Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је да је извјештај Независне међународне комисије за Сребреницу, којој је предсједавао Гидеон Грајф, већ много тога промијенио, да га треба систематизовано користити и да је истина једна, а то је да геноцида није било.

– На све то је Независна међународна комисија најбоље одговорила и то заиста треба користити јер је систематизовано од људи чије је знање, али и ауторитет, неоспорно. Тако да, у том погледу, овај извјештај доста тога мијења – рекао је Додик.

Он је нагласио да никада неће прихватити наводе да се у Сребреници догодио геноцид, те да је зарад одбране тог става спреман да оде на робију.

– Апсолутно бих прије бирао да идем у затвор него што бих признао нешто што се није десило, а то је наводни геноцид у Сребреници. Та прича о наводном геноциду је постала актуелна 2002. године, седам година након догађаја. Одједном се све око тога актуализује и “сада се све зна”. Истина је једна да геноцида није било – рекао је Додик за Српски телеграф.

Он је оцијенио да је нелегитимно именовање Кристијана Шмита за новог високог представника у БиХ одмазда међународне заједнице окупљене око САД и Велике Британије према Републици Српској, те да БиХ не личи на ону “написану” у Дејтонском споразуму.

Додик каже да је однос са Србијом за њега примаран и да се не би дистанцирао од Београда зарад бољих односа са Западом, истичући да му је важно да оно што ради препозна народ који га је бирао.

– Србија је матична земља српског народа. Мислим да Запад суштински гријеши према српском народу. Сарадња с њима је суштински немогућа, наравно ако се став Запада не промијени, бар када је у питању уважавање наших интереса и права, једнако као и свих других. Са овом концепцијом Запада сматрам да су преговори готово немогући, али и да се ствари промијене када је ријеч о Западу, сарадња са Србијом би и даље била примарна – нагласио је Додик.

Упитан да ли и даље вјерује да је уједињење Србије и Републике Српске могуће, о чему је често говорио, Додик је рекао да је то “све хипотетички” и да све зависи од развоја међународних, глобалних и регионалних односа.

– Наравно да је сасвим природно да постоји тежња да се један исти народ уједини. Као и сви други народи што имају право на своју јединствену и територијалну организацију тако и ми имамо то право и стојим при ставу да од тога не треба одустати. С друге стране сам савршено свјестан да то није тренутак у ком ми живимо, али оно у шта сам сигуран јесте да та идеја треба да живи све до њеног остварења – рекао је Додик.

The post Додик: Извјештај Грајфове комисије многа тога мијења appeared first on ФИЛТЕР.

Независна међународна комисија за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године утврдила је да је шеф истражног тима Трибунала у Хагу Жан-Рене Руез као свједок на суђењу генералу Ратку Младићу изнио погрешне констатације да 28. дивизија тзв. Армије БиХ у пробоју са подручја под контролом Војске Републике Српске готово није имала губитке, већ да су страдали цивили.

У извјештају Међународне комисије наведено је да изјаве учесника у пробоју, припадника 28. дивизије потврђују да је таква тврдња нетачна.

Комисија наводи да су снаге Војске Републике Српске ангажоване у војној акцији “Криваја 95” /у документима се наводи назив Борбена активност “Криваја 95”, што говори о њеном мањем опсегу/ сачињавале јединице Дринског копруса ВРС, односно дијелови снага оних јединица које су се већ налазиле око енклаве Сребреница /Братуначка бригада, Милићка бригада и самостални батаљон Скелани/, као и снаге из других јединица Дринског корпуса Војске Републике Српске.

Процјењује се да су укупне ангажоване српске снаге бројале око 4.000 бораца. У активним дејствима на правцима напада “Криваја 95” било је ангажовано око 1.500 бораца Дринског корпуса, а на тим правцима браниле су се снаге веће од двије бригаде са батаљоном у резерви, што је укупно око 3.000 бораца, што значи да је однос био у корист 28. дивизије један према два /1:2/.

Након што су снаге Војске Републике Српске ушле у Сребреницу, наводи се у извјештају, главнина њихових снага запутила се према Жепи, што се такође значајно одразило на бројчано стање Војске Републике Српске на овом подручју.

Један број људи враћен је на подручје Зворника тек када су напредујуће снаге 28. дивизије запријетиле својим дејствима да угрозе ту општину.

