, аналитичке текстове и есеје.

Да је писање његова страст, Марчело је показао објављивањем другог романа под називом „Малтерего“.  Роман је замишљен као трилогија, а њен први дио објављен је 2012. године под насловом „Малтерего, књига прва: Рубикова столица“. У овом роману Марко Шелић истражује људску психу и начин на који се свако од нас бори са бијесом, неправдом и жељом да заустави насиље путем насиља. Иако је роман мрачан и бави се озбиљним темама, у њему се може пронаћи црни хумор.

Други дио романа излази 2017. године под називом „Малтерего, књига друга: Хигијена несећања“. Због жеље да што озбиљније и опширније приступи темама којим се овај дио романа бави, аутор је одлучио да га подијели на два дијела. Тако се први дио „Хигијене несећања“ бави посљедицама које трауме остављају на људе, пријатељством и успоменама, док други дио истражује шта је стварност а шта снови које људи начине својом верзијом исте.

Марко Шелић је између романа првог и другог дијела трилогије издао још једну књигу, заједно са истоименим албумом Напет Шоу, 2014. године. Књига је збирка кратких есеја посвећених расвјетљавању значења пјесама са албума, текстова пјесама и слика насталих за вријеме стваралачког процеса.

Како аутор сам истиче, једно не иде без другог, те како би се стварно схватила порука иза албума, мора да се прочита и књига, и обрнуто. Поред романа и кратких прича, написао је бројне чланке и колумне за разне новине, међу којима су и „Хупер“ и „Политика“.

The post Књижевно вече Марка Шелића Марчела appeared first on ФИЛТЕР.

У Вишеграду је јуче званично почела 46. културна манифестација Вишеградска стаза на којој су се и ове године окупили библиотекари Српске.
У оквиру Дведесет седмих сусрета библиотекара Републике Српске, који су отворени свечаном бесједом проф. др Радославке Сударушић и додјелом признања за дугогодишњи предан рад на промоцији библиотекарства бившој предсједници Друштва Стојки Мијатовић, традиционално су додијељене награде „Ђорђе Пејановић“ за најбољег библиотекара, најбољег школског библиотекара, најбољу библиотеку и најбољег библиотечког менаџера у Републици Српској.

„Вриједно радимо управо на постављању једног модернијег система јер живимо у вријеме дигитализације и глобалног ширења информација што захтијева да се и Друштво библиотекара трансформише на одговарајући начин и да прати све промјене које се дешавају у друштву, а овим наградама традиционално је је дато признање онима који су показали најбоље резултате у промоцији библиотечке дјелатности“, рекла је Љиљана Кнежевић, предсједник Друштва библиотекара Републике Српске.

Миљана Мацан, виши библиотекар из Матичне библиотеке Источно Сарајево овогодишњи добитник награде „Ђорђе Пејановић“ за најбољег библиотекара у 2022. години истакла је да је награда коју је добила круна њене двадесетдеветогодишње каријере, а уједно и признање за цјелокупан колектив Матичне библиотеке Источно Сарајево.

Миљана Мацан, библиотекар на Одјељењу белетристике, руководилац је Матичне службе у тој установи. Уназад десет година активно ради на истраживању посебних фондова које баштини Матична библиотека. Организатор је већег броја семинара за библиотекаре матичног подручја, радионица за кориснике и ученике средњих школа на тему промоције читалаштва и учесница бројних стручно-научних скупова у Босни и Херцеговини и региону. Координатор је културних манифестација у Матичној библиотеци Источно Сарајево и пројеката којима је унапријеђен рад библиотека на подручју које покрива ова матична служба.

Библиотекар из Угоститељско-економске школе Приједор, и дугогодишњи предсједник Подружнице школских библиотекара Републике Српске, Бранка Ковачевић добитник је награде „Ђорђе Пејановић“ за најбољег школског библиотекара у 2022. години.

