Од 19. јуна почиње са радом шест стационарних радара на подручју Полицијске управе Фоче.

Из Министарства унутрашњих послова Републике Српске саопштено је да се радари се налазе на сљедећим локацијама.

1. Улица Игманског марша, магистрални пут M-I 109, општина Фоча,
2. Улица Николе Пашића, општина Фоча,
3. Магистрални пут М-I 114, мјесто Оплаве, општина Вишеград,
4. Магистрални пут М-I 114, мјесто Каоштице, општина Вишеград,
5. Магистрални пут М-I 109, мјесто Центар, општина Ново Горажде,
6. Магистрални пут М-I 109, мјесто Доња Сопотница, општина Ново Горажде.

The post Почиње са радом шест стационарних радара на подручју ПУ Фоча appeared first on ФИЛТЕР.

“Водено острво” у Вишеграду биће најсавременији аква-парк у Европи. Најављује то нови менаџмент Андрићграда, са поруком да у овом граду у наредним годинама слиједе велике инвестиције.

О томе како ће изгледати аква-парк, шта је још потребно урадити како би Вишеград добио садржаје које заслужује и како олакшати долазак туриста из Србије, говорили су представник државног капитала у Андрићграду Недељко Елек, идејни творац Андрићграда Емир Кустурица, ресорни министар Денис Шулић и начелник Вишеграда Младен Ђуревић.

Како је појаснио представник државног капитала у Андрићграду Недељко Елек, аква-парк ће се градити на лијевој обали Рзава, гдје се тренутно налази градски стадион. Стадион ће бити измјештен на лијеву обалу Дрине, у круг некадашњег Терпентина.

Планирано је да изградња почне у октобру ове године и да траје 18 мјесеци.

“Већ сад можемо да се похвалимо да ће то бити најбољи аква парк у Европи. Покрећемо и хотел са пет звјездица у Андрићграду. Довешћемо топлу воду из Бање “Вилина влас” до “Воденог острва”, чиме ћемо добити термалну ривијеру коју нема нико у овом дијелу Европе у којем ће посао добити 200 људи“, рекао је Елек.

Поручио је да ће Андрићград остати оно што је и замисао његовог идејног творца Емира Кустурице, а то значи да ће остати центар окупљања слободоумних људи из цијелог свијета.

“Наставићемо да развијамо културу дијалога, филма, позоришта у овом граду и зато смо и инвестиције подијелили у више фаза“, нагласио је Елек.

У другој фази улагања у развој овог туристичког комплекса планирана изградња марине за бродове.

Елек је истакао да инвестиције не значе ништа ако нема ко да ради, те најавио да ће у Андрићграду бити отворен факултет за туризам у сарадњи са Универзитетом у Источном Сарајеву.

Он је навео да је у плану да се, у сарадњи са надлежним органима Србије и Републике Српске, добије и интегрисани гранични прелаз.

„Нико не жели сатима да чека на граници да би дошао од Мећавника до Андрићграда. Морамо подићи и свијест о екологији. Ружне слике плутајућег отпада у Дрини које гледамо не смију више да се понављају и на заштити природе ћемо заједно радити“, поручио је Елек.

Иако су улагања и сам посао огромни, Елек сматра да је пред њима лак посао.

„Имамо једну овакву монументалну грађевину као што је Андрићград и, баш због тога, желим да захвалим идејном творцу Емиру Кустурици на визији, енергији и храбрости“, нагласио је Елек.

Он је додао да је у данашње вријеме тешко објаснити да неко жели да нешто уради овако велико, а да га не интересује профит.

„Желим да нагласим да сва ова улагања неће промијенити суштину и душу Андрићграда“, поручио је Елек.

Све ове инвестиције у туризам и гасификацију цијеле регије која ће, према његовим ријечима, бити урађена, биће реализоване ради исправљања историјске неправде према овом крају који је запостављан деценијама.

Успјешно пословање и развој Андрићграда значајни су за развој туризма Републике Српске, нагласио је министар трговине и туризма Денос Шулић.

“Андрићград током године посјети више стотина хиљада људи али не остају више од једног послијеподнева. Циљ овог аква-парка, свих улагања, Владе Републике Српске и општине је да људи овде остају више дана”, навео је Шулић.

“Све ово су добри пројекти и вјерујем да ћемо у наредним годинама имати све нове садржаје и капацитете који ће да употпуне нашу туристичку понуду”, поручио је Младен Ђуревић начелник Вишеграда.

