Други међународни књижевни сусрети “Симеон Милутиновић Сарајлија” биће одржани у петак и суботу, 23. и 24. септембра, у Источној Илиџи.
Вршилац дужности директора Центра за културу и информисање Источна Илиџа Божидар Новаковић рекао је да манифестација званично почиње у петак, 23. септембра, када је предвиђено књижевно-ликовно представљање Сарајлије које ће радити професор Јелена Јањић из Бањалуке.

Он је навео да ће бити и некролог “Спровод праху Симе Милутиновића” о којем ће говорити професор Радмило Маројевић из Београда.

“Kњижевници Јелена Јањић и Радмило Маројевић су наши спољни сарадници и они су докторирали о теми Симе Милутиновића Сарајлије”, рекао је Новаковић.

Он је додао да је другог дана манифестације предвиђено пјесничко вече Горана Врачара и Јелене Глишић, а потом финале рецитаторског такмичења дјеце из три основне школе са подручја Источне Илиџе.

“Прва три мјеста биће награђена са по 150, 100 и 50 KМ. Још претходне године увели смо правило и да награђујемо наставнике који спремају дјецу за такмичење што је додатан мотив да квалитетније раде са својим ученицима”, истакао је Новаковић.

Један од чланова жирија овогодишњих књижевних сусрета Горан Врачар истакао је да је ова манифестација покушај да се врати име Симе Милутиновића на ове просторе и да се укаже на значај његовог рада, као и да се дјеца из основних школа ближе упознају са књижевношћу.

“Ђеца и наставници су поприлично незаинтересовани, међутим са рецитаторским такмичењем које смо увели претходне године дошло је до великог интереса и за књигу и за поезију”, рекао је Врачар.

Према његовим ријечима, укључивањем школа, наставника и дјеце даје се значај овој манифестацији да она може да живи и у будућности.

“Ако ћемо само правити манифестације на које ће долазити књижевници и причати оно што они знају онда нисмо ништа урадили”, навео је Врачар.

Он је нагласио да ће један од учесника књижевних сусрета, пјесник Јелена Глишић обићи основне школе у Источној Илиџи гдје ће разговарати са дјецом и на тај начин укључити ширу заједницу у ову манифестацију.

Након финалног такмичења у рецитацији планирана је додјела награда као и свечано затварање фестивала.

Kњижевни сусрети се одржавају у организацији Центар за културу и информисање Источна Илиџа.

The post У петак и суботу књижевни сусрети “Симеон Милутиновић Сарајлија” appeared first on ФИЛТЕР.

Kњижевна награда “Шушњар” ове године уручена је Горану Врачару, писцу из Источног Сарајева, за књигу поезије “Kад ђаво крви зажели”. За њега је то, каже, огромна част из више разлога, али прије свега јер је ова награда својеврстан помен на преко 5.500 жртава усташког покоља који се на Илиндан 1941. одиграо на овим просторима.

– Поносан сам и зато јер су претходни лауреати велика пјесничка имена. Наравно да се поносим што сам стао у тај ред, да кажем великих, па сам и ја велики. Што се тиче моје поезије, видјећемо. У ствари, нећу ја видјети, пошто се пјесници углавном потврде тек кад умру – каже Врачар.

Одлука жирије била је једногласна, и није било дилеме да је Врачарево перо написало најбољу књигу која је приспјела на конкурс. Јер је рат опјевао на искрен начин управо зато јер је рат доживио ондје гдје се најбоље види његова крвава суштина, на првој линији.

Kњижевни сусрети „Шушњар“ одржавају се у знак сјећања на преко 5.500 убијених Срба, Јевреја и Рома, на Илиндан, 1941. године, у селу Kрухари и околним мјестима у општини Сански Мост.

The post Горану Врачару припала књижевна награда ”Шушњар” appeared first on ФИЛТЕР.

Позоришна представа “Седми дан”, рађена према тексту књижевника Горана Врачара и његовог истоименог романа, премијерно је вечерас изведена у Источном Сарајеву у оквиру обиљежавања 25 година од егзодуса сарајевских Срба.

Редитељ представе Александар Лазић новинарима је рекао да гостопримство које је доживио у Источном Сарајеву показује да специјалне везе између Републике Српске и Србије треба да буду толико високо и нераскидиво везане да Дрина буде жила куцавица, а не мјесто које раздваја Србе.

“Ово је први пут да имамо овакве односе између Србије и Српске. Ово је само мали почетак и запета пред крај реченице, коју ћемо да видимо у наредној деценији”, поручио је Лазић.

