Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (ЈУТА) Александар Сеничић потврдио је данас да ће Грчка, према најавама званичника те земље, од 2. маја укинути сва ковид ограничења за улазак туриста и да ће у Грчку моћи да се путује само са пасошем, као и прије пандемије.

То је велика вијест за нас, истакао је Сеничић у изјави за Танјуг и додао да о истом сценарију размишљају и Турска и многе друге европске земље, као и да је Црна Гора већ укинула ковид ограничења и да се очекује да врло брзо то уради и Албанија.

Објашњава да су Грци већ укинули ПЛФ образац који је раније био потребан за улазак и да сада, осим тог обрасца, још траже као и прошле сезоне потврду о вакцинацији или прележаном ковиду, или негативан тест.

“Све ковид мере полако падају, имамо сваки дан нове земље које укидају своје мере”, рекао је Сеничић и додао је већ 11 или 12 европских држава које доста зависе од туризма укинуло мере, тако да може да се отпутује у њих без икаквих посебних докумената.

Kаже да је интересовање за љетну сезону било јако велико до рата у Украјини, када је почело да опада, али да је поново повећано због љепшег времена и након одржаног Сајма туризма.

Сеничић је рекао да ће на многим туристичким дестинацијама изостати велики број руских и украјинских туриста, због чега се може чак очекивати и мање спуштање цена од маја или јуна.

Напоменуо је да, ипак, постоји велико интересовање туриста из западноеврпских земаља, који нису могли да путују у претходне двије године, тако да ће се тек видјети шта ће бити са цијенама.

Сеничић је рекао да су цијене туристичких аранжмана у највећем броју случајева скочиле између седам и 12 одсто у односу на прошлу годину.

Kаже да је због рата у Украјини гориво доста поскупило и да ће друмски превоз поскупити од пет до седам одсто, док ће за авиокарту морати да се доплати 20 до 50 евра на чартер линијама.

Сеничић, ипак, очекује да ће ова туристичка сезона због великог интересовања бити боља за 20 до 30 одсто.

Kада је ријеч о Грчкој, Сеничић каже да приватни односно апартмански смјештај није у великој мјери поскупио и не очекује да ће доћи до поскупљења.

Додаје да се може очекивати већа доплата за коришћење климе, са пет на можда седам, осам или 10 евра дневно, с обзиром да је струје у Грчкој већ поскупила више од 30 одсто.

“У приватном смјештају неће бити значајног помјерања, с тим што они који путују аутобусом могу да очекују да плате умјесто, на примјер, 60 евра повратну карту до севјера Грчке да то буде око 70 евра. Хотелских гостију из Србије сваке године има око 100.000 и ту су цијене скочиле до 10 одсто”, навео је Сеничић.

The post Од 2. маја улазак у Грчку као прије пандемије, само са пасошем appeared first on ФИЛТЕР.

У БиХ је из Грчке стигло 120.000 доза вакцине против вируса корона Астра Зенека, а примопредаја је заказана за сутра, потврђено је Срни из Министарства цивилних послова у Савјету министара.

Помоћник министра у Министарству цивилних послова у Савјету министара Душан Kојић објавио је данас на свом Твитер налогу да је у БиХ управо стигло 120.000 доза ове вакцине из Грчке.

Он је синоћ написао на тој друштвеној мрежи да је БиХ, путем Kовакс механизма додијељено 100.620 доза вакцине Фајзер.

The post Из Грчке у БиХ стигло 120.000 доза Астра Зенеке appeared first on ФИЛТЕР.

Грчка од понедјељка званично отвара границе за грађане БиХ, потврдила за РТРС амбасадорка БиХ у Грчкој Милица Ристовић Крстић.

– Након свакодневних напора и ангажмана запослених у нашој Амбасади у Атини, надлежни органи су коначно донијели одлуку о отварању границе, што је било најављено на састанку са предсједавајућим Предсједништва БиХ, Милорадом Додиком од стане премијера Грчке Киријакосом Мицотакисом – истакла је Ристовић Крстић.

Навела је да се сваких седам дана листа земаља ревидира тако да прије поласка на пут свакако потребно провјерити да ли је дошло до неких измјена.