Идејни творац Андрићграда Емир Кустурица рекао је да је држава фактор који треба да одржи и очува идеју заједништва, а Андрићград је доказ да Република Српска може да удоми све врсте конфесија и етничких група.

Кустурица је рекао да је за идеју заједништва у Андрићграду заслужан предсједник Републике Српске Милорад Додик.

Он је рекао да је данас, у 21. вијеку, немогуће избјећи знакове прошлости, али ни дигитализацију, али да је Андрићград споменик гдје припадници два етичка корпуса, Макарије и Мехмедпаша Соколовић, пружају руку један другом, те да то нема нигдје на териорији Федерације БиХ /ФБиХ/.

„Република Српска је овдје једна врста смјесе временске машине која је дошла у руке државе. Културолошки објекти и треба да буду у рукама државе која може да финансира“, рекао је Кустурица.

Овдје, навео је он, постоји узорак свих предмета који су пролазили кроз историју и из ФБиХ и из Републике Српске, а Андрићград је сада у рукама државе јер културолошки предмети не могу бити нигдје друго него у власништву државе.

Он је рекао да ће бити настављена идеја да Андрићград живи са музиком која није подложна пролазности.

„Има пуно људи који накриво ходају, а Андрићград усмјерава људе“, закључио је Кустурица.

The post У Српској ће се градити најсавременији аква-парк у Европи (ФОТО) appeared first on ФИЛТЕР.

У Источном Сарајеву одржана је презентацији Пројекта гасификације источног дијела Републике Српске, којим би били обухваћени Шековићи, Власеница, Игришта, Милићи, Хан Пијесак, Пале, Јахорина, Трново, као и проширења гасне мреже на територији општина Источно Ново Сарајево и Источна Илиџа.

На иницијативу српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика гасна мрежа требало би да буде проширена и према Рогатици, Сокоцу и Вишеграду.

О томе шта се тачно планира, колико ће овај пројекат трајати и шта гасификација значи за привреду и домаћинства, у емисији Хроника Источног Сарајева Елта елевизије, говорио је Недељко Елек, директор предузећа “Сарајево гас” Источно Сарајево.

Гас у БиХ улази на Шепку а прва станица са које креће преузимање на траси будућег гасовода биће Шековићи. Из подстанице у мјерној станици у Јаковцима креће нови магистрални вод или гасовод, који ће доћи до постојеће мреже у Источном Сарајеву.

Предузеће “Сарајево гас” Источно Сарајево је финансирало реконструкцију постојеће станице у Шековићима која садашњим капацитетом може подмирити потребе за гасом те регије.

Са друге стране гасна мрежа развијена је у дијелу Источног Сарајева, па ће развој ићи из оба смјера – са једне стране наставља се гасификација Источног Сарајева покривањем Пала и Јахорине, а са друге од Шековића ка Милићима и Власеници.

План је обиман али прва конкретна активност биће изградња гасне станице у Палама. Станица ће бити смјештена иза пословне зоне Фамос. Локација је у близини Топлане која ће бити прикључена на гас. Са те локације ће се гас дистрибуисати становништву а урадиће се траса ка Јахорини на којој је велики број заинтересованих корисника.

Пројекат се ради у сарадњи са општинама, па ће тако и Топлана Источно Ново Сарајево бити прикључена на гас. То значи да ће котлови радити на гас а да ће становници који буду изабрали такав начин гријања прикључке радити са топланама.

Сама изградња комплетног гасовода од Источног Сарајева до Шековића трајаће сигурно двије године.

Најважније је, поручује Елек, до краја ове године завршити гаранције Владе за пројекат, потписати све уговоре и ангажовати извођача радова.

План је да се на прољеће крене са изградњом и то у двије фазе – прва Шековићи, Милићи, Власеница а друга Пале, Јахорина и двије топлане.

The post Елек о гасификацији источног дијела Републике Српске (ВИДЕО) appeared first on ФИЛТЕР.

Марка Радића, доскорашњег директора Туристичке организације Требиње и актуелног руководиоца сектора за промоцију туризма у ТО Републике Српске, затекли смо на одмору у свом граду. А како се наша досадашња сарадња везала за локални туризам, тако је и ова кафа у хладу једног од требињских кафића имала за главну тему управо туризам. Овај пут не само Требиња, него цијеле Српске.

