Пропали су преговори политичких странака из Федерације БиХ (ФБиХ) о измјенама Изборног закона БиХ под медијацијом међународне заједнице, потврдио је предсједник СББ-а Фахрудин Радончић након завршетка преговора у Неуму.

“Преговори су пропали. Све странке, СДА, НИП, СББ, НЕС, били смо веома јединствени да не дозвољавамо да етничко јача у односу према држави БиХ. Пробошњачка делегација била је веома јединствена”“, рекао је Радончић.

Он је навео да испуњавање захтјева Хрвата не може ићи на штету мултиетничког.

“Сви смо поражени, овакав епилог да немамо приједлог законског рјешења могу додатно усложити веома компликоване односе између Хрвата и Бошњака”, рекао је Радончић.

Он је додао да је остала опција да се проба направити један састанак у Сарајеву.

“Нисам опстимиста. Ако уз моћне стране медијаторе нисмо дошли до рјешења, онда нисам оптисмита да ћемо то учинити сами. На столу је био електорски систем, али због заштитних механизама које су тражили Хрвати нисмо могли да их прихватимо”, рекао је Радончић.

Предсједник СДА Бакир Изетбеговић изјавио је да су током преговора политичких странака из Федерације БиХ о измјенама Изборног закона БиХ у Неуму били веома близу договора и да ће преговори бити настављени у Сарајеву.

Изетбеговић сматра да је ријешена ствар у вези са Домом народа Парламента Федерације БиХ, а да су били веома близу рјешењу питања избора члана Предсједништва.

“Били смо спремни да храбро искорачимо, тако да сматрам да преговори нису завршени, вјероватно ћемо их наставити сами. Приближено је доста добро. Идемо даље”, рекао је Изетбеговић послије преговора.

Он је додао да су сви сагласни што се тиче интегритета изборног процеса.

“Мислим да имамо скоро 80 страница амандмана које ћемо усвојити. Наставићемо преговоре у Сарајеву идуће седмице”, навео је Изетбеговић.

The post Нема договора у ФБиХ, пропали преговори о измјенама Изборног закона? appeared first on ФИЛТЕР.

У српском језику постоји стара ријеч “пачати”. Многи не познају дубину значења овог појма, па га често мијењају са ријечју “петљати”. Међутим, ова ријеч ни изблиза не описује дубину појма “пачање”. А “пачање” је стање у којем се неко са злом намјером увезаном са незнањем уплиће у нечије одлуке, систем и живот уопште.

Од краја 80-их година разни су се интернационални актери “пачали” у бх односе. “Пачали” су се индеректно, имајући своје “мисионаре”, “креаторе” и “џелате” којима су завађали историјски подијељен народ у његовој “религијској вододјелштини” и сталном сукобу на “крвавој граници цивилизација”.

“Пачали” су се и директно. У почетку подржавајући акте конституционалне једностраности који су јасно водили у рат, да би у наредне три године водили унапријед пропале арбитражне процесе све до Дејтона. Ово посљедње “успјешно пачање” остварено је на пројектилима “атлантизма” стварајући преседан у модерној правној и политичкој историји свијета.

То “пачање” порушило је западне вриједности и идеале. Срушило је идеје суверенитета, конституционализма, парламентарне културе, демократских институција и у коначном људског достојанства. Ово пишем као неко ко је одрастао уз западне идеје просветитељства и парламентаризма. Уз мисли једног Лока, Мила и Русоа. Пишем ово са жалом јер тај Запад од којег сам учио и са којим сам растао, није онај који би наметнуо Устав кроз Споразум из Дејтона. То није ни онај Запад који би због геополитичких интереса 25 година проводио политику “пачања” у подијељеном и постконфликтном друштву Босне и Херцеговине. При томе му не дозвољавајући да политички сазри и постане самосталан.

То дефинитивно није ни онај Запад који би негирао логику друштвених подјела, поништавао изборну вољу носилаца суверенитета и путем “високог представника” доносио одлуке умјесто легитимно изабраних посланика у парламенту.

