Мирјана Галинац, која је у рату изгубила троје дјеце у року од 15 дана, каже да су двоје убиле НАТО бомбе, док је трећи син погинуо као борац Војске Републике Српске.
“Не дај Боже никоме ову трагедију и тугу да дочека као што сам ја. Ни највећем душманину не би то пожељела”, каже Галинац, која је изгубила Радована, Радмилу и Раденка.

Мирјана констатује да јој је живот опхрвала туга и несрећа.

“Добро сам и у памети јер је након погибије сина остало двоје мало дјеце, једно од двије и по године, а једно од годину и по дана”, каже Галинац.

Мирјана каже да јој је унук смјештен у специјалној установи у Приједору јер када је чуо да му је отац погинуо, “скренуо с памети”.

“Нити му могу отићи да га посјетим, нити како треба могу да га чујем телефоном”, прича Мирјана, којој је све троје дјеце сахрањено на гробљу у Грлици у Источној Илиџи.

Она истиче да је огорчена и боли је пуно јер више нико и не пита како је породица Галинац, која је троје дјеце дала за Републику Српску.

Тог 9. септембра 1995. године Раденко је возио сестру Радмилу преко Средњег до аутобуске станице, како би се вратила у Београд, када су бомбе злочиначког НАТО пакта пале на њихово возило, које је одлетјело у ваздух.

Радмила Галинац је на мјесту остала мртва у локви крви, док је Раденко био тешко рањен и оглувио је заједно са командантом једне јединице на том подручју, који је дошао до њега.

Раденко, који је наредног дана преминуо у болници “Жица” у Блажују, гдје га је лијечио чувени хирург доктор Миодраг Лазић, молио је команданта да брине о његовој породици и дјеци.

Доктор Лазић је учинио је све што је било у његовој моћи да спасе Раденка, али му није било помоћи.

The post Мирјана Галинац: Двоје дјеце су ми убиле НАТО бомбе appeared first on ФИЛТЕР.

Мирјана Галинац, мајка Радмиле и Раденка који су били међу првим жртвама НАТО агресије на Републику Српску, каже да туга и бол не престају до данас и да јој је све теже како дани и године одмичу.

“Од НАТО-а сам изгубила двоје дјеце, а 15 дана прије тога сам изгубила сина који није био ожењен. Kако дани и године одмичу све ми је теже”, рекла је Галинчева новинарима након помена који је служен поводом обиљежавања Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској.

Она је указала на тешку материјалну ситуацију у којој се њена породица налази, наводећи да јој син нема стално запослење, а да је снахи умањена инвалиднина.

Обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске почело је на мјесном гробљу у Грлици, у Источној Илиџи, поменом и полагањем цвијећа на споменик сестри и брату Радмили и Раденку Галинац, који су били међу првим жртвама НАТО бомбардовања.

The post Галинац: Туга и бол за убијеном дјецом никад не престају appeared first on ФИЛТЕР.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Kојић на обиљежавању Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској изјавио је да карактер злочина не одређују бројке већ намјера која је постојала у овом случају.

Kојић је подсјетио да се операција звала “Намјерна сила” што је значило намјерна сила на Републику Српску, на брата и сестру Галинац, на фабрике које су храниле породице, на мостове.

Та намјерна сила, констатовао је, нажалост, траје и данас зато што није било довољно да бомбе осакате фабрике, објекте, вјерске објекте.

“Потребно је да се и данас осакати Република Српска кроз разноразне наментуте одлуке, као што је и посљедња наметнута одлука Валентина Инцка да нам се осакати језик и забрани да коментаришемо све оно што је доносио Хашки трибунал и што су доносиле преавосудне институције на нивоу БиХ”, рекао је Kојић у Источном Сарајеву.

Те правосудне институције, како је истакао, пресудама које су доносиле и доносе желе да прикрију улогу НАТО-а у рату и да окриве Србе како њихове крваве руке не би биле видљиве.

“Ми то нећемо дозволити и нећемо дозволити да нам осакате језик, истраживања, све оно што је чињеница, а она је једини доказ истине. Зато је и ово обиљежавање веома значајно да се на основу чињеница сјећамо, зато је свако истраживање и академске заједнице, и институција и појединаца значајно да остане у историји записана истина, а не лажи међународне заједнице потпомогнуте домаћим, као и међународним правосуђем”, поручио је Kојић.

Он је навео да је истраживањима утврђено да је НАТО бацио на Републику Српску 1.026 бомби и испалио 13 томахавк ракета. “До сада смо утврдили најмањи број смртно страдалих и рањених, међутим у међувремену су се појавиле још двије цивилне жртве”, рекао је Kојић.

