БиХ не издваја довољно средстава за финансирање капиталних инвестиција које су јој потребне, а недовољна повезаност унутар земље, са сусједним државама, као и са Европском унијом отежава њену конкурентност.

Наведено је то у најновијем извјештају “Ажурирана системска дијагностика земље”, коју је урадила Свјетска банка у БиХ. Експерти Свјетске банке наглашавају да економија БиХ расте, али недовољно брзо да би се остварио животни стандард којем људи теже.

– Иако посљедњих година економија БиХ остварује раст, према садашњој стопи раста требало би јој више од 100 година да достигне просјечни ниво прихода Европске уније. Ако би се тај раст убрзао и одржавао на око пет одсто, колико је биљежио прије свјетске финансијске кризе, приближавање нивоу прихода ЕУ БиХ би остварила тек за три деценије – истакнуто је у извјештају Свјетске банке.

У овом документу је наглашено да су БиХ потребне много веће инвестиције, продуктивност и учествовање радне снаге.

– БиХ има један од највећих свјетских нивоа владиних прихода као удјела у БДП-у. Недавне процјене указују да су јавни приходи већи од економског потенцијала земље, другим ријечима, велики порези вјероватно смањују раст. Слично томе, опорезивање рада је високо, гуши предузетништво, смањује запосленост и многе тјера у неформални сектор – наведено је у извјештају.

Свијетла тачка за БиХ, како је објашњено у овом документу Свјетске банке, јесте боље искориштавање природних ресурса.

– БиХ посједује вриједне природне ресурсе, почев од најочуванијих шума у Европи, па до плодне земље. Шумарство и пољопривреда представљају значајан извор запослености и у великој мјери доприносе економији. Међутим, извоз је ограничен на производе мале додатне вриједности, од сировог дрвета и непрерађених пољопривредних производа, а радна мјеста у тим секторима су често слабо плаћена и пружају ограничену дугорочну перспективу – наведено је у извјештају.

Истакнуто је и да БиХ има повољан географски положај да би дјеловала као чвориште између Западне Европе и осталих балканских земаља, али је њен сектор транспортне инфраструктуре недовољно искориштен.

– Аеродроми у БиХ се требају модернизовати и проширити да би постали ефикаснији, побољшали регионалну повезаност БиХ, подржали туризам и економски раст и омогућили приступ дијаспори. БиХ недовољно користи туристички потенцијал због много фактора, укључујући и ограничену транспортну повезаност – закључили су експерти Свјетске банке.

Економиста Александар Љубоја рекао је за “Глас Српске” да је помоћ која је БиХ била неопходна у послијератном периоду отишла у активности које нису уродиле плодом.

– Конкурентност је мања уколико су комуникационе способности слабе и на том пољу потребно је више дјеловати – навео је Љубоја.

Највећи губиташи

Експерти Свјетске банке указују да је у БиХ највеће присуство јавних предузећа, и то међу свим земљама западног Балкана, већини држава Европе и централне Азије. Како су навели, у БиХ их постоји најмање 550 и то највише у енергетици, рударству, телекомуникацијама, транспорту и комуналним дјелатностима.

– Већина јавних предузећа у БиХ послују као губиташи. Њихов дуг тренутно је око четири милијарде евра, а готово половина је неликвидна – упозоравају из Свјетске банке.

The post До стандарда ЕУ тек за 100 година appeared first on ФИЛТЕР.

Приходи од директних и индиректних пореза за првих пола године показују позитивне трендове у економији.

Борба за радна мјеста, повећање запослености и личне потрошње дала је резултате, сматрају економисти.

Из Владе најављују да ће наставити са подстицајима привреди.

Профит пословне заједнице је у плусу 23 процента и овим темпом достићи ће 2,8 милијарди марака. Ово би за посљедицу требало да има и раст плата.

Директни порези показатељ су привредне слике, индиректни потрошње становништва. Плус у односу на ранији период обећава и убудуће већи раст, сматрају економисти. Кажу, ако је прошле године изазов био како управљати економијом у паду, сада се тражи одговор како управљати када расте.

– Економски раст и раст прихода мора да прати раст плата, јер само унутрашња тражња генерише нову инвестицију и нова радна мјеста – истакао је економиста Саша Стевановић.

У посљедње двије године у Републици Српској плата је расла за више од пет одсто. Томе су допринијеле и мјере Владе. Једна од њих је и подстицај послодавцима који повећају лични доходак раднику.

Од јула 2019. до краја прошле године за ове намјене издвојено је око 13 милиона марака.

– То говори да послодавци врше повећање плате у све већем и већем износу и ми смо спремни да наставимо са подстицајима и да дођемо до већих примања – каже Зора Видовић, министар финансија.