Овај Запад који овдје живи и дјелује није русоовски, миловски или локовски… Он је “пачалачки”. Он се “пача” из своје геополитичке и идеолошке надмености, остварујући моћ у једном простору трагичне историје. Простору који вапи за слободом да се барем једном у историји попусти од било чијег “пачања”, ма било оно некадашње османско, касније калајевско или данашње неолиберално. Јер само слободни и без “цезаровски” баждарених пријатеља из иностранства, можемо створити некакав договор и мир. Ма била то функционална држава или раздвојене комшије.

У низу “пачања”, посебан пасјалук било је наметање Изборног закона Босне и Херцеговине. Волфганг Петрич Законодавац се својски потрудио да овим Законом оствари трајну нестабилност и уништи и оно мало некада изграђене политичке културе.

Задњих годину дана сам посветио жељи да се овај Закон измјени. Био сам спреман да помогнем свима и учествујем у свим расправама, семинарима и вебинарима организованим на ту тему. Разговарао сам и са онима чије вриједности и политике дијелим, али и са онима супротним себи. И сви су били свјесни потребе да се Закон мијења. Упознао сам неке сјајне људе који проводе одређене политике и то ми је било задовољство.

Предложио сам неколико измјена које стварају стабилне парламенте и одговорне политике. Ријеч је о томе да се уведе: Д’Онтова формула, повећа изборни праг на 5%, а за коалиције на 7%, смањи број преференција унутар затворених неблокираних листа на једну, укину компензацијски мандати, укрупне изборне јединице, уведу регионалне квоте, повећа број посланика у парламентима, уведе електронски читач отиска прста и бројач гласова, под условом да се неће нарушити тајност гласања, укине гласање поштом, прошири и измјени састав ЦИК-а.

Овим се стварају предуслови да се створе стабилне скупштинске већине и одговрније политике. Тек онда је могуће мијењати и друге акте, рјешавати озбиљне политичке и социјалне проблеме, од пресуде “Сејдић-Финци”, проблема “хрватског члана Предсједништва”, па све до економских питања.

Међутим, опет су се појавили “пачатори”, да се “пачају”, на општу радост оних “несретника” који их призивају. Ту су Шмит, Палмер и остали “калајевци” новог доба. И колико год, ми који дијелимо западне политичке вриједности, у које се они “заклињу”, покушавали да им објаснимо да то није исправно, да руше “темеље” својих политичких вриједности, они и њихови бх “мисионари” то не желе да чују.

То је наша трагедија, а ово вјероватно један од мојих посљедњих коментара на тему измјене Изборног закона Босне и Херцеговине.

Нека је на част онима који призивају “пачање” иностраних актера и који не желе ниједан компромис. Оне који хоће да се “пачају” у наше двориште могу донекле да разумијем, то је ипак геополитика, али оне који их призивају, ех то већ не могу.

Изборни закон Босне и Херцеговине донесен је у години када сам почео да радим. Ове године пуним двије деценије радног стажа. Тужно је признати да смо 20. година таоци оваквог Изборног закона Босне и Херцеговине. Таоци једног суровог интервенционизма, које је ништа друго до једно безобзирно “пачање” у животе људи једног несрећног и подијељеног простора!

The post Изборни закон БиХ и логика иностраног “пачања” appeared first on ФИЛТЕР.

Да ли ће бити избора сљедеће године, и ако их буде, да ли ће се одржати по постојећем или новом Изборном закону, хоће ли на њима бити српских и хрватских политичара, и ако не, да ли ће то бити и званично крај Босне и Херцеговине?

Питања су ово о којима се расправља већ дужи временски период, а поново су актуелизована ових дана, прво изјавом високог представника у БиХ Kристијана Шмита како се Изборни закон треба мијењати јер постојећи штети Хрватима, а потом и изјавом бившег високог представника Волфганга Петрича „да би неуспјех наредних избора у БиХ усљед бојкота Срба и Хрвата значио де факто крај ове државе“.

Аналитичари се слажу да је БиХ тренутно у једној од највећих посљератних криза, јер српски политичари због наметнутог „Инцковог закона“ не учествују у доношењу одлука у институцијама БиХ, што је фактички довело до парализе државних институција.

Бојкот избора

С друге стране, уколико се овај проблем на неки начин и ријеши и српски политичари поново почну учествовати у раду институција БиХ, државу чека нова криза.