Он је напоменуо да су у вријеме НАТО бомбардовања везе у потпуности биле покидане и да није постојао систем извјештавања према Генералштабу Војске Републике Српске, који је утврђивао број страдалих, али да Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица ради на утврђивању тачног броја смртно страдалих и рањених.

Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске обиљежен је на мјесном гробљу у Грлици, у Источној Илиџи, поменом и полагањем цвијећа на споменик сестри и брату Радмили и Раденку Галинац који су били међу првим жртвама бомбардовања.

Потом је у храму Свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима служен парастос за све Србе убијене у НАТО агресији на Републику Српску, након чега су се у порти обратили присутни званичници и одржан је пригодан умјетнички програм.

Обиљежавању је присустовао министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине, посланици у Представничком дому парламента БиХ Љубица Миљановић и Сања Вулић, представници града Источног Сарајева и општина Сарајевско-романијске регије, као и Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, те невладиних организација и удружења од јавног интереса проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата Српске.

The post Којић: Карактер злочина не одређују бројке, већ намјера appeared first on ФИЛТЕР.

У Источном Сарајеву сутра ће бити обиљежен Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске.

Деветог септембра 1995.године погинули су брат и сестра Галинац, Радмила и Раденко – прве цивилне жртве бомбардовања.

Тог дана враћали су се са гроба брата Радована који је погинуо 15 дана раније. На путу ка Вогошћи наишли су на кратер авио-бомбе која је ту пала само пар минута раније.

Аутомобил у коме су били брат и сестра возио је Борислав Kондић. Сјећа се да је, када су примијетили да авион поново надлијеће, било касно.

“Били смо у читавој тој детонацији и летјели смо у зрак. Пао сам на исто мјесто на коме сам и стајао. Онда је авион поново надлетио и са топом од 20 мм погодио возило на три мјеста“, испричао је Kондић прије двије године на обиљежавању Дана сјећања.

Породица Галинац није једина коју је задесила трагедија, али једна је од ријетких која је у само 15 дана изгубила троје дјеце. Отац и мајка Радована, Раденка и Радмиле, остали су те 1995. године са снахом и два унука.

The post Трагедија породице Галинац – сјећање на жртве НАТО бомбардовања appeared first on ФИЛТЕР.

Сутра ће на подручју Источног Сарајева бити обиљежен Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској 1995. године.

На мјесном гробљу Грлица у општини Источна Илиџа у 11 часова биће служен помен и положено цвијећа на споменик првим жртвама НАТО бомбардовања у Српском Сарајеву.

У 11.30 у Храму Свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима служиће се парастос за све погинуле Србе у НАТО агресији на Републику Српску. Након тога, у 11.45 у порти храма предвиђено је обраћање званичника и умјетнички програм.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић подсјетио је да је у бомбардовању учествовало 5.000 НАТО војника из 15 земаља.

Током 16 дана бомбардовања на Српску је изручено више од 110 тона експлозива, међу којима је било и оног са осиромашеним уранијумом.

– За период бомбардовања они су убили 46 припадника Војске Републике Српске и 98 ранили. Убијено је, према подацима Центра за истраживање рата и ратних злочина седам цивила, а 21 је рањен. Циљеви су неселективно бирани. Тако су, између осталог, бомбардовани болница Жица у Блажују, болница у Палама, болница у Касиндолу, амбулантна у Лукавици, као и амбуланта у Врбљанима код Кључа – навео је Милуновић.

The post Сутра у Источном Сарајеву обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања appeared first on ФИЛТЕР.

Град Источно Сарајево је у вријеме НАТО бомбардовања 1995. године претрпио велика страдања, а кривица је приписана Србима, али обиљежавање Дана сјећања на жртве тог бомбардовања је обавеза свих јер будуће генерације не смију да одрастају са таквим осјећајем, поручио је синоћ градоначелник Љубиша Ћосић.

Ћосић је рекао да ће изградњом споменика жртвама НАТО бомбардовања и музеја одбрамбено-отаџбинског рата постојати институције које развијају културу сјећања.

“Споменик жртвама биће у Источном Сарајеву и за њега већ имамо одређена средства за пројекат, а на Палама заједно са Владом Републике Српске завршавамо музеј. Онда ће нам остати сегмент формалног и неформалног образовања. Тим формалним образовањем у континуитету годинама бисмо учили дјецу шта се тачно десило на српским просторима”, рекао је Ћосић.

