Девет чланица ЕУ и Шенгена у потпуности је укинуло ковид мјере за улазак у земљу.

Неке земље су ублажиле режим уласка, а остатале задржале мјере за одређене категорије путника.

Тако су Данска, Мађарска, Исланд, Ирска, Норвешка, Пољска, Румунија, Словенија и Шведска укинуле све мјере за све путнике за улазак у земљу.

Чешка, Летонија и Холандија су ограничења за улазак у земљу укинуле само за путнике из земаља ЕУ и чланица Европског економског простора.

Аустрија, Белгија, Кипар, Естонија, Финска, Француска, Хрватска, НЊмачка, Грчка, Литванија, Малта, Португал, Словачка, Шпанија задржале ковидј мјере за улазак у земљу.

Ко жели да уђе у Аустрију, нпр. мора и даље да покаже важећи сертификат о вакцинацији, прележаном ковид-19 или негативан тест.

Иста правила важе за улазак у Белгију, Бугарску, Хрватску, Њемачку…

Кипар је још строжији и на острво пушта, без икаквих ограничења, вакцинисане и особе које су прележале ковид-19, док остали путници, ако им је земља на тзв. зеленој листи могу ући са негативним тестом, док је за долазак из држава са црвене листе неопходан додатни тест и приликом доласка.

Естонија је задржала правило да само вакцинисани и они који су прележали ковид-19 могу ући без карантина у земљу или обавезе да се у њој тестирају.

The post Девет држава ЕУ укинуло ковид мјере за улазак у земљу appeared first on ФИЛТЕР.

Њемачки министар пољопривреде Џем Оздемир поручио је Нијемцима да једу мање меса како би допринијели борби против Русије, која, како тврди, користи своју извозну моћ и залихе хране као оружје.

“Упркос чињеници да сам вегетаријанац, нећу проповиједати да сви треба да буду вегетаријанци. Али хајде да то кажемо овако – јести мање меса био би допринос против (предсједника Русије Владимира) Путина”, рекао је Оздемир за “Шпигл”.

Оздемир је позвао Нијемце да се уздрже од расипања хране, наводећи да Русија “користи своју извозну моћ”, преносе руски медији.

Шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ позвао је раније све Европљане да мање користе систем гријања како би “пресјекли пупчану врпцу која повезује са Русијом”.

Њемачки министар финансија Кристијан Линднер позвао је на нове разговоре о споразуму о слободној трговини између Европске уније и Сједињених Америчких Држава, објавио је данас њемачки лист „Ханделсблат“.

Аналитичар Бранко Павловић, за Спутник каже да сматра како споразум о слободној трговини са САД не може надомјестити економску сарадњу Њемачке са Русијом.

Према њемачким изворима, чак 55 одсто природног гаса и 30 одсто нафте добија се из увоза из Русије. Чак су и владајући политичари које су увели санкције упозорили да би прекид снабдијевања енергентима из Русије био катастрофалан за њемачку привреду. Њемачки привредници одавно тврде да се не може наћи адекватна замјена за руске енергенте.

На питање кад би споразум о слободној трговини могао да профункционише, Павловић одговара да је ту ријеч о великом проблему зато што са санкцијама Русији њемачка привреда „почиње да грца данас, одмах“, док би преговори о таквом споразуму у најбољем случају трајали шест мјесеци до годину дана.

„Тако да сте у нерјешивим проблемима. Просто речено, нека их, нек причају, а ја вам сад кажем на крају ће се видјети да Њемачка нема никакво рјешење за ово што је урадила сврставајући се на страну Америке, заправо, тешко урушавајући сопствену привреду. И то ће се видјети већ у првој, а нарочито у наредним годинама“, закључио је Павловић.

Генерални директор Фолсквагена, највећег европског произвођача аутомобила, Херберт Дис, упозорио је да би продужавање кризе у Украјини могло да има гори утицај на економију Европе од пандемије вируса корона.

