Сарајевски Срби су највише изгубили и платили највећу цијену зарад стварања Републике Српске, изјавио је синоћ градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић на академији поводом обиљежавања 25 година од егзодуса Срба из Сарајева.

„Сарајевски Срби су највише изгубили зарад стварања Републике Српске, и то стално морамо понављати, због наше дјеце која морају да знају како је руководство Републике Српске заједно са народом донијело одлуку да 120.000 Срба из Сарајева крене у неизвјесност и плати цијену за стварање Српске“, рекао је Ћосић.

Ћосић је рекао да 17. март обиљежава прошлост, садашњост, али сигурно гледа у будућност.

Он је подсјетио да је први одлазак Срба из Сарајева почео већ 1992. године, када је народ отишао из дијелова града гдје је био у мањини, отишао у насеље гдје је српски народ био у већини јер су страховали за животе својих породица.

„Отишли су само из једног увјерења, а то је да само са својим народом могу бити стабилни и безбједнији“, указао је Ћосић.

Ћосић је подсјетио да су Срби кроз као најмногобројнији и најстарији на овим просторима, кроз историју увијек били народ који је окупљао и прихватао друге, али истовремено и народ који је вијековима био изложен негативним утицајима већих народа, којима је овај простор био интересантан.

„Увијек смо се опирали тим већим и увијек смо били лучоноше слободе. А ти мањи народи који су настајали од нас и покушавали да изграде свој идентитет, а ми им га нисмо спорили, већ смо их подржавали, они су увијек били против нас, са оним другим већим“, рекао је градоначелник Источног Сарајева.

Према Ћосићевим ријечима, Источно Сарјево, ма колико год сложен и комплексан град био, живи, функционише и развија јер га људи од Сокоца до Трнова осјећају као свој.

„Нама остаје да ону тапију коју смо пренијели из сарајевског поља зауставимо овдје, да је оставимо на нашој земљи и у нашем граду и да се као такви развијамо. Да никада не будемо пријетња никоме, али да не дозволимо да неко буде пријетња нама“, истакао је Ћосић.

Он је указао на обавезу да се чува сјећање на све датуме на које је макар иједан изгубљен живот за одбрану Источног Сарајева и Републике Српске.

„Демографска слика бројних мијеста у Српској унапријеђена је захваљујући сарајевским Србима. Ми имамо велику срећу да тада Српско, а данас Источно Сарајево има највећи број тих људи и није случајно зашто смо један од два најзначајнија центра Републике Српске, са намјером да будемо први“, поручио је Ћосић.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић рекао је да одлука о напуштању Сарајева није била погрешна, јер је сигуран да би се Србима догодио погром какав се догодио и српском народу на Косову и Метохији.

„Мислим да је добро што смо дошли на ове просторе и што желимо да изграђујемо наше српско Источно Сарајево. Свако од нас у својој области треба да да максимум како би макар мало допринијели развоју нашег Источног Сарајева и наше Републике Српске“, нагласио је Лучић.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић рекао је да су сарајевски Срби, напуштајући своја вјековна огњишта, показали колико вјерују у Републику Српску.

„Све оно што су њихови преци вијековима градили и стварали, они су оставили у нади за слободом, бољим животом и за створеном нашом Републиком Српском. Ипак, 25 година касније, ми имамо један лијепо уређен град са свом неоходном инфраструктуром“, указао је Катић.

Катић је додао да нови нараштаји требају да знају колики је значај за српски народ данашњи дан и шта је Сарајево некада било за сарајевске Србе.

„Иако смо створили нови град, никада не смијемо заборавити одакле смо дошли. Историја није само ових 25 година. Изгубљено је само оно чега се одрекнемо, а ми не желимо да се Сарајева никада одрекнемо“, истакао је Катић.

У оквиру обиљежавања 25 година од егзодуса сарајевских Срба, синоћ је у просторијама Културног центра у Источном Новом Сарајеву отворена изложба фотографија „Одбрана, егзодус, опстанак“.

Изложба је сачињена од фотографије ратног фото-репортера Новинске агенције Републике Српске „Срна“ Милета Рајића, као и Ђорђа Кардума и Рајка Паштара.