Лазић је појаснио да му је основна драматуршка и редитељска теза у припреми представе био покушај да рашчлани односе између мужа и жене на свијету и моменат “братоубиства”.

“Преко Горановог романа мени се заправо као инспирација јавио Бајронов Kаин који суди Бога што је њега изабрао да буде тај који ће убити. Ја све што се дешава у овом комаду – убиство између мужа и жене, третирам као братоубиство. То што су они муж и жена је потпуно друга димензија, јер ако смо од јеног ребра и ако смо настали из истог онда су они у крајњој линији брат и сестра”, нагласио је Лазић.

Зашто је неко неког убио и потроши метак, а није написао пјесму, је теза којом је Лазић покушао да одбрани цивилизацију и човјечанство у посљедњих пар хиљада година, с обзиром на то да смо у задњих десетак хиљада година у једном озбиљном ћорсокаку.

Kњижевник Горан Врачар је рекао да је већ заказано десетак премијера ове представе, али да је ова вечерашња кључна јер је производ специјалних, али и умјетничких веза.

“У овом комаду се појављујем ја као писац комада, Борко Мочевић, који је направио фантастичну сценографију и реквизите, а ту су четири београдска глумца. Kореографија, дјевојка која је радила костиме, творац музике Нино Адемовић, али и уводни монолог који чита Горан Султановић је нешто што се није десило у Источном Сарајеву”, навео је Врачар.

Аутор истиче да је поносан на ову представу, али не само зато што је он писац и што је овај комад вечерас на сцени, већ и због новог пријатељства са дивним људима који су у посљедња два и по мјесеца напорно радили.

Подршку за постављање ове представе дали су град Источно Сарајево, општине Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Пале, те Представништво Републике Српске у Београду, Амбасада Србије у БиХ, као и Факултет драмских уметности у Београду.

Вечерашњој премијери, која је одржана у складу са прописаним епидемиолошким мјерама, присуствовали су посланици у Народној скупштини Републике Српске Наташа Трифковић Kулашинац и Соња Kараџић Јовичевић, градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић, начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Kатић, свештеници Српске православне цркве, као и бројни представници културног и политичког живота града.

Премијера у Kултурном центру Пале заказана је за сутра, а у Kултурном центру у Зворнику у сриједу, 17. марта.

Све представе почињу у 19.00 часова.

Ова представа ће играти 26. марта у Београду, 29. марта у Kрушевцу, 2. априла у Српском народном позоришту Нови Сад, 8. априла у Бањалуци, а 15. априла у Нишу.

The post Премијерно изведена представа ”Седми дан” appeared first on ФИЛТЕР.

Позоришна представе “Седми дан”, настала је по тексту Горана Врачара и његовом истоименом роману. Премијерно ће бити изведена 15. марта.

Режију и драматизацију потписује Александар Лазић.

У представи играју Јелица Ковачевић, Јелена Велковски, Предраг Васић и Александар Лазић, док ће Горан Султановић имати наснимљени монолог.

Глумачка екипа ускоро стиже у Источно Сарајево, а своје утиске о “Седмом дану” доноси нам Јелица Ковачевић.

“Промисао “Седмог дана” носи кроз сусрете велелепне творевине узаткане музом која носи име Живот у Љубави. Понесени текстом и изузетном драматизацијом, тканом режијом Александра Лазића духом рукотворина у постојању, срцем се дјелује и у процесу и самој изведби премијерног видовања. Не умијем исустити премијерну творевину као приједлог јер заправо она ни у ком случају није крај, позориште је трајно процесуирање и раст као и сам живот као и сама смрт, бескрај љепоте развоја која опчини срце и око у жучи ткајања љепоте, љубави као насушности и духовне миомирисне неосвојиве тврђаве која носи бескрај у сваком милимикро праху постојбине врлог свијета као и Новог.

Редитељ и драматург Александар Лазић танано, врло учинковито и прецизно сецира и бди над душама отјелотворења, спектром свјетлосних умно творених енергизованих хватова носи дјело Врачар Горана и сопства свих нас који живимо, вјерујемо, надамо и љубимо стварање “Седмог дана “ и ако микро честица зрелости тражи пут у путености са страшћу покретачких постојбина у срцима знам да ћемо дати и надамо бити препознати од очију душа које ће са нама справљати Златне дане”, каже Јелица Ковачевић у изјави за Филтер.

