На Сајму књига у Београду, јуче је представљена књига „Борба моја за животе других: сјећања 1992-2020“ ратног хирурга и директора ратне болнице Kасиндо, у тадашњем Српском Сарајеву, доктора Славка Ждрала, који је истакао борбу и допринос српских здравствених радника у одбрани Републике Српске и борби за животе.

Ждрале је на промоцији на штанду Републике Српске, истакао да су српски здравствени радници у Сарајевско-романијској регији у то вријеме били борци, заједно са српским борцима у рововима и да су дали изузетан допринос одбрани Републике Српске.

Он је навео да његова књига која је објављена у издању зворничке „Еурографике“, говори и о појединачним трагедијама, о борби ратних љекара, али да ово дјело у суштини представља осуда рата јер „рат је смрт“.

“Нагледао сам се рата, искасапљених тијела, просутих дјечијих мозгова, посљедњих трзаја људи који су на мојим рукама умирали”, прича доктор Ждрале.

Ждрале, који је у рату формирао Општу болницу Kасиндо, која је прерасла у данашњу модерну болницу под називом „Србија“, рекао је да је у књизи поменуо и појединачно сваког здравственог радника и његов допринос у збрињавању рањеника и повријеђених на сарајевском ратишту.

Овај прослављени ратни доктор се у књизи присјетио како је са доктором Миланом Пејићем, 1992. године основао ову болницу и како је на кухињском столу радио сложене хируршке операције у фармеркама.

Доктор Ждрале је сјећајући се почетка грађанског рата у БиХ, навео да су Срби постали сувишан народ у Сарајеву, без заштите, а често и без имовине, али и без живота.

Говорећи о својим ратним друговима, здравственим радницима, он је истакао да су били и на првој и на задњој линији, често у прилици да изгубе и главе, јер су болнице на том подручју око Сарајева биле гранатиране.

“Наш здравствени батаљон морао је да буде спреман на све”, рекао је Ждрале, који је замјерио неким политичарима и личностима у постратном периоду што су ишли у Сарајево на извињење и додворавање, што им, како каже, може служити на част.

О књизи је говорио и Драган Kалинић, тадашњи ратни министар здравља Републике Српске и Ждралов саборац, који је истакао да је ова књига и документарна и лична прича, али и „наша прича“ која на најбољи начин показује какви су посебни људи живјели у Сарајевско-романијској регији, али и широм Републике Српске.

Kалинић је рекао да је на Палама створена Република Српска, а да је доктор Ждрале изабрао да остане и да са својим народом дијели добро и зло, умјесто да оде, као и да је стручну помоћ пружао свима, без обзира на националност и вјеру, па је тако један од првих пацијената била Бошњакиња која се породила.

“Строго смо поштовали норме међународног права и високе медицинске критеријуме”, рекао је Kалинић, напомињући да су све болнице у Сарајевско-романијској регији, остале трајни симбол позадинске борбе српског народа за опстанак.

Kалинић је указао и на неправду која се десила према доктору Ждралу, наводећи да је био смијењен са мјеста директора болнице Kасиндо и да је био „жртва међустраначке расподјеле плијена“, што ће остати велика људска брука, али да је за овог љекара највећа сатисфакција поштовање породице, колега и становника Источног Сарајева.

Јово Kосмајац, који због проблема са грлом није могао да говори, а чије је излагање прочитала његова кћерка Слађана, истакао је да је ова књига монографија и непроцјењив извор података, са потресним описима, гдје се аутор опредјељује за човјека, спашава животе и бораца и цивила, док презире дезертере.

Наводећи да књига може да послужи за учење о ратној хирургији, али и о оснивању здравствених институција и стварању Републике Српске, Kосмајац је предложио да се изгради спомен-обиљежје здравственим радницима тадашњих ратних болница у Сарајевско-романисјкој регији.

Ратни доктор Здравко Ждрале је рекао да ова може да буде брана покушајима ревизије историје и извртању теза о српском народу, те да приказује кроз какву су голготу пролазили српски народ Сарајевско-романијске регије и здравствени радници.

Академик Мирко Шошић је рекао да је ово антипропагандна књига о рату, те указао да је током рата Сарајево било подијељено на муслимански центар и на српску периферију, при чему су у муслиманском дијелу остале све медицинске институције, а у српском само некадашња Болница за плућне болеснике у Kасиндолу.

Он је као илустрацију тадашњег тешког рада љекара, навео да су дежурали и по 24 часа, а да се дешавало да им пукне и Ахилова тетива од напора.

The post У Београду промовисана “Борба моја за животе других“ др Славка Ждрала appeared first on ФИЛТЕР.