Хрватски политичари са сједиштем у Мостару већ најављују бојкот избора уколико не дође до измјене Изборног закона у БиХ на начин да се члан Предсједништва БиХ из реда хрватског народа бира у изборним јединицама у којима су Хрвати већина. На тај начин би се, тврде они, онемогућило да им „члана Предсједништва бирају Бошњаци као што је то било у случају Жељка Kомшића“.

Захтјеве Хрвата начелно подржава и високи представник Kристијан Шмит, који је недавно рекао да се Изборни закон мора мијењати, те да су Хрвати тренутно дискриминисани. То је одмах отворило расправу у јавности да ли би, уколико се политичари у БиХ сами не договоре око измјена Изборног закона, Шмит могао да га наметне. Бошњачки политичари су већ најавили да неће прихватити измјене Изборног закона на начин како то траже Хрвати, док је лидер највеће владајуће странке у Српској – СНСД, Милорад Додик, рекао како никакво наметање од стране високог представника не долази у обзир.

Пат позиција

Босна и Херцеговина се тако нашла у пат позицији. Уколико Шмит наметне закон, имаће бојкот Срба, а по свему судећи и Бошњака. Уколико до измјена Изборног закона не дође, изборе ће бојкотовати Хрвати.

С друге стране, могућност да се политичари у БиХ сами договоре око измјена Изборног закона за сада је равна нули, јер с једне стране српски политичари уопште не учествују у доношењу одлука у институцијама БиХ, а с друге стране бошњачки политичари не пристају на компромис.

Има ли излаза из зачараног круга и да ли је упитан опстанак БиХ ако ниједна страна не попусти?

Члан Стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара, Милан Ситарски, истиче да је БиХ у дуготрајној институционалној кризи и садашње заоштравање је само посљедња епизода те кризе.

– То заоштравање је посљедица дуготрајног нерјешавања проблема, па чак и игнорисања. Имамо различите узроке блокаде и њене различите манифестације. С једне стране, имамо блокаду од стране српских представника у институцијама БиХ због наметнутог Инцковог закона, а с друге стране и њихово непризнавање легитимитета садашњег високог представника Kристијана Шмита – подсјећа Ситарски.

Селективан приступ

Додаје да постоји дуготрајна блокада везана за неусвајање измјена Изборног закона које су пресудне по пресудама и домаћих и међународних највиших судских инстанци.

Ситарски истиче да како би се ријешио проблем Изборног закона прво мора да се ријеши први проблем, а то је да се српски представници врате у институције БиХ, односно почну учествовати у раду.

– Да би дошло до измјена Изборног закона, он се мора усвојити у Парламенту БиХ, што није могуће ако представници из Српске бојкотују институције БиХ – наводи Ситарски.

Да ли је криза безизлазна? Ситарски истиче да не би брзао с таквим констатацијама јер су политички представници из Српске рекли да ће блокирати све процесе, осим оних који су у интересу Републике Српске.

Он каже да већ сада постоји селективан приступ у неким активностима на нивоу БиХ, па је тако предсједавајући Савјета министара БиХ, Зоран Тегелтија, ових дана учествовао у регионалном скупу у Тирани, док се српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик, састао с турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом.

Бонска овлаштења

Ситарски каже да није искључено да представници из Републике Српске закључе да је и у њиховом интересу да дође до измјена Изборног закона, те да учествују у договорима око измјена, а да при томе не одустају од својих темељних начела и политичког правца који су зацртали.

– Не вјерујем ни да је Република Српска презадовољна садашњим Изборним законом. Осим тога, постоје и јако добри односи између водећих српских и хрватских политичара у БиХ, па је могуће да ће зато учествовати у разговорима око измјена Изборног закона – сматра Ситарски.

Говорећи о улози Шмита, Ситарски истиче да он има своја бонска овлаштења али не инсистира на њима, посебно не с неким ентузијазмом. Ситарски каже да Шмит оставља бонска овлаштења као посљедњу опцију, и то искључиво за драматичну ситуацију као што је евентуално угрожавања територијалног интегритета БиХ.

Медијатор

Ситарски истиче да би Шмит требао да буде нека врста медијатора, који ће скупити све стране и ставити их за преговарачки сто, гдје ће заједно договорити измјену Изборног закона, односно да се одблокира тај процес у Интерресорној радној групи, па касније и у Парламенту БиХ.