Борбе спских снага са припадницима 28. дивизије тзв. Армије БиХ

Према извјештају Комисије, током читаве руте кретања 28. дивизије тзв. Армије БиХ у пробоју водиле су се борбе између ње и српских снага. Борбе су се водиле на територији под контролом Војске Републике Српске која је дејствовала у правцу непријатељске војне формације која се кретала на територији под њеном контролом.

– Жан-Рене Руез, шеф истражног тима Хашког трибунала саопштио је у својству сведока, током унакрсног испитивања од тужиоца Меклоски, на суђењу генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу да 28. дивизија Армије РБиХ током пробоја готово и није имала губитке, већ да су страдали цивили. Он наводи да је 28. дивизија Армије РБиХ имала 6.000 наоружаних бораца и да је 6.000 бораца стигло у Тузлу. Ријеч је о очигледно погрешној констатацији и неутврђеном чињеничном стању. Изјаве учесника у пробоју, припадника 28. дивизије Армије РБиХ потврђују да је таква тврдња нетачна – наводе у Комисији.

Дана 11. јула 1995. године у послијеподневним часова до поноћи су се припадници 28. дивизије окупили на подручју села Шушњари и Јаглићи. Након постројавања по бригадама и наредбе Команде 28. дивизије, 12. јула 1995. око 1.00 часова јединице на челу колоне крећу у пробој ка Тузли преко територије под контролом српских снага.

Имајући у виду да је зачеље колоне остало на локацији Шушњара/Јаглића све до поднева 12. јула, у раним јутарњим часовима 12. јула у сектору Равног Буљима Војска Републике Српске уочила је један дио колоне и отворила ватру. Према изјавама свједока у том артиљеријском нападу страдало је између 500 до 1.000 људи.

– У касним поподневним часовима 12. јула дио колоне 28. дивизије ападнут је у подручју села Шиљковићи. У том догађају 28. дивизија трпи велике губитке у људству. На основу претходног договора, село Каменица је одређено као мјесто окупљања 28. дивизије, односно мјесто на ком је одлучено да се сачека зачеље колоне – наводи се у извјештају.

У вечерњим часовима 12. јула 28. дивизија се поново постројава по бригадама у близини села Каменица. Исте вечери Војска Републике Српске започиње јак напад из артиљеријског и пјешадијског наоружања.

Према изјавама очевидаца, припадника 28. дивизије тзв. Армије РБиХ који су давали изјаве својим војним и цивилним службама безбједности, у том нападу страдало је између 2.000 и 3.000 људи.

У вечерњим часовима 12. јула Команда 28. дивизије доноси одлуку да припадници активног састава 28. дивизије крену у пробој путне комуникације Нова Касаба – Коњевић Поље. У складу са тим одлучено је да резервни састав 28. дивизије тзв. Армије БиХ остане на подручју Каменице и да сачека активни састав да се врати по њих. У том дијелу колоне остала је и 282. бригада 28. дивизије под командом Ибре Дудића.

Међусобне борбе припадника 28. дивизије тзв. Армије БиХ

У извјештају Комисије се наводи да је та одлука довела до конфронтација и међусобних борби између припадника 28. дивизије у којим је, према изјавама очевидаца, био значајан број страдалих.

У предвечерје и у вечерњим часовима 12. јула 1995. године Војска Републике Српске започела је интензивну војну акцију у подручју од села Мратинци до Коњевић Поља. Током ноћи 12. на 13. јули 1995. године водиле су се борбе између припадника 28. дивизије који су мимо своје воље остављени на подручју Каменице. Свједоци наводе да је те ноћи на том дијелу руте страдало око 1.000 људи из колоне.

Борбе 13. јула

Према извјештају, у раним јутарњим часовима 13. јула 1995. године, од 4.00 до 8.00 часова, припадници 28. дивизије прешли су преко путне комуникације Нова Касаба-Коњевић Поље. У изјавама очевидаца наводи се да је између 500 и 1.000 људи страдало током прелаза јединца 28. дивизије преко асфалтног пута.

Јединице 28. дивизије покушавале су прећи асфалтни пут на подручју села Сандићи када је дошло до борби са снагама Војске Републике Српске. Иако је било договорено да ће се чело колоне вратити по задњи дио колоне, који је остао на подручју Каменице, то се није десило. Задњи дио колоне остао је у окружењу српских снага.

