Након вишедневне дебате у Савјету безбједности усаглашена је Резолуција према којој Кристијан Шмит неће говорити пред Савјетом о ситуацији у БиХ, а ОХР неће бити поменут у коначној верзији којом се продужава мандат ЕУФОР-а у БиХ.

У усаглашеној резолуцији је наведено да ЕУФОР остаје у БиХ пошто је, како се наводи, Савјет безбједости утврдио да “ситуација на подручју бивше Југославије и даље представља пријетњу међународном миру и безбједности”.

Руска Федерације је, од почетка, инсистирала да се ОХР избаци из текста. У другој верзији резолуције која је била разматрању у понедјељак, ОХР је био наведен, али без бонских овлаштења. Али, у уторак поподне чланице Савјета безбједносати су усагласиле текст резолуције и, како се може видјети, ОХР и високи представник се нигдје не помињу.

Политички аналитичар и новинар поријеклом из БиХ Ерол Авдовић је на свом Фејсбук профилу овим поводом написао да је пронађено “соломонско рјешење”, али да су, како је навео, “Руси добили све што желе”.

– Руси су добили што су хтјели. Москва је практично ултиматумом захтијевала да се високи представник не обрати у УН, у замјену да се резолуција о продужењу ЕУФОР-а усвоји без њиховог вета – написао је Авдовић.

Шмит је требало данас да поднесе извјештај о стању у БиХ. Он је, како је јуче потврдио амбасадор БиХ у Њујорку Свен Алкалај, стигао у Савјет безбједности.

У Савјету безбједности Уједињених нација ипак ће се чути глас Српске. Влада је упутила свој извјештај, у којем јасно стоји да је кризу у БиХ изазвао нико други до бивши и последњи високи представник Валентин Инцко, наметањем измјена кривичног закона.

Подсјетимо, Кристијан Шмит за Републику Српску није легитимни високи представник међународне заједнице у БиХ. Приједлог за његово именовање на позицију шефа ОХР-а није добио потребну подршку Русије и Кине у Савјету безбједности, које су предложиле затварање ОХР-а наредне године у замјену за подршку Шмиту.

The post Дипломатска побједа Русије, ништа од обраћања Шмита у Савјету безбједности appeared first on ФИЛТЕР.

Савјет безбједности УН одржаће сутра полугодишњу дискусију о стању у БиХ, а очекује се и да буде продужена мисија Алтеа.
Током сједнице требало би да буде размотрен посљедњи извјештај ОХР-а, наводи се на сајту Савјета безбједности.

Савјет безбједности УН требало би да гласа о продужетку мисије Алтеа којој мандат истиче 5. новембра.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да у Савјету безбједности УН неће бити усвојен извјештај Kристијана Шмита о ситуацији у БиХ и оцијенио да је ријеч о прогандном памфлету који је написан у корист муслимана, а врви од измишљотина, подметања кривице и недоречености.

“Оно што је написао у извјештају га апослутно дисфкалификује у било каквом разговору, па таман га сутра у Савјету безбједности УН и именовали за високог представника”, рекао је Додик.

Kада је ријеч о мисију Алтеа у БиХ, Додик је раније рекао да он и предсједник Србије Александар Вучић дијеле став да јој треба продужити мандат.

За сједницу Савјета безбједности Влада Републике Српске упутила је 26. извјештај у којем се наводи да Српска у потпуности поштује суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак БиХ, али и да инсистира да други у БиХ и у иностранству поштују и спроводе слово Дејтонског споразума.

У Извјештају који је, у име Српске, као потписнице свих анекса који чине Дејтонски споразум, генералном секретару УН и земљама чланицама Савјета безбједности, упутио предсједник Владе Радован Вишковић, Српска поново потврђује своју пуну посвећеност Дејтонском мировном споразуму, укључујући Устав БиХ, као и наставку напретка БиХ на путу регионалних и европских интеграција.

Извјештај се односи на период мај-октобар.

The post Савјет безбједности УН сутра о стању у БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да Савјет безбједности УН није именовао високог представника за БиХ и да је та функција престала да постоји.

– Синоћње гласање у Савјету безбједности УН о процесу именовања новог високог представника за БиХ показује дубоку подијељеност, не само унутар БиХ, већ по први пут од успостављања Канцеларије високог представника и међу чланицама Савјета безбједности – истакао је Додик.

