Документарни филм о страдању Срба у логору “Силос” у Тарчину приказан је данас у Kултурном центру Источно Ново Сарајево, а савјетник српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић је најавио да ће покренути иницијативу да обиљежавање дана распуштања тог злогласног логора буде датум од републичког значаја.

Предсједник Удружења логораша Републике Српске Анђелко Носовић подсјетио је да је злогласни логор за Србе “Силос” у Тарчину један од 126 казамата на подручју ратног Сарајева, истичући да и данас нема пресуде за људе који су правили логоре.

“У Сарајеву је прије рата живјело 450.000 људи од чега 250.000 Срба. И данас се морамо упитати како је могуће да једна трећина становништва овог града доживи голготу?”, рекао је Носовић.

Носовић и предсједник Центра за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију “Истина и правда” Душан Шеховац захвалили су градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу који је помогао да документарни филм о страдању Срба у логору “Силос” угледа свјетлост дана.

Ћосић је истакао да су логори мјеста у којима су заточени невини људи и да му је жао сваког Србина који је прошао тортуре у казаматима током рата. Указао је на то да би сви народи у БиХ морали да се суоче сами са собом.

Приказивање документарног филма о страдању Срба у логору “Силос” организовано је у оквиру обиљежавања 26 година од распуштања овог злогласног казамата.

У присуству бивших логораша и чланова њихових породица је у Цркви светих Петра и Павла у Осенику, у општини Хаџићи, служен парастос, а потом је положено цвијећа испред некадашњег објекта логора “Силос”.

Обиљежавање 26 година од распуштања злогласног логора за Србе “Силос” у Тарчину организовали су Савез логораша Републике Српске и Центар за друштвена истраживања, транзицијску правду и демократију “Истина и правда”.

The post Приказан документарни филм о страдању Срба у логору “Силос” appeared first on ФИЛТЕР.

Асоцијација Срба повратника у Федерацију БиХ, која окупља представнике 11 удружења из свих федералних кантона, основана је данас у Сарајеву, а у фокусу свог дјеловања имаће људска права и слободе српског народа у ФБиХ, изјавио је предсједник Извршног одбора Асоцијације Душан Шеховац.

Шеховац је прецизирао да ће Асоцијација, као легално и легитимно удружење које представља Србе у ФБиХ, штитити права Срба који живе у овом ентитету, али и оних који су се одселили у Републику Српску или иностранство.

– Циљ нам је да заштитимо и сачувамо приватну имовину, воду, ливаде, шуме, баште… – рекао је Шеховац на конференцији за новинаре и додао да ће значајно мјесто у дјеловању Асоцијације бити питање очувања српске културно-историјске баштине, те националног и вјерског идентитета на подручју ФБиХ, укључујући гробља, капеле и цркве.

Он је замолио све у ФБиХ да не уништавају насљеђе Срба, као и Србе и Хрвате да другдје чувају насљеђе Бошњака и других.

Шеховац је истакао да у ФБиХ Срби нису ни равноправни ни конститутивни.

– Имате ситуацију да нас нема ни у кућним савјетима, савјету мјесне заједнице, нема нас у општинским вијећима – у општинским вијећима у Сарајеву нема ниједног Србина, да не говорим о управним одборима, другим институцијама у којима се примају хонорари – навео је Шеховац и додао да ће се Асоцијација залагати да Срби буду равноправни од мјесне заједнице до Владе Федерације.

Као једну од првих активности Асоцијације, Шеховац је најавио покретање иницијативе за доношење закона о националним обиљежјима народа БиХ.

– Ту се мисли посебно на националне заставе Бошњака, Хрвата и Срба – рекао је Шеховац и објаснио да у вези са овим постоји велико незнање, те се, умјесто националних, у БиХ често користе државне заставе других земаља.

Он је објаснио да је циљ ове иницијативе да Србин у ФБиХ за свој национални или вјерски празник може слободно истаћи заставу, као и Бошњаци и Хрвати у цијелој БиХ.