Директор Културног центра Источно Ново Сарајево Младен Јанковић рекао је Срни да је изложба „Одбрана, егзодус, опстанак“ организована уз подршку „Кинотеке“ Републике Српске и директора ове институције Сњежана Лаловића.

Дводневно обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба, у организацији Града Источно Сарајево и Културног центра Источно Ново Сарајево, у сарадњи са Филозофским факултетом Универзитета у Источном Сарајеву, почело је прексиноћ премијером позоришне представе „Седми дан“.

Представа је рађена у продукцији Културног центра Источно Ново Сарајево, према тексту Горана Врачара, а у режији Александра Лазића.

Програм обиљежавања 25 година од егзодуса сарајевских Срба одржава се уз поштовање епидемиолошких мјера.

The post Одржана академија поводом 25 година од егзодуса сарајевских Срба appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић изјавио је данас на Сокоцу, гдје је обиљежено 25 година од егзодуса око 120.000 сарајевских Срба, да су Срби из Сарајева поднијели највећу жртву стварања Републике Српске.

Вишковић је истакао да су Срби из Сарајева два пута страдали – у Одбрамбено-отаџбинском рату бранећи своја огњишта, а други пут послије потписивања Дејтонског споразума.

– Ово велико страдање никада и нико не смије заборавити. Морамо се увијек окупљати на овај дан, људски се поклонити и захвалити за све жртве за стварање Републике Српске – рекао је Вишковић.

Он је поручио да је Република Српска једини залог опстанка Срба на овим просторима, због чега је потребно све урадити да би је сачували.

Подсјетивши да се данас навршава 25 година највећег егзодуса који се десио Србима који су вијековима живјели на простору данашњег федералног Сарајева, Вишковић је рекао да су тада Срби из шест општина које су послије Дејтонског споразума припале Федерацији БиХ морали да напусте своја огњишта, иако су их за вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата уз велике напоре и жртве одбранили.

Премијер Српске је нагласио да су се Срби бојали за себе, своје породице и одмазде према свим припадницима српског народа због чега су морали у најтежим временима да све напусте и крену у велику неизвијесност.

– Многи су ископавали гробове у страху да не би били девастирани и носили са собом посмртне остатке својих најмилијих – рекао је Вишковић.

Он је поручио да је Српска гарант опстанка Срба на вјековним огњиштима и да се зато треба борити да буде сачувана, без обзира на сва искушења и притиске.

– Ми који представљамо институције морамо бити спремни да то све изнесемо ради очувања Српске и тако ћемо радити и у наредном периоду – рекао је премијер Вишковић.

Прије 25 година око 120.000 сарајевских Срба морало је да напусти своја огњишта у сарајевским насељима Илиџа, Илијаш, Хаџићи, Грбавица, Враца, Рајловац и Вогошћа.

Српски борци Сарајевско-романијске регије током Одбрамбено-отаџбинског рата зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске и одбранили своје домове.

За одбрану ових простора, живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 их је рањено, око 1.000 сахрањено на Војничком гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу.

The post Срби из Сарајева поднијели највећу жртву стварања Српске appeared first on ФИЛТЕР.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је 16. март један од значајних датума који говоре о томе колико је српски народ дао да би се створила Република Српска, а да је сигурно најзначајнији датум за Србе Сарајева и Сарајевско-романијске регије.

Поводом обиљежавања 25 година од изласка Срба из Сарајева, Ћосић је навео да су сви Срби који су бранили и стварали Републику Српску одбранили своја огњишта, а да су сарајевски Срби одбранили огњишта и потом морали да их напусте.

Он је подсјетио да је 120.000 људи учествовало у највећем мирнодопском пресељењу са једне територије послије Другог свјетског рата.

Ћосић је изјавио новинарима на Војничком спомен-гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу, гдје су сахрањени бројни борци погинули на сарајевском ратишту, те да је њих више од 4.000 дало животе за стварање Републике Српске.

Он је додао да су потом сарајевски Срби дали све што су имали да би Република Српска била створена и да је тај мирнодопски потез био залог за Српску.

– Три периода су јако карактеристична задњих 30 година за Србе Сарајева – период одбране и стварања Српског Сарајева, период егзодуса и потом период поновног уздизања, поновног стварања Источног Сарајева – нагласио је Ћосић.