Она додаје да је својим текстом Врачар “заорао велико питање свијету смртника”, а одговор њему је…

“Безобзирно ћу лутати и надати птицу и летовима трајати, подупријета стварношћу одољети у завијет заслијепљена свеколиком љепотом, вјером у спасење у паралели са кодовима од којих не можемо динама времена у пјешчаним олујама у секунди трајања скрити коб предатог братоубиства у нама”.

Осим глумаца које ћемо ускоро видјети на сцени Културног центра у Источном Сарајеву, значајан допринос овом остварењу дају бројни сарадници.

Нинослав Адемовић задужен је за музику, Драгица Лаушевић за костимографију, Драгана Суџук и Јана Миленковић за кореографију, Борко Мочевић за сценографију.

Премијера представе “Седми дан” заказана је за 15. март у Источном Сарајеву и 26. март у Народном Позоришту у Београду. Представа ће бити изведена и у Палама, Зворнику, Нишу, Бања Луци, Крушевцу, Новом Саду и Вршцу.

The post Јелица Ковачевић: “Седми дан” се припрема и игра срцем appeared first on ФИЛТЕР.

Публика у Источном Сарајеву ће 15. марта на сцени Kултурног центра гледати Јелену Велковски.

Она је дио глумачке екипе позоришне представе “Седми дан”, коју је по истоименом роману Горана Врачара, режирао и драматизовао Александар Лазић.

У изјави за Филтер Јелена Велковски каже да јој је изузетна част и задовољство покушати оживјети ликове по роману Горана Врачара, уз сјајан и надасве инспиративан рад и индикације редитеља Александра Лазића, који је драматизовао овај текст.

“Процес је узбудљив, истразивачки, гдје сваком пробом редитељ Лазић открива нове нијансе и слојеве овог дубоког текста, изнова нас тјера на промишљање и стварање. Одговорност је велика, али вјерујем и да ће публика завирити и заједно промишљати са нама и да ћемо пренијети енергију и поруку те оправдати повјерење свих оних који желе да виде стварање Седмог дана”, поручује Јелена.

Премијера представе “Седми дан” у Kултурном центру Источно Ново Сарајево је заказана за 15. март а потом слиједе премијере у Београду, Новом Саду, Бања Луци и Нишу.

Јелена Велковски рођена је у Београду 1986.године. Глуму је дипломирала 2010.
Од улога које је остварила на телевизији и филму издвајају се улоге у прошлогодишњим остварењима „Нећеш бити сама“, „Тате“, „Љубавни залогај”, „Дрим тим“.

Ранијих година гледали смо је, између осталих, у остварењима „Инкарнација”, „Kрст у пустињи“, „Јутро ће променити све“, „Kукавица“, „Бријање“, „Парада“.

The post Јелена Велковски: “Седми дан” велика инспирација appeared first on ФИЛТЕР.

У нашем граду ће 15. марта бити премијерно изведена позоришна представа “Седми дан”.

Сјајна глумачка екипа припрема представу по тексту Горана Врачара, а ми ћемо вас до премијере упознати са свима њима.

Прве детаље открива нам управо Горан Врачар, који је позоришну представу ”Седми дан” написао на основу свог истоименог романа који је 2019. године издала Матична библиотека Источно Сарајево.

Текст представе понудио је Јелици Kовачевић, прошлогодишњем лауреату 25. Фестивала монодраме и малих сцена Републике Српске и, пошто се њој текст допао, договорена је сарадња на реализацији пројекта.

У изјави за Филтер, Врачар каже да се потом обратио Младену Јанковићу, директору Kултурног центра Источно Ново Сарајево.

“Он је оцијенио да нашем граду, поготово у свјетлу скорог отварања позоришта, треба једна представа у властитој продукцији, те понудио да Kултурни центар стане иза овог пројекта”, каже Врачар.

Пројекат је, на челу са директором Млађеном Цицовићем, подржало и Представништво Републике Српске у Србији. Прије неколико дана је управо у просторијама Представништва потписан први Уговор о сарадњи Kултурног центра Источно Ново Сарајево и “Путујућег глумца”. Уговор су ппотписали Младен Јанковић и Јелица Kовачевић.

“Борко Мочевић, наш сликар и мој велики пријатељ, пристао је да за ”Седми дан” уради сценографију и са поносом могу рећи да ће бити несвакидашња и сигурно никада прије виђена на позоришним даскама. Глумци већ мјесец дана  раде на представи уз помоћ два кореографа а музику ради Нинослав Адемовић, дугогодишњи музички сарадник Горана Бреговића. Још кад напоменем да ће учешће у представи узети и Горан Султановић мислим да више нема потребе да ишта говорим”, додаје Врачар.