Поремећаји у ланцима снабдијевања пријете да доведу до великог раста цијена, несташице енергената и инфлације, рекао је Дис за Фајненшел тајмс, оцијенивши да би то могло да буде веома ризично за европску и њемачку економију која користи 55 одсто руског гаса.

Према наводима шефа за спољну трговину Њемачке индустријске и трговинске коморе, Фолкера Трајера, око 40.000 њемачких компанија има пословне везе са Русијом, а око 250.000 радних мјеста директно зависи од извоза у Русију.

The post Једите мање меса и мање се гријте: Европски политичари у борби против Русије appeared first on ФИЛТЕР.

Хрватска је почела пуну примјену Закона Европске уније по питању строге контроле на границама у вези с уносом производа животињског поријекла, хране или биљака из трећих земаља.

Уколико путујете из БиХ у Хрватску, водите рачуна шта смијете носити, јер бисте у противном могли добити високу новчану казну.

То су недавно на својој кожи осјетили бројни путници који су из БиХ понијели неколико килограма купуса, кобасица, цигарета или више комада паштета. Годинама нису имали никаквих проблема, но однедавно је ситуација другачија јер цариници траже све непријављене производе без одговарајућих цертификата.

Један путник је кажњен на Граничном прелазу Изачић због 10 главица купуса са чак 5100 куна, односно око 1327 KМ.

– Kако се наводи у прекршајном налогу који је издат овом возачу, крив је јер није поднио царинску декларацију за робу под забранама, која је пронађена у торбама у пртљажном простору и то 15 килограма свјежег купуса – наводи портал GPmaljevac.com, који редовно прати дешавања на границама и промјене правила путовања.
Тако су им се почели јављати путници прилажући прекршајне налоге које су морали платити одмах – 3500 куна за три тикве, 4500 куна за три акумулатора + 350 куна за одвоз смећа, као и 3000 куна (782 KМ) за 10 кокошијих паштета.

Од познатих казних најгоре је прошао путник који је из БиХ понио седам килограма љутих крајишких кобасица. Он је због тога морао платити чак 14000 куна, односно 3644 KМ.
– Сва ова правила вриједе од уласка Хрватске у ЕУ, али је била компликована провјера с ветеринарима и хрпом папира и због тога су путници мање контролисани. Новим законом све је поједностављено. Сада су прописи потпуно усаглашени с европским – наведено је у прилогу хрватске РТЛ телевизије.

Треба истаћи да ће ово жестоко погодити и држављане Хрватске који су често у пограничним подручјима одлазили у БиХ по јефтиније животне намирнице. Сада то више неће моћи.
Путујете ли у ЕУ из земље која није чланица ЕУ, строго је забрањено носити свјеже месо или сухомеснате производе, паштете, млијечне производе. Воће и поврће је такође забрањено преносити преко вањских граница ЕУ, дакле и преко хрватске.

– При доласку у ЕУ можда ћете морати проћи службене контроле надлежних тијела. Носите ли месо или млијечне производе које нисте пријавили, ти ће производи бити заплијењени и уништени, а ви можете бити кажњени новчаном казном или кривично гоњени – наведено је.

На путовању у ЕУ смијете носити производе добивене од животиња. Међутим, већина земаља ЕУ има строга правила о ношењу угрожених животиња или биљака или производа који су од њих добивени, а у неким случајевима можда ће вам бити потребна дозвола.

Kоличине које премашују дозвољене подлијежу ветеринарском прегледу и мора их пратити ветеринарски цертификат те се могу уносити у Хрватску/ЕУ само преко граничних прелаза на којима дјелује Гранична ветеринарска инспекција (гранични прелази Бајаково, Стара Градишка, Нова Села, Kарасовићи, Лука Ријека, Лука Плоче, Зрачна лука Загреб) уз обавезну претходну пријаву за службену контролу која се подноси надлежној граничној ветеринарској инспекцији.

