Сценариста филма “Дара из Јасеновца” Наташа Дракулић најавила је снимање филма о “Олуји”, највећем етничком чишћењу у Европи послије Другог свјетског рата, за који је рекла да ће се бавити обичним људима.

– Вољела бих да то буде филм о обичним људима, о мом комшији који је, када је кренуо у избјеглиштво, ставио у кесу земљу са гроба свог сина да би дио њега понио у непознато – рекла је Дракулићева, чија је књига “Дара из Јасеновца” недавно објављена.

На континуиране покушаје ревизије историје, минимизирање броја јасеновачких жртава, Дракулићева је рекла да српски народ мора да одговори снимањем филмова, серија, реиздањима књига које говоре о страдању у Јасеновцу и враћањем те теме у уџбенике историје.

Дракулићева је рекла да је дугогодишње потискивање истине о Јасеновцу учинило да се деси “Олуја”.

– Да смо расчистили са Јасеновцем, можда “Олује” не би било – рекла је Дракулићева за Телевизију “Хепи”, те додала да ће се “Олуји” исцрпно посветити.

Говорећи о свом књижевном дебију, она је рекла да је у неколико наврата пожељела да одустане, али да јој је драго што је књига “Дара из Јасеновца” сада доступна читаоцима и што ће аутентичне судбине ликова које су гледаоци видјели у филму читаоци моћи додатно упознати.

Сав приход од књиге, која је изашла у издању “Вукотић медије”, Дракулићева ће поклонити преживјелим логорашима.

The post Сценариста филма “Дара из Јасеновца” најављује филм о “Олуји” appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједник Србије Александар Вучић захвалио је младој Биљани Чекић, која је глумила дјевојчицу у филму “Дара из Јасеновца”, за све што је тако много, а са мало година, урадила за цјелокупан српски народа, за Србију и за Републику Српску, те јој пожелио успјех у даљем раду.

Вучић је, послије сусрета са Биљаном Чекић и њеном породицом, оцем, сестром и братом, рекао да је посебно поносан што је могао да их све угости.

– Посебно сам поносан јер Биљана је, иако нам за такав филм никада неће дати Оскара, заслужила и више од “Оскара”. У српском народу и код грађана Србије као да је добила више од “Оскара” – рекао је Вучић након сусрета у вили “Мир” на Дедињу.

Он је навео да је Биљана симбол не само једне фантастичне улоге, коју је одиграла, већ је увјерен да ће још много таквих и бољих улога бити пред њом у животу.

– Ово је толико важно за целокупан српски народ да њену улогу никада нећемо заборавити. Она је то урадила на предиван начин, са много емоција – рекао је Вучић и додао да је породица младе глумице скромна, да су то добри људи, онакви какве их је већина Србије и народа замишљала.

Вучић је додао да је Биљана жељела да упозна српског глумца Милоша Биковића, који се тренутно налази у Сјеверној Македонији, али је био много радостан када је чуо за ову жељу, тако да ће се упознати неки други дан.

Биљана је рекла да јој је веома драго што је посјетила Београд и захвалила Вучићу што је предивно угостио њу и њену породицу.

Она је додала да је прошетала Београдом, који је диван град и да јој је драго што је дошла и упознала све дивне људе.

The post Александар Вучић угостио Биљану Чекић: Заслужила је више од “Оскара” appeared first on ФИЛТЕР.

Она је млада, паметна, храбра и лијепа. Зове се Јулијана Пандуревић. Књижевница је са дипломом Универзитета Торонто и студент новинарства у Канади. Она је млада Српкиња која је задала ударац правде листу “Тhе Los Angeles Times”. Ово је њена исповијест на српском језику са канадским примјесама:

“Радила сам на својој књизи о српском народу, када је пуштен филм “Дара из Јасеновца”. Била сам тако поносна што сам видјела филм на глобалној сцени, који приказује то стравично и трагично поглавље историје човјечанства. Наишла сам на критику филма у листу “Тhе Los Angeles Times”, коју је написао Роберт Абеле. У рецензији он оптужује филм да историјски није тачан. Пориче да су у НДХ постојали кампови за дјецу и оптужује директора филма да има скривене, националистичке мотиве. Била сам ван себе.

