Климатске промјене тренутно су највећи изазов у пластеничкој производњи, која се у Републици Српској повећава из године у годину, рекао је Живко Шашић из Ресора за пружање стручних услуга у пољопривреди.

Шашић каже да од климатских промјена зависи производња у пластеницима, а да су избор одговарајућег хибрида и технологије од великог значаја за принос и продуктивност.

Он је истиче да је пластеничка производња сама по себи високопрофитабилна и да је за њено унапређење важно знање, вјештине, те одговарајући хибриди и системи узгоја.

„Узгајати једну биљку на пар различитих начина доприноси повећању самог капацитета биљке и њеног приноса чак до 50 одсто“, рекао је Шашић новинарима на Палама, гдје је одржано предавање о изазовима у пластеничкој производњи.

Шашић савјетује произвођаче да, без обзира коју повртарску културу узгајају у пластенику, сваке године уводе по један нови хибрид, евентуално сорту, јер на тај начин може да виде који им хибрид даје највећи принос и приход.

Он је рекао да су водеће културе у пластенику паприка, парадајз и краставац и да је за ове културе најбољи услов шпалирски узгодни облик.

Шашић истиче да се из године у годину на подручју Републике Српске повећава број пластеничке производње јер су то углавном затворени простори гдје се колико толико могу контролисати временски услови.

Директор Аграрног фонда града Источно Сарајево и организатор предавања Ивана Новаковић наводи да је пластеничка производња на територији града задњих година доживјела велику експанзију, захваљујући пројекту Министарства пољоприведе Републике Српске.

Она додаје је доста људи почело да се озбиљно бави пластеничком производњом на подручју града и да су из тог разлога организовали предавање како би произвођачи могли да чују који су то изазови и рјешења за њихове проблеме.

Након Пала, предавање је одржано и у згради Градске управе Источно Сарајево.

The post Климатске промјене највећи изазов у пластеничкој производњи appeared first on ФИЛТЕР.

Отапање леда на Арктику може довести до појаве нових пандемија усљед ослобађања опасних вируса, али и до испливавања нуклеарног отпада, упозоравају научници.

Бар стотињак различитих микроба заробљених у арктичком пермафросту (трајно смрзнутом тлу) отпорно је на тренутно доступне антибиотике, упозоравају научници.

Научна студија објављена у часопису “Kлиматске промјене у природи” упозорава на посљедице које би топљење леда на Арктику могло изазвати.

Уз већ раније познато подизање нивоа мора и уништавање екосистема широм свијета, повлачење леда могло би показати и “прљави веш” човјечанства, који је скриван хиљадама година.

Топљењем леда, човјечанство ће се наћи на удару микроба отпорних на лијекове, што би могло бити изузетно опасно.

Највећи проблем је, наводе истраживачи, то што нико заправо не зна шта се тачно скрива у леду и тлу испод њега.

Оно што наука сигурно зна јесте да лед “скрива” бројне токсичне хемикалије, па чак и нуклеарни отпад који су неке земље тамо похрањивале, мислећи да је то безбједна опција.

Арктички пермафрост годинама служи различитим земљама и компанијама као савршено мјесто за индустријску активност, извлачење вриједних ресурса, али и нуклеарне тестове.

Топљењем пермафроста, све те хемикалије лако би могле доспјети у атмосферу и воду, те се проширити широм свијета, контаминирајући животињски и биљни свијет, али и људе.

Научници зато позивају да се додатно истражи сав “прљави веш” који Арктик скрива како би се бар оквирно знало шта човјечанство чека у будућности.

Јер, ако лед настави да се топи досадашњом брзином, сви ти микроби, хемијски спојеви и нуклеарни отпад могли би испливати на површину и затећи неспремно човјечанство, истичу научници.

The post Испод Арктичког леда вребају вируси и нуклеарни отпад appeared first on ФИЛТЕР.

Баш као у Њујорку и у Београду су Уједињене нације организовале “Разговоре о климатским промјенама”, уочи великог климатског самита у Глазгову.

Србија планира да убрза прелазак на циркуларну економију, поручују из Владе, и да до 2030. године за 33 одсто смањи емисију гасова са ефектом стаклене баште, три пута више него што се обавезала Париским споразумом.