Марко, на одмору си у Требињу. Kако користиш слободне дане и како си се снашао на новој позицији?

Још увијек се навикавам да ми Требиње буде станица само за кориштење годишњег одмора, али с обзиром да је ово је најљепши период године за провести дане овдје, и да знам шта ми прија, ових неколико дана ћу искористити на најбољи начин, те да проведем вријеме са породицом, пријатељима и драгим људима које немам често прилику срести у посљедње вријеме. Професионални пут ме одвео у Бањалуку, и наставио сам радити са истим жаром као што је био случај у Требињу, гдје добар дио енергије потрошите на дневне и седмичне активности и догађаје, док рад у републичкој организацији подразумијева и има за циљ промоцију и развој Републике Српске, те стварање бренда Републике Српске као туристичке дестинације у међународним оквирима.

Тај посао је захтјеван и одговоран, и биће потребан јединствен став свих институција у чијој је надлежности и одговорности туризам Републике Српске, много рада и улагања, превасходно у смислу законодавних, инфраструктурних и едукативних оквира.

Шта је у фокусу развијања туризма у Републици Српској и шта је оно што би издвојио као кључно у туристичкој понуди?

Донешена је стратегија развоја туризма Републике Српске са периодом трајања до 2027. године, у чијем фокусу је визија да је Република Српска најпожељнија туристичка дестинација Западног Балкана за активни одмор, аутентичне доживљаје и туризам заснован на одрживом развоју, која његујући мултикултуралност и гостољубивост промовише имиџ Републике Српске, ствара радна мјеста и привлачи инвестиције са акцентом на четири стартешка циља у развоју, а то су унапријеђен туристички производ, унапријеђен дестинацијски маркетинг, развијени квалитетни људски ресурси, те унапријеђено подстицајно окружење за развој туризма.

Kада је ријеч о туристичкој понуди Републике Српске, најпознатија дестинација јесте олимпијска љепотица Јахорина, која је једна од водећих зимских дестинација у Европи и водећи ски центар у југоисточној Европи са укупном дужином стаза од 47 километара.

Затим су ту дестинације попут Бањалуке која предњачи у манифестационом туризму, и која је ово љето центар региона када је број одлично организованих и посјећених манифестација у питању, затим Требиња које је бисер Републике Српске и гдје се на веома малом простору налази велики број објеката важних за очување културе и идентитета, а које је, такође, препознато као вински крај, уз много историјски важних богомоља, али и модерних садржаја попут Града сунца, те Вишеград на ријеци Дрини, који са Андрићградом представља културну нишу Републике Српске. Не треба заборавити ни микролокације које употпуњују туристичку понуду Републике Српске попут Етно села Kотроманићево, Станишића, Љубачких долина, околине Шипова итд. Бањска понуда, која је препозната и од домаћих, што се види кроз потрошњу ваучера, али и страних туриста, апсолутно заслужује велику пажњу.

Такође, Република Српска располаже са пет Паркова природе Уна, Цицељ у Чајничу, Орјен и Прача у Рогатици, те Тара, као и три Национална парка Kозара, Сутјеска и Дрина. Најпознатији и најстарији међу њима јесте НП Сутјеска. Ту се налази највећи планински врх Републике Српске – Маглић, затим први кањон по дубини у Европи – кањон ријеке Таре, те прашума Перућица, која је највећи очувани природни резерват у Европи. Kада су у питању строги резервати природе споменуо бих прашуму Јањ код Шипова и прашуму Лом код Петровца, па до садржаја на води гдје су у првом плану рафтинг центри на Тари и Врбасу, али и аутентична понуда попут вожње дајаком по Врбасу или баркама на Уни, Требишњици, Сави, Дрини…

Да ли су природни и културни ресурси наша највећа шанса за развој?

Због богатог културног и природног насљеђа Републике Српске, најважнији туристички производи се управо ослањају на културу и природу што могу бити и главни покретачи будућег развоја туризма на овом подручју.

Посебност у понуди представља културна баштина под заштитом Унеска као што су Стећци, мост у Вишеграду, те од нематеријалне баштине брање траве Иве на Озрену и змијањски вез.

Поред очувања и бриге о природи потребно је уложити веће напоре у квалитетно управљање и снажнију туристичку валоризацију културно- историјске и природне баштине како бисмо имали што јединственији доживљај и како бисмо осмислили што интересантнија искуства посјетиоцима.