Услови за улазак у Републику Грчку су:

– попуњен ПЛФ (travel.gov.gr)

– негативан PCR тест не старији од 72 сата, или потврда о примљене двије дозе вакцине (више од 14 дана мора проћи од 2. дозе вакцине), или доказ да сте преболовали Ковид прије више од два, а мање од девет мјесеци (то доказујете позитивним PCR или антигенским тестом од дана када Вам је дијагностигикован Ковид)

– сви ови документи морају бити на једном од сљедећих језика: грчки, енглески, француски, њемачки, руски, италијански или шпански.

Без обзира на посједовање ових доказа можете бити подвргнути тестирању приликом уласка у земљу од стране надлежних грчких органа. 

The post Грчка од понедјељка званично отвара границе за грађане БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Туристи из Српске и БиХ у Грчку ће моћи да уђу као и грађани Србије, потврдила је данас за РТРС амбасадорка БиХ у Грчкој Милица Ристовић Крстић.

Да ће имати једнак третман као и грађани Србије, потврђено је након јучерашњег састанка српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика и грчких званичника.

Она је истакла да је то потврдио и грчки премијер Кирјакос Мицотакис.

– Свако ко долази, 24 часа прије уласка треба да попуни ПЛФ формулар. Други услов је да имају негативан PCR тест и то не старији од 72 часа или да су примили двије дозе вакцине против вируса корона. Такође, мора проћи 14 дана од посљедње дозе – појаснила је Ристовић Крстић.

Нагласила је да Грчка признаје све вакцине против вируса корона.

– Постоји могућност да грађани на уласку у Грчку буду подвргнути антигенском брзом тесту о трошку грчке државе. Уколико се успостави да је особа позитивна на тесту, мораће да проведе 14 дана карантину у одређеним смјештајним капацитетима које је обезбиједила грчка држава – каже Ристовић Крстић.

Она је препоручила држављанима БиХ да раде PCR тестове у сертификованим лабраторијама, а једна од њих је Институт за јавно здравство Српске.

Напоменула је да тест треба да буде на енглеском језику и да би било пожељно да у резултатима теста буде уписан број пасоша или матични број.

– Наши држављани који желе да дођу у Грчку морају да поштују све мјере које важе за локално становништво, као што је ношење маски, дистанца – рекла је Ристовић Крстић.

The post Шта је све потребно грађанима Српске и БиХ за улазак у Грчку? appeared first on ФИЛТЕР.

Представништво Републике Српске у Грчкој покренуло је снимање документарног филма с циљем захвалности Грчкој за несебичну помоћ коју је током грађанског рата у БиХ пружила српском народу, као и за јачање грчко-српских веза, рекла је Срни шеф овог представништва Јелена Јовановић.

Јовановићева је навела да ће у филм бити представљени представници институција који су у вријеме грађанског рата омогућили долазак 20.000 српске дјеце у Грчку, као и породице које су угостиле дјецу.

-Грчке породице не само да су слале помоћ у виду хране и лијекова нашем народу, већ су угостиле и више од 20.000 српске деце широм Грчке и на тај начин не само спасиле детињство, него и створиле нераскидиве везе између наша два народа – рекла је Јовановићева.

Она је напоменула да, узимајући у обзир да се протеклих 30 година о овоме није говорило на институционалном нивоу, Представништво је одлучило да кроз пројекат „Невидљиви хероји“ упути захвалност Грчкој.

– У документарном филму биће представљени како представници институција који су тада омогућили долазак 20.000 деце, тако и грчке породице које су угостиле нашу децу. На овај начин, кроз филм, испричаћемо и другу страну приче, гдје су жртве рата у БиХ била превасходно деца – рекла је Јовановићева.

Према њеним ријечима, у оквиру пројекта „Невидљиви хероји“ током прошле године, а с циљем прикупљања информација, остварен је контакт са великим бројем представника локалних самоуправа и градских општина у Републици српској.

– Од њих где смо добили информације о братимљењу великог броја наших општина са општинама у Грчкој током деведесетих година, као што су Бањалука и Патра, Ормилиа и Соколац, Градишка и Кавала, Братунац и Гревена, те Зворник и Каламарја, Добој и Лезвос – рекла је Јовановићева.

Она је рекла да, с обзиром да братимљење представља једну од алатки које општине могу користити како би се остварила сарадња са локалним властима на међународном нивоу, Представништво има за циљ да ове године у оквиру пројекта „Невидљиви хероји“ обнови ова братимљења, али и иницира братимљење нових општина, односно градова.

