Од данас у Српској неће важити измјене Кривичног закона БиХ, које је у форми одлуке донио бивши високи представник у БиХ Валентин Инцко, а којима се кривично кажњава негирање геноцида и других злочина.

Бивши високи представник Валентин Инцко је пред крај мандата наметнуо измјене кривичног закона БиХ којима се уводи кривична одговорност за негирање геноцида и других злочина пресуђених на домаћим и међународним судовима.

“Проглашавам закон о непримјењивању одлуке високог представника којом се доноси закон о допуни кривичног закона БиХ који је Народна скупштина Српске усвојила на двадесетој посебној седници одржаној 30. јула 2021. године”, наведено је у указу Жељке Цвијановић.

У члану 1. се каже да се “одлука високог представника неће примјењивати на територији РС”.

У члану 2. пише да “надлежни органи РС неће сарађивати са надлежним органима БиХ у погледу примјене одлуке високог представника”, а у члану 3. се прецизира да ће закон РС ступити на снагу дан након објављивања у Службеном гласнику РС.

Осим овог указа, предсједница Српске је потписала и указ о проглашавању закона о допунама кривичног закона РС у којем се забрањује омаловажавање Републике Српске.

“Ко јавно изложи порузи, презиру или грубом омаловажавању Републику Српску, њену заставу, грб, амблем или химну, биће кажњен казном затвора до три године”, пише у закону.

Ако је ово дјело извршено “на начин да се Српска означава као агресорска или геноцидна творевина, или њени народи агресорским или геноцидним, учинилац ће бити кажњен казном затвора од шест мјесеци до пет година”, стоји у тексту новог закона, преноси klix.ba.

Такође се прецизира да уколико ово почини особа из неке институције или службено лице, биће кажњена затвором од двије до десет година.

The post Инцкове измjене Кривичног закона БиХ од данас не важе у Српској appeared first on ФИЛТЕР.

Да ли ће бити избора сљедеће године, и ако их буде, да ли ће се одржати по постојећем или новом Изборном закону, хоће ли на њима бити српских и хрватских политичара, и ако не, да ли ће то бити и званично крај Босне и Херцеговине?

Питања су ово о којима се расправља већ дужи временски период, а поново су актуелизована ових дана, прво изјавом високог представника у БиХ Kристијана Шмита како се Изборни закон треба мијењати јер постојећи штети Хрватима, а потом и изјавом бившег високог представника Волфганга Петрича „да би неуспјех наредних избора у БиХ усљед бојкота Срба и Хрвата значио де факто крај ове државе“.

Аналитичари се слажу да је БиХ тренутно у једној од највећих посљератних криза, јер српски политичари због наметнутог „Инцковог закона“ не учествују у доношењу одлука у институцијама БиХ, што је фактички довело до парализе државних институција.

Бојкот избора

С друге стране, уколико се овај проблем на неки начин и ријеши и српски политичари поново почну учествовати у раду институција БиХ, државу чека нова криза.

Хрватски политичари са сједиштем у Мостару већ најављују бојкот избора уколико не дође до измјене Изборног закона у БиХ на начин да се члан Предсједништва БиХ из реда хрватског народа бира у изборним јединицама у којима су Хрвати већина. На тај начин би се, тврде они, онемогућило да им „члана Предсједништва бирају Бошњаци као што је то било у случају Жељка Kомшића“.

Захтјеве Хрвата начелно подржава и високи представник Kристијан Шмит, који је недавно рекао да се Изборни закон мора мијењати, те да су Хрвати тренутно дискриминисани. То је одмах отворило расправу у јавности да ли би, уколико се политичари у БиХ сами не договоре око измјена Изборног закона, Шмит могао да га наметне. Бошњачки политичари су већ најавили да неће прихватити измјене Изборног закона на начин како то траже Хрвати, док је лидер највеће владајуће странке у Српској – СНСД, Милорад Додик, рекао како никакво наметање од стране високог представника не долази у обзир.