У извјештају се наглашава да је 13. јула 1995. у временском периоду од 9.00 до 15.00 часова, Војска Републике Српске блокирала пут Нова Касаба – Коњевић Поље, одређени број група људи из колоне предао се у селу Сандићи, а друге групе предале су се на подручју између Коњевић Поља и Нове Касабе.

– Команда и одређени број јединица 28. дивизије тзв. Армије БиХ успјели су прећи путну комуникацију Нова Касаба – Коњевић Поље 13. јула 1995. године у временском периоду од 4.00 до 8.00 часова. Дан раније, 12. јула 1995. на постројавању бригада у мјесту Каменица /Братуначка Каменица/ договорено је да наредно постројавање буде на локалитету Удрч, које се налази око 13 до 15 километара након путне комуникације Нова Касаба – Коњевић Поље – истиче се у Извјештају.

Постројавање јединица на Удрчу почело је у јутарњим часовима 13. јула 1995. Велики дио колоне није успио прећи путну комуникацију и остали су у окружењу српских снага. Команда 28. дивизије тзв. Армије РБиХ донијела је одлуку да пошаље дио елитних снага да омогући прелаз јединица које су остале у окружењу.

Између 15.00 и 16.00 часова 13. јула 1995. српске снаге започеле су артиљеријски напад на 28. дивизију на подручју Удрча. Команда 28. дивизије због ових или неких других непознатих разлога мијења одлуку да се дио снага врати по јединице у окружењу, те доноси наредбу да јединице заједно са Командом крену даље и пробој у правцу Тузле.

Борбе 14. јула

– Дана 14. јула око 7.00 часова одвијале су се тешке борбе на подручју села Липље. Истог дана, 14. јула 28. дивизија наставила је пробој у правцу села Снагово и Марчићи. Током 14. јула у временском периоду од 14.00 до 21.00 часова водиле су се борбе у селу Снагово и на подручју села Липље, као и на правцу према селу Марчићи. Исте вечери, 14. јула, водиле су интензивне борбе између 28. дивизије и Војске Републике Српске на подручју села Марчићи – каже се у извјештају.

У тим борбама Војска Републике Српске, поред пјешадије, користила је и оклопна борбена возила, а на тој локацији 28. дивизија је имала велике губитке у људству.

Борбе 15. И 16. јула

На подручју Крижевачких њива, села Парлог, Пандурице и Баљковица – која се налазе на врло краткој удаљености једна од друге – настављене су борбе. Током 15. јула 1995. на том подручју вођене су велике борбе између 28. дивизије и Војске Републике Српске. Припадници 28. дивизије нанијели су велике губитке Војсци Републике Српске.

Том приликом су заплијенили неколико тенкова, прага и камиона са наоружањем и војном опремом. Тога дана борбе су се наставиле у вечерњим часовима и током ноћи 16. јула.

У међувремену остатак колоне 28. дивизије који је прешао путну комуникацију Нова Касаба – Коњевић Поље придружио се јединицама на челу. У раним јутарњим часовима око 4.00 и 5.00 часова, након интензивних борби и великих губитака на обје стране, 28. дивизија покушава да пробије посљедњу линију одбране Војске Републике Српске, те да се пробије на територију под контролом тзв. Армије РБиХ.

Комисија наводи и да су, имајући у виду близину територије под контролом тзв. Армије БиХ, снаге те армије дејствовале из правца Тузле по линијама Војске Републике Српске, пружајући подршку 28. дивизији која се пробијала кроз територију под контролом Војске Републике Српске и озбиљно угрозила и линију фронта. У међувремену су вођени преговори између 28. и 24. дивизије и команде Зворничке бригаде Дринског корпуса Војске Српске.

Договор о пропуштању

Нешто прије 13.00 часова 16. јула линија је пробијена и у међувремену је постигнут договор о пропуштању колоне. У временском периоду око 13.00 до вечерњих часова 28. дивизија прелази на територију под контролом бошњачке стране на Незуку. Наредног дана, 17. јула, колона 28. дивизије наставила је да прелази линију разграничења све до 18.00 часова.

У извјештају се наглашава да је највећи број припадника 28. дивизије прешао на територију под контролом тзв. Армије БиХ 16. и 17. јула. Међутим, мање групе из колоне нису се успјеле у том периоду пребацити на територију под контролом тзв. Армије БиХ.

Мање групе војника су у наредним данима наставиле покушавати да се пробију. Одређени број њих је у томе успио, док су неки гинули у борбама, а неке је заробила Војска Републике Српске и накнадно су размијењени. Постоји могућност да је било и примјера ситуационих убистава.