Просјечна температура у нашем региону се повећава за чак степен брже него у свијету. Уколико се ништа не предузме, до краја вијека може се очекивати повећање температуре и до четири степена.

“Програм прилагођавања климатски отпорног друштва је оно што је важно, свакако сви треба да видимо како да се прилагодимо томе и да тежимо томе нарочито када говоримо о угроженим и рањивим категоријама, пре свега о водопривреди, шумарству, јавном здрављу. Трудићемо се да дамо максимални допринос и да све оно што се очекује од Србије урадимо у наредном периоду, како би постали половином века нискоугљенично друштво”, истакла је Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине.

У посљедње двије деценије, усљед суша и поплава Србија је претрпјела штету од шест милијарди долара.

“Уједињене нације позивају Србију да повећа амбиције када је ријеч о смањењу угљеника до 2030. године, односно да буде потпуно угљенично неутрална до 2050. године”, истакала је Франсоаз Жакоб, стална координаторка УН у Србији .

Неопходно је омогућити постепен прелаз са фосилних горива на обновљиве изворе енергије, уз обавезну рачуницу еколошких и климатских трошкова инвестиција.

У Великој Британији је, на примјер, у посљедње три деценије смањена емисија угљеника за 44 одсто, уз истовремени раст привреде од 78 одсто, и отворених 400.000 радних мјеста у зеленој економији.

“Kлиматске промјене су најозбиљнији изазов са којим се данас суочавамо. Позивамо на амбицију и акцију свих. И од Србије”, рекла је Шан Маклауд, амбасадорка Велике Британије у Србији.

ЕУ планира да до средине вијека буде климатски неутрална, а то се очекује и од Србије.

“Финансије су доступне, али је проблем како реализовати пројекте на терену. Желио бих да апелујем на бољу координацију када се ради о спровођењу пројеката и коришћењу средстава”, рекао је Никола Бертолини, шеф за сарадњу Делегације ЕУ.

Европска унија је намијенила девет милијарди долара бесповратне помоћи за зелену трансформацију привреде и јавног сектора у региону.

The post Температура у региону повећава се степен брже него у свијету appeared first on ФИЛТЕР.

У поређењу с резултатима мјерења из 1980. године, због климатских промјена је удвостручен број врелих дана у свијету са температуром која достиже и до 50 степени Целзијуса.

Високим температурама је данас погођено више подручја у свијету него раније, што представља до сада невиђен здравствени изазов за људе и удар на наш начин живота, открила је глобална анализа ББЦ.

Укупан број дана с температурама изнад 50 степени Целзијуса повећавао се у свакој деценији од 1980. године.

Између 1980. и 2009. године температуре су просјечно прелазиле 50 степени око 14 дана годишње, али овај број је у периоду од 2010. и 2019. године порастао на 26 дана годишње.

“Ово повећање се може 100 одсто приписати сагоријевању фосилних горива”, твди др Фредерик Ото, помоћни директора Института за промјену животне средине на Универзитету у Оксфорду.

The post Kлиматске промјене удвостручиле број врелих дана у свијету appeared first on ФИЛТЕР.

Обилне падавине и смртоносне поплаве у Европи у јулу настале су као резултат климатских промјена, кажу научници.

У поплавама у Њемачкој, Белгији и другим дијеловима Европе погинуло је најмање 220 људи док су градови и села били поплављени.

Истраживачи кажу да је глобално загријавање учинило овакве падавине до девет пута вјероватнијим у Западној Европи.

Пљускови у региону су три до деветнаест одсто интензивнији због загријавања које су изазвали људи.

Драматичне и смртоносне поплаве које су средином јула погодиле Њемачку, Белгију и друге дијелове биле су шок за метеорологе и локалне власти.

Озбиљне поплаве изазване су обилним падавинама у периоду од једног до два дана на већ натопљеном тлу, у комбинацији са локалним хидролошким факторима, попут земљишта и инфраструктуре.

Да би анализирали утицај климатских промјена на овакве догађаје, истраживачи из групе Свјетско приписивање времена усредсредили су се на обилне падавине које су претходиле поплавама.

Они су то урадили дјелимично јер су воде уништиле неке од система за хидролошко праћење, који би им дали тачније информације о поплавама.

Подаци о падавинама показали су да су у подручјима око ријека Ахр и Ерфт у Њемачкој и у регији Меусе у Белгији интензивни пљускови донијели 90 милиметара кише у једном дану.