Он је рекао да данас 65.000 становника Источног Сарајева са поносом чувају сјећање на оно што су стварали генерацијама у Сарајеву које је брањено и одбрањено, које се морало потом напустити.

– Данас заједно са институцијама Републике Српске градимо Источно Сарајево, градимо овдје нови живот и никада нећемо заборавити да смо огромну жртву дали за стварање и развој Републике Српске – поручио је Ћосић.

На Сокоцу и на Равној Романији данас ће бити обиљежено 25 година од егзодуса око 120.000 сарајевских Срба.

The post Ћосић: Сарајевски Срби су уградили своје животе у стварање Српске appeared first on ФИЛТЕР.

Двадесетпет година од егзодуса око 120.000 сарајевских Срба сутра ће бити обиљежено на Сокоцу и Равној Романији.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић рекао је данас да је обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба у календару важних историјским догађаја у скоријој историји.

Kазао је да је егзодус сарајевских Срба услиједио након потписивања Дејтонског споразума када је шест општина Српског Сарајева у цјелини припало Федерацији БиХ, док је пет општина подијељено између Републике Српске и ФБиХ.

“Срби су напустили своје куће и станове јер нису жељели да живе под муслиманско-хрватском влашћу”, подсјетио је Милуновић.

Према његовим ријечима, иако је исељавање почело већ у децембру 1995. године, масован егзодус је покренут 17. фебруара 1996. године и трајао је до 16. марта.

“Осим тога што су српски цивили морали да спакују најнужније ствари и крену у неизвјесност, многи становници Илијаша, Грбавице, Хаџића, Вогошће и општине Центар откопавали су посмртне остатке својих покојника, не желећи да муслимански вандали скрнаве гробове њихових најмилијих. На Сокоцу је изграђено српско војничко спомен-гробље Мали Зејтинлик, на којем се налазе посмртни остаци 969 бораца Војске РС”, рекао је Милуновић.

Додао је да је, према попису из 1991. године, у 10 сарајевских општина живјело 29,9 одсто Срба и 10,7 одсто Југословена, а половина њих је припадала српском народу, док су данас, како је рекао, Срби у Сарајеву статистичка грешка.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Радомир Граонић најавио је да ће сутра помен бити служен на војничком гробљу Мали Зејтинлик у 12 часова, а потом парастос у 13 часова у манастиру Соколица на Равној Романији.

Програмом је предвиђено полагање вијенаца и цвијећа на спомен-крст на Малом Зејтинлику у 12:10 часова.

Поводом обиљежавања 25 година од егзодуса сарајевских Срба данас је у цркви Светог пророка Илије у Илијашу служен парастос. Обиљежавању је присустовала и делегација Града Источно Сарајево.

Kако жртве сарајевских Срба не би биле заборављене, сутра ће у Источном Сарајеву бити отворена изложба “Одбрана, егзодус, опстанак” у оквиру обиљежавања 25 година од егзодуса Срба из Сарајева.

The post Милуновић: Срби у Сарајеву данас статистичка грешка appeared first on ФИЛТЕР.

Служењем парастоса у цркви Светог пророка Илије у Илијашу данас је почело обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба.
Обиљежавању 25 година од егзодуса сарајевских Срба присуствује и делегација Града Источно Сарајево.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић подсјетио је на фебруар 1996. године, истичући да је то најстрадалнији мјесец за српски народ на овим просторима, јер је око 120.000 Срба добровољно напустило огњишта.

“Тада је српски народ одлучио да тапију на своју земљу препусти тапији за стварање Републике Српске. Можемо рећи да је српски народ Сарајева добровољно платио цијену стварања Српске”, рекао је Ћосић и додао је српски народ на тај начин показао колико је спреман да се жртвује за земљу коју воли.

Он је подсјетио да је Илијаш мјесто које је највише страдало у периоду од 1992. до 1995. године, те да је више од 1.000 Срба страдало бранећи огњишта.