Он је новинарима у Палама, гдје је присуствовао округлом столу о теми “НАТО бомбардовање Републике Српске”, рекао да се мора говорити о посљедицама и односу српског народа према бомбардовању Републике Српске.

“Град Источно Сарајево, тада Српско Сарајево од 30. августа до 14. септембра 1995. године претрпио је велика страдања. НАТО је истресао више од хиљаду бомби, страдало је више од стотину људи”, навео је Ћосић и подсјетио да осам земаља чланица НАТО-а бомбардовало Републику Српску и подручја свих општина у саставу града.

Циљ није био, како су тада говорили да се изврши деблокада Сарајева, односно да се спријечи бомбардовање Сарајева, већ, каже Ћосић, много шири.

“Мислим да ће историчари рећи да је циљ био да народ са овог простора буде елиминисан, да нам се деси Бљесак, Олуја”, нагласио је Ћосић.

Он је рекао да су од жртве хтјели да направе кривца и да српском народу наметну осјећај кривице за рат на овим просторима, али да генерације које долазе не смију да расту са тим осјећајем.

Према његовим ријечима, обавеза је свих становника града да обиљежавају Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања, као и локалне заједнице и републичке институције због генерација које долазе.

У злочиначком НАТО бомбардовању Републике Српске, које је почело 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14. септембра, страдало је више од стотину недужних цивила.

На положаје Војске Републике Српске НАТО авијација бацила је укупно 1.026 бомби, од чега 708 вођених, а укупна тежина баченог експлозива износила је око 10.000 тона.

НАТО злочинци су у акцији под називом “Намјерна сила” користили радиоактивну муницију са осиромашеним уранијумом, уз објашњење да “она треба Србе у БиХ да доведе за преговарачки сто”.

Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби, иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја, што је лично потврдио и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године, на приједлог Новинске агенције Републике Српске СРНА.

The post Ћосић: Будуће генерације не смију да одрастају са осјећајем кривице appeared first on ФИЛТЕР.

У организацији Народне библиотеке Пале, одржан је други по реду округли сто под називом “Нато агресија на Републику Српску” поводом обиљежавања 9. септембра – Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања Републике Српске. На тај дан 1995. године у 2.12 часова почело је НАТО бомбардовање Републике Српске које је трајало до 14. септембра, а у коме је страдало више од стотину цивила.

На округлом столу учествовали су декан Филозофског факултета у Палама Универзитета у Источном Сарајеву, историчар проф. др Драга Мастиловић, српски књижевник и књижевни критичар Недељко Зеленовић и новинар Бранислав Илић, директор Српске новинске агенције у вријеме НАТО бомбардовања.

Мастиловић је рекао да је обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања и агресије на Републику Српску од великог значаја за стварање колекивног памћење српског народа.

„Када је у питању култура памћења, ми патимо од два недостатка- незанања и међусобног непознавање српског народа у различитм областима. Стварање колективног памћења је предуслов да дође до било какве националне интеграције и мислим да у будућности треба радити на колективној култури памћења“, рекао је Мастиловић.

Он је истакао да је неопходно схватити дубинске корјене процеса који су довели до тога “да се НАТО крајем деведесетих година стави у позицију једне ударне песнице међународног механизма који је створен да се Срби као народ првенствено сведу на простор који другима одговара.”

„Мислим да је са историјског аспекта веома битно назначити да се основни подаци о броју авиона, броју бомби које су бачене, жртвама, НАТО губицима, у основи, знају. Оно што ми не знамо јесу дубински корјени тих процеса. Мислим да је битно схватити дубинске процесе који су довели до тога јер ако мислимо да опстанемо као народ на овим просторима ми заиста морамо доћи до тих дубинских корјена како се то не би дешавало у будућности“, рекао је Мастиловић.

Српски књижевник и књижевни критичар Недељко Зеленовић, један од непосредних свједока који је ратне године провео на сарајевском ратишту у Српском Сарајеву, истиче да је НАТО бомбардовање однијело многе животе током рата чије посљедице су видљиве и данас.

„Био сам непосредни свједок страдања Срба у Хаџићима за вријеме рата. Непосредни сам свједок у Братунцу гдје се наставило страдања људи из Хаџића који су почели масовно да умиру, а 99 одсто је имало дијагнозу карцинома који је доведен у везу са бомбардовањем осиромашеним уранијумом. Неколико година сам пратио збивања у Братунцу и непосредно сахрањивао људе. И даље добијам информације да људи умиру, а највише они који су радили у Ремонтном Заводу“, истиче Зеленовић.