Вршилац дужности директора Болнице “Србија” Источно Сарајево Небојша Шешлија истакао је да је болница у Kасиндолу увијек била уз свој народ, а да да је приоритет садашње управе повратак повјерења пацијената у рад ове установе и финансијска стабилизација.

На свечаној академији поводом вијека постојања болнице у Kасиндолу, Шешлија је подсјетио да је она кроз бурну историју мијењала организациони облик, а да су 1992. година и одбрамбено-отаџбински рат представљали историјску прекретницу када је трансформисана у Општу болницу, највише захваљујући доктору Славку Ждралу.

“Доктор Ждрале је заједно са тимом љекара и осталих радника успио да збрине све којима је помоћ била неопходна. Тадашња болница била је гарант опстанка српског народа на овим просторима у та тешка ратна времена”, истакао је Шешлија и додао да само јака болница може бити гарант опстанка српског народа на подручју Сарајевско-романијске регије.

Kад је ријеч о улагању у кадар, Шешлија је навео да је Болница током протекла 34 мјесеца расписала 26 нових специјализација, да је пет љекара упућено на супспецијализације, те да први пут имамо стално запосленог васкуларног хирурга и послије вишегодишње паузе нефролога.

Он је истакао да је Болница “Србија” први пут почела пружати најсложеније услуге из васкуларне хирургије и дјечије ортопедије, а обновљен је рад торакалне хирургије, док ће Одјељење оторине наредних дана увести процедуру функционалне ендоскопске синусне хирургије.

Шешлија је нагласио да су за грађане омогућене најсложеније операције из гинекологије, опште хирургије, офталмологије, као и услуге хипербаричне коморе.

“Успјели смо очувати квалитет Одјељења пулмологије по чему је ова установа препознатљива од оснивања, што је посебно важно у вријеме пандемије вируса корона, када смо у том одјељењу збрињавали пацијенте од Бијељине до Требиња”, рекао је Шешлија, наводећи да је од почетка пандемије у овој здравственој установи збринуто 1.600 пацијената.

Он је подсјетио да је у протеклом периоду, уз помоћ донатора, али и властитим средствима обезбијеђена медицинска опрема за најквалитетнију дијагностику из области радиологије, кардиологије, неурологије.

Шешлија је напоменуо да су први позитивни резултати у новој организацији рада остварени у посљедњем кварталу 2019. године, када је Болница “Србија” имала најбољи квартал према вредновању Фонда здравственог осигурања у протеклих десет година.

Један од оснивача и некадашњи директор болнице у Српском Сарајеву Славко Ждрале рекао је да болница у Kасиндолу у посљедњих 30 година представља основну, темељну здравствену установу Сарајевско-романијске регије, са нивоом секундарног и терцијарног дјеловања, односно пружања здравствене заштите.

“Грађани ове регије заслужили су ниво услуга који се пружа у модерној згради са изузетно модерном опремом. Највеће признање треба одати здравственим радницима који су током рата, својим патриотским односом, етиком и моралношћу допринијели да ова установа данас постоји”, нагласио је Ждрале.

Ждрале је посебно захвалио Влада Републике Српске и српском члану Предсједништва БиХ Милораду Додику, који су заслужни да ова регија добије модерну и опремљену зграду болнице, коју је могуће обогатити свом медицинском услугом која је потребна грађанима.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је Болница “Србија” један од три главна стуба функционисања и окупљања људи у Источном Сарајеву.

“Без доброг здравственог сектора нема задржавања становништва, као и што без високообразованих људи нема даљег просперитета града и општина”, навео је Ћосић.

Ћосић је изразио задовољство што Влада Републике Српске константно подржава рад Болнице “Србија”, те сматра, да уз оно што је до сада урађено, уз још мало напора у идућој години функционисање Болнице може бити доведено до савршенства. 

Вечерашњој академији присуствовао је министар здравља и социјалне заштите Републике Српске Ален Шеранић, те бројни представници политичког, културног и вјерског живота Источног Сарајева и Републике Српске.

Одлука о градњи болнице у Kасиндолу донесена је 1914. године, а са радом је почела након Првог свјетског рата као опоравилиште. Првог новембра 1938. године опоравилиште је проглашено за санаторијум.

Влада Републике Српске 25. новембра 1993. године донијела је одлуку о оснивању Kлиничког центра медицинског факултета Сарајево у чији састав улази и Општа болница Kасиндо.

Потписивањем Дејтонског мировног споразума, услиједила је пођела територија на Сарајевској регији и самим тим и гашење здравствених установа примарног и секундарног нивоа и то домова здравља, болнице Жица, болнице “Др Енест Грин” и Института за физијатрију и рехабилитацију Илиџа.

