Директор предузећа “Водовод и канализација” Источно Сарајево Љубиша Лаловић изјавио је Срни да је завршено повезивање изворишта “Грапски млини” код насеља Кијево у водоводни систем “Тилава” и да више не би требало бити несташица воде током сушног периода у општинама Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.

Лаловић је навео да је циљ био да се за становнике насеља Кијево у Источном Сарајеву обезбиједи уредно водоснабдијевање, с обзиром да су поплаве 2021. године потпуно девастирале транспортни цјевовод у кањону ријеке Жељезнице, којим се транспортовала вода са изворишта “Грапски млини” до резервоара “Хаџићи”, одакле се снабдијевају становници Кијева.

Према његовим ријечима, циљ је био и да се вишак воде са “Грапских млина” повеже са системом снабдијевања општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево.

– Положено је око седам километара транспортног цјевовода, а изграђени су сви пратећи објекти, неопходни за функционисање система – рекао је Лаловић и додао да је завршена и пумпна станица, да су монитиране пумпе, те урађен приступни пут изворишту “Грапски млини”, који је био потпуно девастиран у посљедњим поплавама.

Лаловић је рекао да се сада становници Кијева водом са изворишта “Грапски млини” снабдијевају путем новог цјевовода.

– Тестно смо пустили воду и у доњи дио града, али тренутно је не користимо јер имамо довољне количине воде у резервоару `Тилава`. Сада вршимо тестирања система, како би у потпуности био спреман за активирање, када се капацитет ријеке Тилаве смањи током сушног периода – навео је Лаловић.

Лаловић је указао да су паралелно са пројектом “Грапски млини”, уз подршку Фонда за одрживи развој средине вршена детаљана хидро-геолошка испитивања ширег подручја ријеке Тилаве, односно насеља Тилава и Топлик.

– Након детаљних геолошких и хидро-геолошких истраживања, приступили смо бушењу на једној локацији и нашли знатне количине воде. Сада планирамо да бушимо експлоатациони бунар већег капацитета, како би могли повући веће количине воде, које ће допринијети сигурнијем водоснабдијевању Источног Сарајева – рекао је Лаловић.

Он је подсјетио да су се у “Водоводу” и прошле године изборили да током сушног периода не буде рестрикција, пошто су раније каптирана два изворишта на подручју Источног Новог Сарајева – “Топличина” и “Касиповац”, издашности од 15 до 20 додатних литара воде у секунди.

Лаловић је напоменуо да предузеће “Водовод и канализација” Источно Сарајево има добру сарадњу и са сарајевским “Водоводом”, тако да су мање количине воде током сушног периода прошле године повлачене из њиховог система.

– Сада мислим, чак могу рећи и да сам убијеђен, да нећемо имати потребу да од њих повлачимо воду, јер смо за извјестан временски период обезбиједили довољне количине воде – закључио је Лаловић.

The post Завршено повезивање изворишта “Грапски млини” са системом “Тилава” appeared first on ФИЛТЕР.

Општине Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и КП “Водовод и канализација” Источно Сарајево, потписале су Споразум о сарадњи којим су, како поручују, ријешена сва питања и проблеми у функционисању овог предузећа.

Споразум предвиђа рјешавање проблема водоснабдијевања за становнике обје општине, као и даљих односа и учешћа локалних заједница на прецизно дефинисан начин.

Општина Источна Илиџа обавезала се да до 2029. године неће формирати властито водоводно предузеће, а да ће у случају формирања још најмање три године воду куповати од КП “Водовод и канализација” Источно Сарајево.

Споразумом се Општина Источна Илиџа обавезала да настави пројектовање, испитивање издашности извора и водотокова, те финансирање извођења радова на својој територији. Техничку и финансијску подршку “Водоводу” пружиће и за радове на проширењу и реконструкцији водоводне и канализационе мреже на подручју општине, у складу са приоритетима које одреди СО Источна Илиџа.

Такође, у случају најављене реализације пројекта “Грабски млини” (каптирање врела са подручја општине Трново у постојећи водоводни систем), Источна Илиџа би финансирала радове на изградњи трасе која пролази подручјем општине.

