Неки су покушали да град Добој буде прљав у изборном процесу, и да га представе као “случај”, истакао је Милорад Додик, предсједник СНСД-а.

– Честитам градоначелнику Борису Јеринићу, коме су приписивали разне ствари, а видите да је и сада побиједио, добио је подршку 70 одсто гласача – нагласио је Додик, на конференцији за новинаре у Добоју.

Он је поручио да ће СНСД заједно са Републиком Српском знати цијенити подршку грађана у изборима.

– Ми овдје у Добоју потврђујемо нашу опредијељеност да идемо напријед. Добој добија нову Болницу, нову дворану, велики инфраструктурни пројекти су пред нама, а и пред овим градом. Овдје су се десили фер и поштени избори, у којима је СНСД убједљив побједник. А као побједници вратићемо то повјерење грађанима кроз све оно што можемо назвати бољим животом – нагласио је Додик. 

The post Додик: Покушали су представити Добој као град “случај”, а побједа још већа appeared first on ФИЛТЕР.

Побједу на поновљеним изборима у Сребреници прогласио је вечерас заједнички кандидат српских странака за начелника општине Младен Грујичић.

Он је поручио да је Сребреница добила старог новог начелника и да је најбитније да су избори протекли без проблема и инцидената.

Грујичић је за АТВ рекао да је добро то што су се српске странке организовале и одговориле на све подвале, те изразио увјерење да ће резултат бити бољи него 15. новембра 2020. године.

Он је додао да такав резултат говори о томе да људи у Сребреници желе бољи живот, економски развој, суживот и да се наставе многи започети пројекти.

Грујичић је напоменуо да у Сребреници живи поносан народ који зна шта хоће, те оцијенио да би и већи број Бошњака изашао данас и дао му подршку да није условљавања и пријетњи.

– Овдје је побиједила воља народа, овдје је јасна ситуација, јер ми идемо напријед и то се становницима Сребренице свиђа – истакао је Грујичић и додао да је добио честитке од Бошњака који су честитали и први пут и који су искрени пријатељи.

У Сребреници су данас одржани поновљени избори мјеста за начелника и Скупштину општине. Гласање је организовано на 28 бирачких мјеста од којих 26 редовних и два за гласање бирача у одсуству у Градачцу и Живиницама.

Централна изборна комисија поништила је раније резултате новембарских избора на 26 од 29 бирачких мјеста у Сребреници, те на биралиштима за гласање у одсуству за Сребреницу у Живиницама и Градачцу у ФБиХ.

The post Грујичић прогласио побједу appeared first on ФИЛТЕР.

Централна изборна комисија БиХ данас је поништила изборе у Сребеници и Добоју, који су одржани 15. новембра 2020. године.

ЦИК је донио одклуку о поништавању избора на 26 редовних бирачких мјеста и два бирачка мјеста у одсуству у Основној изборној јединици Сребреница, за ниво начелника и Скупштине општине.

Избори су поништени и на 89 редовних бирачких мјеста у Основној изборној јединици Добој за ниво градоначелника и Скупштине града.

За је гласало шест чланова ЦИК-а, а један је био против.

На данашњој сједници ЦИК-а речено је да су на дан избора установљене многе неправилности, као што је омогућавање гласања без важећих докумената, а графолози су утврдили многобројне неправилности када је ријеч о потписима гласача, односно кривотворењу.

Члан ЦИК-а Вања Бјелица Прутина сматра да је приједлог одлуке за Сребреницу требало да услиједи много раније, јер је у тој локалној заједници значајно мањи број бирачких мјеста и тај поступак је могао бити прије завршен у односу на Добој.

Она је нагласила да је на ове одлуке могуће уложити жалбу, као и да се отвара питање на који начин ће се поновити избори.

– Изложена сам најжешћим притисцима зато што сам подржала закључак испитивања неправилности у овим двјема изборним јединицама – тврди Прутина.

Члан ЦИК-а Ирена Хаџиабдић рекла је да је изборни дан у Сребеници протекао врло мирно и да није имала информација о било каквим неправилностима.

Хаџиабдићева је нагласила да су манипулације на готово свим бирачким мјестима дошле до изражаја у графолошком вјештачењу.

Члан ЦИК-а Владо Рогић није подржао одлуку поништавању избора у Сребреници и Добоју, јер, како је рекао, није било отворених предмета о кривичним дјелима.

