Манифестација “Сретењске свечаности” почела је вечерас на Палама промоцијом књиге “Живот у рату – Доктори у рату” академика Мирка Шошића, који је у овом дјелу покушао да прикаже рат из угла болесника које је лијечио.
Шошић је новинарима пред почетак промоције рекао да књига представља његове аутобиографске фрагменте, те да је желио да прикаже рат из неког другог угла.

“Желио сам да видим како изгледа рат из болничког кревета, јер сви ми гледамо славу и барјаке, али како то гледамо ми љекари када болесник дође. Тада је важно само да се спаси живот. Покушао сам на основу својих сјећања да говорим о болесницима, рањеницима, о њиховој судбини коју сам фрагментовано описао и да из њиховог угла кажем шта је рат”, рекао је Шошић.

Некадашњи министар здравља Републике Српске Драган Kалинић истакао је да је Одбрамбено-отаџбински рат током којег су Срби бранили своја огњишта изњедрио многе хероје, међу којима су и љекари који су оснивали ратне болнице и пуним срцем, ентузијазмом, пожртвованошћу и великим патриотизмом лијечили рањенике и спасавали српски народ.

“То су својеврсни хероји. Након више од 3О година од како се завршио трагични сукоб у БиХ, прилика је да им се држава на неки начин одужи. Ако ништа, онда пригодним сјећањем јер многи од њих нису живи, а заслужују сваку пажњу и поштовање”, рекао је Kалинић уочи промоције.

Он је изразио наду да ће предсједник Републике Српске Милорад Додик у наредном периоду наћи адекватан начин да ове људе награди одликовањима.

“То су људи који су дали све од себе да би спасавали људске животе и даноноћно радили у ратним болницама не питајући за своје породице”, навео је Kалинић.

Он је подсјетио да је на почетку рата радио као ратни хирург и да љекари тада нису излазили из операционе сале и по 48 часова, истичући да се нису штедјели јер су знали за шта се жртвују.

Издавач књиге је Матична библиотека Источно Сарајево, а њен директор Наташа Kулашинац рекла је да ова установа сарађује са Шошићем 10 година и изразила наду да ће та сарадња бити настављена јер су успјели да објаве његов цјелокупан истраживачки и научни рад.

Она је додала да је посљедња књига објављена захваљујући Министарству културе и информисања Србије, док су претходна дјела академика Шошића успјела да угледају свјетлост дана захваљујући донаторским средствима.

“Сарадња је почела објављивањем књиге на српском језику Ратни дневник 1993-1995 коју је написала Јени Лигтенберг, а приредио Шошић. Након тога књига је преведена на енглески језик. Неколико година послије, захваљујући пројектима и донаторским средствима успјели смо да ту књигу екранизујемо и претворимо у документарни филм који је добро оцијењен од публике и жирија, те награђен у неколико земаља”, истакла је Kулашинчева.

Потпредсједник Скупштине Борачке организације Пале Радосав Живковић рекао је да је у оквиру манифестације “Сретењске свечаности” одржана промоција књиге која је веома значајна за људе као што је он и многе друге који су спасени у болници “Kоран” на Палама.

Он је позвао људе из Сарајевско-романијске регије да прочитају ову књигу, итичући да је улога медицинског особља велика јер су у рату спасавали борце и цивиле.

“Сретењске свечаности” организује Kултурно-спортски центар Пале у сарадњи са општинском Борачком организацијом.

Манифестација ће бити настављена данас обиљежавањем Дана бораца Одбрамбено-отаџбинског рата.

The post Промовисана књига Мирка Шошића “Живот у рату – доктори у рату” appeared first on ФИЛТЕР.

Kњига “Ничији војници – У сарајевском паклу 1992. године” аутора Жељка Пантелића припадника ЈНА и преживјелог свједока масакра у Добровољачкој улици у Сарајеву, биће промовисана вечерас у Народној библиотеци на Сокоцу.
Пантелић је тешко рањен у нападу који су снаге такозване Армије БиХ извршиле 3. маја 1992. године на колону ЈНА која се повлачила према касарни у Лукавици, па је ова књига аутобиографска прича тешко рањеног официра ЈНА и припадника најелитније јединице 65. заштитног моторизованог пука.

Захваљујући Центру за истраживање рата и ратних злочина Републике Српске и документацији до које је дошао, Пантелић је написао књигу у којој тражи одговоре на више питања везаних за почетак рата и дешавања у тадашњој СФРЈ.