У току десетогодишњег рада у Угоститељско-економској школи она је успјела да истакне значај библиотеке и библиотекара у тој образовној установи и у локалној заједници, те је марљиво радила на унапређењу библиотечких услуга, организовању културних манифестација и представљања Школе у јавности. Бранка Ковачевић читање истиче као једну од најважнијих активности за развој човјека што покушава да пренесе и ученицима.

Дугогодишња традиција, рад са корисницима, књижевне промоције, радионице, изложбе и манифестације које су добиле међународни карактер обиљежиле су рад Библиотеке „Бранко Чучак“ из Хан Пијеска, која је проглашена за најбољу библиотеку у Републици Српској за 2022. годину.

„Квалитетне активности и континуитет у раду изазов су и за много веће библиотеке које раде у многољуднијим заједницама, а библиотека у Хан Пијеску се може похвалити управо критеријумима континуитета и квалитета у раду“, поручују из ове установе.

Видео о библиотеци „Бранко Чучак“ из Хан Пијеска погледајте ОВДЈЕ.

За најбољег менаџера у библиотекарству нараду „Ђорђе Пејановић добила је Сњежана Миљковић из Народне библиотеке Градишка. Ауторским радовима, додјељеним наградама и њиховим значајем за рад Библиотеке, активностима Дјечијег одјељења и радовима о Легату породице Чубриловић који су објављивани у бројним зборницима, Сњежана је промовисала рад Народне библиотеке Градишка. Сарадњом са другим установама те бројним успјешно реализованим пројектима Сњежана Миљковић је библиотеку учинила препознатљивом на културној мапи свог града.

У Вишеграду је одржана и Скупштина Друштва библиотекара Републике Српске, представљена је изложба Народне библиотеке „Бранко Чучак“ из Хан Пијеска под називом „Чувар завичајног блага“, чији је аутор Милан Радуловић. О изложби је говорила Озренка Ђурић Радуловић, директорица ове установе. У оквиру свечане академије у част нобеловца најбољим појединцима и установама уручене су повеље.

The post Миљана Мацан најбољи библиотекар у Српској, најбоља библиотека “Бранко Чучак” Хан Пијесак appeared first on ФИЛТЕР.

Матична библиотека Источно Сарајево организује Књижевно вече Бранислава Јанковића.

Књижевно вече ће се одржати у четвртак, 11. маја, у 18.00 часова у Интернет читаоници Матичне библиотеке.

Бранислав Јанковић, популарни нишки писац, постао је познат по књигама које је темељио на српској народној традицији, вјеровањима, легендама и обичајима.

Осим о до сада објављеним романима „О вуковима и сенкама“ , „Сузе Светог Николе“, „Ветрови зла“, „Зидање амбиса“, „Пета жица“ , „Гвоздени облаци“, разговараћемо са Браниславом Јанковићем и о посљедњем објављеном роману „Зидање Амбиса“.

Роман „Зидање амбиса“ је прича са поетским набојем, а дешава се у Манастиру Високи Дечани. То је „роман о бурним временима, малим људима, јаким женама и владарима, оцеубицама, слепим свецима и о великој љубави“, каже се у рецензији.

Романи Бранислава Јанковића међи најчитанијим су књигама у библиотекама, а роман „Сузе Светог Николе“ се обрађује у изборној лектири у многим средњим школама у Србији.

The post Књижевно вече Бранислава Јанковића у Матичној библиотеци appeared first on ФИЛТЕР.

Изложба ручних радова “Чаролија нити”, која је отворена данас у Источном Сарајеву, окупила је учеснике из више удружења, а тема манифестације је вуна.

Радове су изложили чланови удружења “Митров данак” и “Пробуди се”, Психијатријска болница Соколац, Радионица “Чаролија нити”, Kазнено-поправни завод Kула, али и жене које су самостално донијеле своје ручне радове.

Kоординатор манифестације Биљана Мацан рекла је да је ово 16. изложба коју приређује Матична библиотека Источно Сарајево, те додала да су 2008. године кренули као једна мала радионица “Чаролија нити” у оквиру Библиотеке.

“Тема манифестације је вуна – од шишања оваца, припреме и чешљања вуне, преко предења, до крајњих производа”, изјавила је Мацанова новинарима и додала да је за сутра планирано такмичење у предењу вуне, као и да се пријавило осам такмичара.