Од 1. јануара у ЕУ можете унијети само двије кутије цигарета, изузетак ако путујете авионом.

The post Шта (не) смије преко границе: Kрај “парадајз туризма” у Хрватској и шопинга у БиХ? appeared first on ФИЛТЕР.

Држављани БиХ приликом одласка у стране земље, између осталог, могу да покажу потврду о вакцинацији, али поједине земље ЕУ не признају све вакцине против вируса корона које се налазе на нашем тржишту.

Наиме, како показују подаци објављени на сајту Schengenvisainfo, вакцине које је одобрила Европска медицинска агенција (ЕМА), а то су Фајзер, Астра Зенека, Модерна и Џонсон и Џонсон, признало је 29 европских земаља.

– Укупно 29 земаља ЕУ и земаља чланица Европског економског простора признају све вакцине за које је ЕМА дала одобрење – наводи се на сајту Schengenvisainfo.

Појаснили су да су то Аустрија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Естонија, Финска, Француска, Њемачка, Грчка, Мађарска, Исланд, Ирска, Италија, Летонија, Литванија, Малта, Низоземска, Норвешка, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Словенија, Шпанија, Шведска и Швајцарска.

Поред четири вакцине које је одобрила ЕМА, поједине земље чланице Европске уније признају и кинеске вакцине, као и вакцину Ковишилд, произвођача Астра Зенека за индијско тржиште.

Како се наводи на овом сајту, управо вакцина Ковишилд је, након вакцина одобрених од стране ЕМА, најраспрострањенија и најпризнатија међу чланицама ЕУ.

Наиме, Ковишилд вакцина је призната у 17 земаља Европске уније.

Грађани БиХ који су примили обје дозе кинеске вакцине Синофарм могу с потврдом о вакцинацији да уђу у осам земаља Европске уније.

– Они који су примили кинеску вакцину Синофарм могу да пређу границу Аустрије, Кипра, Грчке, Мађарске, Исланда, Малте, Шпаније, као и Шведске – стоји на овом сајту.

Надаље се наводи да они који су се вакцинисали вакцином Синовак могу да уђу у Аустрију, Кипар, Финску, Грчку, Исланд, Низоземску, Шпанију и Шведску.

Занимљиво је да, према овим подацима, ниједна држава чланица Европске уније не прихвата руску вакцину Спутњик, иако је то прва регистрована вакцина против вируса корона на свијету.

Велики број грађана из БиХ управо се одлучио да прими ову руску вакцину, јер је Спутњик био и прва вакцина која је стигла на простор Републике Српске у фебруару ове године, што је чини и првом вакцином у цијелој БиХ.

Да грађанима БиХ проблем представља то што Спутњик није признат у земљама ЕУ, потврдила је саговорница Независних новина, која каже да се прије одласка у Хрватску морала информисати о томе да ли ће моћи да пређе границу с потврдом да је примила двије дозе Спутњика.

– Сазнала сам да се службено ова вакцина на хрватској граници не признаје, али да то све зависи од цариника до цариника – наводи ова Бањалучанка, те додаје да је мишљења да је важније да ли је неко вакцинисан са обје дозе вакцине него коју је вакцину примио.

Истакла је да је ипак успјела да пређе хрватску границу с потврдом о примању ове руске вакцине, што јој је драго, јер често одлази у ову земљу у посјету породици и пријатељима.

The post С којом вакцином можете у коју земљу ЕУ? appeared first on ФИЛТЕР.

Европска унија (ЕУ) је у посљедње двије седмице Босни и Хервеговини донирала 35 ЕKГ монитора и један ПЦР уређај, у оквиру пордшке здравственим институцијама у борбу против вируса корона и посљедица пандемије.

Донације су извршене у оквиру пројекта који финансира ЕУ у вриједности од 7,7 милиона евра чији је циљ обезбиједити здравственим институцијама широм БиХ пријеко потребну медицинску опрему.