Пат позиција

Босна и Херцеговина се тако нашла у пат позицији. Уколико Шмит наметне закон, имаће бојкот Срба, а по свему судећи и Бошњака. Уколико до измјена Изборног закона не дође, изборе ће бојкотовати Хрвати.

С друге стране, могућност да се политичари у БиХ сами договоре око измјена Изборног закона за сада је равна нули, јер с једне стране српски политичари уопште не учествују у доношењу одлука у институцијама БиХ, а с друге стране бошњачки политичари не пристају на компромис.

Има ли излаза из зачараног круга и да ли је упитан опстанак БиХ ако ниједна страна не попусти?

Члан Стручног тима Института за друштвено-политичка истраживања из Мостара, Милан Ситарски, истиче да је БиХ у дуготрајној институционалној кризи и садашње заоштравање је само посљедња епизода те кризе.

– То заоштравање је посљедица дуготрајног нерјешавања проблема, па чак и игнорисања. Имамо различите узроке блокаде и њене различите манифестације. С једне стране, имамо блокаду од стране српских представника у институцијама БиХ због наметнутог Инцковог закона, а с друге стране и њихово непризнавање легитимитета садашњег високог представника Kристијана Шмита – подсјећа Ситарски.

Селективан приступ

Додаје да постоји дуготрајна блокада везана за неусвајање измјена Изборног закона које су пресудне по пресудама и домаћих и међународних највиших судских инстанци.

Ситарски истиче да како би се ријешио проблем Изборног закона прво мора да се ријеши први проблем, а то је да се српски представници врате у институције БиХ, односно почну учествовати у раду.

– Да би дошло до измјена Изборног закона, он се мора усвојити у Парламенту БиХ, што није могуће ако представници из Српске бојкотују институције БиХ – наводи Ситарски.

Да ли је криза безизлазна? Ситарски истиче да не би брзао с таквим констатацијама јер су политички представници из Српске рекли да ће блокирати све процесе, осим оних који су у интересу Републике Српске.

Он каже да већ сада постоји селективан приступ у неким активностима на нивоу БиХ, па је тако предсједавајући Савјета министара БиХ, Зоран Тегелтија, ових дана учествовао у регионалном скупу у Тирани, док се српски члан Предсједништва БиХ, Милорад Додик, састао с турским предсједником Реџепом Тајипом Ердоганом.

Бонска овлаштења

Ситарски каже да није искључено да представници из Републике Српске закључе да је и у њиховом интересу да дође до измјена Изборног закона, те да учествују у договорима око измјена, а да при томе не одустају од својих темељних начела и политичког правца који су зацртали.

– Не вјерујем ни да је Република Српска презадовољна садашњим Изборним законом. Осим тога, постоје и јако добри односи између водећих српских и хрватских политичара у БиХ, па је могуће да ће зато учествовати у разговорима око измјена Изборног закона – сматра Ситарски.

Говорећи о улози Шмита, Ситарски истиче да он има своја бонска овлаштења али не инсистира на њима, посебно не с неким ентузијазмом. Ситарски каже да Шмит оставља бонска овлаштења као посљедњу опцију, и то искључиво за драматичну ситуацију као што је евентуално угрожавања територијалног интегритета БиХ.

Медијатор

Ситарски истиче да би Шмит требао да буде нека врста медијатора, који ће скупити све стране и ставити их за преговарачки сто, гдје ће заједно договорити измјену Изборног закона, односно да се одблокира тај процес у Интерресорној радној групи, па касније и у Парламенту БиХ.

– Наравно, проблем је и то што Шмита не признаје српска страна, али можда би могао да се нађе формат да се то ријеши као, на примјер, како то раде Србија и Kосово. Србија не признаје независност Kосова али заједно учествују у некаквим регионалним и европским форумима са оним фамозним рјешењем са звјездицом која реферира на Резолуцију 1244 УН, коју сви признају, укључујући и Србију – каже Ситарски.

Наводи да би се у складу с тим могло наћи рјешење и по питању Шмита, тако што се на састанцима не би помињале титуле учесника разговора.

– Видјећемо шта вријеме носи. Углавном, постоји неколико опција које би могле помоћи да се криза ријеши – истиче Ситарски.