Нисам могла да вјерујем да ће “Los Angeles Times” имати потребу да пљује на наше мртве малишане. Борила сам се за “Дару из Јасеновца”, јер је Дара наше српство и наш народ. Написала сам текст петиције против Роберта Абела, уз помоћ професора др Јована Милојевића, тражећи да “LA Times” повуче свој чланак историјског ревизионизма и порицања геноцида. За двије недјеље, петиција је прикупила скоро 30.000 потписа. Била сам шокирана. Била сам толико узбуђена да је велики колективни напор постао заштита и одбрана наше историје”.

Одакле овој младој дами из туђине српство у карактеру. Открива нам ту загонетку:

“Рођена сам и одрасла у Торонту. За то је била “крива” моја мајка, (девојачки Мрђа) рођена у Вршцу. Њена мајка (девојачки Кљуковница) била је из села Радоња, надомак Војнића. Њен отац је био из села Рашиновац, надомак Босанског Петровца. Његов отац, мој прадеда, Вид, преселио се у Војводину након што је тамо добио земљу за допринос у Првом свјетском рату.

Моја мајка је у Канаду дошла као дјевојчица седамдесетих година. Када је избио рат у СФРЈ 1990. године, одлетјела је у Босну и добровољно се пријавила на Палама на првим линијама као преводилац. Тамо је упознала мог оца, који је радио као новинар за агенције “Associated Press”. Мој отац је рођен у Сарајеву. Породица му је са Требевића. Обоје су се вратили у Канаду да одгајају мог брата Николу и мене. Вратили бисмо се у завичај мог оца да посјетимо породицу. Родитељи су ме крстили у цркви на Палама.

У Канади смо ми Пандуревићи живјели са оцем моје мајке, дедом Миланом Мрђа, који је радио као механичар и столар. Деда и ја смо били нераздвојни. Заједно бисмо слушали Торонто српски радио програм, шетали пса и кували сарме, ваљушке и правили палачинке. Деда Милан ме је чак научио како да плетем косу за фолклорне наступе. Увек би ми причао приче из детињства, како су он и његове сестре били гладни током рата и како су му оца убили нацисти.

Деда Милан Мрђа је живео веома тешко и његове приче су имале велики утицај на мене. Увек је био мост који ме је држао повезаним са мајчиним завичајем и мојим корјенима. Када су 2014. године биле поплаве у Босни и Србији, била сам дио тима који је организовао центар за помоћ (локација је било All Saints Serbian Ortodox Church у Мисисаги.) Прикупили смо око 20 тона помоћи (вода, пелене, ћебад) за слање породицама погођеним поплавама.

После наших 12 дугих радних дана, долазила бих кући и показивала деди слике екипе и свега што је великодушно донирано. Био је поносан и срећан што је свједок наше иницијативе. Толико је узбуђен када сам изабрана за предсједника Српског савјета студената Универзитета Торонто.

Након дедине смрти прије 4 године, у мени се настанио тежак осјећај одговорности да сачувам његово и наше српско наслеђе. Питање је било како. Кроз разговоре с блиским пријатељима схватила сам да сви дијелимо исто – љубав према нашим бакама и декама. И да имамо жељу да подијелимо приче из њихових живота.

Била сам приповједач као дијете. Моји родитељи су ме охрабривали да читам и пишем. Велики утицај на мене су оставила дјела Јована Дучића, Михаила Бугакова, а понајвише мемоари Холокауста “Ноћ” од Ели Визела. Читајући мемоаре увидјела сам снагу и моћ писане ријечи у очувању историје и истине.

Прошле године, док сам размишљала о дедином животу, указала ми се  визија књиге – скуп прича из нашег народа широм свијета о страдањима, патњама, отпору наших предака у рату. Прилика да почнем озбиљан рад појавила се са доласком пандемије”.

На питање зашто жели да пише о свом народу, иако је доста тога већ написано, Јулијана Пандуревић искрено нам признаје:

“ Знам да је наш народ лако подјелити, али верујем да смо сви Срби сложни у жељи и дужности да заједно дијелимо наш невјероватни пут кроз историју као једна нација. У томе је циљ моје књиге. Надам се да ћу једног дана и достигнути тај циљ у каријери. Вјерујем да наши људи, нарочито ветерани, заслужују да им се глас чује. То би био још један корак ка зацељењу дубоких рана, које старији  преносе из генерације на генерацију.