Према њеним ријечима, биће додијељене прве три награде – 100 KМ, 70 KМ и 50 KМ, док ће остали такмичари добити симболичне поклоне, захвалнице и признања.

“Ову изложбу коју су поставили наши излагачи прати и једна изложба на паноу, који је приредио наш етнолог Бранко Пјевић. Ријеч је о изложби на којој је текст подржан фото-документацијом са терена”, истакла је Мацанова и додала да је неке фотографије Пјевић сам снимио на терену, а неке је користио из других публикација.

Представник удружења “Митров данак” Радојка Тешановић истакла је да су чланице овог дружења дошле да покажу своје радове, како не би пало у заборав предење, чешљање, али и гребенање вуне.

“Ту смо и са готовим производима. Дио народне ношње захтијева и вунене производе, тако да смо се ми углавном базирали на плетење чарапа за народну ношњу, са врстом која се зове поплет и дио је и мушке и женске ношње”, истакла је она.

Према њеним ријечима, поред џамадана, тканице, џечерми, у удружењу плету све што је потребно.

Изложба “Предем танко па се чини малко” отворена је до сриједе, 22. марта.

The post Отворена изложба ручних радова “Чаролија нити” appeared first on ФИЛТЕР.

Матична библиотека Источно Сарајево у сарадњи са Катедром за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву организује интерактивни час о теми “Српски језик као српски идентитетски критеријум”.

Предавач је мср Душан Пејић. Интерактивни час ће се одржати у уторак, 21. фебруара, на Међународни дан матерњег језика у Културном центру Источно Ново Сарајево у 12.20 часова.

The post Најава интерактивног часа о српском језику appeared first on ФИЛТЕР.

Матична библиотека организује радионицу стрипа „Оживљавам слике речима“. Радионица обједињује умjетност стрипа, културу изражавања, а ослања се на мотиве из аутобиографије Николе Тесле ,,Моји изуми“.

Током излагања учесници ће имати прилику да прате презентацију која ће на сликовит начин представити ову умјетност. 

Радионица је намијењена дјеци која похађају основну школу. Кроз креативне задатке долази се до закључка како настаје стрип, који елементи га чине и како се повезују у цјелину.

Радионица је извођена у оквиру библиотека у Ариљу, Крушевцу, Љигу, Новој Вароши, Прибоју, Алексинцу, Кули, Апатину, Ковину, Регионалном центру за образовање у Нишу, на Међународном фестивалу сликовница Чигра у Пожеги, на Нушићијади у Ивањици, у оквиру Просвјете у Тузли, у Културном центру у Теслићу, у предшколској установи у Требињу…

Термин одржавања радионице је петак, 17. фебруар 2023. у дневним терминима, за дјецу од 1. до 5. разреда и од 6. до 9. разреда. Мјесто одржавања је Дјечија библиотека Источно Сарајево, Спасовданска 21.

Сви заинтересовани могу се пријавити на контакт телефон 057/344-245 или путем Фејсбук страница Дјечије или Матичне библиотеке. Трајање радионице је око сат времена.

Водитељ радионице је професор српског језика и књижевности Бојана Петронијевић.

The post Радионица стрипа за основце у Источном Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Директор Матичне библиотеке Источно Сарајево Наташа Kулашинац сматра да је важно одржавати континуитет у раду са корисницима редовним програмским активностима, као што су промоције књига и организовање различитих курсева, те обнављати књижни фонд, а све с циљем даљег унапређења услуга ове установе.

Kулашинчева је изјавила Срни да Матична библиотека тренутно има око 5.000 чланова и да књижни фонд броји 118.000 књига.

Она је навела да је у електронском каталогу обрађено 76.760 књига, што је омогућило бржу и једноставију претрагу, како за кориснике, тако и за библиотекаре.