Да би заиста видјели утицај растућих температура, истраживачи су морали да прошире своју анализу и погледају већи дио западне Европе, укључујући источну Француску, западну Њемачку, источну Белгију, Холандију, Луксембург и сјеверну Швајцарску.

Тим је открио да су у овом широком региону климатске промјене изазване људима повећале интензитет кише која је падала у једном дану током љета за између 3 и 19 одсто.

– Комбиновали смо знање стручњака из неколико области студија како бисмо разумјели утицај климатских промјена на обилне поплаве прошлог мјесеца и разјаснили шта можемо, а шта не можемо да анализирамо у овом случају – рекао је доктор Сјоукје Филип, климатолог са Краљевског холандског метеоролошког института.

Он је рекао да је тешко анализирати утицај климатских промјена на обилне падавине на веома локалном нивоу. “Међутим, успјели смо показати да су у Западној Европи емисије гасова са ефектом стаклене баште учиниле овакве догађаје вјероватнијима”, рекао је он.

Истраживачи кажу да би у тренутној клими, за било коју локацију у западној Европи, очекивали да ће се падавине попут оних у јулу могле догодити једном у 400 година.

Са сталним емисијама гасова са ефектом стаклене баште и растом температуре, обилне падавине које су донијеле пустош у неке дијелове Европе постаће све чешће.

Научници кажу да друштва нису отпорна на тренутне временске екстреме и да се морају смањити емисије гасова са ефектом стаклене баште што је брже могуће, као и побољшати системи упозорења и управљања у хитним случајевима, што ће учинити инфраструктуру климатски отпорном, како би се смањиле жртве и трошкови.

The post Обилне падавине и поплаве резултат активности човјека appeared first on ФИЛТЕР.

У вријеме када свијет трпи од најдубљих глобалних поремећаја и здравствене кризе због вируса корона, овогодишњи извјештај Уједињених нација о климатским промјенама дошао је као шлаг на торту, јер су у њему представљени алармантни докази да се природа “распада” по шавовима и да наша планета трепери црвеним упозоравајућим знацима квара њених највиталнијих органа.

Наш однос с природом је одавно у прекиду, биоразноликост на планети се губи алармантном брзином, екстремне и незапамћене температуре пале и жаре, глечери се топе, а пожари и олујна невремена праћена поплавама и ураганским налетима вјетра, харају остављајући иза себе катаклизмичне сцене пустоши и разарања.

Једноставно, начин на који производимо храну и енергију, али и општа небрига према овом што нам је дато на коришћење, довели су свијет природе до границе пуцања, а научници упозоравају на то како је све мање времена да се одговори на овај СОС сигнал планете Земље.

Црвена линија

Скоро све државе свијета својевремено су се сагласиле са циљевима Париског споразума о клими. Те 2015. године договорено је да се покуша кроз смањење емисије угљен диоксида заустави пораст глобалних температура у овом вијеку.

У новом документу објављеном почетком прошле седмице научници међутим наводе како ниједан од ових циљева није испуњен. Међународна агенција за енергетику објавила је да ће људска емисија угљен-диоксида порасти за 1,5 милијарди тона само током ове године, а што је друго највеће повећање у историји. Упозорили су и како су од 1970. глобалне површинске температуре расле брже него у било ком другом педесетогодишњем периоду у протеклих 2.000 година и да ово убрзано и неконтролисано загријавање, или боље рећи прегријавање планете, долази до критичног прага. Они вјерују да ће раст од 1,5 степени Целзијуса на глобалном нивоу бити достигнут већ до 2040. године те да постоје реална опасност да оне порасту за чак три степена.

Посљедице прекорачења ове црвене линије биле би погубне за планету која већ пролази кроз повећан број упозоравајућих екстремних и све учесталијих временских непогода. Да ствари не иду у добром правцу, може се видјети и из податка да је посљедњих пет година било најтоплије од 1850. године, а оне најцрње прогнозе говоре да ће Земља до 2070. доживјети температуре “на којима скоро неће моћи да се живи”. Према тим процјенама, чак више од три милијарде људи би се могло наћи под утицајем тих екстремних температура, готово немогућим за нормалан живот.