Рогић је гласао и против одлуке о немогућности преузимања мандата начелника општине Травник, истичући да је ЦИК требало посебном одлуком да утврди да ли мандат припада другопласираном кандидату, те да онда коначну одлуку донесе Суд.

– ЦИК је подлегао пристицима неких медија и кругова за доношење овакве одлуке – сматра Рогић.

ЦИК ће расписати пријевремене изборе за начелника општине Травник, јер је на дан одржавања локалних избора у БиХ преминуо Мирсад Пецо, кандидат СДА за начелника те општине.

Чланови ЦИК-а Ахмет Шантић и Јован Калаба рекли су да прихватају приједлог дневног реда, као и све донесене одлуке.

ЦИК је на данашњој сједници донио одлуке о поднесеним оставкама, престанцима и додјелама замјенских мандата за скупштине општина Брод, Котор Варош, Теслић, Шипово, Фоча и Оштра Лука.

Централна изборна комисија БиХ је на сједници одржаној 8. јануара овјерила кандидатске листе које су достављене из Скупштине општине Источна Илиџа, а за избор за Скупштину града Источно Сарајево су утврђене одређене неправилности на кандидатској листи ДНС-а.

На данашњој сједници је закључено да је ДНС исправио све утврђене недостатке и овјерена је кандидатска листа ДНС коју чине Младен Лучић, Биљана Ристић и Срђан Лазић за одборнике у Скупштини града Источно Сарајево из Скупштине општине Источна Илиџа.

The post ЦИК поништио изборе у Добоју и Сребреници appeared first on ФИЛТЕР.

У новом Градском вијећу Мостара биће 15 Хрвата, 14 Бошњака, четворо Срба и двоје из реда осталих, показују резултати локалних избора у том граду које је вечерас објавила Централна изборна комисија БиХ.

ХДЗ БиХ освојио је 18.904 гласова или 35,27 одсто, затим слиједи Kоалиција за Мостар /СДА, СББ, ДФ/ 16.122 гласа или 30,08, БХ блок /СДП, Наша странка/ 7.072 гласова или 13,19 одсто, Хрватска републиканска странка /ХРС/ 3.797 гласова или 7,08 одсто и листа “Остајте овдје” /СНСД, СДС/ 2.587 гласова или 4,83 одсто.

Kада се прерачунају мандати на основу овога броја гласова, у Градском вијећу Мостара ХДЗ ће имати 13 мандата, Kоалиција за Мостар 12 мандата, БХ блок шест мандата, ХРС три, а листа “Остајте овдје” један мандат, саопштено је из ЦИK-а.

Изборна правила за град Мостар и Статут града одредили су правило да у Градском вијећу морају бити заступљена најмање четири, а највише 15 вијећника из сваког конститутивног народа, те најмање један из реда осталих.

Због мањег броја изабраних Срба, ЦИK БиХ је одузео мандат Дамиру Kнезовићу из ХДЗ-а БиХ, а додијелио га Српкињи са листе ХДЗ-а Миљани Kовачевић.

Због већег броја изабраних Хрвата мандат је одузет и Саши Ђермановићу из БХ блока, а додијељен Бошњакињи са исте листе Адели Госто.

Централна изборна комисија БиХ данас је на хитној сједници донијела Одлуку о утврђивању и објављивању резултата локалних избора 2020. године у граду Мостару.

The post У Градском вијећу Мостара четворо Срба appeared first on ФИЛТЕР.

На локалним изборима у Мостару, према првим прелиминарним резултатима, највише гласова у Градској изборној јединици освојио је ХДЗ БиХ – 6.310, друга је Коалиција за Мостар са 3.820, док је Коалиција заједничке српске листе “Остајте овдје – Заједно за наш Мостар” на петом мјесту са 522 гласа, објавила је Централна изборна комисија БиХ.

Трећа је Хрватска републиканска странка са 1.056 гласова, а четврти је БХ блок који је освојио 902 гласа.

Послије Коалиције српске листе, на шестом мјесту је ХДЗ 1990. са 350 гласова, затим Платформа за прогрес која је добила 305 гласова, Независна листа “Право на град” добила је 226, “Мостар мој дом” 166 и “Лијево крило” 155 гласова.