Прикупила сам стотине прича наших људи широм свијета. Провела сам последњу годину дана интервјуирајући породице кроз Zoom платформу, снимајући њихове приче, њихове фотографије, у нади да ћу их све заједно саставити да бих их једног дана објавила као антологију српских прича са радним насловом “Српска Голгота”.

Звездана Стојановић Скот из Теслине научне фондације (Tesla Science Foundation/Теслин Народ) контактирала ме и позвала ме да говорим о мојом петицији на конференцији “Матица и Дијаспора на заједничком путу”. Била ми је част да се представим људима као што су, Никола Лончар или Радомир Јовановић. По завршетку конференције, била сам дубоко дирнута одлуком председника ТСФ Николе Лончара да ме награди медаљом Теслин Народ. И да ми понуди мјесто директора за омладину и односе са дијаспором (Youth and Diaspora Relations) у Теслиној научној фондацији, то сам радо прихватила”.

Њена младост и њен патриотизам дају јој за право да сања:

“Мој сан је да помогнем у стварању модерног свјета у коме се границе Србије не завршавају на ријеци Дунав. Верујем да би се границе Србије требале проширити тамо где живе сви наши људи: од брда Новог Зеланда и пустиња Аустралије преко Азије, Африке, три Америке до планина на Аљасци.

Ја сам као српско дијете у Канади, али и као и сви други Срби на Западу, била због свог имена, поријекла и наслијеђа, подвргнута великој мржњи и дискриминацији. Искрено вјерујем да мој деда Милан Мрђа није ризиковао све да дође у ову земљу. И није ломио телу радећи 70 сати недељно само да бих ја могла да живим лагодним животом. Вјерујем да је сво његово жртвовање и сво жртвовање мојих родитеља било да бих ја могла да поштујем њихове животе и њихове традиције привилегијом којом сам благословена.

Српкиња сам исто колико и неко ко је рођен у Србији. Ја сам неко ко је Србин треће генерације у Сјеверној Америци, ко се труди да кува нашу храну. И да лобира да споменике Николе Тесле поставе широм земље, који је као ја подеднако био Србин као и неко ко је рођен у Србији.

Дубоко поштујем и волим наш народ и надам се да ћемо током свог живота оставрити уједињење дијаспоре и матице, како бисмо могли да заједно оснажимо глас и присуство наших људи  широм свијета”, открила нам је Јулијана Пандуревић, која ће да настави да подржава филм “Дара у Јасеновцу” да свијету покаже лице српског народа.

The post Прича Јулијане Пандуревић из Канаде: Борила сам се и борим се за “Дару из Јасеновца” appeared first on ФИЛТЕР.

Дјевојчици Биљани Чекић из Козарске Дубице која је тумачила улогу у филму “Дара из Јасеновца” предсједавајући и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик уручио је стипендију. Договорено је да ће Биљани стипендија бити исплаћена за сваки степен образовања.

Институције Републике Српске препознале су значај филма “Дара из Јасеновца”, али и улоге Биљане Чекић из Козарске Дубице. Причу о страдању дјеце у најзлогласнијем логору Јасеновац у току Другог свјетског рата, пренијела је тринаестогодишња ученица која раније није била на часовима глуме. Са овим позивом Биљана има жељу да настави да се бави и у будућности, а лакше ће бити остварена уз финансијску подршку институција.

– Да кажем да су се све жеље испуниле и оне који нису се остварују. За средњу школу не знам још шта да упишем, размишљам о томе, али жељела бих да упишем Факултет драмских умјетности – нагласила је Биљана Чекић, која је маестрално одиграла улогу Даре у филму “Дара из Јасеновца”.

Стипендија од 200 за основно, 400 за средње и 700 марака за факултетско образовање биће од помоћи и породици, која је поносна на Биљанин успјех . Ово није прва финансијска подршка институција Српске младој талентованој глумици из Козарске Дубице.

– Без тога ја не би имао услова за то, искрено да кажем. Популарност је, тако је како је. Поносан сам на то све. Сретан. Желим да успије у животу, као и сва дјеца свијета. Сву срећу желим – поносно каже отац Радован.