Дио опреме, као и особља прихваћен је у болницу Kасиндо којој се 2006. године придружује и Војна болница са Сокоца.

У Источном Сарајеву је 7. јула 2017. године потписан уговор и положен камен темељац за изградњу нове болнице “Србија”, у коју су марта 2019. године смјештени први пацијенти.

The post Болница у Касиндолу увијек је била уз свој народ appeared first on ФИЛТЕР.

Вршилац дужности директора Болнице “Србија” у Источном Сарајеву Небојша Шешлија рекао је да ова здравствена установа само квалитетном едукацијом кадра може постићи квалитет пружања услуга пацијентима.

Шешлија је рекао да је данашњи симпозијум о теми “Масовне незаразне болести” круна обиљежавања јубилеја – 100 година постојања болнице у Kасиндолу.

Он је рекао новинарима да предавања на симпозијуму држе еминентни доктори са медицинских факултета у Фочи, Бањалуци и Београду.

“Част и задовољство је бити на челу Организационог одбора једног оваквог симпозијума који је највећег карактера у посљедњих 30 година и представља почетак и писање нове историје, јер ћемо се у наредном периоду трудити да још квалитетније организујемо овакве скупове”, нагласио је Шешлија.

Декан Медицинског факултета у Фочи Дејан Бокоњић рекао је да је ова високообразовна установа прије годину дана потписала уговор са свим болницама у источном дијелу Републике Српске, међу којима је и Болница “Србија”, са циљем да што више младих љекара из ових болница привуку да се ангажују на Медицинском факултету и буду сарадници и наставници.

“На тај начин испуњавамо основну мисију, осим побољшања едукације, да сачувамо младе људе на овим просторима”, рекао је Бокоњић и најавио да ће ускоро овакав уговор потписати и са Болницом у Брчком.

Професор Владо Цвијановић, грудни хирург са Војномедицинске академије у Београду, изразио је задовољство што сарадња са Болницом “Србија” траје већ двије године.

Он је рекао да је Болница “Србија” установа секундарног нивоа и да ће се трудити да је подигну на виши ниво.

“Дошао сам да едуцирам потенцијал једног одличног доктора – Ненада Ждрала, да вратимо на пут грудну хирургију који је овде утро његов отац доктор Славко Ждрале. Ненад Ждрале је будућност ове установе када је у питању грудна хирургија”, рекао је Цвијановић.

Помоћнк директора за медицинске послове Болнице “Србија” Ђорђе Пејић рекао је да су организовали стручни симпозијум са жељом да се дотакну свих грана медицине и да се одржи едукација како би њихови љекари стекли нова знања.

Пејић каже да су на симпозијум позвали еминентне стручњаке са медицинских факултета из Београда, Фоче и Бањалуке, да имају шест предавача и да су све теме актуелне и корисне за љекаре који та знања послије могу да примјене у пракси.

The post ШЕШЛИЈА: Едукацијом кадра до квалитетних услуга appeared first on ФИЛТЕР.

“Борба моја за животе других” назив је књиге чувеног хирурга из Источног Сарајева Славка Ждрала, која свједочи о ратним догађањима у Сарајеву и времену након рата. Један је од најзаслужнијих за формирање ратних болница “Жица” и “Касиндо”, али и за подизање данашње болнице “Србија”.

Књигу је посветио свима који су под отвореном ватром и засједама у Одбрамбено-отаџбинском рату испунили професионалну, људску, етичку и патриотску дужност, поручио је доктор Ждрале, на вечерашњој промоцији.

“Борба моја за животе других” је штиво које нас тјера да другачије мислимо о организацији ратне медицине, рекао је један угледни професор са ВМА у Београду.
Књига говори о ратним и поратним збивањима и излази када је најпотребнија као истинито, документовано сјећање на Одбрамбено – отаџбински рат. Она је опомена да су љекари најважније оружје Републике Српске, од њеног настанка до данас.

Академик Марко Вуковић сматра да књига долази у право вријеме, посебно што долази од доктора који је радио у свим сарајевским болницама, од Кошева до данашње болнице “Србија”.

– Не само по садржају него је дошла и временски у право вријеме кад су се послије ратне страсти стишале и кад се вода разбистрила. Тако да је сад ово изнесено постало чиста истина – нагласио је хирург у пензији Марко Вуковић.

Промоцији је присуствовао велики број оних којима је доктор Ждрале спасио живот.