Општина Источно Ново Сарајево ће, као 100 % власник основног капитала КП “Водовод и канализација” Источно Сарајево, дати писмену сагласност да се проценат својине основног капитала који се налази на територији Источне Илиџе и који је тренутно уписан као капитал “Водовода”, пренесе као акцијски капитал на Источну Илиџу до краја 2022. године.

То практично значи да ће бити потребна промјена одређених чланова оснивачких аката јер Источна Илиџа добија удио у власништву.

У складу с тим услиједиће и учешће Источне Илиџе у управљачким структурама “Водовода”.

Потписници Споразума констатовали су да се цијена воде може мијењати само уз сагласност надлежних органа свих општина.

The post Постигнут договор о функционисању КП “Водовод и канализација” Источно Сарајево appeared first on ФИЛТЕР.

Проблем водоснабдијевања Трнова био је тема данашњег разговора начелника Источног Новог Сарајева Јована Kатића, Трнова Драгомира Гаговића и директора “Водовода и канализације” из Источног Сарајева Љубише Лаловића који су у вези са овим питањем усагласили одређене ставове.
Kатић и Лаловић су током посјете Трнову разговарали са Гаговићем о проблемима водоснабдијевања града Источно Сарајево, укључујући и ову локалну заједницу, са акцентом на трновску Мјесну заједницу Kијево.

Усаглашени ставови биће предмет одлучивања на скупштинским засједањима општина Трново, Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа да би се дошло до трајног рјешења водоснабдијевања становништва ове три локалне заједнице.

Након потписивања споразума између општине Трново, Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Kомуналног предузећа “Водовод и канализација” јавност ће бити упозната о његовом садржају, објављено је на званичној страници општине Трново.

The post Усаглашени одређени ставови о проблему водоснабдијевања appeared first on ФИЛТЕР.

Завршен је састанак руководства општина Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево о проблему водоснабдијевања.

Договора међу општинама нема, а већ је вријеме за почетак радова на прикључењу нових изворишта, што гарантује уредно снабдијевање водом током цијеле године.

Подсјећамо, прича о проблему водоснабдијевања кулминирала је у септембру прошле године када су на снази биле редукције. Тада је јасно речено да без прикључења додатних изворишта сваке године овом дијелу Источног Сарајева пријети несташица воде.

KП „Водовод и канализација“ је предузеће у власништву општине Источно Ново Сарајево али своје услуге пружа и становницима Источне Илиџе. По плану инвестиција око 8 000 000 КМ вриједни су сви пројекти којима би се обезбиједило сигурно водоснабдијевање али управо ту се појављује и проблем.

Отворена су питања може ли Источна Илиџа ући у власничку структуру или ће формирати свој водовод? Ако га формира зашто да Источно Ново Сарајево улаже ако та улагања онда неће бити потребна?

Данас без договора

Из тог разлога је начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић иницирао састанак и понудио неколико модела, али договора међу општинама за сада нема.

„Први модел је да се договоримо око управљачке структуре. Други је да Источно Ново Сарајево уђе у инвестицију и инвестира осам милиона у рјешавање проблема водоснабдијевања а да се, ако Источна Илиџа формира предузеће, Источно Ново Сарајево обештети за износ који је беспотребно уложило. Трећи модел је да се, ако дође до улагања, Источна Илиџа обавеже да ће куповати одређене количине воде како та инвестиција не би била беспотребна. Четврти модел је да Источна Илиџа обезбиједи средства и ријеши проблем водоснабдијевања“, рекао је Катић након састанка.

Он поручује да је ријеч о оправданости улагања и заштити општинског новца. Kаже да не жели да улаже милионе за обезбјеђење додатних количина воде ако ће сусједна општина онда основати свој водовод, јер становницима Источног Новог Сарајева су постојеће количине више него довољне.

С друге стране начелник Источне Илиџе Маринко Божовић се позива на заштиту интереса своје општине којој је, како тврди, Водовод “отет” и то је резултат лоших закона. Подсјећа да су давно комунална предузећа са локалних прешла у власништво републичких органа, да би 2012. била враћена и то општинама у којима су смјештена. Тада је Водовод, као заједничко предузећа, припао Источном Новом Сарајеву.

„Одређена имовина која се данас књижи у капиталу Водовода је уписана иако је имовина Источне Илиџе. По закону о комуналним дјелатностима све што се налази на територији општине припада тој општини. Покушали смо рјешавати проблеме али имамо ултимативна постављања ствари која кажу – ми предлажемо ово и нема могућности компромиса. А компромис би била реконструкција предузећа, његова докапитализација или било који други облик промјене власничке структуре који би уважио општину Источна Илиџа“, каже Божовић.