Српски члан Предсједништва рекао је да је резолуција коју су предложиле Руска Федерација и Кина одраз одговорности ових свјетских сила које су приједлогом за укидање ОХР-а покушале да напокон дају суверенитет БиХ, пуну независност и државни кредибилитет, који очито не желе ни одређене политичке странке у БиХ, ни њихови налогодавци из међународне заједнице.

– И на крају, заиста морам изнијети одређену дозу ироније јер захтјевом српске стране у БиХ да нови високи представник буде именован у складу са Дејтонским мировним споразумом или још боље да ОХР буде сасвим затворен и тиме домаћим политичарима наметне одговорност постизања компромиса дијалогом, Република Срспка по ко зна који пут брани Дејтонски мировни споразум, брани легитимитет БиХ и њених институција и покушава да успостави суверенитет који тој истој БиХ отимају они који се лажно у њу заклињу – нагласио је Додик.

Савјет безбједности УН на синоћњој сједници није прихватио резолуцију Русије и Кине о новом високом представнику у БиХ. За резолуцију су гласале Русија и Кина, а 13 земаља било је уздржано. Да би резолуција била усвојена за њу мора да гласа девет од 15 земаља, колико улази у Савјет безбједности.

У нацрту резолуције, у који је увид имала агенција АП, наводи се да овлаштења која су дата високом представнику на конференцији за спровођење Дејтонског споразума 1997. године више нису потребна због напретка које су постигле стране у БиХ.

У нацрту се подржава именовање високог представника Кристијана Шмита до 31. јула наредне године, када би ОХР био затворен.

The post Додик: Функција високог представника престала да постоји appeared first on ФИЛТЕР.

Именовање њемачког дипломате Кристијана Шмита за новог високог представника у БиХ подигло је много буре и додатно усталасало ионако немирно политичко море. Међутим, ОХР као парадржавна институција већ 26 година је предмет опречних ставова. За једне гарант мира, за друге фактор нестабилности и институција протектората над БиХ.

Канцеларија високог представника (ОХР) је ад хок међународна институција одговорна за надгледање спровођења цивилних аспеката мировног споразума којим је окончан рат у БиХ. Функција високог представника је успостављена у складу са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ, који се обично назива Дејтонски мировни споразум, договореним у Дејтону и потписаним у Паризу 14. децембра 1995. године.

Према првобитној идеји планирано је да високи представник сарађује са грађанима и институцијама у БиХ те међународном заједницом да би се развила мирна и одржива демократска земља. Међутим, убрзо након завршетка рата до кости је огољена његова права улога. Игноришући Дејтонски споразум, резолуције Савјета безбједности Уједињених нација и сва релевантна правила међународног права, високи представници су својим одлукама почели знатно да мијењају устројство, уређење и правни оквир БиХ, што је изазвало контраефекат и умјесто напретка БиХ је заглавила у прошлости, док успјех сваке реформе спада у ниво научне фантастике.

Иако је институција високог представника настала са жељом да он надгледа и спроводи цивилне аспекте Дејтонског споразума, врло брзо све дипломате на челу ОХР-а, уз свесрдну подршку западних сила, поставиле су се као тумачи цјелокупног споразума.

Одлукама високог представника смјењивани су функционери, одузимане грађанске части, увођене нове институције на нивоу БиХ, све с циљем слабљења ентитета и стварање централистички уређене БиХ, а 26 година послије БиХ је држава у којој је немогуће причати о озбиљним темама, стопа корупције је превисока, судство и систем су подређени одређеним партијама или политичарима. Једноставно, о напретку БиХ на европском путу може се говорити само декларативно, јер БиХ политички, економски или привредно није ни приближно на нивоу најлошијих чланица ЕУ.

Поставља се питање шта су сви високи представници, од Карла Билта до Валентина Инцка, радили у ових 26 година?

Случај “Поплашен”

Захваљујући тзв. бонским овлашћењима високи представници су својом вољом тек оформљену и компликовану демократију БиХ већ у првим њеним годинама почели да касапе и блокирају смјенама, наметањима, судовима и оспоравањима. За једне, то је морало тако да би био спријечен нови сукоб, за друге то је био наставак агресије на српски народ. И, чињеница, високи представници су од 1997. до 2007. смијенили више од 150 функционера у Српској, а већина њих била је на високим позицијама.