Ријеч је о резултатима за Градску изборну јединицу по политичким субјектима у којој се бира 13 вијећника од укупно 35.

Прве прелиминарне резултате за изборе у Мостару прочитао је предсједник ЦИК-а Жељко Бакалар на конференцији за новинаре.

Из ЦИК-а су навели да ће ујутро у 9.00 часова на њиховој интернет страници бити објављени први прелиминарни резултати.

У ЦИК-у су изразили задовољство одзивом бирача будући да је излазност била 55 одсто и да су избори одржани у вријеме пандемије, а задовољни су и како је протекао изборни дан.

У Мостару су данас, послије 12 година, одржани локални избори за Градско вијеће.

Човић: Имаћемо 40 одсто мандата, градоначелник Кордић

Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић изјавио је да је ова странка имати бар 40 одсто мандата у новом Градском вијећу и да је увјерен да ће градоначелник Мостара бити њихов кандидат Марио Кордић.

– Дубоко сам увјерен да ће Кордић бити градоначелник Мостара. Можемо рећи да је ХДЗ с више од 20.000 гласова странка која је добила двоструко више мандата што је био наш циљ, са 14 – 15 мандата вјерујем да ћемо наћи партнере – рекао је Човић на конференцији за новинаре.

Човић је истакао да никоме неће затварати врата, те да ће Градско вијеће у будућем сазиву бити отворено и за легитимне представнике српског народа, као и да је добродошао ко год жели европски Мостар.

Лидер ХДЗ-а је рекао и како нема повјерење у Централну изборну комисију /ЦИК/, али да сада није вријеме да о томе прича, пренијели су федерални медији.

Миливојевић: Срби коначно имају легитимног представника

Велибор Миливојевић, представник листе “Остајте овдје – заједно за наш Мостар” изјавио је да Срби коначно имају свог легитимног представника у Мостару.

Миливојевић је рекао да ће се борити за права Срба који, како је додао, до сада нису били конститутивни у Мостару.

Он је поручио да је листа већ од сутра спремна на разговоре са свим странкама.

– Можемо рећи да ће већ од сутра имати праву политичку ријеч која ће осликати све оно што је потреба српске заједнице. Сигуран сам да ћемо од сутра кренути да се боримо за конститутивност, за равноправност, за приступ буџетима, радним мјестима – рекао је Миливојевић.

Миливојевић је поручио да ће кроз мирољубиву политику толеранције бити заштитници свих оних који на било који начин у Мостару буду оштећени или не буду у равноправном положају са свима осталима.

The post Први резултати избора у Мостару appeared first on ФИЛТЕР.

Према коначним резултатима локалних избора у БиХ, највише разлога за задовољство има СНСД, који је са освојених 206.281 гласом или нешто мање од 32 одсто апсолутни побједник избора.

Међу побједнике, али и актере изненађења, уврстиле су се и мање политичке партије, које дјелују у оквиру владајуће коалиције.

С друге стране, иако су њихови заједнички кандидати однијели значајне побједе у дуелима за градоначелничке функције у Бањалуци и Бијељини, уколико се резултати посматрају кроз параметре заступљености у скупштинама, ПДП, а посебно СДС, не могу се похвалити завидним учинком.

Као највећа опозициона странка у Републици Српској, СДС је, са остварених 82.250 гласова или 12,47 одсто, доживио драстичан пад у броју гласова за одборнике у градским скупштинама и у минусу је за 48.273 гласа у односу на резултат остварен 2016. године.

Највећи пад СДС је забиљежио у Добоју, гдје је освојио једва 500 гласова. На претходним локалним изборима, СДС је у овом граду могао да се похвали са 12.847 гласова. Мало боља ситуација је у Бијељини, гдје је СДС са неколико десетина хиљада гласова дошао до свега 4.168. Озбиљан пад забиљежен је и у Требињу, гдје је листа прије четири године освојила 2.301 глас, а сада тај број износи 1.409.

Повјерење Бањалучана у СДС се готово преполовило, па је тако листа СДС-а у највећем граду Српске освојила 3.837 гласа, а прије четири године ова странка имала је 8.872 гласа. Слична ситуација је и у Градишци, гдје је СДС на локалним изборима 2016. године освојио 3.966 гласова, а на овим изборима тек 1.899.