Поносни су и становници Козарске Дубице, али и Републике Српске. Због тога је раније истакнуто да су институције Српске на располагању младој глумици Биљани Чекић, а биће и подршка свима који се одлуче на подвиг попут оног Предрага Антонијевића у играном филму “Дара из Јасеновца”, у којем је пренио страдања српског народа у Другом свјетском рату.

The post Биљана Чекић добија стипендију за школовање appeared first on ФИЛТЕР.

Тринаестогодишња Биљана Чекић из села Срефлије, које се налази поред Kозарске Дубице, својом појавом у филму “Дара из Јасеновца”, гдје је тумачила главну улогу, привукла је пажњу публике и већ се данима налази у центру пажње и интересовања јавности, заједно са својом породицом.

Биљанино лице је сада већ познато у земљама региона, а њен успјех је запажен и у Америци. Са само 13 година ова дјевојчица се нашла с овим филмским остварењем, које описује страдања у “Јасеновцу”, чак и у кандидатури за “Оскара” и “Златни глобус”, а како и сама каже, није ни знала да посједује глумачки таленат све до аудиције за овај филм. Њене очи су постале огледало и глас истине страдалих у “Јасеновцу”, а својим талентом нашла се раме уз раме са највећим глумачким именима.

“У школи нам је наставница дала папире, гдје је био позив за кастинг. Ја сам размишљала да ли да се пријавим, нисам била сигурна јер нисам уопште ни знала да имам тај таленат. Ипак сам се пријавила и ишла сам пет пута на кастинге у уже изборе. Након задњег кастинга је прошло три до четири мјесеца кад су ми јавили да сам добила главну улогу”, рекла је Биљана Чекић у разговору за “Независне”.

Чекићева је добила главну улогу у конкуренцији од, по њеним сазнањима, 3.000 дјеце, а без обзира што су реакције на филм подијељене, за њену улогу људи имају само ријечи хвале.

“Добијам свакодневно похвале и поруке у којима људи пишу да сам супер одглумила и да је филм одличан, и то ми много прија. Добијам савјете да наставим да се бавим глумом и свима сам много захвална на томе”, изјавила је за “Независне” ова дјевојчица, коју сада многи ословљавају са Дара.

Она је објаснила да је тежину филма и сама схватила тек након премијере, а највише јој је у памћењу остала екипа која је радила на филму.

“Сви су ми много помагали и били уз мене, али дјевојка која је радила кастинг, зове се Сара Маринковић, највише ми је помогла и остала у памћењу. Вјежбала је са мном, учила текст прије сцена, помагала ми је баш око свега”, казала је Чекићева.

Неколико чланова Биљанине породице су и сами били жртве усташког режима у озлоглашеном логору “Јасеновац”, међутим њена прабака је преживјела и своје знање је пренијела на млађе чланове породице.

“Моја прабака је била у ‘Јасеновцу’ и о томе се много причало у мојој кући. Такође, о томе сам учила и у школи, али, ипак, тек кад сам почела снимати филм сазнала сам баш све о ‘Јасеновцу'”, појаснила је Чекићева.

Она је додала да свакодневно добија честитке и похвале и својих вршњака, те да су сви много поносни на њу, као и да стално добија питања како је уопште могла да одглуми једну такву улогу.

Биљана је кроз улогу мале Даре која се бори да спаси своју породицу показала колико сестринска љубав може да буде јака, а и сама је признала да је овај филм само још више учврстио њен однос са својом породицом.

“Било је доста емотивно на снимању, поготово неке сцене с братом у филму. Било је и напорно, доста смо пута понављали сцене. Снимали смо и ноћу, и то ми је било баш напорно”, рекла је Биљана.

Она је још додала и да је највећи утисак на њу оставила сцена у којој треба дати свог млађег брата Диани Будисављевић, а реченица из филма коју би издвојила као посебно драгу је, сложила се с публиком: “Нико нас неће раздвојити, сека ти се куне”. Kроз смијех је објаснила да је много пута понављала ту сцену иако се то тако можда не чини, а истиче и да није имала припреме за улогу.

“Планирам да се наставим бавити глумом у будућности и хоћу да упишем Академију”, закључила је Чекићева, која с екипом филма наставља пут у Црну Гору, гдје ће још једном као прави професионалац радити на промоцији филма.

The post Биљана Чекић: Тежину филма сам схватила тек након премијере appeared first on ФИЛТЕР.