Представљање књиге “Ничији војници – У сарајевском паклу 1992. године”, је у 18.00 часова у читаоници Народне библиотеке на Сокоцу, која је организатор ове промоције.

Kњига ће сутра бити промовисана у Народној библиотеци “Војислав Лубарда” у Рогатици.

The post На Сокоцу промоција књиге “Ничији војници – У сарајевском паклу 1992” appeared first on ФИЛТЕР.

Збирка пјесама илустрованих цртежима дјевојчица Андрее и Свјетлане Васиљевић, 16 година након њихове трагичне погибије, само је крик непролазног бола и патње њихове мајке Раде и њене упорне борбе да изузетност и неостварени таленат ова два анђела не прекрије заборав.

Андреа и Свјетлана, дјевојчице од девет и 15 година, вољеле су да пишу и цртају, имале су велике планове за будућност, који су у дјелићу секунде, једног кобног септембарског дана 2005. године, заувијек прекинути у саобраћајној несрећи на путу према Палама.

Њихове радове сачувала је мајка Рада, а дио је уврстила у књигу “Без наслова”, коју је објавио Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске.

Рада Васиљевић је у разговору за Срну рекла да је 15 година тражила начин да са свијетом подијели оно што су њене кћерке са огромном љубављу стварале, али да материјално то сама није могла да оствари.

“Ипак све се промијенило када сам наишла на Весну Суботић из Завода за уџбенике и наставна средства. Она и њене колеге су ми пружили огромну подршку и омогућили да ова књига угледа свјетлост дана, али и да моје дјевојчице поново оживе”, навела је Васиљевићева.

Она сматра да ће свака пјесма на посебан начин дотаћи читаоца јер имају своју поруку, те да ће направити мост међу људима и омогућити да више саосјећају једни са другима.

“Одабрали смо тридесетак пјесама и свакој додали по цртеж. Нису биле претјерано надарене за цртање, али су вољеле то да раде. Ипак, човјек не може бити добар у свему. Уврштен је и цртеж који су у виду поруке да што прије оздрави, послали Андреини другари из разреда, док је била у болници”, нагласила је Васиљевићева.

Према њеним ријечима, дјевојчице су писале пјесме о мајци, оцу, Богу, отаџбини, односно на неки свој начин описивале су све што су проживљавале.

ИМАЛЕ ВЕЛИКЕ ПЛАНОВЕ ЗА БУДУЋНОСТ, АЛИ ЈЕ СУБИНА ОДРЕДИЛА ДРУГАЧИЈЕ

Андреа и Свјетлана маштале су са својом мајком о будућности и правиле велике планове, биле су одличне ученице, говориле по два страна језика.

“Нажалост, 18. септембра 2005. године све је то прекинуто, изгубила сам моје кћерке, моја два анђела. Свјетлана је одмах подлегла, мада су ми говорили да је жива, али ја сам знала да није, осјећала сам. Андреа је битку за живот изгубила након девет дана коме. У несрећи је погинула и дјевојка Јелена Новаковић, која је возила. Само сам ја преживјела”, испричала је Васиљевићева.

Она се присјетила да су Андреа и Свјетлана пјесме раније објављивале у књигама Завода за уџбенике и наставна средстава “Дјеца пјевају хитове”, за шта су добиле и дипломе.

“Заиста су биле надарене за писање. Стално смо маштале да ћемо једног дана издати њихове збирке пјесама и да ће оне бити познате. Нажалост, судбина је за њих имала неке друге планове. Без обзира на трагедију и патњу, једина жеља ми је била да објавим те пјесме и подијелим их са свијетом”, рекла је Васиљевићева.

Док је Андреу описала као једно весело и раздрагано дијете, Васиљевићева је за Свјетлану рекла да је била сушта супротност сестри, тиха, повучена и мудра, те да је ствари увијек гледала са неке психолошке стране.

“Биле су два различита свијета, а опет везане једна за другу. Као што сам знала да је Свјетлана одмах преминула, тако сам у дубини душе знала да Андреа неће живјети без сестре”, истакла је Васиљевићева.

ПЕТ ГОДИНА КАСНИЈЕ ПОНОВО ДОЖИВЈЕЛА ДА ЈЕ НЕКО ЗОВЕ МАМА

Васиљевићева је рекла да су је у животу очували добри људи око ње, који је никада нису напустили и дозволили да се преда, као и вјера у Бога.

