Априлска “Филмотека”, коју организује у два наредна дана, Кинотека Републике Српске посвећена је једном од најпознатијих југословенских филмских стваралаца Здравку Велимировићу.

Први на програму је филм “Двобој за јужну пругу” из 1978. године, а главне улоге тумаче Драгослав Бојанић, Воја Мирић и Нада Спасојевић.

“Партизански филм о дуготрајном и исцрпљујућем двобоју за моравску и нишку пругу – главне Хитлерове путне артерије за снабдијевање трупа на Медитерану и источном фронту. Против Њемаца, Бугара и домаћих издајника се подигао у борбу народ јужне Србије нападајући окупаторе са слободних територија и из непријатељске позадине”, наводи се у саопштењу Кинотеке Српске.

Друге вечери, у четвртак, 28. априла на програму је играни филм “Доротеј” из 1981. године.

Филм је снимљен према познатом истоименом роману Добрила Ненадића из 1977. године, а сценарио потписују Борислав Михајловић Михиз, аутор романа Ненадић и редитељ Велимировић.

Успјешна филмска адаптација једног од најчитанијих романа српске књижевности донијела је на велики екран историјску драму с почетка 14. вијека у којој се преплићу приче о доброти, људскости и љубави с једне и сплеткама у борби за власт у манастиру и на властелинском двору с друге стране.

Редитељ и сценариста Здравко Велимировић рођен је 11. октобра 1930. на Цетињу, а умро 2005.

Режирао је више од 40 филмова од средине педесетих година 20. вијека, међу којима су и играна, документарна и краткометражна остварења. Био је и редитељ ТВ серија, радио драма и позоришних представа.

Велимировић је дипломирао режију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду, као и на Високој школи у Паризу.

Био је редован професор режије на Факултету драмских уметности у Београду, а једно вријеме и декан ФДУ. Такође, предавао је као ванредни професор на Универзитету Квебека у Монтреалу.

Био је и редован члан Црногорске академије наука и умјетности од 2003. године.

Као активан филмски радник, био је и друштвено веома ангажован – залагао се не само за бољи положај филмских стваралаца, већ и за мјесто и достојанство професије, филмске умјетности у вихору историјских збивања.

Уз друге активности, бавио се и умјетничком фотографијом, а својим дјелима, како је и сам једном приликом написао, борио се за људскост, достојанство, љепоту и доброту.

Филмови ће бити приказани у амфитеатру Економског факултета Пале у 19.00 часова, а улаз је слободан.

The post Филмотека посвећена Здравку Велимировићу appeared first on ФИЛТЕР.

КинотекаРепублике Српске и Матична библиотека Источно Сарајево, организују 18. и 19. новембра пројекције документарног филма „Јени, мало свјетло са Запада“, редитеља Слободана Симојловића, посвећеног Холанђанки Јени Лигтенберг, која је током минулог рата боравила у хуманитарној мисији на Палама.

Филм је снимљен по књизи „Ратни дневник Пале 1993-1995“ коју је написала Јени Лигтенберг, а приредио академик Мирко Шошић.

„Kњига представља драгоцјено и непристрасно свједочанство о рату на нашим просторима, из угла холандске апотекарке која је дошла у хуманитарну мисију 1993. године и остала све до 1995. Документарни филм прати књигу-дневник и боље нас упознаје са ликом и дјелом Јени Лигтенберг, која је ратне године провела на Палама и током тог периода написала дневник“, саопштено је из Kинотеке Српске.

Јени Лигтенберг је била апотекарка и хуманиста из Холандије, те организатор бројних донација лијекова и медицинског материјала током рата.

Директор Kинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић, изјавио је раније Срни да је филм урађен на основу књиге коју је штампала Матична библиотека Источно Сарајево, јер су жељели да се одуже Јени за све добро што је учинила за српски народ.

Лаловић наводи да је Јени, дошавши на Пале, затекла другачију слику, завољела српски народ и остала до краја рата.