Удио у Водоводу или ново предузеће?

Упитан да ли је Источна Илиџа ближе захтјеву да уђе у власничку структуру предузећа или да оснује своје, Божовић одговара – “постоји могућност и начин за договор али мора да постоји политичка воља да се уважи оно што је Источна Илиџа унијела у предузеће”. Исто тако, додаје, имају право да размишљају о томе да ли им се више исплати да оснују своје предузеће.

„Да ли ће се формирати предузеће или неће звиси од Студије која ће то показати. До тада Водовод не може да не испоручује воду становницима Источне Илиџе. О томе само ми можемо одлучити када донесемо одлуку да то предузеће више није правни сљедбеник Водовода у Српској Илиџи основаног 1994. Тада они имају основ да нама продају воду. Хоћемо ли је ми купити од њих, како су предложили, или из неких других извора, то ће показати Студија. Ми предлажемо да је радимо заједно и да то буде основ за заједнички начин функционисања”, појашњава Божовић.

Kатић поручује да је ова изјава домен политике. Kаже да док Источно Ново Сарајево покушава да ријеши проблем, Источна Илиџа се враћа у 90-е.

„С наше стране је рјешавање проблема довођење воде, инвестирање од стране општине и само сигурност да нисмо беспотребно улагали”, наводи Катић.

Радови морају почети

Kако је директор Водовода Љубиша Лаловић истакао, предузеће је већ спремно за инвестиције и каптирање нових извора и са тим треба почети одмах.

Уколико стање остане исто и не буде договора, а не крене се са инвестицијама, нема гаранције да редукција неће бити и ове године.

Оба начелника слажу се у једном – грађане не занима начин на који ће се општине договорити, важно им је сигурно водоснабдијевање. Управо зато најавили су нови састанак за седам дана а како обојица кажу обје стране морају бити спремне на компромис.

The post Има новца, нема договора: Како ријешити проблем водоснабдијевања? appeared first on ФИЛТЕР.

Радни састанак о рјешавању проблема водоснабдијевања на подручју општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа одржава се у згради Градске управе Источно Сарајево.

Састанку присуствују руководства двије општине, представници скупштина општина и представници парламентарних странака из обје општине, као и директор Kомуналног предузећа “Водовод и канализација” Источно Сарајево.

Очекује се одговор на питање да ли ће Источна Илиџа формирати свој Водовод или ће се ићи у правцу повећања капацитета каптирањем врела Грабски млини у постојећи систем.

Ускоро опширније.

The post Почео састанак о рјешавању проблема водоснабдијевања у Источном Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Радни састанак о рјешавању проблема водоснабдијевања на подручју општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа биће одржан сутра у згради Градске управе Источно Сарајево.

Како је најављено, састанку ће присуствовати руководства поменуте двије општине, представници скупштина општина и представници парламентарних странака из обје општине, као и директор Kомуналног предузећа “Водовод и канализација” Источно Сарајево.

Проблем водоснабдијевања грађана Источне Илиџе и Источног Новог Сарајева био је посебно изражен у септембру прошле године. Смањен доток воде проузроковао је вишедневне редукције и незадовољство грађана.

Како су тада истицали у КП “Водовод и канализација” изразито сушан период проузроковао је мали доток воде са врела Тилава. По подацима из Водовода, просјечна издашност од маја до новембра буде око 150 л/с, док је прошле године у септембру била најнижа забиљежена, при једном мјерењу само 65 л/с.

Да би се ријешио проблем водоснабдијевања, годинама уназад предузимани су одређени кораци који су дали резултате, попут каптирања нових врела у систем и смањења губитака на мрежи.

Ипак, ни то није било довољно па надлежни као једино право рјешење виде каптирање врела Грабски млини (Кијево) у систем.

Наиме ово је врело велике издашности, око 25 л/с и задовољило би потребе становништва двије општине за водом.

Процијељена вриједност инвестиције је око 2 000 000 КМ, а да је пројекат приоритет и да ће се финансирати потврдили су у ранијим изјавама начелник Источног Новог Сарајева, градоначелник Источног Сарајева и предсједник Владе Републике Српске.