– Групе припадника 28. дивизије које су заостале за челом колоне у данима који су слиједили након великих оружаних сукоба од подручја Снагова, све до територије под контролом Армије РБиХ, наилазиле су на тијела страдалих у пробоју. Процјењујемо, на основу изјава очевидаца, да је од путне комуникације Нова Касаба – Коњевић Поље до линије пробоја у близини Незука, територије под контролом Армије БиХ, страдало око 1.000 припадника 28. дивизије Армије РБиХ – наведено је у извјештају.

Извјештај Независне међународне комисијње за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године ове седмице објављен је на сајту Комисије и Републичкиог центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

The post Комисија: Свједочења демантују шефа хашког истражног тима appeared first on ФИЛТЕР.

Минималан број заробљених и касније стријељаних лица у догађајима у вези са Сребреницом износи између 1.500 и 2.000 људи, док максималан број износи између 2.500 и 3.000 људи.

Ово се, између осталог, наводи у извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године, који је објављен јуче.

“Након темељне истраге закључује се да се у Сребреници није догодио нити појединачни злочин геноцида нити геноцид уопште. Иако Kомисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она уважава чињеницу да су хиљаде људи, углавном ратних заробљеника, убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити”, закључује се у овом извјештају.

Kада је ријеч о процјени броја страдалих, у извјештају се истиче да је у борбама, међусобним обрачунима између припадника исте војске, почињеним самоубиствима и у минским пољима минималан број око 4.000 људи, а максималан око 5.000. Највећи број Муслимана у Сребреници и догађајима у вези са Сребреницом страдао је у борби и покушају пробоја на територију под контролом Армије РБиХ из обруча у којем су се нашли, а то су, како је наведено у извјештају, потврдила и бројна свједочења преживјелих.

Међународни тим, који је израдио овај извјештај, извршио је и провјеру списка страдалих Меморијалног центра Сребреница и утврдили су да се укупно 36 имена која се налазе на списку истовремено налазе и у евиденцијама Агенције за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ јер су им након окончања рата у БиХ издати лични документи. Овом приликом упоређивано је име, презиме, име оца и датум рођења и подударања код тих 36 особа била су 100 одсто, док је код додатних 15 особа утврђено велико подударање са разликом у једном слову имена или презимена.

“Наведени подаци потврђују да су те особе вјероватно живе те самим тим и да нису могле бити жртве других догађаја из јула 1995. године. Дјелимичном провјером спискова утврдили смо да је 26 лица сахрањено у Меморијалном центру Сребреница, а да су страдали прије 1995. године, од чега је само једно лице страдало у мају 1995, а остали 1992. и 1993. године”, наводи се између осталог у извјештају.

Међународни тим, који је израдио извјештај, пажњу је скренуо и на пристрасност Међународног кривичног суда у Хагу, наводећи, између осталог да су многи осуђени због командне одговорности, иако није било ниједног ваљаног доказа против њих. Такође, дио извјештаја посвећен је и страдању Срба у регији Сребренице, а таксативно су наведени напади у којима је страдао велики број српских цивила.

Извјештај је скренуо пажњу и на то да, иако је енклава Сребреница имала статус заштићене зоне те да је била предвиђена и демилитаризација која се никада није десила јер према борбеним извјештајима 28. дивизије који су упућени команди 2. корпуса Армије РБиХ из заштићених зона Сребреница и Жепа, на територији Републике Српске извршено је више од 30 извиђачко-диверзантских акција.

“Само током неколико дана, почев од 22. јуна до 27. јуна 1995. године, припадници ове јединице извршили су три већа напада на заштићене и демилитаризоване зоне Сребреница и при томе убиле најмање 47 војника и цивила српске националности”, наводи се у извјештају и истиче да муслиманске снаге ни у једном тренутку нису дозволиле да буду разоружане, него су на демилитаризовану зону гледале као на уточиште за реорганизацију својих војних потенцијала.

Независна комисија утврдила је и да су муслиманске снаге 28. дивизије Армије РБиХ унутар Сребренице формирале војну колону са више од 12.000 припадника, која се пробијала кроз формације српске војске и кренула према муслиманској територији, закључивши да су напади на ову колону проузроковали смрт приближно 4.000 до 5.000 војника, а што се може сматрати легитимним војним акцијама.