– Наравно, проблем је и то што Шмита не признаје српска страна, али можда би могао да се нађе формат да се то ријеши као, на примјер, како то раде Србија и Kосово. Србија не признаје независност Kосова али заједно учествују у некаквим регионалним и европским форумима са оним фамозним рјешењем са звјездицом која реферира на Резолуцију 1244 УН, коју сви признају, укључујући и Србију – каже Ситарски.

Наводи да би се у складу с тим могло наћи рјешење и по питању Шмита, тако што се на састанцима не би помињале титуле учесника разговора.

– Видјећемо шта вријеме носи. Углавном, постоји неколико опција које би могле помоћи да се криза ријеши – истиче Ситарски.

Додаје да тренутни затегнути односи бошњачких и хрватских политичара по питању Изборног закона, такође, могу бити ријешени када би се нашло средње рјешење, које би било прихватљиво за обје стране.

Враћање фокуса на БиХ

Политичка аналитичарка Тања Топић истиче да БиХ није у безизлазној ситуацији већ је у стању перманентне кризе, која је свима постала нормалан, саставни дио политичке свакодневице.

– Чињеница је да неке снаге виде прилику за стављање у фокус сопствене агенде за коју се лобира и за коју дугорочно виде шансу. Такође, често видимо да неки актери извана, али и из БиХ, настоје бомбастичним изјавама и указивањем на судњи дан, или опасност у којој се БиХ налази, вратити фокус међународне заједнице на БиХ како не би остала потпуно на маргини збивања – сматра Топићева.

The post Да ли бојкот Срба и Хрвата води ка распаду државе: Двије паралелне политичке кризе увеле БиХ у хаос appeared first on ФИЛТЕР.

Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић изјавио је данас да БиХ као држава неће моћи да опстане ако се не договоре измјене изборних правила којима ће се осигурати легитимно представљање различитих етничких група у тијелима власти.

Човић је рекао да потпуно разумије и прихвата оцјене Кристијана Шмита о стању у БиХ, описујући приступ њемачког дипломате као одмјерен и избалансиран.

Он сматра да Шмит није на било чијој страни и да је, када је говорио о томе да постоји проблем легитимног представљања, говорио и о заштити БиХ.

– Ако тога не буде, неће бити ни БиХ. Он само штити БиХ и сва три народа и све становнике БиХ – рекао је Човић новинарима у Грабовици.

Лидер ХДЗ-а БиХ је најавио да ће разговори о промјенама Изборног закона БиХ бити интензивирани током септембра, с циљем да се до краја године постигне коначан договор на основу постојећих уставних рјешења која ће важити све док се не донесе неки нови устав.

– Циљ је да БиХ профункционише као нормална држава. Док је овакав Устав, њега ћемо слијепо подржавати – рекао је Човић.

The post Човић: Без измјена Изборног закона БиХ неће опстати appeared first on ФИЛТЕР.

Према ономе што је високи представник Kристијан Шмит недавно говорио на конференцији у Њемачкој о изборном систему у БиХ, може се наслутити да би, уколико то не ураде домаћи политичари, он могао наметнути одређене измјене Изборног закона БиХ.

План је, како поједини медији пишу, ретроактивно ограничавање мандата члановима Предсједништва БиХ на максимално два.

Ово би значило да Жељко Kомшић и Бакир Изетбеговић више не би могли бити кандидати за члана Предсједништва БиХ. Обојица су до сада одрадила најмање по два мандата, док би Милорад Додик могао бити кандидат, јер је биран само једном. Исто се односи и на Драгана Човића.

Мандати

Сазнање да се у канцеларији високог представника крчкају измјене Изборног закона БиХ којом ће се број мандата ограничити на максимално два је истовремено и поражавајуће и охрабрујуће. Kаже ово за Српскаинфо политиколог Дарко Kузмановић.

– Поражавајуће је из разлога што нисмо достигли тај ниво демократске свијести да то сами учинимо, већ то неко други мора чинити умјесто нас. Охрабрујуће је из разлога што ће се напокон стати у крај политичким метузалемима, корумпираним политичарима и бизнис предсједницима – објашњава Kузмановић.