Оснива ли Источна Илиџа свој Водовод?

Још 2018. године Скупштина општине Источна Илиџа усвојила је закључак којим је задужен начелник општине за израду елабората о економској оправданости оснивања Водовода у Источној Илиџи.

Тада и касније су у Источној Илиџи истицали да на подручју општине постоје два изворишта и једно врело и тим количинама воде би се снабдијевали потрошачи.

На сједници СО Источна Илиџа у фебруару 2021. године усвојена је Информација о студији изводљивости формирања ЈKП “Водовод и канализација” Источна Илиџа.

Како је саопштено на сједници, начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Kатић упутио је допис начелнику Источне Илиџе Маринку Божовићу у којем је затражено званично изјашњење о томе оснива ли Источна Илиџа свој Водовод.

Конкретног одговора није било али се из закључака који су тада усвојени могло закључити да је тада став Источне Илиџе био да желе удио у власничкој и управљачкој струкури КП “Водовод и канализација” Источно Сарајево и да од тога зависи хоће ли ићи даље са намјером на формирају свој Водовод.

Шта то значи за потрошаче?

По процјенама и садашњем стању на терену, евентуални “излазак” Источне Илиџе из система КП “Водовод и канализација” Источно Сарајево значио би да ово предузеће губи око 45 одсто потрошача.

У том случају не би било потребе за каптирањем “Грабских млина” јер би количине воде са изворишта Тилава и осталих мањих у Источном Новом Сарајеву биле више него довољне за потрошаче у овој општини.

Како до данас из Источне Илиџе нема конкретне информације о томе да ли ће ова општина формирати свој Водовод, очекује се да ће то бити главно питање на сутрашњем састанку.

Управо у одговору на то питање крије се и даљи пут рјешавања питања водоснабдијевања у овом дијелу Источног Сарајева.

Уколико све остане као до сада извјестан је улазак у каптирање “Грабских млина”, а ако се Источна Илиџа изјасни да оснива своје предузеће, то ће утицати на план рада “Водовода и канализације” Источно Сарајево.

По свему судећи, тада би могли изгубити интрес за развој мреже у Источној Илиџи.

The post Сутра одлука о рјешавању питања водоснабдијевања у Источном Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је данас да ће Влада Српске помоћи Источном Сарајеву у рјешавању проблема водоснабдијевања, јер су постојећи капацитети водоводне мреже презасићени.

“Информисан сам о проблему водоснабдијевања када сам боравио у Источном Сарајеву”, рекао је Вишковић у Народној скупштини Републике Српске и подсјетио да је окончана прва фаза пројекта водовода и и канализације у који је било укључено више од 30 локалних заједница у Српској.

Међутим, каже он, Влада Републике Српске преговара са Свјетском банком о додатних 24 милиона евра за подршку реализацији пројекта водовода и канализације.

“Знам да је општина Источно Ново Сарајево већ кандидовала пројекат чија је вриједност 4,4 милиона KМ. У завршној су фази преговори са Свјетском банком, али без обзира на исход Влада ће помоћи Источном Сарајеву”, додао је Вишковић, одговарајући на питање посланика СНСД-а Мирослава Вујичића.

The post Вишковић: Влада ће помоћи Источном Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Потписивањем уговора са предузећем “Водовод и канализација”, које започиње изградњу нове каптаже, односно резервоара, а затим и са Републичким секретаријатом за расељена лица и миграције, општина Пале је обезбиједила укупно 100.000 КМ за почетак реализације пројекта квалитетног водоснабдијевања насеља Брезовице.

Начелник општине Бошко Југовић потврдио је Срни да је за извођење радова у првој фази реализације пројекта из општинског буџета издвојено 65.000 КМ, а да су сада, након што је Републички секретаријат за расељена лица и миграције одобрио захтјев општине Пале из маја ове године, обезбијеђена додатна средства са републичког нивоа у износу од 35.000 КМ.

“На основу раније потписаног уговора, предузеће ‘Водовод и канализација’ Пале већ почетком наредне седмице почиње са радовима на терену, за које је општина Пале већ резервисала средства, док ће додатних 35.000 марака од Републичког секретаријата за расељена лица и миграције бити оперативна за петнаестак дана”, истакао је Југовић.