У Приједору су са освојених укупно 3.164 гласова изгубили 2.359 у односу на прошле изборе, док су у Зворнику добили 1.783 гласа мање и освојили 2.536.

Са тренутном подршком, СДС се, са позиције некадашње изузетно јаке политичке партије и лидера опозиције, приближио категорији малих странака, којима је опстанак угрожен.

Томе у прилог свједоче и подаци о броју гласова које су освојили лидери ове странке у матичним срединама. Вукоту Говедарицу, некадашњег лидера СДС-а и кандидата за председника Републике Српске подржало је свега 994 Гачана.

Поставља се питање – да ли тешко финансијско и организационо стање и расуло странке може да оправда свјесно падање у сјену коалиционог партнера ПДП-а, пише портал “бањалука.нет”.

Иако у нешто повољнијем положају у односу на коалиционе партнере, завидним изборним резултатом не могу се похвалити ни у ПДП-а, који је за 9.500 гласова у минусу у односу на локалне изборе 2016. године.

Лош изборни резултат и скромна подршка бирача кандидатима за одборнике покушава се надомјестити побједом Драшка Станивуковића у Бањалуци. Поред солидног страначког изборног резултата у Бањалуци са 18.935 и Котор Варошу 2.348 гласова, пад подршке забиљежен је у осталим срединама у Српској.

Тако је у Зворнику листа ПДП-а освојила свега 332 гласа, а у ништа бољој ситуацији са освојених 896 гласова нашли су се и кандидати ове странке у Добоју.

Кандидати опозиционих и владајућих странака у Српској улазе у нове сазиве локалних скупштина које у наредне четири године уопште не морају да задрже садашњу структуру, ако се има у виду искуство из управо окончаног мандата, јер су општински и градски парламенти 2020. изгледали значајно другачије у односу на састав из 2016, прије свега због промјене дресова, ставова и политичких опредјељења солидног броја одборника.

Мада ће то мало ко међу њима признати, великим дијелом, одборници мандате могу да захвале властитим партијама, а посебно високопозиционираним функционерима унутар тих странака, који су им, зарад доброг резултата, на кандидатским листама “позајмили” име, презиме и репутацију.

Чини се да је таква обмана бирача на недавно одржаним изборима била израженија више него икада. Наравно, крупна обећања су убрзо након избора замијењена извињењима бирачима.

Осим таквих “летећих измјена”, за многе посматраче политичких кретања изненађујући су и поједини резултати. Такав предзнак има и успјех ДЕМОС-а који је са освојених 40.555 гласова постао пета странка у Републици Српској.

С друге стране, иступање из владајуће коалиције, непромишљени потези руководства и сједење на двије столице коштали су подршке бирача њихове доскорашње партијске колеге из ДНС-а. Подршка ДНС-у је умањена за око 25.000 гласова, а генерално лош резултат био је само најава постизборног расула у овој партији, па ће се тако и дио освојених мандата сада наћи у рукама оних одборника који више нису њени чланови.

У овакав амбијент уклапа се и пораз ДНС-а у Приједору, раније неосвојивој тврђави те странке, гдје је листа освојила 7.080 гласова.

Турбуленције, неслагања, а на крају и раскол, коштали су и Ђокићеве социјалисте, који су ослабљени за садашње чланове СПС-а освојили 11.486 гласова мање.

С друге стране, СПС, сачињен од бивших чланова СП-а, за кратко вријеме, с обзиром да је ријеч о најмлађој партији, побрао је симпатије и на изборима освојио 27.312 гласова.

У коначном збиру, СП и СПС би на локалним изборима, да су остали у једној странци, освојили 67.826 гласова и били би “у плусу” за 15.800 гласова. Томе треба додати и податак да СПС у свакој трећој општини није изашао на изборе, а углавном је ријеч о срединама са малим бирачким тијелом.

Уједињена Српска, као дио владајућег блока, забиљежила је уједначено добре резултате, а томе су допринијели солидни домети у градовима гдје је веће бирачко тијело. Тако је Уједињена Српска у Бањалуци освојила 8.294 гласа, у Градишци 3.439 гласова, Зворнику 2.892 и Приједору 2.016.

Нешто слабији резултат ове партије забиљежен је у Добоју и Требињу. У коначном збиру, Уједињена Српска биљежи раст од 25.055 гласова у односу на локалне изборе 2016. године.