Филм ће бити приказан у четвртак, 18. новембра, у Kултурном центру Источно Ново Сарајево са почетком у 19.00 часова.

Друга пројекција биће одржана у петак, 19. новембра у Kултурном центру Пале са почетком у 19.00 часова.

The post Најава пројекција филма о хуманости Холанђанке Јени Лигтенберг appeared first on ФИЛТЕР.

Позната српска глумица Тања Бошковић и режисер Лордан Зафрановић данас су у Палама, у оквиру 10. Филмског кампуса Кинотеке Републике Српске, одржали предавања студентима академија из Бањалуке, Новог Сада, Цетиња, Београда и Сарајева.

Бошковићева је рекла новинарима да је пренијела своја искуства из 50 година дуге каријере, те напоменула да је за њих најважније да поштују различитост и да своје идеје прилагоде и другим креативностима.

Она је истакла да не треба да почињу да се баве глумом ако не виде да немају довољно храбрости да издрже до краја свог живота да буду глумци.

Продекан за наставу Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула рекао је да су данашња предавања изузетно значајна и за студенте ове високошколске установе који студирају на студијском програму општа књижевност и театрологија, јер ће употпунити знање и искуство.

Бартула је истакао да то пуно значи студентима који ово теоријски уче на факултету, те нагласио да у кампусу имају прилику да виде и слушају велика глумачка, редитељска и сценаристичка имена и да непосредно уче како се праве филмови, организују позоришне представе, пишу сценарији.

Студент Академије сценских умјетности Емир Саковић рекао је да је све ово одлична прилика да науче о процесу прављења филма.

Предавања за студенте организована су сваким даном од 9.30 до 13.00 часова, а предавачи су еминентни филмски радници из окружења – Тања Бошковић, Предраг Велиновић, Дејан Дабић, Александар Саша Ердељановић, Лордан Зафрановић, Радослав Зеленовић, Божидар Марјановић, Стефан Младеновић, Слободан Симојловић и Снежана Трстењак.

Осим предавања за студенте, у биоскопској сали Културног центра “Пале”, сваке вечери биће приказивани филмови од 19.30 часова. Вечерас ће то бити “Довлатов” у режији Алексеја Германа Млађег, а од сутра “Жив човек” режисера Олег Новковић и “Волим те највише на свету” у режији Предраг Велиновић.

Јубиларни 10. Филмски кампус трајаће до 16. октобра у организацији Кинотеке Републике Српске.

The post Пале: Тања Бошковић и Лордан Зафрановић одржали предавање за студенте appeared first on ФИЛТЕР.

Десети по реду Филмски кампус Кинотеке Републике Српрске отворен је синоћ у Палама пројекцијом филма „Заклињем се“ који је освојио “гран-при” награду на Мартовском фестивалу 2021. године.

Сњежан Лаловић, директор Кинотеке Републике Српске истакао је да ће и ове године на кампусу учествовати еминентна имена из свијета филма са простора бивше Југославије попут глумице Тање Бошковић и филмског редитеља Лордана Зафрановића.

„Овај као и претходни кампуси исто тако доводи еминентна имена из свијета филма. Ту ће бити људи из југословенске кинотеке, долазе људи који се баве анимацијом – Снежана Трстењак и Дејан Дабић. Увече ћемо имати богат филмски програм, то су филмови који нису играни на нашим просторима и који се први пут појављују пред публиком“, рекао је Лаловић.

Он је додао да ће публика имати прилику да ужива у пројекцији бројних филмова, те додао да је за студенте организовано и предавање, у оквиру кампуса, на којем ће имати прилику да чују и виде искуства и знања људи који су већ дуго времена у филму.

„Оно што је важно нагласити јесте да на овогодишњем кампусу имамо студенте са различитих академија, различитих факултета који долазе из Баљалуке, Сарајева, Београда и са Цетиња. Ово је прилика да чују оне ствари које не могу да чују и виде у својим академијама, да учествују активно у тим предавањима и да се међусобно упознавају јер је наше жеља да се ова сва дружења касније рефлектују и на сарадњу“, истакао је Лаловић.