“Међутим, погубљење 2.500 до 3.000 војних затвореника, укључујући неколико стотина мушких цивила из базе Поточари, поред неколико стотина размијењених војника, представља ратни злочин”, закључује се у овом извјештају.

Kамен темељац за сагледавање истине

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Kојић рекао је да је Извјештај независне међународне комисије за страдање свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године документ који у потпуности недвосмислено показује да је у овом рату у овој општини страдао и српски народ.

Kојић је истакао да је јако битно да је комисија утврдила да није било наводног геноцида над Бошњацима 1995. године, што Хашки трибунал под утицајем западних сила и медија жели наметнути и што постаје наратив у њиховом тумачењу рата у БиХ.

“Овај извјештај може бити камен темељац за сагледавање истине, уколико то Бошњаци и свијет заиста желе, мада и посљедњи догађаји говоре супротно”, оцијенио је Kојић.

The post Извјештај о догађајима у Сребреници: “Највећи број Бошњака страдао у борбама” appeared first on ФИЛТЕР.

Извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године од данас је досупан на веб страници Комисије као и на веб страници Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица подсјећају да је Влада Републике Српске одлуку о оснивању Комисије донијела на основу закључака републичког парламента, а са садржајем Извјештаја упозната је на посебној сједници 11. јуна ове године.

– Влада Српске је увјерена да ће једино цјеловито и истинито сагледавање догађаја у сребреничкој регији, али и у цијелој БиХ, допринијети јачању повјерења и толеранције међу народима у БиХ, коначном помирењу и суживоту садашњих и будућих генерација – истиче се у саопштењу Републичког центра.

Влада изражава пијетет према свим жртвама и њиховим породицама из трагичног сукоба у БиХ, осуђује ратне злочине почињене на свим странама и захтијева недскриминаторско процесуирање одговорних за ратне злочине на свим странама.

Говорећи о Извјештају, предсједник Комисије, израелски историчар Гидеон Грајф, рекао је, између осталог, да је Комисија сачинила озбиљан, професионалан и уравнотежен извјештај, који је вјеран истини и историјским догађајима.

Као што је био случај и када је представљен Извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, званичници Српске су оцијенили да није ријеч о документу који је усмјерен против било ког народа у БиХ.

– Намјера није да се умањи било чија патња или бол, али да је потребно да се догађаји из рата у БиХ сагледају непристрасно и аргументовано, због чега су и формиране ове комисије – саопштено је из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Извјештај са више од 1.000 страна можете прочитати и на: http://incomfis-srebrenica.org.

The post Објављен Извјештај Независне међународне комисије о Сребреници appeared first on ФИЛТЕР.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик рекао је данас да је Извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године, важан документ, један од најважнијих за Републику Српску и српски народ у цјелини.

– Не смијемо престати да се боримо за истину – поручио је Додик.

Он је истакао да је Комисија радила потпуно независно, да на њен рад нико није утицао јер и све да је неко желио, то није било могуће јер иза оваквог документа стоји ауторитет стручњака.

Додик је нагласио да је у Извјештају наведено много важних чињеница о страдању Срба и злочинима над српским народом.

Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да Извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године има за циљ да се дође до истине, те да намјера није да се омаловаже и обезвриједе било чије жртве.

-Али, морамо трагати за истином да бисмо могли градити боље и срећније друштво и вјерујем да овај Извјештај има једну такву амбицију и прављен је на такав начин – рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, да је један овакав извјештај разматран прије десет, 15 или 20 година, са циљем да се дође до истине, српско-бошњачки односи у овој држави би били далеко бољи.

-Тада бисмо сви заједно живјели у држави која би била много срећнија у односу на стање у којем се сада налазимо у БиХ и околности у којима живимо – поручила је предсједник Српске.

Међутим, додала је она, никад није касно да се трага за истином и да се дође до истине.

-Намјера није да се било ко увриједи, нити је намјера да се било ко омаловажи, да се умањи патња и бол. Намјера је да се на један свеобухватан начин, бавећи се свеобухватним периодом рата, посматра шта се дешавало на цјелокупном том простору и да се посматра на који начин су страдали и једни и други – нагласила је Цвијановићева.

Она је истакла да је у томе суштина и права вриједност Извјештаја.

Предсједник Српске је рекла да се Извјештај појавио у политички сложеним условима, у којима се настоји спријечити да се говори и правним и политичким језиком, а посебно научно-истраживачким језиком кад су у питању ови болни периоди из ратне прошлости.