Поглавар СПЦ Порфирије изјавио је да је веома важно то што је српска кинематографија филмом “Дара из Јасеновца” проговорила о страдању српског народа у Јасеновцу.

“Не улазећи у артистичке аргументе и критеријуме, мислим да је веома важно што је први пут српска кинематографија проговорила филмским шапатом о нечем што је било прекривено маглом заборава или се тендециозно деценијама скривало”, рекао је Порфирије износећи утиске о филму “Дара из Јасеновца”.

Истиче да је изнад сваке политике и хладне фактографије имао “сузне молитве и поглед у небо” пред највећим спрским стратиштем.

“Веома је важно да се некако изађе из заборава, а у исто време да не буде повод за злопамћење, него да свако завири у своје срце и колико год је могуће завапи ка Господу, да нигде и ни на ком месту се ништа слично не догоди”, истакао је Порфирије.

Додаје да Јасеновац није простор, како је рекао, математике и сабирања и одузимања, већ простор гдје СПЦ покушава скромно, али достајанствено, да организује мјесто за молитву.

“Тамо постоји манастир, који је организовао владика Јован, где монахиње непрестано упућују молитве Богу за добро читавом свету и за све људе”, нагласио је поглавар СПЦ.

Такође, каже да је видио да је тај филм изазвао и мноштво напада, али да је свакако важно што први пут наша кинематографија “филмским шпатом” говори о тој теми.

The post Порфирије о “Дари”: Важно да кинематографија говори о Јасеновцу appeared first on ФИЛТЕР.

Дјевојчицу Биљану Чекић, звијезду филма “Дара из Јасеновца”, која живи у селу Срефлије, десет километара од Kозарске Дубице, одгаја заједно с братом и старијом сестром самохрани отац Радован Чекић. Биљана иде у осми разред, а подршка Радовану су Биљанини бака и дјед.

“Сам се бринем о дјеци. То је истина. Борим се колико могу, али има Бога који све види”, каже Радован за “Kурир”.

Он објашњава да је породицу прије шест година напустила мајка.

“Тешко се живи. Радим и дан и ноћ у дрвној индустрији како бих успио да троје дјеце ишколујем и да изведем на прави пут. Само молим Бога да ме послужи здравље”, искрен је отац нове филмске звијезде, која је својом глумом освојила публику.

Биљана је, подсјетимо, за главну улогу у филму “Дара из Јасеновца” изабрана на кастингу међу 2.000 дјеце, а продуценти тада нису ни слутили да се из њене породице девет чланова није вратило живо из злогласног логора. Радован се раније за “Kурир” присјетио потресних прича из своје породице.

“Моја бака је са још деветоро рођака била у колони за Јасеновац. Она је преживјела, остали нису. Због тога ми је драго што је филм снимљен и што је моја кћерка Биљана добро изнијела главну улогу”, рекао је Радован и наставио:

“Она је имала среће да се спасе. Преживјела је Kозару, а послије је мајка успјела да је пронађе у неком од збјегова”.

Иако је прошло 75 година од Другог свјетског рата, у Kозарској Дубици, једној од најстрадалнијих општина, сјећања на усташке злочине и те како су жива, каже Радован.

“У нашим селима је највише људи страдало у Јасеновцу. Филм ‘Дара из Јасеновца’ је важан због многих људи који су убијени у логору НДХ”, наглашава глумичин отац.

Филм “Дара из Јасеновца” режисера Предрага Антонијевића имао је у недјељу ексклузивну телевизијску премијеру на Радио-телевизији Србије и Радио-телевизији Републике Српске, коју је пратило више од два и по милиона људи.

Међу главним глумцима у овом остварењу су глумци из Бањалуке Ања Илић и Златан Видовић, који глуме родитеље мале Даре, а у филму су запажене епизоде остварили Жељко Еркић, Слободан Перишић, Горан Јокић, Драгослав Медојевић, Сандра Љубојевић и Николина Фригановић.

The post “Дару” одгаја самохрани отац: Радим дан и ноћ да ишколујем троје дјеце appeared first on ФИЛТЕР.