ЕKГ машине биће од користи докторима који испитују и лијече срчане болести, а ПЦР уређај ће помоћи у брзом узорковању тестова на Ковид-19. Иако је Ковид-19 примарно позната као болест која утиче на плућа, такође се показало да оштећује и друге органе, укључујући срце. Стога је здравственим институцијама потребан широк спектар различите опреме.

Европска унија је из тог разлога, а у сарадњи са Развојним програмом УН-а (УНДП), опремила болнице и друге медицинске установе у БиХ вентилаторима, рендген машинама, ултразвучним уређајима и другом медицинском опремом, укључујући ЕKГ и ПЦР уређаје.

Вриједност ЕKГ монитора је 232.750 KМ, а ПЦР уређаја 75.800 KМ. Тридесетпет ЕKГ монитора обезбијеђено је здравственим установама у Мостару, Ливну, Требињу, Градишци, Новој Билој, Травнику, Сарајеву и Источном Сарајеву, Зеници, Горажду, Западнохерцеговачком кантону, Посавинском кантону, Тузланском кантону и Брчко дистрикту БиХ.

“Глобална сарадња и солидарност кључни су за борбу против пандемије Ковид-19, свугдје обезбјеђују брз приступ вакцинама, дијагностици и лијечењу, те представљају почетак глобалног опоравка. ЕУ у потпуности даје свој допринос и води мултилатерални одговор на кризу. Дјелујући под окриљем Тима Европа, који уједињује напоре ЕУ и појединачних земаља чланица, ЕУ је активирала глобални пакет за опоравак како би помогла партнерима широм свијета, укључујући БиХ, да задовоље потребе здравствене кризе и хуманитарне потребе, ојачају здравствене системе и дају допринос економском опоравку и социјалној заштити”, поручили су из Делегације ЕУ у БиХ.

Тим Европа такође успоставља механизам за размјену вакцина и започео испоруку почетних доза обезбијеђених у оквиру уговора ЕУ о предвиђеној купопродаји директно са партнерским земљама. У БиХ је то омогућено кроз пројекат “ЕУ за здравље” (EU4Health) у вриједности од 13,7 милиона евра.

The post Европска унија донирала БиХ 35 ЕKГ монитора и ПЦР уређај appeared first on ФИЛТЕР.

Шефови три водеће институције Европске уније данас су потписивањем финалне уредбе озваничили употребу Kовид пасоша, који омогућава слободно кретање унутар Уније у доба пандемије.

Церемонији потписивања су присуствовали предсједавајући Европског парламента Давид Сасоли, Савјета Европске уније Антонио Kоста и Европске комисије Урсула фон дер Лејен.

“Дигитални Kовид цертификат ЕУ је симбол онога за шта се Европа залаже. Европа која не посустаје када је стављена на тест. Европа која се уједињује када се суочи са изазовима. Наша унија је поново показала да најбоље радимо када радимо заједно”, казао је Kоста, премијер Португала, земље чланице која тренутно предсједава Савјетом ЕУ.

Додао је да је пропис о дигиталном сертификату договорен у рекордном року од 62 дана.

“Можемо бити поносни на ово велико достигнуће. Европа коју сви знамо и коју желимо назад је Европа без баријера. ЕУ сертификат ће грађанима омогућити да уживају оно најопипљивије и најдраже право у ЕУ – право на слободно кретање”, истакао је Kоста.

Чему служи ЕУ дигитални сертификат?

Циљ дигиталног документа је олакшати сигурно и слободно кретање унутар ЕУ током пандемије Kовид-19. Сви Европљани имају право на слободно кретање, али потврда ће олакшати кретање ослобађајући носиоце овог документа од ограничења попут карантина.