“Четири и по године касније, случајно сам открила да сам поново трудна. Нисам жељела да имам више дјеце, у ствари, мислила сам да сам их издала, да немам право на тако нешто. Ипак помисао да ће ме поново неко назвати мама побиједила је све страхове и дилеме у мени. Хвала Богу, родила се Сара, дивно створење, добар ученик, а и лијепо пише, надарена је на сестре”, нагласила је Васиљевићева.

Васиљевићева је навела да припрема и роман “Сара”.

“То ће бити један лепршав роман, прожет њима, али без патетике. Биће то једна велика и јака порука, да једна мајка живи и послије тога, помаже другима”, рекла је Васиљевићева не износећи више детаља.

Рецензент збирке пјесама “Без наслова” Жељка Пржуљ, са Катедре за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, написала је да је “ова руковет пјесама дјело двију дјевојчица, сестара, које, према Богу само знаном суду, насељавају рајско насеље”.

Пржуљева је примијетила да пјесме свједоче о нарочитој и ријеткој сензибилности њихових душа, којом су посматрале свијет око себе и пјеснички промишљале о њему.

“Чак и оне које пјевају о, за тако младе пјеснике, уобичајеним мотивима попут школе, другарства, симпатија, матурске ноћи, умногоме су особите. То се најчешће види у веома зрелим запажањима и изразима који осликавају управо оно осјетљиво доба прелаза из дјетињства у младост. Своје мјесто у свијету и доживљај властитог бића спознају унутрашњим немиром и говорећи за себе: Дијете сам, ал нисам дијете`”, навела је Пржуљева.

Она је истакла да интензивним и дубоким осјећањима које носе у себи привлаче пјесме које пјевају о Божићу и породици, мајчиној души која “њежно блажи” и “очевом топлом Оченашу”.

“Пјесме попут Стара кућа, Тамо негдје, Осјећам, Слобода О, Боже или Земљо моја и најискуснијег читаоца и најдаровитијег пјесника натјераће да застане и да се замисли колико о мотивима о којима уопште промишља неко узраста од 14 година и утолико више о непоновљивом, даровитом и зрелом лирском изразу, којим су написане”, рекла је Пржуљева.

Збирку “Без наслова” могуће је купити у књижарама Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске.

The post Збирка пјесама “Без наслова” – крик непролазног бола једне мајке appeared first on ФИЛТЕР.

На Палама је вечерас промовисана књига Мире Таланге “Рат и Мир-а”, која је настала на принципу модерне психологије.
Таланга је новинарима рекла да је књига аутобиографска и у њој су описана њена преживљавања одређених ситуација током рата, догађаја од дјетињства до одласка у Њемачку.

Kњига је, како је навела, састављена од кратких, сажетих прича, из којих ће читаоци препознати да је вријеме да нешто промијене у свом животу, од подизања самопоуздања, скупљања храбрости.

Таланга каже да је ово прва промоција књиге, на којој је радила двије године.

Она је навела да јој је мотивација за писање књиге дошла из рада на себи, захваљујући едукацијама за професионалног тренера и НЛП тренера, на које је ишла почетком пандемије вируса корона.

“Те едукације су ми подигле самопоуздање, стекла сам храбрости, што је потребно у писању књиге“, додала је Таланга.

Kњигу је штампао графички студио “Дис копи” Пале, а лекторисао професор са Филозофског факултета на Палама Саша Kнежевић.

Таланга је рекла да је за дизајн књиге била задужена Сашина кћерка Соња Kнежевић, која је имала визују да то изгледа као јинг и јанг и сунце према коме тежимо, према свјетлости и миру у себи.

Она је рекла да ће ускоро почети да ради на другој аутобиографској књизи у којој би требала писати о рату, јер је то мало потиснута тема, с обзиром да се већина не жели враћати у прошлост и сјећати неких догађаја.

“Ја бих, ипак, из тог рата да се извуче поука. Тако да ће моја сљедећа књига бити о томе, о тешким почецима“, рекла је Таланга.

Мира Таланга је рођена у Сарајеву 1968. године. Она је супруга, мајка и бака која живи у Фрајбургу и долази повремено на Пале. Ради као лајф коуч и НЛП тренер.

The post Промовисана аутобиографска књига “Рат и Мир-а” appeared first on ФИЛТЕР.