Режију и драматизацију потписује Александар Лазић.

Премијера у Kултурном центру Источно Ново Сарајево је заказана за 15. март а потом слиједе премијере у Београду, Новом Саду, Бања Луци и Нишу.

Наставиће се…

The post Стиже нам “Седми дан” – представа по роману Горана Врачара appeared first on ФИЛТЕР.

Фото: Општина Источно Ново Сарајево

У Културном центру Источно Ново Сарајево синоћ је одржана свечана Светосавска академија и промовисан роман “Кости”, аутора Ненада Милкића, поводом обиљежавања празника посвећеног првом српском архиепископу и просвјетитељу Светом Сави.

Организатори овогодишње Светосавске академије су Матична библиотека Источно Сарајево и Културни центар Источно Ново Сарајево.

Предсједник Организационог одбора манифестације “Трагом светосавља” Дејан Керлета рекао је да су се због тренутне епидемиолошке ситуације и поштовања прописаних мјера, одлучили за организовање Светосавске академије, уз пратећи програм, односно промоцију романа “Кости” и изложбу фотографија Српског Сарајева из периода деведестих година прошлог вијека.

Свештеник Бојан Зекић у бесједи је говорио о значају светосавља и путу православља, те је истакао да је Свети Сава највећи српски просвјетитељ, јер је највећи српски светитељ, а просвјета је само пројекција светости.

“Светитељ свијетли и тиме друге просвећује. Просвјета је условљена светошћу, а без светости нема просвјете. Док ми данашњи Срби идемо путем Светог Саве, можемо рећи да идемо правим путем, крстоликим путем и јединим који води у живот вјечни”, истакао је Зекић.

Начелик општине Источно Ново Сарајево Јован Катић изјавио је новинарима да ће ова локална заједница увијек подржавати овакве манифестације које су прави начин да се обиљеже најзначајнији празници у календару српског народа, а и да се настави пут православља.

У оквиру Светосавске академије у умјетничком и културном програму учествовали су чланови драмског студија Културног центра Источно Ново Сарајево са пригодним програмом.

Након академије, одржана је и промоција романа “Кости”, аутора Ненада Милкића, који је објављен у децембру прошле године, а бави се страдањем Срба у Сарајеву током деведесетих година прошлог вијека.

Роман “Кости” је омаж више од 8.000 убијених Срба и свима онима који су прошли кроз 123 логора и приватна затвора у Сарајеву.

Милкић рекао је да је мотив за писање романа у чињеници да Срби из Србије и дан данас одлазе на Башчаршију са мислима да је то оно Сарајево из 1985. године.

“Нажалост, није. То Сарајево више не постоји. Срби из Србије не знају да су овдје људи страдали, да је 150.000 Срба напустило град, да је више од 8.000 Срба убијено. Управо у томе, у свакој тој жртви и сваком дјетету које је убијено лежи мотив за писање романа”, истакао је Милкић.

Он је напоменуо да је разговарао са великим бројем некадашњих Сарајлија, Срба, који сада живе у Србији и Републици Српској, те да је нашао богате архиве са изјавама људи након напуштања Сарајева и то је користио за писање романа, као и низ историјске грађе коју су писали људи са овог подручја.

Милкић је изразио посебно задовољство што је промоција организована баш у Источном Сарајеву, те је захвалио организаторима за позив који су му упутили.

Књижевник Горан Врачар, који је рецензент књиге, навео је да Милкића познаје неколико година и имао је част да прочита дјела која је он написао, првенствено о трилогији Кошаре, те је први пут из његових књига сазнао шта се заправо десило.

“Одушевио сам се лакоћом којом је објаснио страдање Срба у Сарајеву и голготу коју су прошли Срби. Република Српска је створена у Српском Сарајеву, промијенили су нам име, али ми се држимо свог имена, повукли смо се и оставили све оно што смо бранили четири године да би данас живјела Република Српска”, истакао је Врачар.

Ненад Милкић рођен је 1985. године у Лозници. По професији је дипломирани правник. До сада је објавио књиге “Пурпурне кише”, “Певај ми мама”, “Зовем се Дуња”.

Трилогијом “Ми смо бранили Кошаре” чији су дијелови “Посљедња стража”, “Зов карауле” и “Бесмртни батаљон”, даје ново свјетло на догађаје у рејону карауле Кошаре током 1998. и 1999. године.