Вјекослав Петричевић, министар привреде, наводи да се ка томе да до краја године нето просјечна плата пређе 1.000 КМ.

Анализом, синдикат и академска струка дошли су до износа личног доходка који би у овом тренутку спријечио одлазак радне снаге са ових простора.

– Неких 1200 марака. Плате јесу расле у посљедње вријеме али треба још – наглашава Горан станковић из Савеза синдиката.

Наша економија зависи и од привредних кретања у Европској унији.

– Јасно је да генерисањем тражње у ЕУ изискује и број запослених и раст индустријске производње код нас у свим дјелатностима у Републици Српској, јер смо ми битно зависни од кретања у ЕУ – појашњава Саша Аћић из Унија удружења полсодаваца републике Српске.

– Трошкови транспората су повећани, компликације са транспортом и постоји опредијељеност ЕУ да користи земље које су близу њихових граница. Тако да се ту може профитирати – додао је Стевановић.

Компаније из Европске уније које су дошле на наше тржиште, сматрају да се овдје ствара добар пословни амбијент.

– Мислимо да ће у наредном периоду, у наредне двије године, на подручју Републике Српске Компанија “Меле” имати проширење, јер амбиције наше компаније су велике – рекао је Павел Лах директор Компаније.

А амбиције су да убудуће на нашем тржишту послује што више страних, а посебно домаћих предузећа.

Да расте привредна активност, повећава број запослених који ће задовољни платом остајати на овим просторима.

Да тренутно добру економску статистику што боље реализујемо у пракси.

The post Хоће ли се повећање прихода од пореза одразити на повећање плата? appeared first on ФИЛТЕР.

Вриједност инфраструктурних пројеката које Српска планира заједнички да реализује током ове, али и наредне године са Републиком Србијом креће се око 1,7 милијарди конвертибилних марака.

Према ријечима економског аналитичара и извршног директора Удружења економиста Републике Српске SWOT Саше Грабовца, ради се о своти новца, али и капиталним пројектима који су од изузетне важности за даљи развој Српске, али и БиХ, а поготово јер долазе у вријеме када се готово свакодневно биљеже негативни економски трендови због пандемије вируса корона.

– Економски бенефити ће бити огромни. Ради се о великим инфраструктурним, али и енергетским пројектима, који са собом повлаче много тога. Том приликом ће бити ангажован значајан број домаћих грађевинских предузећа и извођача радова, а све то ће се онда позитивно пренијети и на повећање пореза и прихода у буџетима – истакао је Грабовац за “Глас Српске”.

Један од пројеката који би требало да започне током ове године је градња аеродрома у Требињу, за који ће Влада Србије да издвоји око 110 милиона марака. Према ријечима градоначелника Требиња Мирка Ћурића, у наредним мјесецима требало би да се крене са првим радовима. Он је истакао да и даље постоје неки појединци који не желе да се то реализује, јер сматрају да је то пројекат који треба да угрози неког.

– Он никог не угрожава и само може да побољша односе и Србије и Српске и цијелог региона – поручио је Ћурић, додајући да би он у прометном смислу требало да буде алтернатива аеродромима у Дубровнику и Тивту.

Недавно је у Бањалуци потписан и споразум о сарадњи јавних предузећа “Србијагас” и “Гас-рес” о изградњи магистралног гасовода кроз Републику Српску. Србија се овом приликом обавезала да ће логистички и стручно помоћи овај пројекат, али и изградити крак гасовода до границе са БиХ, за шта планира да издвоји више од 90 милиона марака. Српска ће, с друге стране, у овај пројекат уложити 250 милиона марака.

Српска би се на овај начин прикључила на гасовод “Балкански ток”, те осигурала себи енергетску стабилност и у будућности, али и јефтинији енергент, који би могао бити додатни покретач домаће привреде. 

Уколико не буде правних оспоравања од стране Сарајева, током ове године могао би започети и заједнички пројекат Српске и Србије, а који је везан за изградњу три хидроцентрале на ријеци Дрини, чија се вриједност процјењује на око милијарду конвертибилних марака.

Ипак, највећи грађевински подухват представљаће градња аутопута Сарајево – Београд – Сарајево, која би могла коштати између четири и пет милијарди марака, биће финансирана кредитом из Турске, а ради се о заједничком пројекту БиХ, Србије и Турске.

Грађевинске машине би већ на прољеће требало да “нападну” прву дионицу овог аутопута у дијелу који пролази кроз сјевероисток Републике Српске.

Крајем прошле године предсједник Александар Вучић најавио је да би Србија могла значајна средства уложити и у “Аеродром Бањалука”, што би умногоме помогло да се подигне садашњи ниво саобраћаја, али и услуга. 

The post Пројекти Српске и Србије вриједни 1,7 милијарди марака appeared first on ФИЛТЕР.