“Црква говори о њиховим огњиштима. Ова цркава, која је стара скоро 140 година говори о томе колико је српски народ био на овим огњиштима и колику је жртву подносио у годинама иза. Не само у одбрамбено-отаџбинском рату, него као најмногобројнији народ на овим просторима у свим претходним ратовима”, нагласио је Ћосић.
Он је истакао да је српски народ у периоду од 1992. до 1995. године показао да може и да створи и одбрани Републику Српску.

“Три су значајна периода, и то период одбране и стварања, период егзодуса и период поновног стварања Српског Сарајева, које је настало на простору три нове општине и три старе. Нове општине су Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Источни Сатри Град, а три старе су Пале, Соколац и Трново”, подсјетио је Ћосић.

Он је рекао да половина сарајевских Срба данас живи на простору Источног Сарајева, једна четвртина у другим мјестима Републике Српске, а друга четвртина у Србији и широм свијета.

“То су Срби Сарајева, који су својим интелектуалним, материјалним и свим врстама капацитета показали како су живјели на једном огњишту, бранили га и одлучили да развијају друге средине”, рекао је Ћосић и додао да су Срби са Kосова и Срби из Сарајева, и као најстрадалнији, допринијели стварању Српске и Србије.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић поручио је данас да они који су животе дали за Српску никада неће бити заборављени, иако су Срби изашли из Сарајева.

“Чин који су Срби учинили 1996. године, у оној хладној, најхладнијој, зими, да напусте своја огњишта, својеврстан је печат који је дат Републици Српској”, рекао је Лучић.

Он је истакао да су Срби, стварањем Српског Сарајева, дали жртву за Републику Српску, која је постала трајна категорија.

“То што данас живимо широм Републике Српске, Србије и свијета, не значи да смо се одрекли онога што смо кроз вијекове овдје стварали. Ту смо и подржаваћемо људе који су се опредијелили да овдје живе”, поручио је Лучић.

Он је изразио увјерење да ће власти Републике Српске помоћи у изградњи институција, како би се остварио циљ да Источно Сарајево постане репрезентативан град који ће бити центар развоја истока Српске.

Лучић је рекао да ће обиљежавање 25 година од егзодуса сарајевских Срба бити настављено представом “Седми дан”, која ће бити одиграна вечерас у 19.00 часова у Kултурном центру Источн Ново Сарајево, док ће сутра, у исто вријеме, представа бити играна у Kултурном центру на Палама.

Он је рекао да је за сутра планирано полагање вијенаца на Спомен гробљу “Мали Зејтинлик” на Сокоцу, а након тога служење парастоса у Цркви Светог Георгија на Равној Романији.

Недељко Вучковић, мјештанин Илијаша, који није напустио огњиште, каже да је преживјелим у аманет остављено да се сјећају оних који су дали животе за темеље Републике Српске.

“Жртве које су пале су ненадокнадиве, а на нама живима је да се молимо за упокојене”, рекао је Вучковић.

The post У Илијашу служен парастос поводом 25 година од егзодуса сарајевских Срба appeared first on ФИЛТЕР.

Много Срба је страдало на Грбавици од снајперске ватре са небодера на другој страни Миљацке, али највише боли смрт око стотине српске дјеце која су била жртве крволочних снајпериста, изјавио је Срни демобилисани борац Војске Републике Српске Васо Елез.

Према његовим ријечима, неке од посљедњих невиних жртава биле су Наташа Учур /1985/ и Милица Лаловић /1984/, које је у Улици Раве Јанковића 59 убио муслимански снајпериста хицима из правца хотела “Бристол”.

Многима је теже пао егзодус него цијели рат у Сарајеву

Поводом 25 година од великог егзодуса сарајевских Срба, Елез је истакао да је многима лакше било преживјети рат, бранећи своје породице у одбрани слободе и достојанства, него прихватити егзодус из тадашњих сарајевских оштина Илијаша, Хаџића, Илиџе, Вогошће и Новог Сарајева, које су након Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ.

– Крај 1995. и почетак 1996. године обиљежила је незапамћена хладна и сњежна зима на овим просторима која је била со на рану сарајевским Србима, који су под притиском и пријетњама муслиманских власти морали да напусте своја вјековна огњишта и да се, упркос свим недаћама, у непрегледним колонама преселе на територију Републике Српске, носећи са собом дијелове покретне имовине, али и посмртне остатке своје родбине и предака – присјећа се Елез.

