Центар за културу и информисање Источне Илиџе организовао је данас у Kултурном центру Источно Ново Сарајево свечану академију поводом Дана примирја у Великом рату, на којој су учествовали ученици Средње школе “28. јуни”.

Данашњи програм реализован је у три дијела, о Великом рату, егзодусу на Kрф и Видо, односно о “Плавој гробници”, и трећи о феникс цвијету “Наталијина рамонда”.

Предметни наставник туристичке групе предмета у школи “28. јуни” Миланка Михајловић рекла је новинарима да ова школа већ неколико година обиљежава “Наталијину рамонду”, цвијет-симбол побједе у Великом рату.

Она је појаснила да је рамонда ендемски цвијет који је пронашао Јосиф Панчић, а потом и Саво Петровић, и тај цвијет је касније посвећен краљици Наталији.

Према њеним ријечима, тај цвијет расте на Kајмакчалану, управо тамо куда је пролазила српска војска. Овај цвијет може, као и феникс, да оживи увијек када га ставите у воду или на кишу.

“Срби не би били оно што јесу да ни након примирја нису ратовали још два дана, све до 13. новембра. За данас смо припремили списак свих учесника добровољаца у Великом рату са простора БиХ, јер сматрам да ми Срби из БиХ увијек помало остајемо на маргини, а овај дан се одавно слави у матици Србији”, навела је Михајловићева.

Она је подсјетила да је војвода Степа Степановић ушао као велики ослободилац у Сарајево, гдје је дочекан са овацијама и цвијећем.

Директор Центра за културу и информисање Источне Илиџе Божо Новаковић подсјетио је да се обиљежавање овог дана на овим просторима одвија од прошле године.

“Циљ нам је да се сјетимо херојске улоге српске војске у Великом рату и да одамо почаст нашим храбрим прецима, као и да на младе генерације пренесемо њихов слободарски завјет”, рекао је Новаковић.

Иако најављен, историчар Слободан Шоја због објективних околности није могао да учествује на академији.

Дан примирја у Првом свјетском рату обиљежава се у цијелом свијету у знак сјећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Њемачком у француском граду Kомпјењу.

Улога Србије у Првом свјетском рату, који је започео нападом Аустро-Угарске на Србију, као и њена огромна жртва 1.248.136 погинулих или 28 одсто укупног становништва, 52 одсто мушког репродуктивног становништва, 63 одсто војне ефективе, били су од изузетног значаја за окончање најразорнијег рата свјетских размјера.

У Великом рату страдало је око 10 милиона људи, а рањено око 20 милиона.

Рат је трајао 50 мјесеци, а процјењује се да је у њему учествовало 70 милиона војника.

Сукоб је завршен поразом Њемачке и њених савезника, те нестанком три царевине – аустроугарске, руске и османске.

The post Одржана свечана академија поводом Дана примирја у Великом рату appeared first on ФИЛТЕР.

Када се српска војска размjестила на линији Солунског фронта између 12. априла и 21. маја 1916. године, и наредне године извојевала побjеде код Горничева, освојила Кајмакчалан,највиши врх планине Ниџе, и ослободила Битољ, тешко је било претпоставити да ће услиједити њен невјероватан војни подвиг, право војно чудо и да ће пробити Солунски фронт, пошто су савезничке силе, тек у јуну 1918. године, напокон схватиле да Аустро-Угарска више нема будућност.

Трбух до тада моћне империје пробијен је баш са Солунског фронта, а операција је под командом генерала Франше д’Епереа започета 14. септембра 1918. да би већ у зору сутрашњег дана српска Друга армија у пјешадијском нападу сломила бугарски отпор на главном дијелу фронта и отворила простор за продор у Тиквешку котлину и даље у долину Вардара, без заштићених бокова.

Овладавши долином ове ријеке, српска војска је раздвојила моћније снаге непријатеља на широком фронту, а Бугарска је капитулирала у ноћи између 29. и 30. септембра. По оцјени Лојда Џорџа, то је „убрзало предају Њемаца и скратило ратовање за једну годину”, али је можда важније оно што је рекао њемачки цар Вилхелм II, када је обавјештен да је Бугарска пред силовитим налетом српске војске капитулирала.У једном телеграму, њемачки цар се није либио да искаже бијес због таквог развоја догађаја: ,,62.000 Срба одлучило је исход рата. Срамота!”

После само мјесец и по дана, 11. новембра, капитулирала је Њемачка, потписано је примирје, а тај датум се  обиљежава као државни празник  у Србији.

Примирје у Првом свјетском рату потписано је на данашњи дан 1918. године у шуми код француског града Компјења, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, и било је на снази све до закључивања коначног мировног споразума у Версају, 28. јуна 1919. године.

Дан примирја се обиљежава у исто вријеме у свим главним градовима држава побједница.

У до тада најстрашнијем сукобу који је свијет видио, према подацима Конференције мира у Паризу 1919, Србија је изгубила 1.247.435 људи, односно 28 одсто цјелокупног становништва које је имала по попису из 1914. године. Од тог броја погинуло је или умрло од рана и епидемије 402.435 војника. 

Први светски рат је веома важан период за историју Србије и било је прикладно да се Дан примирја обиљежи на видљивији и упечатљивији начин тако што би грађани, државни функционери, представници медија носили нешто што указује на тај празник.

Дан примирја у Првом свјетском рату обиљежава се широм свијета, а као главни мотив за амблем тог празника у Србији користи се цвијет Наталијина рамонда, који има вишеструку симболику и говори о нашем народу и искушењима кроз која је прошао током и после тог рата.

Наталијину рамонду (Ramonda nathaliае) је у околини Ниша 1884. године открио доктор Сава Петровић, а описао је Јосиф Панчић. Овај цвијет је ендемска врста западног Балкана, расте у Србији, Сјеверној Македонији и Грчкој. Налази се на списку ријетких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је строго заштићена врста. Чува се и у Ботаничкој башти „Јевремовац” у Београду. Позадина амблема Наталијина рамонда је зелена и црна, што су боје Албанске споменице, медаље која се додјељивала у спомен на повлачење српске војске преко Албаније.

У питању је угрожена врста која расте на истоку Србије и планини Ниџе на највишем врху Кајмакчалана на којој је српска војска, под командом војводе Живојина Мишића водила жестоке борбе током стварања предуслова за пробој Солунског фронта.

Цвет је назван по краљици Наталији Обреновић, а познат је као “цвијет феникс”, јер чак и када се потпуно осуши, ако се залије, може да оживи.

Управо зато је Наталијина рамонда и изабрана за симбол обиљежавања тог важног датума – да указује на васкрс српске државе из пепела после Првог свјетског рата.

The post Дан примирја у Првом свјетском рату appeared first on ФИЛТЕР.