Он је појаснио да ће ова средства бити искоришћена у наредној фази реализације пројекта водоснабдијевања стотињак домаћинстава у насељу Брезовице, али и квалитетнијег водоснабдијевања Сумбуловца и Рогоушића, уз елиминацију рестрикција у испоруци воде за домаћинства.

Начленик општине Пале је подсјетио да је недостатак уредног водоснабдијевања Брезовица проблем који траје већ три деценије и да су били безуспјешни сви досадашњи покушаји да се ријеши, јер се у пракси потврдило да издашност постојећег изворишта не може да обезбиједи довољне количине воде за све потенцијалне кориснике на овом подручју.

“Од почетка мандата на функцији начелника општине Пале посвећен сам рјешавању овог виталног проблема за становнике Брезовица и послије озбиљних и обимних анализа дошли смо до адекватног техничког рјешења и израдили главни пројекат којом је дефинисано постављање пумпних станица и изградња новог резервоара, што сада и започињемо”, рекао је Југовић.

Он је појаснио да је вриједност цјелокупног пројекта процијењена на 350 хиљада марака, те да ће бити реализован у двије фазе, првом која подразумијева изградњу резервоара до краја ове грађевинске сезоне, док ће у другој фази, већ на прољеће наредне године, бити реализовани сви преостали радови.

“Општина Пале обезбиједила је новац за изградњу резервоара, а у буџету за наредну годину биће предвиђена средства која су потребна да се овај важан пројекат реализује у цјелости, у чему је најављена и подршка виших нивоа власти. О томе сам разговарао и са директором Републичког секератријата за расељена лица и миграције Марком Аћићем који је најавио могућност даље подршке пројектима са републичког нивоа, али и кроз програме ресорног министарства за избјегла и расељена лица у Савјету министара”, закључио је Југовић.

У општини Пале су увјерени да ће реализација новог пројекта, који прати до детаља разрађена техничка документација, отклонити све недостатке и становницима Брезовица након дугогодишњег чекања омогућити потпуно уредно водоснабдијевање током цијеле године.

The post Општина и предузеће “Водовод и канализација” почињу радове на Брезовицама appeared first on ФИЛТЕР.

Општина Пале и овдашње предузеће “Водовод и канализација” ове седмице потписаће уговор о изградњи резервоара на локалитету Брезовице, чиме ће бити започета реализација пројекта водоснабдијевања овог насеља.

На тај начин, наглашавају у општини Пале, отклањају се све недоумице у смислу “ко, када и како ће градити овај водоводни систем”.

Начелник општине Пале Бошко Југовић изјавио је Срни да је недостатак уредног водоснабдијевања Брезовица проблем који траје већ три деценије и да су били безуспјешни сви досадашњи покушаји да се ријеши, јер се у пракси потврдило да издашност постојећег изворишта не може да обезбиједи довољне количине воде за све потенцијалне кориснике на овом подручју.

“Од почетка мог мандата на функцији начелника општине Пале посвећен сам рјешавању овог виталног проблема за становнике Брезовица и послије озбиљних и обимних анализа дошли смо до адекватног техничког рјешења и израдили главни пројекат којом је дефинисано постављање пумпних станица и изградња новог резервоара, што ево и започињемо”, истакао је Југовић.

Он је појаснио да је вриједност цјелокупног пројекта процијењена на 350.000 КМ, те да ће бити реализован у двије фазе – прва подразумијева изградњу резервоара до краја ове грађевинске сезоне, док ће у другој фази, већ на прољеће наредне године, бити реализовани сви преостали радови.

“Општина Пале обезбиједила је новац за изградњу резервоара, а у буџету за наредну годину биће предвиђена средства која су потребна да се овај важан пројекат реализује у цјелости”, рекао је Југовић.

Он је додао да се општина обратила за подршку и Републичком секретаријату за расељена лица и миграције, који за реализацију оваквих пројеката одобрава средства у максималном износу до 40.000 марака.

У општини Пале су увјерени да ће реализација новог пројекта, који прати до детаља разрађена техничка документација, отклонити све недостатке и становницима Брезовица након дугогодишњег чекања омогућити потпуно уредно водоснабдијевање током цијеле године.

The post Пале: Почиње реализација прве фазе пројекта водоснадбијевања Брезовица appeared first on ФИЛТЕР.