Оно што су Срби сачували у рату, на бојном пољу, истиче он, изгубили су за “зеленим столом у Дејтону” тако да, иако су биле под контролом Војске Републике Српске, општине Илијаш, Хаџићи, Илиџа, Вогошћа и Ново Сарајево, али и дио Старог Града, додијељене су муслиманско-хрватској федерацији.

Према његовим ријечима, Срби су били приморани да донесу одлуку да напусте своја огњишта јер нису жељели да након крвавог рата наставе да живе у муслиманској федерацији, под муслиманској влашћу.

– Та власт им није гарантовала никакву безбједност, напротив, Срби су били изложени безочним пријетњама да ће бити ухапшени сви борци Војске Републике Српске, страху од локалних криминалаца, а изостала је и подршка мировних снага, односно представника међународне заједнице у БиХ – истиче Елез, који је и секретар Борачке организације Источно Ново Сарајево.

Према његовим ријечима, егзодус сарајевских Срба, који је у федералној и свјетској јавности представљен као “мирна реинтеграција”, почео је 21. фебруара, и то из Илијаша, Вогошће, Илиџе и Новог Сарајева.

– Живио сам у насељу Грбавица, као борац Војске Републике Српске нијемо сам са својим саборцима гледао српске породице које су се масовно исељавале путем преко Требевића, који је био завијан огромним сњежним падавинама. Сви ми били смо тада у веома незавидном психичком шоку, у стању ошамућености и невјерице, огорчења и страха, горе него када су нас око падале непријатељске гранате – наводи Елез.

Он подсјећа да је тада био утврђен план изласка из Сарајева, према којем су Срби из Илијаша кренули ка Зворнику, из Вогошће у Вишеград, из Илиџе у Требиње, из Хаџића у Братунац и из Новог Сарајева, дијелом у Брчко, дијелом у Фочу. Значајан дио тог становништва нашао је уточиште не територији Републике Српске, тадашњег Српског Сарајева, а само у Лукавици у бивше објекте касарни “Слободан Принцип Сељо” и “Славиша Вајнер Чича”, населило се око 5.000 прогнаних Срба.

Елез наглашава да су Срби из Хаџића уложили огромне напоре да, осим своје покретне имовине, у Братунац преселе и погоне Ремонтног завода и тамо наставе са производним процесом ове фирме намјенске производње.

– Око хиљаду погинулих бораца са сарајевског ратишта ексхумирано је тада и њихови посмртни остаци пренесени су и сахрањени на новоформираном Војничком гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу, а тијела многих страдалих Срба, што војника што цивила, породице су сахраниле на другим мјестима у Републици Српској – наводи он.

Према његовим ријечима, Срби са Грбавице посљедњи су напустили Сарајево, 16. марта 1996. године, а већ 19. марта ово сарајевско насеље пало је под контролу муслиманских власти.

– Војска и цивили, под вођством цивилне власти и нашег бригадног свештеника протојереја ставрофора Војислава Чаркића, кога парохијани од милоште зову поп Жућа, на рукама су тада, у нијемој колони, са Враца, изнијели крст и звоно са освештаних темеља цркве која је требала да буде изграђена на Грбавици. Чин освештења обавили су сад блаженопочивши патријарх српски Павле и патријарх цијеле Русије Сергеј Други – сјећа се Елез.

Тај крст и звоно данас доминирају новоизграђеном Црквом Светог великомученика Ђорђа у Миљевићима.

Мртви сахрањивани ноћу, тихо и нијемо

Елез се накратко осврнуо и на мученички и страдалнички живот српских цивила на Грбавици, који су можда и више били изложени опасности од муслиманских снајпера и гранатирања него сами српски борци, који су били заштићени рововима и барикадама на првој линији фронта.

Због свакодневних пријетњи муслиманских снајпериста и тобџија, истиче он, погинули и мртви Срби су сахрањивани ноћу, тихо и нијемо.

Према његовим ријечима, муслимански злочинци нису бирали жртве, убијали су, мучили, силовали и малтретирали на само Србе и Српкиње и њихову дјецу, него, због разних ниских побуда, и припаднике свог народа, које су потом јавности лажно представљали као жртве злочина које су наводно починили Срби.

