У Београду је, 18. јануара, преминуо др Драгољуб Лазаравић, познати хирург, који је највећи дио свог радног вијека провео у сарајевској Војној болници и Болници Главног штаба Војске Републике Српске у Подроманији код Сокоца.

Драгољуб Лазаревић је рођен 21. јануара 1932. године у Сиоковцу код Јагодине. У Војној болници у Сарајеву, чувеној здравственој установи, важио је за изузетног стручњака, једноставног и скромног човјека, који је у својој професији био раван најспособнијим свјетским хирурзима. Био је хирург свјетског гласа, али, прије свега, велики човјек и хуманиста.

Носио је доктор Лаза високи чин – пуковника, али је у опхођењу са колегама и пацијентима плијенио једноставношћу, која је и тешко обољелим враћала вјеру у живот, храбрила их да истрају у борби са болешћу.

Романијци ће доктора Лазу посебно памтити по ономе што је чинио и учинио у току Одбрамбено-отаџбинског рата, када је у Болници Главног штаба Војске Републике Српске, заједно са својим колегама – Боришом Стојановићем, Томиславом Таушаном, Симом Билбијом, Зораном Чампаром, Сладом Турунташем, Ратком Радовићем, другим љекарима и осталим медицинским особљем, спасио на стотине живота војницима и цивилима, различитих вјера и нација.

У овој установи, осим војника, лијечили су се становници општина Рогатица. Хан Пијесак, Соколац, Олово, Илијаш, Стари Град, те дијелова општине Горажде, као и пацијенти који су долазили из болница „Жица“, „Јагомир“ и „Коран“. Од јуна 1993. до маја 1995. Године, овдје су лијечени и цивили из муслиманске енклаве Жепа. Доктор Лаза је обављао дужност начелника Хируршког одјељења.

У подроманијској Болници Главног штаба Војске Републике Српске дочекао је одлазак у пензију. Није крио задовољство када му је начелник Болнице, његов колега – доктор Томислав Таушан, предао Орден Карађорђеве звезде, којим га је одликовао предсједник Републике Српске др Радован Караџић. Скроман, као и увијек, ни тада није говорио о својим заслугама, већ о хоројству свих радника Болнице , који су у најтежем времену положили испит из хуманости и човјекољубља.

Добри доктор Лаза је неизмјерно волио Романију и Романијце. У селу Балтићи, које се наслања на Соколац, саградио је викендицу, гдје је уживао и миру са својом породицом. Тешко, скоро и немогуће, је описати колико је у себи носио љубави према овим горовитим просторима, према свом послу и Републици Српској.

Наш доктор Лаза се упокојио се 18. јануара, у деведесетој години живота, на Крстовдан, уочи Богојављења, на дан који се слави као успомена на прве хришћане који су примили вјеру на самом почетку хришћанске проповиједи.

Романија никада не може заборавити доктора Лазу, чије име и дјело ће се вјечно помињати на овим поносним просторима.

Нека му је вјечна слава и хвала.

The post IN MEMORIAM Драгољуб (Станко) Лазаревић (1932-2022) appeared first on ФИЛТЕР.