Судећи према дешавањима након избора, незадовољства је, осим у опозицији, ипак било и у редовима владајуће коалиције.

Новоформиране странке однијеле су значајан број гласова партијама које су их изњедриле, па је политичка сцена Републике Српска постала право шаренило у том погледу, наводи се у тексту и додаје да је дошло до те мјере да се може рећи да Српска никада није имала више идеолошки ближих, а организационо разједињених партија.

Када је ријеч о појединачним кандидатима СНСД је убједљиво побиједио, те освојио 44 начелничке и градоначелничке позиције, а са великом разликом и освојених 15 мандата слиједи га СДС.

Поред побједе Драшка Станивуковића, ПДП ће свог начелника имати још и у Котор Варошу, док је Уједињена Српска прослављала побједу у Станарима. Преостали будући начелници и градоначелници у Српској независни су кандидати, који су обезбиједили подршку странака у зависности од локалне средине.

Побједа Драшка Станивуковића у Бањалуци и Љубише Петровића у Бијељини за позиције градоначелника представља њихове појединачне успјехе, али не и успјех СДС-а или ПДП-а. Станивуковићев вишегодишњи опозициони ангажман у Бањалуци резултирао је повјерењем Бањалучана, али са таквим повјерењем не могу се похвалити ни СДС ни ПДП као странке.

Слична ситуација је у Бијељини, гдје је побједио релативно непознат Љубиша Петровић.

The post Локални избори : СНСД у плусу 4500 гласова, драстичан пад СДС-а и ПДП-а appeared first on ФИЛТЕР.

Централна изборна комисија /ЦИК/ БиХ објавила је данас коначне резултате локалних избора у БиХ и донијела одлуку да политички субјекти од сутра до уторка, 8. децембра, могу да поднесу захтјеве за поновно бројање гласачких листића.

Из ЦИК-а су саопштили да ће с тим у вези протокол ове институције радити и сутра од 8.00 до 16.00 часова.

Захтјеви за поновно бројање гласачких листића, приговори на објављене резултате и жалбе на одлуку о утврђивању и објављивању резултата локалних избора у БиХ се достављају искључиво путем факса на број 033/251-329, електронском поштом на имејл адресу zzov@izbori.ba  или лично у сједиште ЦИК-а у Сарајеву /Улица Данијела Озме седам/.

Из ЦИК-а су подсјетили да се поновно бројање гласачких листића наређује уколико се утврди да је учињена повреда Изборног закона БиХ и да та повреда утиче на додјелу мандата.

Процедура подношења захтјева за поновно бројање гласачких листића прописана је одредбама члана 5.30 Изборног закона БиХ.

ЦИК БиХ може разматрати захтјев за поновно бројање гласачких листића, ако је поднесен у писаној форми и да га је потписао акредитовани посматрач, група од 50 или више бирача који су гласали на истом бирачком мјесту, независни кандидат, предсједник политичке странке или било који од предсједника политичких странака које су формирале коалицију или општинска изборна комисија.

Захтјев се може разматрати и у случају да су у захтјеву тачно наведене чињенице које оправдавају поновно бројање, укључујући чланове Изборног закона БиХ који нису поштовани или су прекршени, као и да је наведен приближан број гласачких листића за које се вјерује да нису исправни.

Преостала два услова су да је у захтјеву наведено како би та повреда закона утицала на изборне резултате, као и да је захтјев поднесен ЦИК-у БиХ у року од три дана од објављивања утврђених изборних резултата.

ЦИК БиХ може и по службеној дужности наредити поновно бројање гласачких листића.

Против Одлуке о утврђивању и објављивању резултата Локалних избора у БиХ 2020. године, у складу са Изборним законом БиХ може, жалба се путем ЦИК-а може поднијети Апелационом одјељењу Суда БиХ у року од два дана од дана објављивања одлуке на интернет страници ЦИК-а БиХ.

У Централни бирачки списак за локалне изборе у БиХ, који су одржани 15. новембра, уписана су укупно 3.283.194 бирача.

Избори су расписани за 64 општинске скупштине у Федерацији БиХ, 56 скупштина општина у Републици Српској, за 120 начелника општина у БиХ, 14 градских вијећа у Федерацији, седам скупштина градова у Републици Српској, те 22 градоначелника у БиХ.