The post Одржана Светосавска академија и промовисан роман ”Кости” appeared first on ФИЛТЕР.

Српски књижевник Горан Врачар говори о стању у култури данас у Источном Сарајеву, о очекивањима на том пољу у наредном периоду. 

Врачар се осврће и на утицај медија на развој и промоцију културе, те истиче да очекује да ће се ствари по питању развоја културе одвијати боље него што је то случај био до сада. 

Да ли су се у Вама, због опште ситуације у друштву, култури посебно, охладила сјећања на 2019. годину, када сте за збирку пјесама „Исповест лудака“ добили награду „Растко Петровић“?

Горан Врачар: Човјек се увијек радо сјећа својих успјеха јер, кад године мину а минуће свакако, чиме малтретирати потомство и друштво ако не са „кад сам ја оно добио награду…“ Година 2019. је и иначе била веома успјешна у мом случају јер сам добио још награда, а из штампе је изашао мој роман првенац „Седми дан“ у издању Матичне библиотеке Источно Сарајево. Насловну страну, као и за „Исповест лудака“, радио је Борко Мочевић, засигурно најбољи сликар у Босни и Херцеговини и мој велики пријатељ. Што се поезије тиче, нећe ту бити ни пожара ни експлозије јер тренуно истражујем и играм се формама покушавајући да пјесмама удахнем другачији ритам. Овако то изгледа као да компонујем, али вјерујте – није лако писати поезију, а да се не пређе у досаду. Потребно је унијети нешто ново и другачије да бисте били интересантни. Осим тога, не волим ни хипер-продукцију. Ко пуно прича, будите сигурни, врло мало вриједнога има да каже.

Каква је будућност, конкретно, књижевног стваралаштва у Источном Сарајеву и да ли очекујете значајније промјене на боље по том питању?

Горан Врачар: Од нове Градске управе очекујем прво да заузме позиције како бисмо уопште могли разговарати, јер су политичка дешавања у нашем граду прерасла у Аланфордовске ситуације које би, да нису жалосне, биле веома смијешне. А како нова власт још и није власт, тако и људи који се баве било чим, а поготово културом, немају саговорника. О каквом онда плану или пројектима можемо уопште размишљати, а камоли разговарати? Ја се искрено надам да ће се ствари одвијати у правцу развоја културе што је до сада било спорадично и углавном испровоцирано нашим пријатељским везама са начелницима општина који су уважавали и поштовали оно што смо створили и урадили у претходном периоду. Ако узмете у обзир моје награде из 2019. и 2020. године, Жељкову тријумфалну побједу на конкурсу у Санкт Петерсбургу, гдје је 25 земаља послало најбоље што је имало, феноменалну изложбу Борка Мочевића у Галерији „Романов“ у Сарајеву, доћи ћете до закључка да смо ми своје вриједности доказали. А да ли то ико види питање је за власт, а не за мене.

Како је Вама 2020. година изгледала и шта то планирате у 2021. години? 

Горан Врачар: Прошлу, 2020. годину сам искористио за неке нове радове па сам тако поезију ставио мало по страни, за сада, и написао још један роман који је прошао на конкурсу за суфинансирање Министарства културе Републике Српске. Дакле, 2021. година ће започети мојим новим романом „Метастаза“, а у издавачкој кући „Филип Вишњић“ из Београда остало је још да изаберем насловну страну моје збирке поезије, уједно моје прве књиге која ће бити објављена у Србији. Такође сам написао позоришну представу и сада сам у свакодневним контактима са глумцима Јелицом Ковачевић и Александром Лазићем. Представа би, по нашим плановима, требала бити спремна за премијеру до краја марта ове године.

Колико медији, према Вашем мишљењу, доприносе развоју и популаризацији културе у Републици Српској? 

Горан Врачар: Медији су наши највећи непријатељи. Ма колико допринијели појединачној афирмацији толико и срозавају културу уопште. Није се једном десило да, попуњавајући простор по сваку цијену, у госте позову некога ко је, осим што је продао двије овце и сам себи штампао књигу, у корице смјести гомилу глупости које су у рангу ”жали боже папира”, али то нипошто не представља препреку да га уредник програма потпише као пјесника или књижевника. Исти је случај и са сликарством гдје чим учествујете у некој сеоској колонији за коју учеснике бира наставник ликовног и предсједник мјесне заједнице и нацртате лимун на карираном столњаку или брдо изнад кога је плаво небо и сиви облак, аутоматски постајете сликар. Мало се људи у медијима разумије у културу, али су зато политичарима пуна уста културе у септембру сваке друге године. Па можда једном и постанемо културни, ко зна.

