На углу Милешевске и Цара Николаја, на Врачару у Београду почела је изградња Трга Милене Дравић и Драгана Николића.

Трг ће добити и скулптуру “Образ уз образ” названу по култном програму који је водио овај глумачки, а касније и животни пар.

Радови на овој локацији почели су прве недјеље јула, а као рок за завршетак планиран је 17. септембар.

– Рокови ће бити максимално испоштовани, како би се све завршило на вријеме – кажу радници на градилишту.

The post Београд добија Трг Милене Дравић и Драгана Николића appeared first on ФИЛТЕР.

Премијера је била 23. октобра 1980. у београдском биоскопу Козара, који данас више не постоји. Сала се тресла од смијеха. Шијан више није морао да брине.

Ријеч је о култном филму насталом по сценарију Душка Ковачевића “Ко то тамо пева” који је, прије 40 година, имао премијеру. Прије тога је приказан тадашњем Умјетничком вијећу. Сала у Кошутњаку била је дупке пуна. Током филма нико се ни један једини пут није насмијао.

Снимање је почело 4. априла 1980. године. Договорено је да траје само 21 (снимајући) дан, због чега се радило и по 20 сати дневно. Нису коришћени рефлектори, па је цијели филм у смеђим и црним тоновима. Чак је за ноћне сцене као главно освјетљење коришћена логорска ватра.

Иако је Павле Вуисић у филмским круговима важио као “тежак за сарадњу, незгодан и неко ко воли да попије”, он је сваког јутра био први на окупљању, оран и тријезан. И што је веома важно, он је од почетка, безрезервно вјеровао у овај филм, док највећи дио екипе није баш био начисто куда иде та прича. Заједничко им је било да су сви, пожртвовано радили све што је Шијан тражио, и лепо су се забављали.

Улогу Мишка Крстића Шијан је намијенио Богдану Диклићу, кога из матичног позоришта нису пустили на снимање, па је накнадно одабран Александар Берчек који је зарадио чувену реченицу – вози Мишко! Драган Николић није био предвиђен у првим подјелама, али се испоставило да му је улога шлагер-пјевача потпуно легла, а била је уједно и сјајна посвета Жики Павловићу и Џимију Барки.

У већем дијелу филма на задњем сједишту, одмах поред прасића, појављује се баба обучена у црно. Поводом ње постојале су разне теорије, од тога да представља смрт, која их чека на крају, или да баба уствари пази на прасиће. Гледаоце је збуњивало и то што бабе час има, час нема. Није ни потписана на шпици. Шијан је објаснио да је то баба коју су успут нашли и стално је била у аутобусу, али се због лошег освјетљења није увијек видјела. Славко Штимац је признао да је се уопште не сјећа.

Чувени аутобус који је једнако јунак овог филма сценаристе Душана Ковачевића, набавио је сценограф Вељко Деспотовић у Словенији, гдје га је користио Живојин Павловић за филм “Довиђења у следећем рату”. Био је сивомаслинасте боје, војнички, са сицевима, па су морали да га префарбају и додају блато, рђу и прашину, изваде сицеве и поставе клупе. Било је предвиђено да у завршној сцени приликом бомбардовања животиње побегну из зоолошког врта, међутим одустало се, јер због Титове смрти је у земљи била готово ванредна ситуација.

Слободану Шијану су у монтажи сугерисали да избаци љубавну сцену Неде Арнерић и Славка Штимца у шуми, што он није прихватио. Данас је она једна од често помињаних и анализираних.

Прије премијере, филм је приказан Уметничком већу. Сала у Кошутњаку била је дупке пуна. Приликом пројекције Шијан је остао забезекнут. Током цијелог филма нико се ни један једини пут није насмијао. Премијера је била 23. октобра 1980. у београдском биоскопу Козара, који данас више не постоји. Сала се тресла од смијеха, па Шијан више није морао да брине. Обишао је цијелу Југославију, свуда изузетно гледан.

Вриједан пажње је податак да је 14. децембра 2017. године у Југословенској кинотеци, одржана Специјална пројекција дигитално рестаурисане копије филма “Ко то тамо пева”. Буран аплауз добили су редитељ Слободан Шијан, сценариста Душан Ковачевић, директор фотографије Божидар Бота Николић, глумци Неда Арнерић и Боро Стјепановић и драматург Филип Давид.

Као изненађење, наступили су музичари из филма Миодраг и Ненад Костић који су уочи пројекције уживо извели чувену нумеру “За Београд”, с фирмом Крстић. Филм “Ко то тамо пева” је први од десет филмова које Југословенска кинотека рестаурише у сарадњи са компанијом Вип мобиле, а приказивала их је у наредним годинама. Директор Кинотеке Југослав Пантелић истакао је значај пројекта “Вип Кинотека” за очување српске филмске баштине, као и сложеност посла дигиталне рестаурације, за који Кинотека има професионално обучене кадрове.

Оригинални плакат овог филма осмислио је дизајнер свјетског реномеа Мирко Илић. На филмском фестивалу у Кану 2020. “Ко то тамо пева” је приказан у селекцији “Кан класик”!

The post Откуд баба? 40 година од премијере “Ко то тамо пева” appeared first on ФИЛТЕР.