Прва и вјероватно најозбиљнија смјена, која је била увод у све што ће се послије дешавати, била је она када је Карлос Вестендорп донио одлуку да са позиције предсједника Републике Српске уклони Николу Поплашена.

Он је за предсједника Српске изабран 12. и 13. септембра 1998, а на дужност је ступио 4. новембра 1998. Предсједнички мандат Николе Поплашена прекинут је 6. марта 1999. самовољном одлуком високог представника, упркос вољи народа на међународно признатим непосредним изборима, а одлука о смјени је спроведена 2. септембра 1999. Прекид његовог мандата био је формално образложен одбијањем да дозволи именовање и повјери мандат кандидату за премијера са већином посланика у тадашњој Скупштини Милораду Додику.

Вестендорпов прави мотив за то драстично кршење легалитета и легитимитета вјероватно је, заправо, било застрашивање прекодринских Срба уочи агресије НАТО-а на СРЈ.

Поплашен се већ на почетку ратних дешавања истакао у подршци тадашњем ректору сарајевског Универзитета Ненаду Кецмановићу, а у предратном Сарајеву препознат је по интелектуалној и организационој подршци Српској демократској странци. Као један од најбољих стручњака у области политичких наука Поплашен је важио за истакнутог интелектуалца на политичкој сцени. Ипак, након смјене од стране високог представника, у политици се појављивао спорадично, све до коначног повлачења.

Он у изјави за “Глас плус” каже да је институција високог представника, иако формирана Дејтонским споразумом, окупаторска и да је њен задатак, између осталог, да на један упакован начин реализује хегемонију западних сила на балканским просторима.

– Друга је ствар је што смо ми као мала земља и малобројан народ били присиљени да то прихватимо, али и поред тога, никада није требало, нити смо смели да показујемо одушевљење. Као што човек кад му се одсече једна нога није одушевљен што му је остала друга – рекао је Поплашен.

Коментаришући именовање Кристијана Шмита за новог високог представника, он каже да је неопходно понашати се рационално и пристојно.

– Треба задржати властито, аутономно стајалиште и понашати се рационално у складу са националним интересом. То, између осталог, значи да га треба пристојно поздравити као туристу који ће ту бити кратко и напустити ове просторе – истиче Поплашен.

Смјене и наметања

Високи представници у БиХ су, према ријечима и правника и политичара, чинили чуда у БиХ, али не она добра. Остаће упамћени као ликови са стране који су на основу бонских овлашћења смјењивали чланове Предсједништва БиХ, предсједнике парламената, министре и званичнике на свим нивоима власти. Највише их је користио Педи Ешдаун, који је од 2002. до 2006. смијенио 59 функционера у Републици Српској, из које и данас често говоре да је оно што су генерално чинили високи представници поразило демократију, за коју се, барем, декларативно залажу готово сви. То понављају они који су на својој кожи осјетили нож међународне демократије, оличене у ликовима шефова ОХР-а, али понављају и власти Српске минимално два пута годишње када своје виђење стања у БиХ и рада ОХР шаље директно у СБ УН.

Високи представници међународне заједнице у БиХ наметнули су до данас око 900 одлука којима су утицали на политичке, друштвене и животне прилике у БиХ. Захваљујући фамозним бонским овлашћењима кројили су БиХ онако како су они хтјели и њихови надређени.

На важној позицији у Српској, почетком новог миленијума, био је и високи некадашњи лидер ПДП-а Младен Иванић. Од јануара 2001. до 17. јануара 2003. године налазио се на мјесту премијера Републике, а за “Глас Српске” истиче да је од свих високих представника у најгорем сјећању остао Педи Ешдаун.

– Заиста је показивао неку врсту силе и то је типични примјер човјека који у својој земљи није могао бити озбиљан политичар, а онда је добио неограничену власт у БиХ, гдје је урадио чуда. Највећи дио неповјерења у међународну заједницу, посебно у Српској, постоји због њега, његовог понашања, осионости, смјена без икаквих аргумената, наметања закона и сличних ствари. Послије њега били су далеко умјеренији, мање посезали за бонским овлашћењима и били не тако значајне политичке фигуре – истакао је Иванић.