Подсјећа да је овај модел ограничавања броја мандата, какав од 1951. године доношењем 22. амандмана на амерички Устав познаје политички систем САД, још 1995. требало уврстити у сам Дејтонски мировни споразум, за цијелу БиХ.

Додаје да је незаступљеност хрватског народа у Предсједништву БиХ упитна, а да Изборни закон треба мијењати у правцу да у БиХ никада више не дође до маргинализације било којег етнонационалног корпуса и легалног кршења Устава.

Додиков пријатељ

Kада је бившем високом представнику Валентину Инцку пред крај мандата постављено питање да ли је тачно да у ОХР разматрају могућност измјена Изборног закона БиХ, рекао је да ће тај посао препустити свом насљеднику Kристијану Шмиту.

– Правилно инсистирање да се бави конкретним стварима, што Изборни закон јесте, Инцко није желио да чује. Умјесто тога, донио је “закон” који спасава политичке каријере Изетбеговића и Додика, за којег је признао да му је пријатељ, а “пријатељу се у невољи помаже” – каже Kузмановић.

Већ сада је очигледно, додаје, да се Kристијан Шмит неће бавити маргиналнм темама већ конкретним стварима које би, ако се буде гађала суштина, могле донијети озбиљне бенефите за грађане.

– Ни опозициони ни корумпирани политичари власти не би могли да устану против закона који би унио регуларност у изборни процес – закључује Kузмановић.

Одговор из ОХР-а

Из ОХР-а појашњавају шта је говорио Шмит на конференцији Њемачког атлантског друштва.

– Високи представник је у недјељу, 5. септембра, учествовао на конференцији Њемачког атлантског друштва, која је имала за циљ упознати учеснике с посебним карактеристикама политичког и изборног система БиХ како би се добила подршка за БиХ. Високи представник је захвалио предсједавајућем Предсједништва Kомшићу, који је дао значајан допринос овој конференцији својом изјавом путем видео линка – кажу из ОХР.

Високи представник је говорио о ситуацији и описао различите ставове, при чему је напоменуо да су тренутни разговори о реформи изборног закона тешки.

– Он није стао ни на чију страну, а предложио је да се заједнички ради како би се на вријеме започели разговори о закону или измјенама закона, прије одржавања избора 2022. године. Високи представник позива законодавна тијела у БиХ да проведу препоруке ОДИХР/ГРЕЦО и Венецијанске комисије и презентују пакет изборних реформи који је у складу с демократским принципима и одлукама Европског суда за људска права и одлукама Уставног суда БиХ које се односе на изборе. Сваки закон треба поштивати принципе Општег оквирног споразума за мир – речено је из ОХР.

The post Шмит из Предсједништва “тјера” Изетбеговића и Kомшића: Kрчкају ли се у ОХР измјене Изборног закона appeared first on ФИЛТЕР.

Њемачки дипломата Kристијан Шмит истакао је да је Жељко Kомшић хрватски представник у Предсједништву БиХ, али су га више бирали Бошњаци него Хрвати.

“Kолико је систем компликован показује и чињеница да је представник Хрвата Драган Човић изгубио у сучељавању с Kомшићем”, рекао је Шмит на скупу под називом “Евроатлантске перспективе БиХ” који је у организацији Њемачко-атлантског друштва одржан у мјесту Нојштад ан дер Ајх.

Шмит је оцијенио да се хрватски дио становништва, који је, како је истакао, додатно смањен исељавањем, осјећа недовољно представљеним у “компликованим државним структурама”, пренијела је Хина.

Шмит је указао на потребу измјене Изборног закона, нагласивши да се Хрватима мора дати могућност да се осјећају заступљеним, а не да све скупа заврши неким обликом бојкота избора у октобру сљедеће године.

“Сада се поставља питање како организовати изборно право тако да се држава не подијели на три ентитета. Kада би се то догодило територијални интегритет БиХ би био снажно доведен у питање”, нагласио је Шмит.

Он је рекао да је од снажног исељавања највише погођен хрватски дио становништва БиХ.

“Нажалост, морамо закључити да удио Хрвата од 15 до 17 одсто у броју становника у БиХ већ одавно не одговара стварности”, рекао је Шмит.

The post Шмит: Kомшића су више бирали Бошњаци, него Хрвати appeared first on ФИЛТЕР.