Предраг Бамбић, продуцент филма „Заклињем се“ честитао је Кинотеци Републике Српке на организацији десетог Кампуса, те истакао да је његов филм „Заклињем се“ дугометражног, документарног карактера и да говори о испраћају младића на служење војног рока 1991. године.

„На тој касети, послије уводних 20 минута снимљених забиљешки са телевизора се налазила биљешка о испрааћају младића у војску који је одлазио на служење војног рока у децембру 1991. године. Наравно, на тој касети су се видјели сви наши обичају, од тога да се напију сви редом укључујући и самог војника који, практично невесно, одлази на пут и стиже у касарну у Вараждину. Ту полаже заклетву, затим слиједи један прекид, па разговор са њим који је настао годину дана касније пошто се он, послије шест мјесеци, успио вратити кући. На том материјалу се потпуно физички види разлика да се младић, који је отишао у војску са 18 година, вратио као једна оштећена личност. Оно што је важно истаћи јесте да овај филм, ипак, има срећан крај“ додао је Бамбић.

Једна од учесница Филмског кампуса, студент Драматургије Факултета драмских уметности из Београда, Теодора Марковић, истакла је да је бити дио једног догађаја као што је Филмски кампус од великог значаја за студенте јер, поред доброг дружења, имају прилику да науче нове ствари и упознају нове људе који су дуго у филму и који ће им пренијети своје знање.

„Мислим да су ово сјајна мјеста, гдје поред учења и дружења, упознајемо и земљу и учимо и стварамо и то је за умјетнике нешто најважније. Филмска умјетност се веома промијенила, поготово у вријеме пандемије али мислим да увијек има времена за напредак“ додала је Марковићева.

На овогодишњем кампусу учествоваће Тања Бошковић, Предраг Веселиновић, Дејан Дабић, Александар Ердељановић, Лордан Зафрановић, Радослав Зеленовић, Божидар Марјановић, Стефан Младеновић, Слободан Симојловић и Снежана Трстењак.

Овогодишњи Филмски кампус на Палама одржава се у организацији Кинотеке Републике Српске, а подржали су га Министарство просвјете и културе Републике Српске, Министарство цивилних послова БиХ, Општина Пале и ЈУ Културно-спортски центар “Пале”.

The post У Палама отворен 10. Филмски кампус appeared first on ФИЛТЕР.

Филмски кампус “Пале 2021” биће одржан наредне седмице, од 11. до 16. октобра, у организацији Кинотеке Републике Српске. Кампус ће бити отворен у понедјељак, 11. октобра, са почетком у 19.30 часова документарним филмом “Заклињем се”, који је освојио гран-при на Мартовском фестивалу ове године, саопштено је из Кинотеке Републике Српске.

Од 12. до 15. октобра у терминима од 9.30 до 18.15 часова биће одржан програм за студенте, а у термину од 19.30 часова филмски програм.

Улаз на пројекције филмова и програм за студенте биће бесплатан у Културном центру Пале.

Најављено је да ће на овогодишњем кампусу учествовати Тања Бошковић, Предраг Веселиновић, Дејан Дабић, Александар Ердељановић, Лордан Зафрановић, Радослав Зеленовић, Божидар Марјановић, Стефан Младеновић, Слободан Симојловић и Снежана Трстењак.

Одржавање овогодишњег Филмског кампуса на Палама подржали су Министарство просвјете и културе Републике Српске, Министарство цивилних послова БиХ, општина Пале и Културно-спортски центар “Пале”.

The post Наредне седмице филмски кампус на Палама appeared first on ФИЛТЕР.

На Палама је 4. априла прије 29 година почела да ради ратна војна болница “Kоран” у оквиру Четвртог санитетског батаљона Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Спомен-плоча на “Kорану” на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција, симболизује значај ове установе током протеклог рата и свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, од српских бораца до дјеце.