Такође, да бисмо уопште имали прилику развијати те облике туризма, политике би морале бити посвећене одрживом кориштењу овог насљеђа. Туризам није одржив ако није базиран на очувању природног окружења и културе живљења локалног становништва. Одрживи приступ развоју туризма почиње стављањем на прво мјесто човјека, становника локалне заједнице. Најприје морамо упознати људе, њихове вјештине и могућност интеракције с посјетиоцима. Најуспјешнији је развој туризма у коме људи настављају живјети свој стил живота и спремно позивајући туристе да им се придруже. Циљ је да код туристе изазовете двије ствари, а то су доживљај и жеља. Доживљај и искуство које ће памтити и понијети са собом, и жеља да се томе врате.

Били сте директор Туристичке организације у Требињу нешто више од четири године. Kако у овоме моменту видите туризам у Требињу?

Требиње се лијепо развија и лијепо је видјети да сваке године има нешто ново што употпуњује досадашњу понуду. Требиње је град за све генерације, град са душом, у којем његови гостољубиви домаћини својим начином и прихватањем гостију чине да се они осјећају и живе као локалци, што је најјачи утисак који са собом могу понијети и памтити. Свакако да ће у наредном периоду требати још више радити на побољшању амбијента током боравка туриста у граду, а ту превасходно мислим на обезбјеђивање локације за паркинг за аутобусе, рјешавање проблема наплате самог паркинга, гдје би „канџе“ требало послати у прошлост, а обезбједити ситем картичног плаћања, више јавних тоалета, уређење обала Требишњице и тако даље. Што се тиче цијена у самом граду, о чему се увелико говори у посљедње вријеме, мишљења сам да Требиње не смије бити јефтина дестинација, али свакако да не смије бити ни прескупа. Цијене не би требале пратити дестинације које у љетњем приоду у својој понуди имају обале Јадранског мора, тако да је потребно наћи баланс, јер ће туриста којем је цијеновно идентично, бирајући између континенталне понуде и понуде која подразумијева љетовање на мору, већином изабрати другу опцију.

Kаквих су досадашњи резултати на нивоу Републике Српске?

Иза нас је обрађен шестомјесечни период, гдје смо се када су у питању регистрована ноћења приближили цифри од пола милиона ноћења, а с обзиром да смо у периоду године када је туристичка понуда најразноврснија, с правом очекујемо да ова година буде прва милионска када је број регистрованих ноћења у питању. То ће свакако утицати и на прилив од боравишне таксе, гдје према Закону Туристичкој организацији Републике Српске припада 20% од прилива од таксе локалних организација. Актуелна је и додјела туристичких ваучера коју спроводи Министарство трговне и туризма и ово је прилика да још једном позовем локалне туристичке организације да у дестинацијама широм Српске промовишу објекте из своје локалне заједнице гдје је могуће користити ваучере како би допринијели интересовању и повећању коришћења ваучера од стране домаћег становништва.

The post Марко Радић о развоју туризма у Српској appeared first on ФИЛТЕР.

У Вишеграду се данас одржава референдум на којем ће се грађани изјаснити да ли су за или против опозива начелника општине Младена Ђуревића.

Право гласа на референдуму има 10.685 бирача.

Бирачка мјеста отворена су од 7.00 до 19.00 часова.

The post У Вишеграду референдум о опозиву начелника општине Младена Ђуревића appeared first on ФИЛТЕР.

На подручју општине Вишеград сутра ће бити Дан жалости поводом трагичне смрти двадестједногодишњег Стефана Николића, саопштено је из Општинске управе.

„Начелник општине Вишеград Младен Ђуревић прогласио је Дан жалости на подручју ове локалне заједнице на дан када ће Стефан Николић бити сахрањен“, наведено је у саопштењу.

Стефан Николић погинуо је несретним случајем у мјесту Стари Брод, недалеко од Вишеграда.

The post У Вишеграду сутра дан жалости поводом смрти Стефана Николића appeared first on ФИЛТЕР.

Смјештена у срцу борове шуме, недалеко од центра Вишеграда, Вишеградска бања све чешће је на мапи посјетилаца из цијеле БиХ и региона, који овдје уживају у благодетима љековите термалне воде, а посебну драгоцјеност чини хамам или Мехмед пашино купатило изграђено кад и ћуприја на Дрини.null

Носилац развоја туризма у Вишеградској бањи је хотел и рехабилитациони центар “Вилина влас”, који је добио име по ендемској врсти папрати вилина влас која расте једино у овом крају, на изворима љековите термалне воде и немогуће ју је узгајати на другом мјесту.