Потврда ће бити доступна у дигиталном и папирном формату, а издаваће се на свим службеним језицима ЕУ. Покриваће информације о носитељу као што су преболован Kовид-19, обављена вакцинација или тестирање на присуство корона вируса.

Издавање сертификата се неће наплаћивати.

Уредба ступа на снагу 1. јула 2021. године и остаје на снази 12 мјесеци.

Обраћајући се новинарима након церемоније потписивања, предсједница Европске комисије је рекла да се грађани могу радовати љету након успјешне кампање вакцинације и увођењем Kовид сертификата.

The post ЕУ озваничила Kовид сертификате, употреба од 1. јула appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија изјавио је данас у Бриселу да БиХ треба позитивна вијест која ће доћи од ЕУ, а та вијест је сасвим сигурно да кандидатски статус може добити до краја ове године.

– У разговору са свим представницима ЕУ јасно је да БиХ ради на томе и да је веома близу да добије кандидатски статус, свјесни да смо највећи дио тих ствари које су биле договорене у претходном периоду завршили и да смо у фази имплементације – рекао је Тегелтија.

Истакао је да се у посљедње вријеме појавило питање изборног законодавства као додатни услов за добијање кандидатског статуса.

– Инсистирао сам на томе да ми радимо на измјени изборног законодавства и да су за нас те измјене веома важне, али оне не треба да буду услов за добијање кандидатског статуса, већ оно што је било дефинисано у претходном периоду. И комесар и предсједник Европског парламента свјесни су чињенице да би БиХ испуњавањем својих услова и усвајањем одређених законских рјешења испунила оно што је био услов за добијање кандидатског статуса, али нисам сигуран до краја да ли ће измјене Изборног закона бити и даље један од услова – рекао је Тегелтија након састанака у Бриселу.

Тегелтија је навео да је у БиХ формирана комсија која треба да ради на измјени изборног законодавства, да је то питање веома широко постављено и са власти и са опозицијом и уколико буде постигнута сагласност онда нема проблема да се измјени изборно законодавство и да се испуни и тај услов.

Када је ријеч о евентуалним измјенама Устава БиХ, Тегелтија је рекао да у Бриселу нико није улазио у детаље ни евентуалних измјена Устава нити Изборног закона, јер су то питања која морају да се договоре у самој БиХ, али уколико постоји сагласност за измјену изборног законодавства биће постигнута и сагласност за измјену Устава који је у вези са Изборним законом.

Тегелтија је рекао да је веома важно да се разговара са ЕУ.

– Посебно у ситуацији када више од годину дана није било комуникација осим видео-линком што није прави начин комуникације. Веома сам задовољан овим што сам чуо у Бриселу и спремношћу Европске уније за процес проширења цијелог западног Балкана, укључујући и БиХ – навео је Тегелтија.

Он је рекао да ће БиХ наставити континуитет сарадње са земљама у региону, прије свега са сусједима, као и са ЕУ и Еропском комисијом и кроз Берлински процес и кроз међусобну сарадњу.

Тегелтија је најавио у понедјељак посјету премијера Црне Горе Здравка Кривокапића БиХ и поручио да се регионално повезан регион може лакше представити у ЕУ.

The post Теглетија у Бриселу: БиХ веома близу кандидатског статуса appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједавајући Савјета министара Зоран Тегелтија сматра да БиХ до љета може добити кандидатски статус за чланство у ЕУ, што образлаже ставовима Европске комисије и другачијим погледом према западном Балкану, а самим тим и према БиХ.

Тегелтија је навео да Савјет министара, упркос кризи изазваној пандемијом вируса корона, активно ради на испуњавању 14 приоритета из Мишљења Европске комисије које треба испунити да би добила препоруку за отварање преговора о придруживању ЕУ.

– Направљен је помак о неким питањима која су дуго била у застоју, а у домену су активности Савјета министара. Тренутно највећи проблем су изазови које је поставила глобална криза изазвана пандемијом, са којом се боримо како ми у БиХ, тако и ЕУ и цијели свијет, као и бројне неизвјесности повезане с њом – рекао је Тегелтија за сарајевско Ослобођење.