Портал Н1 преноси да је на данашњој сједници ЦИК БиХ покренуо поступак утврђивања одговорности изборних администрација у Сребреници и Добоју, те да је закључке подржало шест чланова ЦИК-а, док је један био против.

Н1 подсјећа да је ЦИК 19. новембра донио Закључак о покретању поступка утврђивања чињеничног стања у Добоју и Сребреници имајући у виду да су политички субјекти, посматрачи и бирачи доставили пријаве о неправилности изборне администрације.

The post Објављени коначни резултати локалних избора у БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Први резултати избора у Источном Сарајеву показују да је омјер снага коалиција предвођених СНСД-ом и СДС-ом у градским општинама остао исти. Бар онај дио који се односи на начелнике. СНСД је задржао три начелничке позиције, СДС такође три.
Са друге стране СДС и ПДП су изгубили градску власт.

Град Источно Сарајево

На првим директним изборима за градоначелника Источног Сарајева побиједио је Љубиша Ћосић, кандидат СНСД-а.

Прелиминарни резултати, на основу 90 % обрађених бирачких мјеста, показују да је разлика између Ћосића и СДС-овог Мирослава Лучића већа од 3 000 гласова. Ћосић је претходних осам година био начелник Источног Новог Сарајева.

У општинама без промјена

Ћосића ће на мјесту начелника Источног Новог Сарајева наслиједити његов страначки колега Јован Kатић који је остварио убједљиву побједу. Од СДС-овог кандидата Драгана Влачића, по прелиминарним резултатима (71 % обрађених бирачких мјеста) , има 2 000 гласова више.
Kандидат СНСД-а за начелника Пала и актуелни начелник Бошко Југовић остаје на тој функцији. По подацима Централне изборне комисије обрађена су сва бирачка мјеста у Палама а Југовић има скоро 1 000 гласова више од ПДП-овог Ненада Вуковића.
Нови мандат освојио је и актуелни начелник Трнова, Драгомир Гаговић из СНСД-а. И у Трнову су обрађена сва бирачка мјеста – Гаговић има 657 гласова, СДС-ова Милена Витковић 245.

Позиције начелника у три градске општине задржали су актуелни начелници из СДС-а.
У Источној Илиџи остаје Маринко Божовић. На основу 66 % обрађених бирачких мјеста, предност коју има у односу на СНСД-овог Небојшу Шешлију тренутно је 400 гласова.
Нове мандате су освојили Милован Бјелица у Сокоцу и Бојо Гашановић у Источном Старом Граду.

Дан након избора јасно је да је једино ново лице на седам најважнијих позиција Јован Kатић који ће водити општину Источно Ново Сарајево.
Без мандата је остао Ненад Вуковић који је претходне четири године био градоначелник, а изгубио је на изборима за начелника Пала.

Скупштине општина и градска скупштина

Разговори о формирању скупштинских већина почели су још у ноћи избора. Kо ће у власт а ко у опозицију знаће се након потврде резултата и конституисања скупштина општина.
Прелиминарни резултати показују да ту неће бити изненађења, те да ће сви начелници са својим коалиционим партнерима без већих проблема формирати скупштинске већине.

Највише неизвјесности влада око формирања Скупштине града Источно Сарајево која броји 31 одборника.
Подсјећамо, одборници у градски парламент делегирају се из скупштина општина. У складу са бројем становника дијели се број мандата по општинама. Тако из Пала долази 8 одборника, Источне Илиџе и Сокоца по 6, Источног Новог Сарајева 5, а по три одборника из Трнова и Источног Старог Града. Након формирања скупштина општина, а у зависности од односа снага, у градски парламент се бирају одборници из сваке општине.

Тај процес може се очекивати тек у 2021. години – крајем фебруара или извјесније у марту мјесецу.

The post Пет старих начелника, један нови; Од седам најважнијих позиција промјена само на једној appeared first on ФИЛТЕР.

На локалним изборима у Источном Новом Сарајеву право гласа искористило је 68,41 одсто бирача, од 10.800 уписаних у бирачки списак, изјавила је Срни предсједник Општинске изборне комисије /ОИК/ Мирјана Шкрба Томић.