Рехабилитациони центар састоји се од медицинског и угоститељског дијела. Термалне воде Вишеградске бање имају карактеристике радиоактивне карбонатне хомеотерме, температуре 34 степена. Основна љековита својства потичу од њене радиоактивности, чији је носилац радон и његови продукти распадања. Кажу да се по радиоактивности Вишеградска бања налази на првом мјесту у БиХ и на другом у бившој Југославији. Степен радијације је оптималан, а радон смањује бол, подиже општу отпорност организма, повољно дјелује на ендокрине жлијезде, респираторне и алергијске болести.

Руководилац угоститељског сектора у хотелу “Вилина влас” Драган Голубовић рекао је да се вода ове бање користи за превенцију и лијечење свих старосних група.

– Вода се користи за лијечење реуматских болести, неуролошких стања, ортопедских болести и деформитета, гинеколошких обољења, али и дисајних путева. Углавном долазе пацијенти на рехабилитацију послије операција. Осим гостију из Српске и ФБиХ, имамо много гостију из Србије, а посебно из Црне Горе – рекао је Голубовић.

Нагласио је да су љековита својства воде у овом крају откривена у вријеме изградње ћуприје на Дрини, те да је тада на овом мјесту изграђен чувени хамам који је до данашњег дана сачуван.

– Прича о хамаму је занимљива, кажу да су неимари у вријеме изградње ћуприје користили камен који је довожен из мајдана на простору Вишеградске бање. Приликом вађења камена радници су открили извор минералне воде, а потом схватили да ране које су задобили на раду много брже зарастају него што би требало. То благотворно дејство приписали су води у којој су се купали, због чега је на том мјесту изграђен хамам. Он се и данас користи, а изнајмљује се на сат – испричао је Голубовић. 

Рехабилитациони центар “Вилина влас” располаже са 70 једнокреветних и двокреветних соба и апартмана укупног капацитета 142 кревета.  Собе су комплетно реновиране 2015. и 2016. године. У околини хотела налазе се двије трим-стазе погодне за окрепљујуће шетње и рекреацију, као и за припреме спортиста.

– Гостима су на располагању два ресторана капацитета око 300 мјеста, отворена и затворена сала погодне за семинаре и конгресе, љетња башта – казао је Голубовић.

У саставу Вишеградске бање је и ресторан “Стара бања” са љетном баштом, у којем се припремају специјалитети овога краја. Домаћини посебно истичу питу од црног брашна и телетину испод сача на огњишту. Осим укуса и мириса хране која очарава непца, љубазно особље чини да се на овом мјесту осјећате добродошли и пожелите да навратите поново

Манастир Добрун

Манастир Добрун смјештен је у планинском крају на путу Вишеград – Ужице, 12 километара од Вишеграда, у клисури ријеке Рзав и 100 година је старији од самог Вишеграда. Посвећен је Успењу пресвете Богородице, а подигли су га жупан Прибил и његови синови Стефан и Петар 1343. године. Након што је манастир страдао доласком Турака у ове крајеве, обновили су га деспот Стефан Лазаревић и кнегиња Милица. У склопу манастирског комплекса налази се Музеј Првог српског устанка, Галерија, као и Музеј Митрополије дабробосанске.

The post Вишеградска бања и Центар за рехабилитацију “Вилина влас” еликсир здравља у срцу борове шуме appeared first on ФИЛТЕР.

Служењем парастоса код Споменика погинулим руским добровољцима на војничком гробљу Мегдан у Вишеграду и полагањем вијенаца обиљежен је Дан руских добровољаца у знак сјећања на руске борце страдале у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

Након парастоса на споменик руским добровољцима, на којем је уклесано 37 имена страдалих, цвијеће су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, начелник општине Вишеград Младен Ђуревић, представници Борачке организације Вишеград и Удружење грађана српско-руска заједница “Завјет”.

Дан руских добровољаца обиљежава се 12. априла, на дан када су 1993. године код Вишеграда погинула три руска добровољца – Константин Богословски, Владимир Сафонов и Дмитриј Попов, а више њих је рањено.

Дан руских добровољаца уврштен је у календар значајних историјских догађаја Републике Српске у знак сјећања на руске борце страдале у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.

The post У Вишеграду обиљежен Дан руских добровољаца appeared first on ФИЛТЕР.