Представници Републике Српске у Интерресорној радној групи за измјену изборног законодавства неће учествовати у њеном раду, док се не ријеши криза коју је произвео бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко.

Интересантно је да је посљедња, осма по реду, сједница Интерресорне радне групе за измјену изборног законодавства одржана 23. јула, истог дана када је Инцко наметнуо спорну одлуку о допунама Кривичног закона БиХ којима се забрањује и кажњава негирање геноцида. На тој сједници разматрани су приједлози који се односе на Предсједништво БиХ и Парламентарну скупштину БиХ, а послије тога није одржана више ниједна сједница.

Шеф Клуба српских делегата у Дому народа БиХ и члан Интерресорне радне групе Средоје Новић каже да све док на снази буду закључци Народне скупштине Републике Српске неће се учествовати у раду ни у сталним, ни у привременим радним тијелима и парламентарним комисијама. Он истиче да они који су лобирали да Инцко наметне спорну одлуку носе једнаку одговорност као и Инцко за кризу у коју су увели БиХ.

– Они треба да пронађу и рјешење за излаз из ове кризе. Што се тиче представника из Републике Српске у групи за измјену Изборног закона, увјерен сам да ће се сви држати закључака републичког парламента, а то значи да неће бити измјена Изборног закона. Уколико не буде измјена, питање је да ли ће избора уопште бити, односно да ли ће се одржати према постојећем закону, али одговорност за то неће бити на политичким факторима из Републике Српске, као што није ни за кризу у којој се тренутно налази БиХ – каже Новић.

Лидер Уједињене Српске и члан Интерресорне радне групе Ненад Стевандић каже да уколико се уђе у изборну годину, а не буде новог закона, увијек постоји важећи.

– Они који су правили циркус, на нелегалан начин бирајући изборну комисију и покушавајући преко Интерресорне радне групе остварити разне врсте страначких или антисрпских интереса нека дају објашњења због чега су нас довели у такву ситуацију – категоричан је Стевандић.

Поред расправе о Предсједништву и Парламенту БиХ, чланови Интерресорне радне групе на посљедњој сједници одржаној 23. јула расправљали су и о могућим ограниченим измјенама Устава БиХ.

Конфузија

Иако су се састајали осам пута, и у више наврата мијењали модалитете рада, Интерресорна радна група није успјела да приближи ставове о измјенама Изборног закона БиХ. Кључно је било питање како уредити начин избора чланова Предсједништва БиХ као и начин попуне Дома народа Парламента ФБиХ, а то је једно од најважнијих политичких питања у том ентитету већ годинама и нема никаквих назнака да ће оно икада бити ријешено. Истовремено, док су чланови комисије преговарали, у парламентарну процедуру су поједини посланици слали своје верзије измјена Изборног закона па је све то створило потпуну конфузију у тој области, али без икакве назнаке да ће доћи до рјешења прихватљивог за све стране.

Република Српска се у тој причи држи принципијелно, а након посљедње сједнице кључне поруке су биле да је потребно сачекати договор Хрвата и Бошњака, те да Бањалука неће никада дозволити да члан Предсједништва из Српске буде биран индиректно.

The post Измјене Изборног закона блокиране, а можда и избори appeared first on ФИЛТЕР.

Република Српска се неће укључитвати у дебату о томе како ће се бирати чланови Предсједништа БиХ у Федерацији, поручио је данас српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

“Kада видимо да постоји договор о томе, ми ћемо га подржати”, рекао је Додик и додао да је измишљена прича о асиметрији.

Он је подсјетио да је Република Српска је прије 10 година дефинисала свој став и да се ту ништа неће мијењати.

Ако нема договора о избору чланова Предсједништва, Додик је рекао да неће бити ни измјене устава и Изборног закона.

Он сматра да је Српска требало да изађе са новом иницијативом да предложи да се у једној личности бира предсједник и члан Предсједништва из Републике Српске.

“Знам да ће неки потрчати да ово одбију, али их позивам да размисле, ја сам спреман да им појасним”, рекао је Додик на конференцији за новинаре након састанка чланова Предсједништва БиХ са замјеником помоћника америчког државног секретара за Европу и Евроазију Метјуом Палмером и директором Европске службе за иностране послове за западну Европу, Балкан, Турску и Велику Британију Ангелином Ајхорст.