Елез додаје да је лаж да су српске снаге блокирале Сарајево, истичући да је то учинио тадашњи муслимански лидер Алија Изетбеговић са својом кликом из СДА и злогласним паравојним формацијама попут “Зелених беретки”, “Патриотске лиге” и “Црних лабудова”.

– Доказ за то јесте и дјеловање Српског хуманитарног друштва `Добротвор`, чијим посредством је у град Сарајево, за све његове житеље, без обзира на националну припадност, допремљено око 20.000 хуманитарних пакета. Не треба заборавити да за вријеме рата није било ускраћено снабдијевање водом за пиће Сарајлија са водоводних система на територији Републике Српске – истиче Елез.

Он наглашава да никада не смије бити заборављен ни крвави чин убиства српског свата Николе Гардовића, 1. марта 1992. године код Старе цркве на Башчаршији, што је покренуло спиралу зла у ратном Сарајеву, али ни НАТО бомбардовање српских подручја крајем рата, гдје је здравље становништва озбиљно нарушено због посљедица дјеловања осиромашеног уранијума, а велики број је и смртно страдалих и тешко обољелих српских војника и цивила.

The post Елез: Највише боли смрт стотине дјеце appeared first on ФИЛТЕР.

Бесана ноћ између 21. и 22. фебруара у вогошћанским насељима.

Ових дана обиљежава се годишњица егзодуса сарајевских Срба када је око 140.000 становника напустило своје домове под пријетњама муслиманских власти, након потписивања Дејтонског споразума.

Срби су напустили одбрањене општине и насеља тадашњег Српског Сарајева – Грбавицу, Неџариће, Илиџу, Илијаш, Хаџиће, Вогошћу, Рајловац… и савлађујући сњежну олују, у избјегличким колонама , напуштали куће станове, њиве, воћњаке, очевину и ђедовину…

Егзодус је почео 17. фебруара 1996. године, на најцрње Задушнице које Сарајево памти.

Двије хиљаде људи на гробљу поред илијашке православне цркве, посвећене светом пророку Илији, опраштало се од својих огњишта, која су бранили и одбранили током посљедњег рата. И око других вјерских објеката и на гробљима дуж Српског Сарајева били су идентични призори.

Посебан проблем представљала је чињеница да су такозване међународне инститиције нагло одлучиле да муслиманске власти преузму српске општине мјесец дана прије предвиђеног рока (Дејтоном је планиран 19.март), што је додатно убрзало ионако велику трагедију сарајевских Срба.

За промјену рока исељавања Срби су сазнали из циничних летака које су им дијелили припадници ИФОР-а, уз стихове Шантићеве пјесме “Остајте овдје“(!?).

Срби су још једном остали препуштени сами себи!

Услиједила је дуга, бесана ноћ између 21. и 22. фебруара у вогошћанским насељима. Није било ништа од од обећаног конвоја камиона и аутобуса за исељавање преосталог становништва. Непрегледна колона возила и људи пробијала се кроз требевићку и романијску мећаву, са најнеопходнијим стварима за наставак живота. Понијели су Срби иконе и кандила како би сачували бар тај дио своје прошлости кад су морали оставити куће, гробове, ливаде и све што су икад створили на својој земљи.

Припадници ИФОР-а мирно су са стране посматрали егзодус.
Уз пут су каменовани на поједним мјестима – “за сретан” пут од бивших комшија и ратних противника, који за три и по године рата нису успјели да заузму ни педаљ српских општина.

И данас, градирајући несреће које су их задесиле ’90их година наводе егзодус као најтежи догађај. Неки од њих никад нису дочекали да се поново врате на своја огњишта, а у посљедње вријеме видимо да и оно мало Срба који су се вратили, новопечене Сарајлије би да иселе на силу, да истријебе све српско што је икад постојало у граду на обалама Миљацке.

Сваки сарајевски Србин из избјегличке колоне и данас, 20 година од преживљене голготе, носи своју муку, очај, сјету и завичај у очима, као сјећања и успомене.

The post Годишњица егзодуса сарајевских Срба appeared first on ФИЛТЕР.