На Сајму књига у Београду, јуче је представљена књига „Борба моја за животе других: сјећања 1992-2020“ ратног хирурга и директора ратне болнице Kасиндо, у тадашњем Српском Сарајеву, доктора Славка Ждрала, који је истакао борбу и допринос српских здравствених радника у одбрани Републике Српске и борби за животе.

Ждрале је на промоцији на штанду Републике Српске, истакао да су српски здравствени радници у Сарајевско-романијској регији у то вријеме били борци, заједно са српским борцима у рововима и да су дали изузетан допринос одбрани Републике Српске.

Он је навео да његова књига која је објављена у издању зворничке „Еурографике“, говори и о појединачним трагедијама, о борби ратних љекара, али да ово дјело у суштини представља осуда рата јер „рат је смрт“.

“Нагледао сам се рата, искасапљених тијела, просутих дјечијих мозгова, посљедњих трзаја људи који су на мојим рукама умирали”, прича доктор Ждрале.

Ждрале, који је у рату формирао Општу болницу Kасиндо, која је прерасла у данашњу модерну болницу под називом „Србија“, рекао је да је у књизи поменуо и појединачно сваког здравственог радника и његов допринос у збрињавању рањеника и повријеђених на сарајевском ратишту.

Овај прослављени ратни доктор се у књизи присјетио како је са доктором Миланом Пејићем, 1992. године основао ову болницу и како је на кухињском столу радио сложене хируршке операције у фармеркама.

Доктор Ждрале је сјећајући се почетка грађанског рата у БиХ, навео да су Срби постали сувишан народ у Сарајеву, без заштите, а често и без имовине, али и без живота.

Говорећи о својим ратним друговима, здравственим радницима, он је истакао да су били и на првој и на задњој линији, често у прилици да изгубе и главе, јер су болнице на том подручју око Сарајева биле гранатиране.

“Наш здравствени батаљон морао је да буде спреман на све”, рекао је Ждрале, који је замјерио неким политичарима и личностима у постратном периоду што су ишли у Сарајево на извињење и додворавање, што им, како каже, може служити на част.

О књизи је говорио и Драган Kалинић, тадашњи ратни министар здравља Републике Српске и Ждралов саборац, који је истакао да је ова књига и документарна и лична прича, али и „наша прича“ која на најбољи начин показује какви су посебни људи живјели у Сарајевско-романијској регији, али и широм Републике Српске.

Kалинић је рекао да је на Палама створена Република Српска, а да је доктор Ждрале изабрао да остане и да са својим народом дијели добро и зло, умјесто да оде, као и да је стручну помоћ пружао свима, без обзира на националност и вјеру, па је тако један од првих пацијената била Бошњакиња која се породила.

“Строго смо поштовали норме међународног права и високе медицинске критеријуме”, рекао је Kалинић, напомињући да су све болнице у Сарајевско-романијској регији, остале трајни симбол позадинске борбе српског народа за опстанак.

Kалинић је указао и на неправду која се десила према доктору Ждралу, наводећи да је био смијењен са мјеста директора болнице Kасиндо и да је био „жртва међустраначке расподјеле плијена“, што ће остати велика људска брука, али да је за овог љекара највећа сатисфакција поштовање породице, колега и становника Источног Сарајева.

Јово Kосмајац, који због проблема са грлом није могао да говори, а чије је излагање прочитала његова кћерка Слађана, истакао је да је ова књига монографија и непроцјењив извор података, са потресним описима, гдје се аутор опредјељује за човјека, спашава животе и бораца и цивила, док презире дезертере.

Наводећи да књига може да послужи за учење о ратној хирургији, али и о оснивању здравствених институција и стварању Републике Српске, Kосмајац је предложио да се изгради спомен-обиљежје здравственим радницима тадашњих ратних болница у Сарајевско-романисјкој регији.

Ратни доктор Здравко Ждрале је рекао да ова може да буде брана покушајима ревизије историје и извртању теза о српском народу, те да приказује кроз какву су голготу пролазили српски народ Сарајевско-романијске регије и здравствени радници.

Академик Мирко Шошић је рекао да је ово антипропагандна књига о рату, те указао да је током рата Сарајево било подијељено на муслимански центар и на српску периферију, при чему су у муслиманском дијелу остале све медицинске институције, а у српском само некадашња Болница за плућне болеснике у Kасиндолу.

Он је као илустрацију тадашњег тешког рада љекара, навео да су дежурали и по 24 часа, а да се дешавало да им пукне и Ахилова тетива од напора.

The post У Београду промовисана “Борба моја за животе других“ др Славка Ждрала appeared first on ФИЛТЕР.

Бивши предсједник Народне скупштине Републике Српске Драган Kалинић рекао је Срни да је ноторна лаж и манипулација изјава бившег америчког дипломате Вилијама Монтгомерија да су тадашње српске власти присилиле Србе да напусте Сарајево након потписивања Дејтонског мировног споразума.

“Србима из Сарајева је, прије свега, изузетно тешко пало што је цијели тај град након Дејтона припао Федерацији БиХ. Спекулише се да је то ‘урадио’ Слободан Милошевић након једног разговара са Харисом Силајџићем током преговора у Дејтону. Много Срба је током рата погинуло у дијеловима Сарајева, који су све вријеме били под контролом српске војске, бранећи своја стољетна огњишта.

Kад је та одлука о расподјели територија објављена и још кад је Алија Изетбеговић рекао да сви Срби који су носили пушку немају шта да траже на тим просторима, многобројне породице сарајевских Срба су се одлучиле на егзодус. То су биле тешке одлуке”, подсјетио је Kалинић, који је био свједок тог исељавања.

Он је нагласио да је тадашње руководство Републике Српске по тешкој зими и великом снијегу силазило у те дијелове града, покушавајући да одговоре људе од исељавања или бар да га одгоде за извјесно вријеме.

“Нико није хтио да нас послуша. Било је огромно разочарење и огорчење људи због ‘предаје’ тих територија. Одлучили су, након свега што су уложили и пропатили бранећи своја огњишта, да са собом понесу оно што су могли, чак и да ископају своје мртве и заједно се упуте у нову неизвјесност на територију коју је контролисала Република Српска”, истакао је Kалинић.

Он је рекао да је њихова одлучност да оду заувијек из града била јача од свега, па и од било каквог убјеђивања.

“Никоме од нас није ни падало на памет да силом зауставља те људе, жене, дјецу, старце, одрасле мушкарце”, додао је Kалинић.

Он је истакао да није било никаквих гаранција, шта год тврдили и странци и власт у Сарајеву, да ће ти људи моћи безбједно да остану у својим дојучерашњим домовима.

“Мој отац и мајка су током рата остали у Сарајеву. Отац је тамо и умро од болести, а остали су својом вољом чувајући имовину. Онда се слободно може поставити контрапитање и Монтгомерију и свима који тврде другачије – да смо били тако моћни, па ваљда бих прво наредио својој породици да изађе. Звучи парадоксално, али свако је доносио одлуку за себе, а о разлозима изласка из града најбоље могу посвједочити бројни Срби који су се након ове одлуке у Дејтону раселили од Пала, Сокоца, подрињских градова и све до Бијељине”, нагласио је Kалинић.

А преостали сарајевски Срби, који данас живе у том граду, рекао је Kалинић, могу да посвједоче боље од било кога како су третирани и данас, 26 година од Дејтона, у остваривању елементарних грађанских права под влашћу у Федерације БиХ.

The post Калинић: Одлучност сарајевских Срба да оду из града била је јача од свега appeared first on ФИЛТЕР.