Недавно је објављено да у филму који изазива пажњу публике и медија широм свијета „Дара из Јасеновца“ редитеља Предрага Антонијевића „глуме“ тројица малих Новљана. У улози дјечака Буда, који осваја срца публике на први поглед, нашле су се тројке Лука, Симон и Јаков Шарановић, сада трогодишњаци. 

Марија Шарановић, мајка тројки које на свој начин „носе“ причу наравно уз малену Биљану Чекић, каже данас да није сигурна да би поновила ово искуство, мада би признаје нова понуда била изазовна и примамљива, а и она би након стеченог искуства знала шта их чека и како да се о свим детаљима договара. Док смо разговарали са њом чула се весела игра дјечака, а Марија нам је говорила како је до сарадње са филмском екипом дошло.

Лука, Симон и Јаков били су у бази података београдске кастинг агенције из које их је њу и њеног супруга Николу, позвала Сара Маринковић. Након првог разговора она је дошла у Херцег Нови.

– Дали су нам, седам дана да одговоримо на понуду и када смо одлучили да је прихватамо све се брзо одвијало – сјећа се Марија, рођена у Панчеву, живјела у Котору, а онда одабрала град из кога је њен супруг, поморац Никола.

– Снимање је било јако напорно, повремено много напорније него што смо могли да претпоставимо. Било је ситуација када је снимање трајало до један, до два сата ујутру, за сцене у којима се захтијевало да дјечак спава. Пред крај смо једва чекали да се све заврши. Док је било лијепо вријеме дјечаци су се играли са осталом дјецом, трчкарали около, а све је било много компликованије када је захладило. Најтеже је било када смо се будили и успављивали на снимању – сјећа се Марија.

Памти да је Лука проговорио на снимању, али и да је снимање нешто скраћено због дјечака који су брзо расли.

– Током та три мјесеца они су промијенили уобичајене навике, вријеме за јело и спавање, али су, упркос свему добро реаговали на све што их је окруживали и што им је било ново.

Марија је филм „Дара из Јасеновца“ погледала. То је, како каже, био сасвим другачији утисак, јер је све сцене она пуном снагом проживјела онда када су снимане.

– У суботу сам све видјела упаковано, монтирано, са музиком и још нисам средила утиске. Очекивало се доста од филма, а видим да је критика подијељена. Неко каже да је све тешко, неко да је филм испунио очекивања, а неко опет да је све то требало да буде експлицитније и снажније показано, и логор и страдање те дјеце – прича Марија. Није очекивала једино да се око овог остварења подигне толико прашине и у сфери политике.

Упркос подијељеним мишљењима, како каже Марија, једно је сигурно, филм „Дара из Јасеновца“ никога не оставља равнодушним, а податак да је свјетску телевизијску премијеру пратило 2.650.000 гледалаца говори о заинтересованости публике за остварење које говори о страдању Срба, Рома и Јевреја у логору Јасеновац.

Емотивне реакције потврда су опет да се о злочинима не смије ћутати како се они никад и нигдје не би поновили.

The post Ово су браћа која су глумила малог Буду appeared first on ФИЛТЕР.

Режисер Предраг Гага Антонијевић говорећи о свом филму “Дара из Јасеновца” истакао је да је филм изашао тек сада јер многи нису жељели да се баве том темом.

Антонијевић је додао да још пуно филмова заслужује да буде снимљено о овом логору и сличним злочинима у којима је страдао српски народ.

“Од филма ћемо направити и серију, а планирамо пројекат о акцији “Олуја” јер је Јасеновац условио то што се касније дешавало”, закључио је Антонијевић.

The post Антонијевић: “Послије Даре у плану снимање серије о акцији Олуја” appeared first on ФИЛТЕР.

На “Јутјубу” /YouTube/ је постављен цијели филм “Дара из Јасеновца”, а до сада је имао више од 400.000 прегледа.

Телевизијска премијера филма “Дара из Јасеновца” била у суботу, 20. фебруара, на РТС-у и РТРС-у. Филм је постављен на “Јутјубу” иако су кабловски оператери блокирали одгођено гледање и снимање филма, преносе “Независне новине”.

Премијера филма одржана је 25. новембра прошле године у Грачаници.

Историјску драму о страдању Срба у логору Јасеновац режирао је Предраг Гага Антонијевић.

The post Филм “Дара из Јасеновца” постављен на “Јутјубу” (ВИДЕО) appeared first on ФИЛТЕР.