Измјене и допуне Изборног закона БиХ које је данас наметнуо Кристијан Шмит, кога Република Српска не признаје за високог представника у БиХ, подразумијевају повећање казне за политичке субјекте до 30.000 КМ, а за ангажоване у изборној администарцији до 1.000 КМ.

Шмит је техничким измјенама Изборног закона БиХ повећао износ казне за ангажоване у изборној администрацији, па ће се за повреду Изборног закона, умјесто од 200 до 1.000 КМ, плаћати од 600 до 3.000 КМ, док ће политички субјекти, умјесто износима од 1.000 до 10.000, бити кажњавани од 3.000 до 30.000 КМ.

У одлуци, која је објављена на интернет страници ОХР-а, дефинисани су електронски и интернет медији, друштвене мреже, говор мржње, као и злоупотреба јавних средстава у изборне сврхе.

Шмит наводи да носилац извршне функције на било којем нивоу власти не смије злоупотребљавати јавна средства, што подразумијева укључивање државних службеника подређених кандидату у обављању послова током радног времена ради промоције кандидата или политичких субјеката, кориштење просторија које заузимају јавне институције и органи за активности предизборне кампање, уколико њихова употреба није загарантована другим кандидатима и политичким субјектима.

Злоупотребом јабних средстава сматраће се и употреба средстава за комуникационе и информационе услуге, канцеларијске опреме јавних институција и органа за изборну кампању, као и кориштење превозног средства у власништву државне, ентитетске, градске, кантоналне или општинске власти и организације без накнаде или уз снижене накнаде за активности кампање.

У одлуци је наведено да се допуњава начин именовања чланова општинских изборних комисија.

Наводи се да је, приликом одлучивања по службеној дужности или приликом одлучивања по жалбама и приговорима, Централна изборна комисија БиХ /ЦИК/ овлаштена да наложи изборној комисији, Центру за регистрацију бирача, центрима за бројање или бирачком одбору да предузме мјере за отклањање идентификоване неправилности, али је овлаштена и да изриче казне до 30.000 КМ, брише имена кандидата, децертификација политичке странке, коалиције, листе независних кандидата или независног кандидата.

Забрањује се и лажно представљање у име било које политичке странке, коалиције, листе независних кандидата или независног кандидата, као и злоупотреба законског права да учествује у раду бирачког одбора у име једне политичке странке, наводи се у измјенама Изборног закона.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на службеној интернет страници ОХР-а или првог дана од дана објављивања у Службеном гласнику БиХ, који год од тих дана наступи раније, наводи се у одлуци.

The post Детаљи наметнутих измјена Изборног закона: Шмит прецизирао новчане казне appeared first on ФИЛТЕР.

Пропали су преговори лидера странака из Федерације БиХ о измјенама изборног законодавства у БиХ, који су четири дана вођени у згради Делагације ЕУ у Сарајеву, уз посредство представника међународне заједнице.

Предсједник ХДЗ-а Драган Човић рекао је да да нема услова да буду организовани избори и да му је жао због исхода преговора јер је тиме “највише изгубила БиХ”.

Он је појаснио да је јуче пет од шест странака прихватило модел који рјешава све проблеме које су имали, па чак и онај о функционисању ФБиХ, али је онда проблематизовао СДА.

– Већ девет мјесеци покушавамо у различитим приликама разговарати и тражити рјешења око Изборног закона. Једним дијелом смо у томе успјели. Јуче смо имали завршен посао, а онда се проблематизовало с једне стране од СДА на начин да је ишао са додацима онога што смо до сада ставили као стандард – рекао је Човић новинарима након преговора представника СДА, ХДЗ-а БиХ, ХДЗ-а 1990, СББ-а, НиП-а и НЕС-а.

Човић је истакао да је циљ био да се ништа не договори, да остане статус кво, што је СДА радила посљедњеих девет мјесеци.

– Доживљавам то као брутални удар на БиХ у смислу актуелне политичке ситуације. Али, ми морамо наставити даље, нема друге – рекао је Човић и поручио да неке ствари које су сложили могу послужити као оквир да се даље договорају.

Он је рекао да се не може рушити БиХ на начин да се кључни обриси Дејтона сруше.

Човић је навео да је цјелокупо рјешење садржавало четири елемента – измјене изборног закона, пресуде Уставног суда, интегритет процеса и функционисање ФБиХ.

Предсједник ХДЗ-а 1990 Илија Цвитановић рекао је да је “прича завршила” на Дому народа Парламента ФБиХ, наводећи да су бошњачки политички представници имали континуирану тенденцију и циљ да смање његове надлежности и доведу га на ниво Вијећа народа Републике Српске.

– О томе нема простора за разговор. Ово видим као други корак у потпуном деконститутуисању Хрвата. Први је урађен почетком 2000-тих, када су наметнути амандмани на Устав који су ишли само на штету хрватске политичке позиције. Ово би био други корак и трећи би био апсолутно деконститутисање – рекао је Цвитановић.

Он каже да није било простора да се учини корак напријед, иако су политички представцници хрватског народа били спремни да учине уступке.

Предсједник СББ-а Фахрудин Радончић рекао је да ће се посљедице пропалих преговора, вјероватно, осјетити за два, четири или шест мјесеци када се буду одржавали избори.

Радончић је рекао да избори треба да буду одржани, а да ли ће их ХДЗ и ХНС бојкотовати или опструисати треба питати Човића.

Он је нагласио да не значи да се неко треба бојати рата или било какве војне ескалације, али ће сигурно порасти политичке тензије, које су и сада велике.

Предсједник СДА Бакир Изетбеговић је без изјаве за новинаре напустио састанак

The post Пропали преговори о измјенама изборног закона у БиХ appeared first on ФИЛТЕР.