Предсједавајући Савјета министара истиче да је БиХ, упркос свему, у току 2020. године остварила резултате и показала да је предана европском путу, што су потврдили и из Европске комисије.

– Треба имати на уму да је процес приступања ЕУ двосмјеран. Стиче се утисак да се за свако наредно проширење ЕУ значајно подиже љествица услова и захтјева који се стављају пред земљу кандидата или потенцијалног кандидата – додао је Тегелтија.

Тегелтија је констатовао да за БиХ, из перспективе земље са статусом потенцијалног кандидата за чланство, ово није охрабрујуће и не шаље добру поруку за доношење тешких политичких одлука.

The post До љета могуће да БиХ добије кандидатски статус за чланство у ЕУ appeared first on ФИЛТЕР.

Москва је спремна да прекине односе са ЕУ уколико Унија уведе санкције које излажу ризику руску економију, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Он је у емисији “Соловјов уживо” рекао да је Русија већ потпуно независна у војној сфери, те да би требало да тежи истој ситуацији када је у питању економија.

– Претпоставка је да смо спремни, уколико примијетимо да су уведене санкције – истакао је Лавров.

Лавров је нагласио да Русија не жели да се изолује од свијета, али да мора бити спремна на то, пренио је “Спутњик”.

– Уколико желите мир, будите спремни за рат – додао је Лавров.

Изјаве Лаврова услиједиле су након што је високи представник ЕУ за спољну и безбједносну политику Жозеп Борељ рекао да Унија разматра опцију увођења нових санкција Русији, те да ће се о томе разговарати на самитима блока у фебруару и марту.

Борељ, који је раније овог мјесеца посјетио Москву, рекао је и то да се Русија искључује из Европе.

Руско Министарство спољних послова саопштило је да су Борељове ријечи изненађујуће и да су контрадикторне његовим изјавама током посјете Москви.

The post Лавров: Ако треба, прекинућемо везе са ЕУ appeared first on ФИЛТЕР.

Европска унија пооштрила је данас своја правила за путнике из земаља изван блока, прецизирајући да ће бити дозвољен слободан улаз само из земаља са врло мало случајева коронавируса и готово ниједном од нових лакше преносивих варијанти.

Амбасадори ЕУ сложили су се на састанку у Бриселу са новим ограничењем за путовања из земаља које нису чланице ЕУ, укључујући Британију, рекао је дипломата ЕУ агенцији Ројтерс.

Истовремено, земље ЕУ се подстичу да дозволе приступ без ограничења, попут обавезног карантина, само под строгим условима.

Нове мјере предвиђају да путник може доћи из земље ван ЕУ само ако у њој нема више од 25 случајева Ковида на 100.000 становника током 14 дана, а што је стопа заразе нижа него у свим земљама ЕУ.

Такође предвиђа се брзо увођење ограничења путовања за путнике из земаља у којима је откривена велика учесталост заразнијих варијанти корона вируса, наводи се у тексту.

Споразум земаља ЕУ, иначе, односи се на мање важна пујтовања и служи као смјерница земљама ЕУ, које имају коначну ријеч. Тако су неке земље ЕУ попут Њемачке увеле строжа ограничења, док је Белгија забранила мање важна путовања у земљу или из ње до марта.

Прошлог четвртка, Унија је скинула Јапан са листе земаља из којих путници могу да посјете блок без ограничења у вези са ковидом.

На списку су сада Аустралија, Кина, Нови Зеланд, Руанда, Сингапур, Јужна Кореја и Тајланд, иако укључивање Кине зависи од тога да ли она дозвољава улазак путницима из ЕУ.

The post ЕУ пооштрила правила за улазак путника из земаља које нису чланице appeared first on ФИЛТЕР.