Шеховац је рекао да ће један од задатака Асоцијације бити да се коначно утврди број Срба који живе у ФБиХ, укључујући и повратнике.

На челу Иницијативног одбора за формирање Асоцијације Срба повратника у ФБиХ од 2018. године до данас, када је Асоцијација званично и формирана, био је Миле Марчета, који истиче да су Срби у Федерацији сведени на ниво статистичке грешке.

– Права Срба у ФБиХ су више него трагична – рекао је Марчета и објаснио да је то био разлог за формирање Асоцијације, која ће бити регистрована у Федерацији, а не негдје друго и заступати права Срба у овом ентитету.

Марчета се залаже за промјену односа власти према повратницима и рјешавање њихових бројних проблема, али указује и на неадекватну заступљеност Срба у федералном Парламенту.

– Једна од најтрагичнијих ствари јесте Клуб Срба у Дому народа Парламента ФБиХ, који треба да има 17 људи. Некада их има, а пола су од тога Бошњаци, Хрвати или неки трећи, због чега никада није било могуће покренути заштиту виталног националног интереса – рекао је Марчета.

The post Формирана Асоцијација Срба повратника appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједник Удружења “Истина и правда” Душан Шеховац упутио је јавни позив Кристијану Шмиту да 27. јануара наредне године присуствује обиљежавању 30 година од отварања концентрационог логора “Силос-Тарчин-Хаџићи”, гдје су почињени вишеструки ратни злочини над Србима, а за које је правоснажно осуђено седам Бошњака на укупно 58 година затворске казне.

Након Шмитове јучерашње посјете Меморијалном центру Поточари, Шеховац је рекао Срни да је то показатељ да представници међународне заједнице перманентно крше моралне и правне норме и тако врше дискриминацију српских цивилних жртава у протеклом рату.

– Мислим да је њихово присуство комеморацијама и одавање почасти бошњачким жртвама, што не раде на мјестима гдје су се догодили злочини над Србима, сигурно један вид кршења моралних норми, Закона о недискриминацији, као и Кривичног закона, који говори да је кажњиво порицати и грубо умањивати ратне злочине – сматра Шеховац.

Шеховац је напоменуо да се кршење моралних и законских норми не чини само вербално, већ да се може урадити и симболично, присуствовањем или неприсуствовањем мјестима која су везана за ратне злочине.

У складу са досадашњом праксом високих представника и других представника међународне заједнице, Шеховац очекује да ће Шмит ускоро посјетити и Спомен-обиљежје убијеној дјеци опкољеног Сарајева 1992-1995.година, и тако грубо наставити праксу непризнавања и умањивања ратних злочина који су почињени над српским цивилима у Сребреници и Сарајеву.

Он је подсјетио да су Суд БиХ и Кантонални суд Сарајево донијели више правоснажних пресуда за ратне злочине почињене над Србима, наводећи, између осталог, у Хаџићима-логор “Силос”, насеље Храсно брдо, јаму Казани, троструко силовање дјевојчице у Центру, убиство цивила на Илиџи – Храсница и на Грбавици.

– Наглашавам ове злочине и мјеста злочина у Сарајеву и предлажем Кристијану Шмиту да што прије посјети ова мјеста ратних злочина и ода почаст српским жртвама, да то буде примјер представницима међународне заједнице да прекину праксу да не признају, не виде и не одају почаст српским цивилним жртвама – истакао је Шеховац.

The post Шеховац: Шмит да дође на обиљежавање 30 година од отварања логора “Силос” appeared first on ФИЛТЕР.

Од 1992. до 2013. године догодила су се два прогона Срба из Сарајева, “велики дуги и велики кратки егзодус”, који су били одговор на пријетње дискриминацијом, ратом и постратном осветом радикалних бошњачких структура, на страх од криминала и на одсуство гаранција међународне заједнице за безбједност и равноправност са другим грађанима овог града, изјавио је Срни предсједник Удружења “Истина и правда” Душан Шеховац.