Томићева је рекла да је од 14 редовних бирачких мјеста, 13 затворено у 19.00 часова, док је на једном гласање продужено за 45 минута, пошто није на вријемо јутрос отворено.

На подручју општине Пале до 19.00 часова гласало је 65,85 одсто или 12.845 од 19.996 регистрованих бирача.

Предсједник Општинске изборне комисије Пале Горан Косорић изјавио је Срни да је свих 38 гласачких мјеста затворено у 19.00 часова.

Он је рекао да нема пријављених неправилности.

На локалне изборе у општини Соколац изашло је 7.408 бирача или 71,63 одсто од 10.399 уписаних у бирачки списак, рекао је Срни предсједник Општинске изборне комисије Драгутин Субашић.

Он је додао да је изборни процес протекао у реду и да су на вријеме затворена 22 редовна и два бирачка мјеста за гласање у одсуству.

Према његовим ријечима, два мобилна тима омогућила су гласање за 42 лица пријављена да се налазе у изолацији због вируса корона и 34 лица која нису могла изаћи на бирачко мјесто.

На подручју Источне Илиџе на локалним изборима данас је гласало 73,57 одсто од 13.362 бирача са правом гласа.

“На подручју општине Источна Илиџа сва бирачка мјеста су затворена на вријеме, у 19.00 часова, и изборни дан је протекао углавном без проблема, са два мања инцидента који су ријешени врло брзо и без проблема”, рекао је Срни члан Општинске изборне комисије Источна Илиџа Раде Драшко.

Он је истакао да је гласање без проблема обављено на 24 редовна бирачка мјеста, а на терену су била четири мобилна и један ковид тим.

Изборни дан протекао је без неправилности, а примљена су два приговора.

На подручју општине Источни Стари Град у 19.00 часова затворена су сва четири бирачка мјеста, а своје бирачко право искористило је 84,05 одсто од укупно 1.100 бирача.

Предсједник Општинске изборне комисије Источни Стари Град Немања Николић рекао је да је изборни дан протекао добро, те да данас није било притужби у овој општини.

За гласање на локалним изборима у општини Источни Стари Град било је пријављено 1.100 бирача.

На подручју општине Трново у 19.00 затворена су сва бирачка мјеста, а на изборе је изашло 75,7 одсто од укупно 1.232 гласача уписана у бирачки списак, изјавила је Срни предсједник Општинске изборне комисије /ОИК/ Јелена Шиповац.

Шиповчева је рекла да су избори протекли без неправилности и да није било ни приговора.

The post Источно Сарајево: Затворена сва бирачка мјеста appeared first on ФИЛТЕР.

На подручју општине Источно Ново Сарајево до 16:00 часова гласало је 52,41 одсто гласача, изјавила је Срни предсједник Општинске изборне комисије /ОИK/ Мирјана Шкрба Томић.

Томићева је потврдила да се гласање на 14 редовних бирачких мјеста одвија без проблема, те да су четири мобилна тима завршила свој дио посла, а да је ковид тим још на терену.

На подручју општине Пале од 19.996 бирача, до 16:00 часова гласало је 10.531 лица са правом гласа, односно 53,99 одсто.

Предссједник ОИK-а Горан Kосорић рекао је Срни да су ово резултати гласања са 38 редовних бирачких мјеста, а ангажована су три мобилна и један ковид тим.

Предсједник ОИK-а Источна Илиџа Раде Драшко рекао је да излазност до 16:00 часова на подручју ове локалне заједнице износи 60,45 одсто.

Гласање се без проблема одвија на 24 редовна бирачка мјеста, а на терену су четири мобилна и један ковид тим.

На подручју Трнова на четири редовна бирачка мјеста до 16:00 часова, од 1.232 бирача гласало је 62,2 одсто.

Предсједник ОИK-а Јелена Шиповац рекла је Срни да је гласање у току и на једном мјесту за непотврђене листиће, те да су неки мањи проблеми рјешавани у ходу.

Она је потврдила је да су један мибилни и један ковид тим завршили свој посао.

Члан ОИK-а Источни Стари Град Свјетлана Рајић изјавила је да до 16:00 часова излазност гласача на четири бирачка мјеста износи 61,17 одсто од укупно 1.104 бирача, те да гласање протиче без проблема.

The post Излазност до 16:00 часова виша од 50 одсто appeared first on ФИЛТЕР.