Присутнима се обратио Срђан Лале, који је као шестогодишњак погођен снајперским хицем у леђа. Са Враца је тада хитно транспортован у Касиндо, гдје га је оперисао доктор Ждрале. Истакао је да никада није имао озбиљније посљедице рањавања што доказује и његова спортска каријера јер је већ двије деценије активан рукометаш. Иначе, Лале је тренутно продекан за наставу на Електротехничком факултету Универзитета у Источном Сарајеву.

Поред више хиљада интервенција, операција и спасених живота, доктор Ждрале је међу првима иступио у јавност с подацима, о штетним посљедицама по здравље становништва од зрачења осиромашеног уранијума. Један је од оних који су трасирали пут за изградњу данашње модерне болнице “Србија” у Источном Сарајеву.

The post Промовисана књига др Ждрала: “Борба моја за животе других” appeared first on ФИЛТЕР.

Књига „Борба моја за животе других“, чувеног хирурга из Источног Сарајева Славка Ждрале, биће промовисана у четвртак, 14. октобра у Источном Новом Сарајеву.

Ждрале је рекао Срни да је књигу, осим члановима породице и колегама, посветио и свима онима који су несебично пружали помоћ болесним и рањеним.

„Ову књигу, као сјећање на период 1992-2020 година, посветио сам свима који су, у немогућим условима, и по киши и по блату, по снијегу и студени или врелини, често под митраљеском и снајперском ватром, под бомбама и пред засједама, заједно у одбрамбено-отаџбинском рату испунили своју професионалну, људску, етичку и патриотску дужност“, рекао је Ждрале Срни.

Он је истакао да је његова животна и професионална максима да ништа није озбиљније и драгоцјеније од људског живота и здравља.

Ждралов колега и пријатељ, грудни хирург Драган Калинић у рецензији књиге навео је да ово дјело представља аутентично свеједочанство о драматичним сарајевским данима са почетка рата, трагичним догађајима везаним за прилагођавање на мир, уз све контроверзе које је са собом носило вријеме почетком деведестих, па све до данашњих дана.

„Доктор Ждрале је хирург са немјерљивом емпатијом, изванредан стручњак који је тешки хируршки занат учио од најбољих сарајевских хирурга, прије и током рата у БиХ, и за кога хирургија није само струка, већ страст изнад свега“, написао је Калинић, бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске и, претходно, министар здравља Српске.

Према његовим ријечима, Ждрале је изнад свега освајао љубав обичних људи које је у рату задесила несрећа и којим су доктор и Бог били једини ослонац, како би издржали најтеже ране, као и смрт својих најближих.

Калинић је посебно нагласио улогу доктора Ждрала у формирању ратних болница „Жица“ и „Касиндо“, које нису биле само сигурне куће за рањене и болесне, него и уточишта за десетине српских избјеглица који су у ратном вихору остали без игдје ичега, осим голог живота.

Он сматра да се постратно друштво у Републици Српској, односно на подрују Сарајевско-романијске регије ружно понијело према овом врсном љекару и хуманисти, који заслужује пуну професионалну и моралну сатисфакцију за све што је учинио за српски народ.

Академик Марко Вуковић сматра да посебну вриједност овој књизи даје свеобухватни приказ скоро свих имена људи који су на било који начин помогли рад поменутих болница и медицинског особља.

„Овај списатељски рад доктора Ждрала обиман је и квалитетан. Потписнику ових редова један угледни професор са ВМА у Београду рекао је, након што је прочитао књигу, да нас ово штиво ‘гони да другачије мислимо о организацији ратне медицине’, тако да се боља оцјена није ни могла замислити“, нагласио је Вуковић.

Он је поручио да је веома битно да сва ратна и поратна збивања описана у Ждраловој књизи буду доступна ширем кругу људи, да „опомену и подсјете на нашу коб, завист, свађу и тешко подношење бољег и успјешнијег“.

Након читања књиге, правник и социјални радник Јово Космајац у својој рецензији истакао је да га је овај рукопис вратио у ратна и поратна збивања.

„Доктор Ждрале емотивно, вјерно и надасве истинито описује догађаје једног времена у коме је буктао грађански рат несхватљивих размјера у БиХ“, навео је Космајац и додао да ова „документционо-мемористичка књига пружа социјалну димензију без које би будућим генерацијама било тешко реконструисати /не/грађански рат у БиХ од 1992. до 1995. године“.

Академик Мирко Шошић у рецензији је истакао да је књига доктора Ждрала и данас потребна много година послија рата, као истинито, документовано историјско сјећање, насупрот доминирајућим лажима којима се оправдавају агресија, злочини и врши груба ревизија историје једног народа.

Почетак промоције заказан је за 18.00 часова у Културном центру Источно Ново Сарајево.

The post Најава промоције књиге доктора Славка Ждрала appeared first on ФИЛТЕР.