Шеховац је подсјетио да је, према попису становништва из 1991. године, у граду Сарајеву живјело око 157.000 Срба и око 58.000 Југословена, од којих су, према његовој процјени, око 28.000 били етнички Срби.

– У току рата, на територијама града Сарајева које су Дејтонским мировним споразумом 1996. године припале ФБиХ населило се око 10.000 Срба који су протјерани са територија БиХ које су тада биле под контролом такозване Армије РБиХ – рекао је Шеховац и напоменуо да је на територији општине Соколац, која тада није била у саставу града Сарајева, а данас је општина града Источно Сарајево, 1991. године живјело око 10.000 Срба.

Када се саберу ови подаци, истакао је он, добије се да је око 205.000 Срба боравило, односно живјело на територији садашњих градова Сарајево и Источно Сарајево почетком и током 1992. године.

Користећи резултате српских демографа који су се бавили истраживањима о промјенама броја становника града Источно Сарајево у међупописном периоду од 1991. до 2013. године, Шеховац је рекао да се долази до сазнања да је 1991. на територији данашњег града Источно Сарајево живјело око 43.000 Срба, а на територији која данас припада граду Сарајеву око 114.000 Срба.

Према његовим ријечима, резултати пописа становништва из 2013. године показују драстичне промјене.

– У граду Сарајеву, Кантону Сарајево, заједници девет општина, пописано је 13.300 Срба, а у граду Источно Сарајево, заједници шест општина, пописано је око 60.000 Срба – напоменуо је Шеховац и додао да подаци говоре да 2013. године на територији данашњег града Сарајева, односно Кантона Сарајево, недостаје, то јест нема, око 100.000 Срба, а да се број Срба на територији данашњег града Источно Сарајево повећао за око 17.000 и има их око 60.000.

Узимајући у обзир све анализиране демографске податке, он сматра да је неминован одговор на питање – шта се десило са око 138.000 грађана српског поријекла од 1992. до 2013. године?

Шеховац “велики дуги” егзодус Срба из Сарајева описује као исељавање, добровољно или присилно, око 128.000 Срба који су имали пребивалиште у граду Сарајеву 1992. године и 10.000 Срба који су исте године имали пребивалиште на другим подручјима такозване РБиХ, а који су протјерани са подручја града Сарајева од 1992. до 2013. године.

– Око 128.000 Срба из Сарајева – 100.000 Срба и 28.000 Југословена српских етничких коријена, у великом дугом егзодусу од 1992. до 2013. године, добровољно или присилно напустило је град Сарајево – рекао је предсједник Удружења “Истина и правда” са сједиштем у Источном Сарајеву.

Шеховац је објаснио да је око 15.000 Срба из Сарајева убијено, нестало или погинуло од 1992. до 2013. године, да је око 30.000 Срба добровољно или присилно напустило тај град почетком 1992, од јануара до маја, те да га је око 13.000 Срба добровољно или присилно напустило од 1992. до 1995. године.

“Велики кратки” егзодус Срба из Сарајева, који је саставни дио “великог дугог” егзодуса сарајевских Срба, Шеховац описује као исељавање, добровољно или присилно са подручја града Сарајева од јануара до марта 1996. године, око 60.000 Срба који су имали пребивалиште у федералном Сарајеву 1992. године и 10.000 Срба који су те године имали пребивалиште на другим подручјима такозване РБиХ.

– Око 60.000 Срба из Сарајева је у великом кратком егзодусу од јануара до марта 1996. године добровољно или присилно напустило град Сарајево. Око 10.000 Срба који су имали пребивалиште 1992. године на другим подручјима (такозване) РБиХ, а привремено, од 1992. до 1995. године су боравили на територији Српског Сарајева, добровољно или присилно напустили су град Сарајево – подсјетио је Шеховац.

The post Шеховац: Егзодуси сарајевских Срба одговор на пријетње и дискриминацију appeared first on ФИЛТЕР.