Окрутни топлотни талас који је током ове године погодио прво сјевер Америке, Русију и Канаду, а онда и југ Италије и Тунис, а који је живу у термометру подигао чак на 47 степени Целзијуса, на најбољи начин илуструју у којем правцу иде наша планета.

Научници сматрају да ако не буде смањена емисија гасова са ефектом стаклене баште, велики број људи ће се наћи у ситуацији да живи у оваквим и сличним мјестима у којима ће просјечна годишња температура износити више од 29 степени, а вјерује се да је то више од климатске границе у којој су људи бивствовали током посљедњих 6.000 година.

И суше које су се могле догодити само једном у десетак година сада се догађају 70 одсто чешће, а које у критичним подручјима доводе и до несташице воде и готово библијских пожара.

Нула година

Резултати ових истраживања су показали и да се фреквентност комбинације екстремне врелине и влаге удвостручила у неким обалским суптропским регионима. Такви феномени изнова су се проналазили у великом дијелу Индије, Бангладеша и Пакистана, у сјеверозападној Аустралији и дуж обале Црвеног мора. Највиша и потенцијално смртоносна очитавања забиљежена су у Саудијској Арабији, Катару и УАЕ.

Због свега тога и океани ће се загријавати и постати киселији, а планински и поларни глечери ће се наставити топити. Када је у питању пораст нивоа мора, научници су истакли да не могу да искључе могућност да би он могао износити чак два метра до краја овог вијека. Такви исходи, како су рекли, значили би и пријетњу поплавама за милионе људи у приобалним подручјима. Тренутни подаци указују на то да се стопа раста нивоа мора већ скоро утростручила у односу на период од 1901. до 1971.

Свјетски фонд за заштиту природе недавно је упозорио да Јадран, као дио Медитерана, постаје најбрже загријавајуће и “најсланије” море те да убрзано постаје тропско. Навели су да се температура Средоземног мора повећала за око 20 одсто брже од глобалног просјека, а што би на крају могло имати трагичан утицај на екосистем, јер је дошло до угрожавања многих биљних и животињских врста које, ако се овако настави, неће још дуго дијелити планету са нама, јер су на ивици изумирања.

– Закључак је да нам преостаје нула година да избјегнемо опасне климатске промјене, јер оне су већ овдје – поручили су аутори овог извјештаја.

Људски фактор

Тим научника који је “стао” иза овог извјештаја УН, указао је на то и како људске активности од индустријске револуције све више уништавају шуме, мочваре и друге важне екосистеме.

Чак 75 одсто копнене површине Земље без леда већ је значајно промијењено, већина океана је загађена, а изгубљено је више од 85 одсто површине мочвара. Ово уништавање екосистема довело је до тога да је око 500.000 животиња и биљака и 500.000 инсеката једноставно “нестало”. Величина популације сисара, птица, риба, водоземаца и гмазова за 69 одсто је мања од 1970. године. Готово једној од три слатководне врсте пријети изумирање, а све таксономске групе показују већи ризик од изумирања у слатким водама.

Оно што посебно забрињава јесте што та биолошка разноликост игра кључну улогу у снабдијевању храном, водом, енергијом и кључан је за регулацију климе, квалитета воде, загађења, “услуга” опрашивања, контроле поплава и олујних удара.

Најважнији директни покретач губитка ове разноликости било је претварање нетакнутих изворних станишта у пољопривредне површине. Од 1970. ти су трендови великим дијелом подстакнути удвостручењем свјетске људске популације, четвороструким повећањем глобалне економије и десетероструким повећањем трговине. Глобални економски раст у посљедњих 50 година до непрепознатљивости је промијенио нашу планету. Он је имао огромну цијену по природу и стабилност земљиних “оперативних система”, који нас одржавају у “животу”.

Примјера ради, од 1970. наш “еколошки отисак” премашује стопу регенерације Земље и нагриза “здравље планете”. Он се повећао за око 173 одсто и сада премашује биокапацитете планете за чак 56 одсто. Шта то значи па да “људско предузеће” тренутно захтијева 1,56 пута више од количине коју Земља може регенерисати. А колико смо незајажљиви постали вјероватно се може видјети и из информације да се једна четвртина калорија које произведе свијет никада не поједе.