“Електронски каталог омогућио нам је увид и у фондове других библиотека што је значајно за међубиблиотечку позајмицу. Аутоматизована позајмица знатно је унаприједила рад са корисницима. Осим што имају увид у историју читања и стање фонда библиотеке, омогућава им да сами продуже рок за читање књига, те бржу и лакшу комуникацију са библиотеком”, појаснила је Kулашинчева.

Говорећи о недостатку адекватног простора, прије свега за складиштење књижне грађе, она је истакла да је простор који је додијељен библиотеци у новоизграђеној згради позоришта само за прву помоћ, али да не рјешава проблем ове установе.

“Због неадекватног магацинског простора дио књига ће највјероватније бити отписан. Недостаје нам простор за развијање услуга библиотеке, за нове читаонице, као и сале за промоције. Библиотека је организам који свакодневно расте и простор којим тренутно располажемо не може у потпуности задовољити наше потребе. У потрази смо за новим рјешењима”, рекла је Kулашинчева.

Матична библиотека Источно Сарајево је током 2022. године објавила књиге “Опроштајно писмо” Даре Секулић, “Малу збирку великих промисли” Миливоја Јанковића, “Приручник енглеског језика: за одјељење за осматрање, обавјештавање и упозоравање” који је приредила Невенка Јовичић, те десет аудио књига.

Она је додала да је спремна за штампу и Монографија о 25 година рада Матичне библиотеке Источно Сарајево, као и “Живот и дјело Јелене Допуђе”.

Kулашинчева истиче да су промоције књига сјајна прилика да корисници лично упознају ауторе и разговарају о њиховим дјелима.

“У прошлој години смо угостили 15 аутора, како домаћих, тако и из окружења. Имали смо и неколико квалитетних изложби, а документарни филм који је рађен у нашој продукцији “Јени, мало свјетло са запада” добио је специјалну награду жирија на Мартовском фестивалу у Београду и главну награду Бдење Јакова Орфелина на фестивалу “Филмско бдење душе” у Сремским Kарловцима”, навела је Kулашинчева.

Она је додала да су у Библиотеци посебно поносни на Сајам књига, организован прошле године у оквиру манифестације “Љето у Источном Новом Сарајеву”, који представља прилику за промоцију и афирмацију домаће издавачке дјелатности, те изразила наду да ће овај догађај постати традиционалан.

Према њеним ријечима, ова установа годинама представља своја издања на Београдском сајму књига, те су и прошле године имали значајан број књига за промоцију.

Она је навела да је партнер библиотеке у представљању на Сајму Представништво Републике Српске у Србији, којем је неизмјерно захвална за цјелокупну организацију.

“Промовисали смо документарни филм Јени, мало свјетло са запада, као и књигу коју смо објавили на енглеском језику. Представили смо књиге Изабрани радови професора Љубинке Петрић Башовић коју је приредио Војислав Максимовић, Стево Kалуђерчић, просвјетни, културни и политички радник приређивача Иване Kуљанин, роман Метастаза и збирку поезије Kад ђаво крви зажели нашег завичајног пјесника Горана Врачара, збирку поезије Опроштајно писмо Даре Секулић, те Библиографију издања Матичне библиотеке 1997-2020 аутора Браниславе Милошевић”, рекла је Kулашинчева.

Она је додала да је обнова књижног фонда, односно куповина књига, свакодневна активност библиотеке и да је прошле године купљено 300 нових књига, али да је књижни фонд знатно обогаћен поклонима читалаца.

Kулашинчева истиче да је кључ успјеха свих одјељења квалитетан кадар који имају.

Она наводи да је најпосјећеније одјељење Дјечије библиотеке које је недавно обиљежило 12 година постојања, а тренутно броји око 3.000 чланова.

“Наши библиотекари редовно посјећују семинаре и конференције домаћег и међународног карактера, стичу виша стручна звања у области библиотекарства. Они су свакодневно на услузи корисницима”, истакла је Kулашинчева.

Она је напоменула да сви библиотекари имају лиценцу за рад у Kобис систему као каталогизатори и најавила да ће наставити да раде на усавршавању.

The post Кулашинац: Важно одржавати континуитет у раду са корисницима appeared first on ФИЛТЕР.