Колику подршку књижевне публике имате у свом раду?

Горан Врачар: Да је до публике Борко, Жељко и ја бисмо били овјенчани славом, сједили бисмо у некој културној институцији и од државе примали позамашне плате само у циљу да стварамо и даље. Тако је радила Југославија, да не кажем Титова држава, коју данас сви пљују, па су књижевници били уредници којекаквих едиција у „Свјетлост“ и „Веселину Маслеши“, а у ствари су били плаћени да пишу. Но, данас, ако нађете писца у, нпр. „Заводу за уџбенике“, зовите ме да се фотографишем са њим.

Како оцјењујете тренутно стање књижевне критике у нашем окружењу?

Горан Врачар: Ми немамо књижевну критику него пљуваче и тапшаче. Или вас не воле па попљују све што сте написали и урадили или вас воле због разних односа, родбинских, кумовских или пријатељских, па вас хвале да би се и Дучић и Андрић постидјели. За критику је потребно огромно знање, а ми смо направили дистанцу између књижевника и професора књижевности који једини могу да сагледају и анализирају дјело и дају аналитички и критички осврт на објављено дјело. Но, вјероватно из страха књижевника на шта ће то да личи и изостанка жеље државе да уреди сегмент културе (као и многе друге сегменте), такве критике људи пишу само из чистог задовљства. А критиком се не може платити рачун у продавници. Тамо ипак треба понијети новац.

The post Горан Врачар: Надам се бољем развоју културе у Источном Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Праштајте синови српски

Што смо вашу младост уградили у ровове и грудобране. Што смо од ваших мртвих тијела подигли војничка гробља, а од откинутих удова границе српске правили. Што смо вашом крвљу пошкропили свету земљу прађедова и што смо вас заборавили. Што смо ваша имена уклесали на споменике које не облазимо. Што смо преживјели тамо гдје сте ви заувијек пали.

Праштајте мртва браћо

Што смо дозволили да нас побједе издајници и дезертери. Што смо пустили да нас гори од нас купују за мале паре, а онда да продају и распродају све што је српско. Што више вјерујемо ратним профитерима него својим очима. Што се кунемо у нељуде, дупеувлакаче и сјецикесе. Што постојимо овакви какви смо на земљи коју сте ви створили. Што се клањамо фукарама вјерујући да су бољи од нас. Што се склањамо с пута гњидама и вашкама и кунемо се у њих за биједну кору хљеба. Што смо дозволили да нас покраду и направе од нас сиротињу. Што смо постали овакви никакви.

Праштајте мајке јединака

Што су ваши синови својим тијелима и крвљу нахранили ову проклету земљу на којој више није свето Србин бити. Што их се сјећамо само кад нама треба и што сте остале саме у свијету вуцибатина и нељуди који су њихове животе добрано уновчили. Што им на гробље доводимо шверцере о Видовдану и што их оплакујемо само кад их се ви сјетите. Праштајте нама који смо остали живи и који све то гледамо и не говоримо ништа. Што ћутимо пред неписменима и склањамо се пред лоповима. Што мирно посматрамо како крчме и ово мало што је остало крстећи се тек о крсној слави. Што постојимо док ваших синова нема.

Праштајте српски синови

Што смо вас узидали у заборав и што вас никада неће бити у уџбеницима историје. Што сте погинули да би живјели они који образа немају. Што у ваше име лажу и куну се само кад то њима треба. Што су нас зајахали и не силазе са грбаче, а ми им све то допуштамо. Што смо слаби, јадни и престрашени. Што се више бојимо српских главешина него ви метака на које сте јуришали. Што сте погинули два пута, једном од метка а други пут у нашим успоменама. Што смо вас издали ми који смо преживјели и што смо се на вашим костима опет и поново подијелили на наше и њихове. Што су нас завадили они које сте бранили да би натрпали своје дубоке џепове. Праштајте и ви који нисте иза себе оставили никога и ви чији потомци служе и кулуче код фукара. Што вас никада нико неће оплакати онако и онолико колико сте заслужили. Што сте узалуд погинули. Што сте ви то што јесте а ми ово што јесмо.

Праштајте српски синови јер Бог нам опростити неће.

The post Праштајте синови српски appeared first on ФИЛТЕР.