Овај губитак хране и отпад такође доприносе климатским промјенама и он је одговоран за најмање шест одсто укупних глобалних емисија штетних гасова, три пута више од глобалних емисија из авио-индустрије.

Оркани и суше

Логично свих ових климатских промјена није остао поштеђен ни наш регион. Високе температуре током јула и августа, али и олујна времена праћена “мини ураганима” полако, али сигурно постају наша свакодневица.

Према ријечима климатолога и професора на одсјеку за метеорологију на Физичком факултету у Београду Владимира Ђурђевића процеси у атмосфери постају све енергичнији као да је клима на стероидима. Како је појаснио планета је избачена из природне равнотеже, а торнадо који је недавно погодио Чешку вјероватно је најбољи примјер, али и упозорење, да у данашње вријеме нема више климатски безбједних мјеста на свијету.

Објаснио је како су све равничарске области, а посебно ободи Панонске низије, потенцијална мјеста на којима може доћи до појаве оваквих и сличних временских непогода. С њим се слаже и климатолог Жељко Мајсторовић, наглашавајући како је појава “пијавица” могућа на сјеверу БиХ, у Посавини, али и у Херцеговини, ближе мору.

Климатолог и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци Горан Трбић упозорава како сва досадашња истраживања указују на то како на овим нашим просторима сваке године треба очекивати два или три удара јаких орканских вјетрова, све дуже топлотне таласе праћене високим температурама и периоде са екстремном сушом.

Према његовим ријечима, оваквих појава било је и раније, али су оне данас много интензивније и много чешће. Проблематично је, каже, што је дошло до повећања екстрема, који су и главна пријетња човјечанству.

Посматрајући процес климатских промјена и понашање свјетских моћника могли би се закључити да имамо на располагању неколико других планета на којима бисмо могли наставити са животом. Нажалост, још немамо резервну планету, а ову трошимо и уништавамо свакодневно.

Стручњаци су сагласни – да би се избјегла ситуација “без повратка”, потребно је слиједити одредбе поменутог Париског споразуму о ублажавању климе, односно, постепено уводити климатски неутралну зелену економију до средине 2050. Према том сценарију удио обновљивих извора енергије требало би да буде 70-80 одсто у односу на 20-30 одсто извора фосилних горива.

Да ли ће, прије свега, Америка, Кина, Русија, Индија и Бразил коначно реаговати и покушати спасити планету, питање је које им поставља готово осам милијарди људи. Сат откуцава.

Према мишљењу стручњака, због дугог “живота” већине стакленичких гасова у атмосфери повратак на приближно слично стање оном прединдустријском од прије 200 година, под условом да се одмах реагује, могао би трајати најмање до краја 21. вијека. А можда и дуже.

Плућа свијета

Амазонска прашума која има суштинску улогу у уравнотежењу свјетске климе и у борби против глобалног загријавања, већ годинама се налази под ударом “људског фактора”. Само током прошле године нестало је четири милиона хектара шума. Сваког минута нестајала је шума величине три фудбалска терена.

The post Да ли су климатске промјене на путу “без повратка”: Све мање времена за одговор на СОС сигнал Земље appeared first on ФИЛТЕР.

Пожари који овога љета букте широм свијета најгори су од када су почела сателитска осматрања, а и по количини угљен-диоксида који је испуштен у атмосферу. Посљедица су глобалног загријавања, а проузроковаће још веће глобално загријавање и несагледиву штету по живи свијет на планети. Стручњаци упозоравају да је повратак природним рјешењима једини начин да се успоре климатске промјене.

Пожари су овог љета у атмосферу избацили стотине мегатона угљен-диоксида. Више од половине угљен-диоксида потиче из Сјеверне Америке и Сибира. У Јужној Америци и Африци сезона пожара тек предстоји.

“Урађене су процене да ће овакви догађаји у будућности бити све чешћи. Чим расте температура, повећавају се екстреми високих температура. То су бољи услови за сувље време. Чим је сувље време, то су повољнији услови за избијање пожара”, објашњава метеоролог др Ана Вуковић Вимић.

У Европи је ватрена стихија прогутала стотине хиљада хектара шума, а у свијету на милионе хектара.