Новинар и директор СРНЕ у вријеме НАТО бомбардовања Бранислав Илић наводи да је суштина НАТО агресије била да покаже непокорнима у свијету како ће проћи свако ко се супротстави међународној заједници и не покори им се.

“Наши комуникациони предајници, релеји остали су са друге стране у Сарајеву, емисиони систем је потпуно уништен. Срна је престала са радом, а РТРС је имао слаб сигнал. Након првог дана бомбардовања, након што су готово сви медији престали са радом, схватили смо да се морамо сналазити на други начин., тада се родила идеја да се повежемо путем радио везе па смо поставили антене и предајнике и већ сљедећег дана имали смо увезане све дописнике из значајнијих градова Српске“, рекао је Илић.

Он додаје да су се увезали са београдским радио емитером и тако нашли прозор у свијет.

“Наше вијести су тако емитоване и широм Србије и у свијет, па је тако отишла у свијет и наша прва фотографија обарања НАТО авиона, познатог миража 2000 који је оборен источно од Пала. Насупрот нама, свјетски медији дошли су опремљени унапријед, јер су знали шта ће да се деси“, наглашава Илић.

Као новинар СРНЕ у вријеме НАТО бомбардовања, истиче да је веома поносан на своје колеге који су тада радили у СРНИ и на РТРС-у, који су наставили да се боре и нису поклекли до самога краја.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да су Срби на овим просторима кроз претходни рат претрпјели велике губитке у виду људских живота, те додао да је неопходно да српски народ обиљежава овакве датуме који гаје културу сјећања.

„Ми имамо обавезу као људи што живе на овом простору да једноставно одговарамо сами себи, да ово обиљежавамо и говоримо о овоме због наших будућих генерација. Имали смо покушаје да добијемо улогу колективног кривца, односно јединог кривца за рат на овим несрећним просторима. Од жртве су хтјели да направе кривца и да нама, као српском народу, у будућности, наметну осјећај кривиц“, додао је Ћосић.

НАТО бомбардовање Републике Српске, почело је 30. августа 1995. године у 2.12 часова и трајало до 14.септембра. Страдало је више од стотину недужних цивила.

Повод за НАТО агресију била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале 28. августа 1995. године, за коју су оптужени Срби, иако је у извјештају независне комисије из тог периода наведено да “не постоје јасни докази да су гранате дошле са српских положаја”, што је лично потврдио и Јасуши Акаши, тадашњи изасланик генералног секретара УН за Балкан.

The post Дан сјећања на жртве НАТО агресије битан за колективну културу памћења appeared first on ФИЛТЕР.

Дан сјећања на жртве НАТО бомбардовања у Републици Српској биће обиљежен у четвртак, 9. септембра, у Источном Сарајеву у организацији Одбора Владе Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Према програму обиљежавања, на мјесном гробљу Грлица у општини Источна Илиџа биће служен помен и положено цвијећа на споменик првим жртвама НАТО бомбардовања у Српском Сарајеву.

Након тога парастос ће се служити и у храму Свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима за све погинуле Србе у НАТО агресији на Републику Српску.

У порти храма предвиђено је обраћање званичника и умјетнички програм, речено је Срни у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Српске.

Обиљежавању ће присуствовати представници институција Републике Српске, српских представника у институцијама БиХ, града Источно Сарајево, општина Пале, Источно Ново Сарајево, Источне Илиџе, Сокоца, Источног Старог Града, Трнова, Рогатице, Хан Пијеска, Фоче и Калиновика.

Овом догађају требало би да присуствују и припадници Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, као и невладиних организација и удружења од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске.

Иницијатива за обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО бомбардовања покренута је у Андрићграду 26. августа 2018. године на приједлог Новинске агенције Републике Српске – СРНА.

Брат и сестра Радмила и Раденко Галинац били су једне од првих жртава НАТО агресије када их је 9. септембра 1995. године на срушеном мосту код Семизовца, код Сарајева, убио пилот НАТО авијације.

На подручје Републике Српске током НАТО агресије бачено је више од 1.000 авио-бомби и крстарећих ракета, а употријебљен је и осиромашени уранијум од чијих посљедице и данас умиру грађани Српске.

Према евиденцијама којима располаже Министарство рада и борачко-инвалидске заштите Српске, погинуло је око 50 цивила и исто толико војника.

The post У четвртак обиљежавање Дана сјећања на жртве НАТО агресије appeared first on ФИЛТЕР.