На тржишту Европске уније има више стотина производа који носе ознаку заштићеног географског поријекла, попут пршута из Далмације, маслиновог уља из Грчке или француског сира.

Од 2006. године и земље које нису чланице Уније, могу заштитити своје јединствене производе. Међу првим домаћим прехрамбеним производима који имају заштићено поријекло је и невесињски кромпир. Да ли је сада пут овог производа извјеснији и бржи на тржиште Европске уније?

У Придворцима недалеко од Невесиња, на газдинству Весе Радића обављена је садња кромпира на више од три хектара. Спој традиционалне производње и савремене механизације на ораницама, подно планине Вележ, даје производ који на тржишту нема достојну конкуренцију.

Весо Радић, произвођач кромпира, истиче да се кромпир производи на стари, традиционали начин. Додаје да је читаво поље без воде и да самим тим без воде не могу користити много хемије.

– Видите читаво поље нигдје немамо воде. Самим тим што нема воде не можемо ни користити пуно хемије,надморска висина је та која му одговора,климатски услови – каже Радић.

Овај кромпир добио је ознаку заштићеног географског поријекла, јер је произвођач испоштовао правила о системима квалитета за прехрамбене производе БиХ, који је усклађен са законодавством Европске уније, а једно од кључних је да кромпир потиче искључиво са територије Невесиња.

Шеф Одсјека за сертификацију и означавање хране Агенције за безбједност хране Босне и Херцеговине, Драган Брењо,  каже да је са овом ознаком произвођач лакше долази до купца.

– Произвођач има већу сигурнсот у тај производ када га види на тржишту са тим знаком,значи произвођач сам лакше долази до купца, самим тим тај производ има одређену цијеновну вриједнсот већу у одређеном проценту него производ исте категорије који није заштићен. То се показало на примјеру Европске уније гдје је проценат тренутно око 74 милијарде евра на годишњем нивоу заштићених производа – рекао је Драган Брењо.

Пут до кључног документа произвођачке спецификације и листе Завода за заштиту интелектуалне својине, почиње од удруживања произвођача. Заштићено име могу да користе произвођачи с тог географског подручја који се региструју. Овом ознаком купац има гаранцију и сигурност да иза производа стоји читав систем.

Грујица Вицо, професор Пољопривредног факултета у Источном Сарајеву истакао је да када купац купи прозвод зна да је то баш тај производ, да је креиран по наведеној технологији и самим тим то му гарантује неки од стандарда Европске Уније.

Сертификовање омогућава произвођачима да постану дио заштићеног бренда и невесињски кромпир има већу шансу да се нађе на трпези у Европској унији. Али, ако заврши у ручку у неком домаћинству код нас, свакако ће испуњавати високе стандарде.

Дејан Шешлија из Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа каже да оваква процедура штити произвођаче од фалсификата.

– Ова процедура у значајном мјери штити произвођаче и од фалсификата и од нелојалне конкуренције, неовлаштеног кориштења имена, бренда и сл . и у крајњој линији доприноси позиционирању, сегментацији, позиционирању и брендирању тих производа како на домаћем тако и на међународном тржишту – каже Шешлија.

Значај правовремене заштите производа и њихов пут ка европским купцима могао би афирмисати и познати спор о поријеклу крањске кобасице између Хрватске и Словеније.

The post Невесињски кромпир на европском тржишту appeared first on ФИЛТЕР.

Породица Добра Бакмаза (62) са Сокоца на свом имању у рогатичком селу Закомо обрађује 40 дунума, производи црвени лук и кромпир, узгаја шљиве и јабуке и очекује бољу подршку од ресорног министарства и локалне заједнице.

На идеју сина Ивана, прича Добро за Срну, одлучили су прије пет година да обнове породичну кућу, помоћне објекте и оживе запуштено имање, одлазећи сваки други дан на село удаљено од Сокоца 43 километра.

Кренули су од куповине трактора, а данас имају скоро сву потребну механизацију за рад на њиви – сијачицу и вадилицу за лук, фрезу, приколицу и прскалицу, подигли су складиште за лук и кромпир, а да нису никада, наводи Добро, добили средства за подстицај при набавци пољопривредне механизације од ресорног министарства.

Прошле године су, каже он, произвели више од 20 тона црвеног лука, чијим пласманом су углавном задовољни, иако га још има за продати.

Добро наводи да је овог прољећа у дилеми да ли да засади 500 или 700 килограма лука јер га забрињава нова, већа цијена сјеменског, која не обећава добар пласман и добит.

“Најбољи купац мог лука је компанија ”Оногошт” са сједиштем на Сокоцу, али се, поред сталних купаца из категорије домаћинства, купац нађе и у Горажду и Вишеграду”, прича овај домаћин.

Он наглашава да је за пољопривредника најважнији пласман производа јер се, након благовремене продаје, “све друге рачунице лагано поклопе” и дају вољу за даљи рад.

Бакмаз истиче да су прошле године први пут засијали велику површину сјеменом елитног холандског кромпира плаћеног по високој цијени, али није било довољно купаца, па данас у складишту има за продају још 10 тона “првокласног кромпира”.

Ове године ће засијати 1,5 тона кромпира, само да би искористио дио сјеменског који је произвео на својој њиви.

Бакмаз се као успјешан пољопривредник пита зашто се на тржиште БиХ увози јефтин кромпир лошијег квалитета, док код домаћих произвођача далеко бољи остаје непродат и потпуно пропада.

Прошле године су, наводи он, имали добар род воћа са нових 400 засада шљиве сорте стенли, чачанска родна и чачанска лепотица, те са 50 младих стабала јабуке, што им даје наду да ће и ова година бити родна и да ће се као лани наћи купац за квалитетно воће из Закома.

Бакмаз наводи да су у јесењој сјетви засијали и 100 килограма пшенице, тек толико да се увјере какав ће бити род житарица у њиховом крају.

У породици Бакмаз истичу да би резултати њиховог рада били још бољи да има више разумијевања код додјеле регресираног дизел-горива и других подстицаја.

“Добијемо 281 литар регресираног горива за пољопривредне радове на имању, преко општине Соколац, а да нико из одговарајућих служби не изађе на терен и не увјери се колико је коме потребно помоћи, ко обрађује, а ко не, своје имање”, наводи Бакмаз.

Он наглашава да му додатни проблем представља то што његова породица живи на Сокоцу, а имање у родном селу Закомо припада Рогатици, при чему остаје ускраћен за право на значајне подстицаје које додјељује ова општина за рогатичке пољопривреднике.

Бакмаз поручује да се са овим проблемом сусреће више породица са рубних дијелова сусједних општина и да би то питање требало ријешити.

The post БиХ увози јефтин кромпир лошијег квалитета, а код домаћих произвођача далеко бољи остаје непродат appeared first on ФИЛТЕР.