“Са већ уништеном или деградираном природом коју имамо, с мањком шума и природних екосистема који већ имамо, овако нешто је заиста погубно по живи свет који насељава станишта која горе. Такође је погубно јер долази до повећања температуре океана, до губитка кисеоника, повећања угљоводоничне киселине у води. Све то узрокује притисак на живи свет океана”, наводи Милица Мишковић из Међународне уније за природу ИУЦН.

У извјештају Међувладиног панела за климатске промјене који су Уједињене нације окарактерисале као црвену линију за човјечанство, оцјењује се да ће глобалне температуре за деценију вјероватно премашити планиране циљеве Париског климатског споразума. Прогнозе су да ће се ситуација погоршавати.

“Већ није могуће зауставити климатске промене. Ту смо већ закаснили. Фокус разговора је у великој мери на смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште и на ублажавање климатских промена. То је нешто што је на глобалном нивоу неопходно и без чега се не може, јер ће се иначе температура повећати на преко пет степени, а то ми као врста нећемо моћи да издржимо”, наглашава Жарко Петровић из УНДП Србија.

А рјешења су позната. Умјесто да се крче и пале шуме, неопходно је масовно пошумљавање, умјесто фосилних горива – прелазак на чисте изворе енергије, смањење и рециклажа отпада.

The post Стручњаци: Ако се настави овако, нећемо опстати као врста appeared first on ФИЛТЕР.

Поплаве у Њемачкој шокирале су научнике који се баве климатским промјенама. Упркос њиховим сазнањима о недаћама које климатске промјене неумитно носе, остали су затечени интензитетом и размјером елементарних непогода које су задесиле планету.

Након смртоносног топлинског таласа у САД и Kанади, гдје су температуре прије 14 дана расле и до 49,6°, потоп у централној Европи додатно је побудио страхове да климатски поремећаји, узроковани људским активностима, изазивају екстремне временске неприлике у већем обиму и раније него што се то предвиђало.

У савезним покрајинама Порајње и Сјеверна Рајна Вестфалија тако је након рекордних поплава дошло до изливања бројних потока и ријека. О размјеру поплава најбоље свједочи податак како су дијелови Фалачког Порајња и Сјеверне Рајне Вестфалија поплављени, а резултат тога је најмање 103 погинулих, 1.300 несталих те десетине хиљада поплављених домова. У року од само 48 сати пало је 148 литара кише по квадратном метру. Поређења ради, тај дио Њемачке обично види 80 литара кише у цијелом јулу. Научници непрестано упозоравају да ће људске активности узроковати све више поплава, врућина, суша, олуја и других облика екстремних временских прилика, али посљедња, готово апокалиптична догађања надмашила су нажалост и она најпесимистичнија очекивања.

– Изненађен сам овим бројкама. Рекорди су добро оборени. Сада смо ушли у нежељени домен, тачније еру екстремних непогода, и то раније него што смо предвиђали – рекао је Дитер Гертен, професор климатологије и хидрологије глобалних промјена на Потсдамском институту за истраживање климатских утицаја.

Његово мишљење дијели и Kарло Буонтемпо, шеф Одјела за климатске промјене при Kоперниковом институту из Утрехта.

– Премда су бројке веће него што смо очекивали, оно што смо видјели у Њемачкој углавном је у складу с тим трендом – рекао је Буонтемпо.

У прилог његовој тези иде и податак како се седам најтоплијих година од када се мјере температуре догодило од 2014. до данас, а сматра се како је такво загријавање узроковано издувним гасовима мотора, изгарањем шума и другим људским активностима. Kомпјутерски модели предвиђају да ће се рекорди рушити све чешће и на све више мјеста широм планете.

– Kада говоримо о екстремним температурама, олујама и поплавама, САД и западна Европа често су највише у средишту медија, али ванредне врућине видјели смо и у сјеверној Европи и Сибиру. Не ради се ту о локализованим инцидентима, већ о глобалним промјенама које се могу запазити у сваком дијелу свијета – упозорава Данијел Свејн, научник с калифорнијског универзитета.

Тако су у Лапонији и дијеловима Сибира у јуну такође забиљежене рекордне врућине, као и у бројним градовима у Индији, Пакистану и Либији. Предграђа Токија погодиле су најјаче кишне падавине откако су започета мјерења, а количина кише која обично на Лондон падне у једном мјесецу овог јула слила се на град у само једном дану.

The post Свијет ушао у еру екстремних непогода appeared first on ФИЛТЕР.