Цијене воћа и поврћа у Републици Српској, док ови производи дођу до крајњег потрошача, буду удуплане, сагласни су пољопривредни произвођачи тврдећи да они немају утицај на то те да су свјесни да цијене домаћих производа на полицама и тезгама достижу све вртоглавије цифре.

Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара РС, признаје да цијене воћа у трговинама јесу високе, али тврди и да за то нису криви пољопривредници.

“Јесте, воће је веома скупо ове године, јер је била веома лоша година, а самим тим умањен је род. Такође, дошло је и до повећања цијене радне снаге”, казао је Дојчиновић.

Истиче да, док је мања понуда, више су и цијене.

“Kада је ова сезона у питању, бојимо се мањка воћа, што би могло да утиче и на више цијене”, наглашава Дојчиновић.

Према његовим ријечима, воћу су цијене високе због маржи трговаца, који се труде да што више зараде.

“Ми смо на примјер продавали трешње по 3,5 KМ по килограму, а у маркетима су коштале и до седам KМ”, казао је Дојчиновић.

И он сматра да овакве цијене у трговинама нису реалне за наш стандард.

“Велике количине робе код њих пропадају из разлога што имају врло високе цијене и не могу наши купци себи да приуште куповину”, истиче Дојчиновић

Слично је стање када је ријеч и о произвођачима повртарских култура.

Бранко Мастало, предсједник Удружење повртара РС, потврдио је да и поврћу цијену диктирају они који га не производе.

“Сељак прода килограм кромпира за 0,35 фенинга по килограму, а у трговини је цијена од 1,3 до двије марке. Онај ко је задњи у ланцу, највише има, а најмање заради произвођач”, истиче Мастало.

Додаје да је проблем у томе што неки шверцери лако дођу до тезги за продају, али се то не односи и на пољопривреднике.

“Немам ништа против њих, и они треба да живе. Али ипак треба да имају предност они који производе, па тек онда препродавци. Ми ту видимо највише муке, а имамо најмање користи”, наводи Мастало.

Стојан Маринковић, предсједник Савеза удружења пољопривредних произвођача Републике Српске, казао је да, будући да све биљежи раст цијена у пољопривреди за 70 до 100 одсто, дефинитивно је и домаћи производи морао да доживи поскупљење.

Kако каже, примјетно је да су цијене много више у маркетима, па чак и дупло од оних које нуде сами пољопривредни произвођачи.

“Мислим да би инспекције службе контролом цијена у малопродаји могле да утичу на то да се цијене не разликују толико”, казао је Маринковић.

Да су примјетне више цијене и да се потрошачи теже одлучују на куповину већих количина воћа и поврћа, потврдио је Душан Срдић, предсједник Удружења за заштиту потрошача “Реакција” Бањалука.

“Потрошачи као крајњи корисници производа или услуге, у овом случају воћа и поврћа уједно су и крајњи носиоци цијена укључујући и порез на додату вриједност”, каже Срдић.

Додаје да потрошаче увијек савјетују да купују домаће производе, јер много иностраних производа и уз жељу наших надлежних органа, прође без контроле и то је засигурно главни разлог зашто сматрамо да је домаћи производ квалитетнији.

“Ипак морамо да будемо обазриви и да купујемо код легалних продаваца, под тиме сматрам регистроване трговине, које ће потрошачима издати малопродајни фискални рачун”, истиче Срдић.

Једна Бањалучанка каже да је цијена домаћих јабука виша од цијене банана у неким трговинама и да није ријеткост да купци купују неко воће на комад-два.

The post Цијене воћа и поврћа се удуплају до стола потрошача appeared first on ФИЛТЕР.

Овогодишњи род воћа у Републици Српској биће за око 50 одсто мањи од планираног због касних прољећних мразева који су нанијели штету скоро свим воћним врстама, па ће цијене ове године бити високе, изјавио је данас Срни предсједник Удружења воћара Републике Српске Драгоја Дојчиновић.

Он је истакао да је штета на појединим воћним врстама чак и 100 одсто.

Дојчиновић је навео да је трешња лоше родила, те практично није ни било бербе, осим нешто у Херцеговини, па је у продаји поред те, било трешње из увоза, највише из Србије.

Према његовим ријечима, јагода и малина су биле јако доброг квалитета, иако су нешто били умањени приноси због мраза, мада су малинари задовољни цијеном.

Kада је ријеч о брескви, Дојчиновић је навео да ове године практично нема бербе тог воћа, изузев одређених количина у Херцеговини, па су се, како је рекао, многи произвођачи одлучили да искрче те воћке јер сјеверније, због промјене климатских услова, већ неколико година немају рода.

Дојчиновић је нагласио и да произвођачи крушке скоро да нису имали принос у цијелој Републици Српској, а може се рећи и у региону, чак и они који су имали системе за орошавање јер је штета на тим воћкама била између 80 до 100 одсто.

“Оно што је родило крушака је лошег квалитета и вјероватно ће завршити у преради, за производњу ракије”, рекао је Дојчиновић.

Он је навео да је јабука солидно родила, иако не све воћне сорте, а највећу штету претрпјела је врста ајдаред, те су процјене да ће укупан род, који ће бити високог квалитета, износити између 40 и 50 одсто од планираног.

“Ове године биће високе цијене свих врста воћа, што се већ може видјети у тржним центрима, маркетима и пиљарницама”, рекао је Дојчиновић и нагласио да узрок томе нису произвођачи, већ су се у те цијене уградили трговци који, како је рекао, имају и до два пута веће марже у односу на произвођачке цијене.

Дојчиновић је рекао да очекује и да ће и будући приноси воћа за ову годину бити мањи, поготово код оних произвођача који немају системе за наводњавање, јер је љето топло и има мало воде у земљи.

Према његовим ријечима, у цијелој БиХ је само око 30 одсто засада воћа под системима за наводњавање, а проблем је и што воћњаци углавном нису уз ријеке и водене акумулације да би могли да се наводњавају.

Kада је ријеч о заштити воћака, Дојчиновић је напоменуо да су у јако добром здравственом стању и на вријеме су заштићене од болести, али да су мразеви нанијели највише штете и оставили и оштећења на воћу, које се послије не може ни хемијским третманима опоравити.

Говорећи о подстицајима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Репубике Српске за производњу воћа, Дојчиновић је рекао да су задовољни воћари који су у легалним токовима предавали воће, јер су већ у фебруару добили седам фенинга подстицаја по килограму за јабуку, а осам фенинга за крушку, што је реално.

Он је додао да су незадовољни произвођачи јабуке, што нису, као и сви остали произвођачи воћа, добили помоћ Владе због посљедица које су претрпјели због пандемије вируса корона.

The post Упола мањи род воћа због прољетних мразева appeared first on ФИЛТЕР.