Вршилац дужности директора Болнице “Србија” у Источном Сарајеву Небојша Шешлија рекао је да ова здравствена установа само квалитетном едукацијом кадра може постићи квалитет пружања услуга пацијентима.

Шешлија је рекао да је данашњи симпозијум о теми “Масовне незаразне болести” круна обиљежавања јубилеја – 100 година постојања болнице у Kасиндолу.

Он је рекао новинарима да предавања на симпозијуму држе еминентни доктори са медицинских факултета у Фочи, Бањалуци и Београду.

“Част и задовољство је бити на челу Организационог одбора једног оваквог симпозијума који је највећег карактера у посљедњих 30 година и представља почетак и писање нове историје, јер ћемо се у наредном периоду трудити да још квалитетније организујемо овакве скупове”, нагласио је Шешлија.

Декан Медицинског факултета у Фочи Дејан Бокоњић рекао је да је ова високообразовна установа прије годину дана потписала уговор са свим болницама у источном дијелу Републике Српске, међу којима је и Болница “Србија”, са циљем да што више младих љекара из ових болница привуку да се ангажују на Медицинском факултету и буду сарадници и наставници.

“На тај начин испуњавамо основну мисију, осим побољшања едукације, да сачувамо младе људе на овим просторима”, рекао је Бокоњић и најавио да ће ускоро овакав уговор потписати и са Болницом у Брчком.

Професор Владо Цвијановић, грудни хирург са Војномедицинске академије у Београду, изразио је задовољство што сарадња са Болницом “Србија” траје већ двије године.

Он је рекао да је Болница “Србија” установа секундарног нивоа и да ће се трудити да је подигну на виши ниво.

“Дошао сам да едуцирам потенцијал једног одличног доктора – Ненада Ждрала, да вратимо на пут грудну хирургију који је овде утро његов отац доктор Славко Ждрале. Ненад Ждрале је будућност ове установе када је у питању грудна хирургија”, рекао је Цвијановић.

Помоћнк директора за медицинске послове Болнице “Србија” Ђорђе Пејић рекао је да су организовали стручни симпозијум са жељом да се дотакну свих грана медицине и да се одржи едукација како би њихови љекари стекли нова знања.

Пејић каже да су на симпозијум позвали еминентне стручњаке са медицинских факултета из Београда, Фоче и Бањалуке, да имају шест предавача и да су све теме актуелне и корисне за љекаре који та знања послије могу да примјене у пракси.

The post ШЕШЛИЈА: Едукацијом кадра до квалитетних услуга appeared first on ФИЛТЕР.

Специјалиста оториноларингологије, доктор Ђорђе Пејић каже да упала спољашњег ува представља инфекцију спољашњег слушног канала и да најчешће настаје због задржавања воде у спољашњем слушном каналу након купања, услијед чега се стварају погодни услови за развој бактерија и у ријетким случајевима гљивица.

„Ово обољење се најчешће јавља у подручјима са умјереном климом и то у љетњим мјесецима када је сезона купања на ријекама, базенима и језерима. Чистоћа воде у којој се купамо и пливамо значајно утиче на развој инфекције. Најчешће се јавља код дјеце, купача и пливача па се зато назива и пливачко уво“, истакао је др Пејић.

Др Пејић објашњава да спољашње уво има природну заштиту у виду церуминозних жлијезда које луче маст која облаже кожу звуковода, тако да током купања не долази до задржавања воде већ она склизне из ува.

„Kада чистимо уво различитим предметима долази до уклањања ушне масти и неријетко до повреде коже звуковода. Kожа се временом исуши и постаје испуцала и подложна за развој инфекције. Топло вријеме омогућава да се влага и зној накупе у звуководу, а самим тим шампони, балзами, употреба лака за косу, алергије, дијабетес или себороичне промјене смањују еластичност коже и доводе до атрофије церуминозних жлијезда чиме се повећава ризик за развој ове инфекције“, додаје др Пејић.

„Kада чистимо уво различитим предметима долази до уклањања ушне масти и неријетко до повреде коже звуковода. Kожа се временом исуши и постаје испуцала и подложна за развој инфекције. Топло вријеме омогућава да се влага и зној накупе у звуководу, а самим тим шампони, балзами, употреба лака за косу, алергије, дијабетес или себороичне промјене смањују еластичност коже и доводе до атрофије церуминозних жлијезда чиме се повећава ризик за развој ове инфекције“, додаје др Пејић.

Специјалиста оториноларингологије наглашава да лијечење зависи од тежине инфекције и интензитета бола. Пожељно је прије почетка терапије узети брис обољелог ува, па терапију ординирати према култури добијеног бриса. Терапија обично подразумјева тоалету ува, употребу локалних антибиотских кортикостероидних крема и капи.

„Важно је напоменути да након укапавања антибиотика у уво, препоручује се лежање тако да је тренирано уво на горњој страни. На тај начин се омогућава да антибиотик допре до мјеста инфекције. Током третмана савјетујем да се не користе слушалице и да пацијент не плива. Током купања или туширања потребно је заштитити уши од воде и то на начин да се користе чепићи од вате“, истакао је доктор Пејић.

The post Упала и лијечење спољашњег ува у љетном периоду appeared first on ФИЛТЕР.