-Вјерујем да је разлог и настојање да се осујети било каква расправа на ту тему управо то што су некада давно „конципиране“ одређене истине, након чега је комплетна машинерија била у функцији да се заштите такве истине – истакла је Цвијановићева.

Она је додала да српски народ и Републику Српску интересује права истина.

-Желимо да знамо шта се то дешавало и да се то проучи из свих углова. Прилично страшно је било пролазити кроз овај Извјештај, али важно је да добијамо свијест и сазнање шта се дешавало кад је у питању цивилна, а шта кад је у питању војна компонента. Мислим да је то врло добро за разумијевање свега што се односи на бројеве страдалих и на начине како су страдали – навела је Цвијановићева.

Она је додала да је Извјештај власништво људи који су га произвели, бранећи га својом струком и експертизом, те да је добар оријентир за институције које ће моћи комуницирати о одређеним стварима управо на бази овог извјештаја.

Цвијановићева је захвалила предсједнику Комисије Гидеону Грајфу и свим члановима његовог експертског тима, на вишемјесечном преданом раду да би произвели један овакав Извјештај.

-Оно што ме радује јесте управо констатација тих људи да су могли да раде у нормалним околностима, без било каквих притисака и сугестија, користећи доступне изворе и настојећи да дођу до свих информација које су биле потребне да се изради један овакав извјештај – рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, то није било увијек једноставно, посебно када су у питању институције или субјекти који се налазе на простору Федерације БиХ.

-Међутим, захваљујући свој логистици нашег Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица, који је био прави сервис за један овакав подухват, успјели су да израде веома квалитетан извјештај – додала је Цвијановићева.

Вишковић: Темељни документ

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић рекао је да је Влада Српске данас примила к знању Извјештај Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године.

Вишковић је рекао да је овај извјештај темељни документ, те да ће у наредном периоду бити организовано више округлих столова с циљем његовог представљања широј јавности.

Истакао је да ће Извјештај допринијети помирењу у БиХ, јер је заснован на чињеницама, те да није усмјерен против било кога.

-Извјештај даје за право представницима институција Републике Српске да у наредном периоду могу говорити о чињеницама, а не да неко политички покушава да им забрани да се о томе говори – рекао је Вишковић.

Вишковић је рекао да је извјештај урађен независно, без утицаја из било које институције Републике Српске и са стране, као и да је власништво Комисије, а не документ Владе нити институција Српске.

-Ко год има примједбу на овај извјештај мора се обратити члановима ове комисије – рекао је Вишковић.

Он је навео да је Влада Српске задужила Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица и Министарство за европске интеграције и регионалну сарадњу да се организује што више округлих столова и јавних дискусија ради презентације извјештаја како би сви они које занима истина до ње могли да дођу.

Вишковић је рекао да ће овај извјештај са свим прилозима бити објављен на сајту Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица.

Он је навео да су се чланови Комисије обраћали и институцијама ФБиХ тражећи од њих да дају свој допринос извјештају, али да, нажалост, већина није дала никакав одговор, а они који су се удостојили да одговоре нису жељели да дају било какве податке и да учествују у раду ове комисије.

Вишковић је подсјетио да је Народна скупштина Републике Српске 2018. године одбацила извјештај о страдању у Сребреници у периоду од 1992-1995. године и наложила Влади Српске да се формира међународна независна комисија која ће урадити непристрасан и стручан извјештај износећи искључиво истину у и око дешавања у Сребреници и страдању свих народа на том простору.

Он је у име институција Републике Српске захвалио израелском историчару Гидеону Грајфу, јер је обавио изузетно захтјеван посао и пристао да буде предсједник Комисије, чији су чланови из Израела, Јапана, Србије, Аустрије, Аустралије, Њемачке, Италије, Индије и САД.

-Сигуран сам да ће овај извјештај допринијети помирењу народа на овим просторима, јер није усмјерен против и на штету било ког народа, већ треба да донесе помирење у којег се сви жкуну у БиХ – закључио је Вишковић.

У Бањалуци је данас одржана посебна сједница Владе Републике Српске, на којој су министри упознати о Извјештају Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду 1992-1995. године.

Сједници су присуствовали и предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић, српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, те израелски историчар и предсједник Комисије Гидеон Грајф.

The post Извјештај о страдањима у Сребреници један од најважнијих докумената за Српску, заснован на чињеницама appeared first on ФИЛТЕР.