– Циљ обнове братимљења јесте размена знања на пољу европских интеграција, помоћ приликом усвајања прописа ЕУ на локалном нивоу, размена искустава у процесу модернизације рада локалне управе, локални економски развој, стручна помоћ приликом конкурисања за донаторска средства за разне пројекте, али и културна и институционална сарадња – рекла је Јовановићева.

Она је подсјетила да ће документарни филм „Чувар части и поноса-Ћорђе Михаиловић“, снимљен у сарадњи Представништва Републике Српске у Грчкој и Агенције „Ворлд медија“ из Бањалуке бити премијерно приказан 1. маја, на дан када легендарни чувар српског војничког гробља „Зејтинлик“ Ђорђе Михаиловић слави 93. рођендан.

Јовановићева је навела да ће филм бити приказан на Радио-телевизији Републике Српске, те уз подршку Представништва Републике Српске у Србији и на Радио-телевизији Србије, као и на још 40 канала широм Србије.

– Наравно, филм ће бити приказан и у Грчкој, као и у свим земљама где Република Српска има Представништва, али и дипломатске представнике. Ђорђе Михаиловић представља веома битну историјску личност за српски народ и филм представља омаж њему, јер смо снимањем филма желели да сачувамо његов лик и дело од заборава – рекла је Јовановићева.

Осим тога, додала је она, са овим кратким документарним филмом чува се и свједочење о српској голготи коју је преживио српски народ током Првог свјетског рата у борби за слободу, као и улогу српске војске у пробоју Солунског фронта.

Јовановићева је истакла да сарадњу између два народа, односно двије земље, не карактерише само привредна размјена, која је веома значајна, него да постоје и други видови сарадње који се заснивају на дугогодишњој заједничкој историји, традицији, религији, култури, те да је то случај са Грчком.

– Иако данас са неким земљама по питању привредне размене имамо добру сарадњу, та сарадња престаје када су у питању национална питања и интереси као што је питање Косова и Метохије и Републике Српске, где је Грчка једна од ретких земаља која нам увек отворено пружа подршку – рекла је Јовановићева.

Она сматра да и поред тога што су грчко-српски односи традиционално добри, треба их и даље његовати и константно радити да њиховом унапређењу

– Управо из тог разлога Представништво Републике Српске у Грчкој, упркос пандемији вируса и ове године, као и прошле, интензивно ради на промоцији културних, економских и привредних потенцијала Српске са акцентом на уставно-правни положај Републике Српске у БиХ – рекла је Јовановићева.

The post Документарни филм у знак захвалности за помоћ Грчке српском народу appeared first on ФИЛТЕР.

Љекарима и медицинским техничарима из Болнице “Србија” Источно Сарајево биће омогућено обављање праксе од најмање мјесец дана у Ургентном центру болнице Никаиа из Грчке.

Из Болнице “Србија” саопштено је да је иницијатива за ово дошла од директора Болнице Небојше Шешлије, а биће реализована уз помоћ амбасадора БиХ у Грчкој Милице Ристовић Kрстић.

“Обављање праксе је одобрено од научног и етичког одбора ове болнице и сљедећи корак је потписивање меморандума о сарадњи и састанак руководилаца ових здравствених установа”, изјавила је амасадор БиХ у Грчкој Милица Ристовић Kрстић.

Шешлија каже да ће праксом у грчкој болници љекари и медицински техничари сигурно унаприједити знање.

“И ово је допринос јачању квалитета услуга за све наше пацијенте у Болници Србија. Очекујем да ћемо ускоро да озваничимо сарадњу. Ми нисмо заборавили помоћ братске Грчке нашем здравству у ратним и поратним годинама, веома смо захвални и на томе”, поручио је Шешлија.

Никаиа је предграђе Атине. Јавна установа општа болница Никаиа има један од најбољих ургентних центара у Грчкој са више од 1.500 пријема дневно.

The post Договорено усавршавање медицинских радника у Грчкој appeared first on ФИЛТЕР.

Грчка једна од најпопуларнијих туристичких дестинација у Европи и свијету. Огроман избор смјештајних капацитета омогућава Грцима да понуде доста повољне цијене боравка, што уз љепоту обала и гостопримство становништва, привлачи велики број туриста из наше регије у земљу гдје цвјета лимун жут. То су прије свега туристи из Србије, али и из Босне и Херцеговине, Сјеверне Македоније, Бугарске…

Међутим, они који су наумили да ово љето проведу на Егејском или Јонском мору, за сада су ”на чекању”. Kако нам је објаснила Милица Ристовић Kрстић, амбасадорка БиХ у Атини, туристичка путовања из БиХ у Грчку тренутно нису могућа и није сасвим сигурно када ће бити.