Додаје да тренутни затегнути односи бошњачких и хрватских политичара по питању Изборног закона, такође, могу бити ријешени када би се нашло средње рјешење, које би било прихватљиво за обје стране.

Враћање фокуса на БиХ

Политичка аналитичарка Тања Топић истиче да БиХ није у безизлазној ситуацији већ је у стању перманентне кризе, која је свима постала нормалан, саставни дио политичке свакодневице.

– Чињеница је да неке снаге виде прилику за стављање у фокус сопствене агенде за коју се лобира и за коју дугорочно виде шансу. Такође, често видимо да неки актери извана, али и из БиХ, настоје бомбастичним изјавама и указивањем на судњи дан, или опасност у којој се БиХ налази, вратити фокус међународне заједнице на БиХ како не би остала потпуно на маргини збивања – сматра Топићева.

The post Да ли бојкот Срба и Хрвата води ка распаду државе: Двије паралелне политичке кризе увеле БиХ у хаос appeared first on ФИЛТЕР.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је у вези са законом о негирању геноцида, који је наметнуо бивши високи представник Валентин Инцко, да ће сваки грађанин који евентуално буде позван на кривичну одговорност у вези са тим, добити заштиту органа Републике Српске.

– Свако на том плану треба да се обрати најближој полицијској станици, а Министарство унутрашњих послова Републике Српске у том смислу има налог да спријечи било какво насиље или привођење. Свако ко буде пријављен добиће заштиту – рекао је Додик за АТВ.

Он је рекао да би такви поступци могли довести у ситуацију да Српска забрани на својој територији дјеловање Агенцији за истраге и заштиту БиХ.

– У то не мора нико сумњати. То су наши кораци, па ако то желе, нека их само изазову – поручио је Додик.

Он је истакао да високи представник не може доносити законе и да, у том смјеру, то нису такозвана бонска овлашћења, већ подвала и блеф међународне заједнице.

– Ако сад подвијемо реп и ћутимо, онда ће овдје 70 до 80 одсто људи отићи у затворе – упозорио је Додик.

Он је рекао да је актуелна озбиљна хајка на њега из Федерације БиХ у вези са Инцковим законом који Српска не признаје, те његовом ставу да се по том основу неће одазвати Тужилаштву БиХ.

Додик је рекао да није на том плану добио позиве на саслушање, али да види да су они то мало умирили по налогу странаца, како би се слегла политичка ситуација и “да се покуша обезбиједити неко вријеме у коме ће они оргијати и гдје ће муслимани прогонити Србе, што је кључно питање”.

– Колико сам видио у вези са тим, тужилац је муслиман – рекао је Додик и додао да је у вези са тим нечасно да у судским вијећима сједе Срби и пресуђују да ли су њихови сународници имали право када су говорили да геноцида у Сребреници није било, што је у складу са оним како су то оквалификовали многи свјетски ауторитети и стручњаци.

Он истиче да постоји суд који је рекао да је неки геноцид учињен, али овдје се ради о политичкој квалификацији свега тога.

– У том погледу они који сматрају да то јесте био геноцид имају судске пресуде, па нека то и даље тврде. А ми који сматрамо да у Сребреници није било геноцида, мислимо да има у свијету довољно ауторитета који имају такав став – рекао је Додик.

Он је најавио да ће извјештај Међународне комисије Српске о Сребреници бити представљен у многим главним градовима, међу којима је и Вашингтон.

Додик је открио да су га неке анонимне особе из Тузле пријавиле да је наводно узурпирао власт у Републици Српској.

– И сада се тражи саслушање мене, предсједнице Српске Жељке Цвијановић, премијера Радована Вишковића и појединих министара. И то да ли сам узурпирао власт када сам у изјави РТРС-у говорио о датумима почетка школске године. Та пријава је обична глупост и сада ја због тога требам да трошим вријеме – каже Додик.

The post Додик: Сваки грађанин добиће заштиту, не смијемо “подвити реп” appeared first on ФИЛТЕР.