Почетак грађанског рата у БиХ, многе здравствене раднике онемогућио је у доласку на њихова радна мјеста, посебно у Сарајеву. Све болнице које су тада постојале остале су у граду под муслиманском контролом.

Због ратних дејстава и прогона љекара српске националности из Сарајева, осим болнице “Kоран”, тада су на подручју Сарајевско-романијске регије основане и ратне болнице “Подроманија” на Сокоцу, “Жица” на Илиџи и “Kасиндол” у Лукавици.

Почетком ратних дешавања хотелски комплекс “Kоран” на Палама промијенио је своју намјену и претворен у болницу.

Угледни српски љекар, хирург Мирко Шошић рекао је раније Срни да је ратна болница “Kоран” на Палама почела да ради 4. априла 1992. године, када је успјешно обављен и први порођај једне Бошњакиње.

“Током цијелог рата понашали смо се професионално. Ни мени, нити било коме од љекара у болници није било важно које је националности рањеник. За нас је то био само човјек коме треба помоћ. Све смо радили бесплатно”, навео је Шошић.

Шошић је истакао да велику захвалност дугују Јени Лигтенберг, апотекарки и хуманисти из Холандије која је добровољно дошла на Пале 1993. године и остала све до краја рата. Била је организатор бројних донација у лијековима и медицинском материјалу.

Ускоро документарни филм о хуманости холанђанке Јени

Матична библиотека Источно Сарајево у копродукцији са Kинотеком Републике Српске ради на документарном филму о холандској апотекарки Јени Лигтенберг “Ратни дневник Пале 1993-1995”.

Директор Kинотеке Републике Српске Сњежан Лаловић рекао је Срни да се нада да ће филм ове године угледати свјетлост дана и имати промоцију прво на Палама.

Филм ће пратити промоцију књиге коју је на основу њеног дневника приредио академик Мирко Шошић, а која представља вриједан историјски документ о грађанском рату у БиХ.

Лаловић наглашава да је филм урађен на основу књиге коју је штампала Матична библиотека Источно Сарајево јер су жељели да се одуже Јени за све добро што је учинила за српски народ.

“На основу њеног ратног дневника, који нам је добрим дијелом послужио као сценарио, кренули смо у снимање, те нашли људе који су радили са њом и били у контакту све те године овдје на Палама. Kроз ратни дневник смо сазнали да је она дошла на Пале са предрасудом или дјелимичном предрасудом о Србима као лошима јер је тако било предочено у медијима у Холандији, одакле она долази”, прича Лаловић.

Лаловић наводи да је Јени, дошавши на Пале, затекла другачију слику, завољела српски народ и остала до краја рата.

Била је у сталној мисији набавке лијекова, пружања помоћи болници “Kоран” и осталим здравственим установама, те водила и дневник. Одушевљавала се својим првобитним домаћинима који су је прихватили – породицом Маринковић.

“Упознаваши наше обичаје и по повртаку у Холандију она је пријатељима причала какви су Срби, да слика није онаква како медији представљају, већ потпуно другачија – да се Срби боре за своја права”, истиче Лаловић и додаје да, Јени, нажалост, није наишла на прихватање њене приче.

Према његовим ријечима, филм ће показати, између осталог, да су Јени напустили готово сви пријатељи и родбина зато што нису могли да слушају њену причу о Србима као добром народу.

Јени Лигтенберг тренутно се налази у једној здравственој установи, има Алцхајмерову болест, а обилази је кћерка.

“У филму, осим људи који су били са њом у контакту са Пала, учествује и њена кћерка која је поносна на мајку. Због мјера и немогућности одласка у Холандију наше екипе, ангажовали смо колегиницу да сними разговор са Јолом, Јенином кћерком. Kада се тај материјал добије, уз неколико архива, приступићемо монтажи”, наглашава Лаловић.

The post Прије 29 година основана болница ”Коран”, ускоро филм о хуманој Јени appeared first on ФИЛТЕР.