Он је додао да су чули ставове представника међународне заједнице, да упорно говоре о томе да је ово ствар које треба да ријеше домаће политичке структуре, али да се види да се у бошњачком народу опет појављује блефирање.

Додик је конференцију за новинаре одржао у сједишту Владе Републике Српске у Источном Сарајеву.

The post Додик: Српска се неће укључивати у дебату о избору чланова Предсједништва у ФБиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Интерресорна радна група за измјену Изборног закона БиХ почеће с радом у уторак (11. мај), али је већ сада извјесно да неће постићи резултат, односно да до суштинских промјена Изборног закона у БиХ неће доћи, и то прије свега због односа у Федерацији БиХ.

Да је тако може се закључити из посљедњих изјава представника Бошњака и Хрвата, који су коментарисали изјаве Владе Њемачке гдје су рекли да би инсистирање на начелу “легитимног политичког заступања народа” могло продубити етничке подјеле. Управо на овом легитимном заступању народа инсистирају Хрвати, који поред захтјева да бирају свог члана Предсједништва БиХ желе и легитимне представнике Хрвата у Дому народа Федерације БиХ.

С друге стране, у СДА кажу да неће бити “редуцирања надлежности домова народа на заштиту виталног националног интереса”, а овај став понављају већ годинама.

“Тај захтјев ХДЗ-а је неприхватљив за СДА, на чему упорно инсистирамо и што јесте главни камен спотицања у дугогодишњим преговорима са ХДЗ-ом”, рекао је Бакир Изетбеговић, лидер СДА, додајући да је захтјев СДА да сваки грађанин на сваком педљу земље има једнака права, да може гласати за кога хоће и кандидовати се за сваку позицију и да без тога неће бити прихваћене измјене Изборног закона.

Kада је ријеч о изјавама које су дошле из Владе Њемачке, у Амбасади Њемачке у Сарајеву за “Независне новине” су појаснили да се ту ради о одговору Министарства спољних послова Њемачке на посланичко питање, изричито наглашавајући да се не ради о документу који би на темељни начин третирао изборну реформу у БиХ.

И у Хрватском народном вијећу (ХНС) коментарисали су изјаве које су дошле из Њемачке, наглашавајући да се ради о злонамјерним интерпретацијама и произвољним тумачењима.

“Уколико би легитимно представљање подразумијевало да Хрвати бирају само Хрвате или Срби само Србе, такав модел додатно би водио у подјеле и подразумијевао још већу дискриминацију у демократском и националном погледу и био пораз за европску БиХ. Управо је то срж поруке која је упућена испред њемачке савезне власти и у потпуности подржавамо такве ставове”, рекли су у ХНС-у.

И Драган Човић, лидер ХДЗ-а, у петак је говорио о легитимном представљању наглашавајући да мора постојати јасно опредјељење за то, али и за конститутивност и федерализам, без којег, како је рекао, овај простор не може опстати.

“Хрватски народ не смије дозволити да буде наиван и изван преговарачког стола”, рекао је Човић.

Управо легитимно представљање народа у БиХ највећи је камен спотицања прије свега у Федерацији БиХ и о њему ће се највише расправе водити пред Интерресорном радном групом за измјену Изборног закона, која тек треба да почне с радом.

Поједини чланови Интерресорне радне групе кажу да је још рано говорити о очекивањима јер се не зна ни како ће радити та радна група, ко ће бити њен предсједавајући те да ли ће сваки члан те групе имати могућност предлагања својих измјена.

Такође, једно од питања која ће се поставити биће сигурно и захтјеви међународне заједнице у БиХ да у Интерресорној радној групи буду и представници ЦИK-а, на шта сасвим сигурно неће пристати СНСД и ХДЗ, а што би одмах на почетку рада могло довести до застоја.

“Измјене Изборног закона су битне и значајне за све у Босни и Херцеговини, мада условљавања која се постављају и са бошњачке и са хрватске стране не дају претјерани оптимизам”, рекао је Средоје Новић, шеф Kлуба Срба у Дому народа БиХ.

The post Измјене Изборног закона већ осуђене на пропаст appeared first on ФИЛТЕР.