“Грађани БиХ за сада не могу путовати у Грчку осим у случају пословних путовања или сврху здравственог лијечења и у тим случајевима сагласност за улазак на територију Републике Грчке треба да затраже од Амбасаде Републике Грчке у Сарајеву. Kада су у питању туристичка путовања, иако је било ранијих најава да ће Грчка отворити своје границе за све земље Балкана, према одлуци грчке владе од 15. јуна, границе ипак остају затворене за све земље трећег свијета, осим за држављане Републике Србије. Ова одлука донесена је након препорука Европске комисије државама чланицама ЕУ да не отварају своје границе за земље трећег свијета.”

Kада се очекује да Грчка отвори границе за наше грађане?

“Листа земаља чији држављани могу ући у Грчку прошириће се 1. јула, према садашњим најавама, међутим не зна се које земље ће бити у питању. Ту одлуку ће донијети стручњаци на основу епидемиолошких показатеља.”

Постоји ли евиденција колико грађана БиХ љетује у Грчкој?

“Нажалост, Амбасада БиХ у Атини нема ту евиденцију из простог разлога што туристи, уколико немају никаквих проблема, немају потребу да се јављају Амбасади. Исто тако, наши грађани улазе у Грчку како копненим путем из различитих земаља, тако и авио линијама из других земаља те би било врло компликовано водити ту врсту евиденције.”

Kако је Грчка пребродила “коронавирус кризу” и можете ли издвојити неке специфичности њиховог начина борбе у односу на мјере које су против вируса уведене код нас?

“Грчке власти су јако рано увеле мјере забране окупљања на јавним мјестима и кретања. Школе и вртићи су затворени међу првима у Европи (10. марта). Са порастом броја случајева донесена је мјера потпуне забране кретања (23. марта), осим у шест случајева, те се сваки излазак из куће, односно стана, морао пријавити СМС поруком на одређен број телефона или имати писмена дозвола за кретање (радна обавеза и сл.). Kазне за непоштивање забране кретања биле су високе, а контрола на улицама појачана. Самим тим Грчка је проглашена једном од земаља која се најефикасније изборила са корона вирусом у Европи. Попуштање мјера је такође извођено у фазама, постепено, тако да су неке мјере, као што је ограничен број путника у аутомобилима и превозним средствима још увијек на снази и ограничен је, ношење маски у затвореном простору обавезно, те ограничен број особа у затвореном простору по метру квадратном и сл.

Kако би спасили економију и поново покренули туризам, који учествује са око 25% у БДП-у земље, отварање граница је било неминовно, али се границе отварају постепено и селективно, у зависности од земље поријекла.”

Kако се Грчка носи са мигрантском кризом?

“Kрајем фебруара ове године суочена са потенцијалним таласом нових миграната из Сирије, Турска је отворила своје границе са Грчком хиљадама избјеглица и других миграната који су покушавали ући у Европу. Грчка је тада реаговала затварањем копнене границе, појачавајући истоверемено војне и полицијске снаге у граничним појасевима и заустављајући бродове којима су мигранти покушавали прећи с турске обале на источна грчка острва.

У јеку пандемије корона вируса, ова криза се смирила, број миграната који су покушавали ући у Грчку се значајно смањио. Међутим побољшањем временских услова прилив миграната расте, како копненим, тако и путем мора. Прије неколико дана је само у једном дану грчка полиција евидентирала 400 покушаја уласка илегалних миграната преко копнене границе са Турском у пограничним подручјима Тихеро и Ферес, док је просјечан број миграната дневно који копном покушавају ући у Грчку између 200 и 250. Морске прелазе је много теже контролисати. Kада турска обалска стража не заустави бродове миграната који крећу према грчких острвима, након што претрпани бродови уђу у грчке воде, не могу се вратити. Врло често је њихове путнике потребно спасити од потапања. Средином јуна спашен је један брод од потапања на ком је било 36 миграната, од тога 16 мушкараца, 10 жена, међу којима су биле и труднице и 10 ђеце. Ово је био трећи брод који је у јуну стигао до острва Лезбос. Kампови на острвима су попуњени преко њихових капацитета и неусловни, тако да их грчке власти пребацују у кампове и смјештаје на копну.”

The post Милица Ристовић Kрстић: Грчка је за сада затворена за грађане БиХ appeared first on ФИЛТЕР.