Каже и да му је криво што 2005, када је практично била донесена одлука о укидању Канцеларије високог представника, то није и завршено.

– Десили су се избори у којима су се појавили Харис Силајџић са тезом о БиХ без ентитета и Милорад Додик са тезом о референдуму о независности Републике Српске. То је продужило живот ОХР-а и не видим у кратком року услове да буде угашен. Као што би било добро да постоји консензус када се именују, тако мора да се све посложи и када се буде гасио. Биће то веома тешко угасити због дугорочних интереса међународних институција које се преко БиХ међусобно препуцавању – сматра Иванић.

Говорећи о бонским овлашћењима, ријечима које су се често чуле и раније, али и ових дана, наглашава да је против њих.

– Као прво, бонска овлашћења, сама по себи, нису потпуно легална и веома је контроверзно било и њихово увођење, а посезање за њима, сада након више од 25 година од Дејтонског споразума, било би катастрофално. То би била порука БиХ да нема перспективу, што је, генерално, погрешно. Може имати перспективу само на бази Дејтона и компромиса три представника три народа – истакао је Иванић.

Сматра да у скоријем периоду неће бити промјена када је ријеч о ОХР-у, али ни када су у питању извјештаји о раду и стању у БиХ које припрема високи представник.

– Не видим проблем да се извјештаји доставе заинтересованим странама, али то не би нешто драматично промијенило ствари. Извјештаји високог представника ће у суштини зависити од дешавања у Савјету за спровођења мира. Да га савјетујем, рекао бих да те извјештаје доставља свима. И Српској и ФБиХ и Србији и Хрватској, али реално знам да ће он доминантно водити рачуна о томе шта мисле чланице ПИК-а које га и постављају и од којих он зависи и политички и финансијски – закључује Иванић.

Уставно-правна улога ОХР

Професор уставног права Синиша Каран каже за “Глас Српске” да високи представник, односно његова канцеларија, дјелује као посебан апарат широких и непрецизно дефинисаних овлашћења, а при томе не сноси никакву правну одговорност.

– Стога се може рећи да он на овај начин постаје једна посебна, суверена институција у БиХ, а не институција међународне заједнице, која је дужна да у БиХ олакша примјену цивилног дијела Општег оквирног споразума за мир. Генерално посматрајући, а имајући у виду институције основане законима високог представника, али и његову улогу у реформама које су спровеле домаће власти и начин на који је ту улогу вршио, може се закључити да су акта ове институције највише допринијела ситуацији у којој Уставом БиХ установљен правни систем у стварности представља нешто сасвим друго и да је држава установљена Уставом БиХ имагинарна, посебно у сегменту њене суверености, док је њена стварност још у форми полупротектората, уз потпуну неизвјесност у погледу окончања тог и таквог статуса – рекао је Каран.

Он истиче да су бонска овлашћења високом представнику омогућила да он, посебно у времену примјене Устава БиХ, постане најважнији законодавац обликујући њено државно уређења.

– Доношењем нових и измјенама постојећих закона високи представник је битно мијењао уставом утврђене принципе подјеле надлежности. Преносом овлашћења са ентитета на институције БиХ, ентитети су све више губили своје изворне компетенције у корист институција БиХ – истакао је Каран.

Како су акта високог представника инкорпорирана у правни поред БиХ, поставља се питање односа тих аката са Уставом БиХ након одласка високог представника из БиХ.

– Уставни суд БиХ, као орган који одлучује о сагласности општих аката са Уставом, приликом оцјене уставности неких од закона које је донио високи представник, није имао јединствен став, тачније, мишљења судија су била супротстављена и различита, политички детерминисана и потпуно недосљедан у властитој пракси. Уставно-правна анализа коришћења бонских овлашћења високог представника у БиХ, осим што указује на његов утицај у обликовању државног уређења, указује и на чињеницу да је БиХ са високим представником постала држава са изразито ограниченим суверенитетом и специфичним обликом међународног старатељства, истовремено кршећи људска права грађана БиХ – истакао је Каран.

Према његовом мишљењу, дјелујући као уставотворна и законодавна власт високи представник је вршио ревизију Устава БиХ, пореметивши Уставом утврђену и јасно одређену равнотежу између ентитета и БиХ, с циљем јачања тенденција за централизацијом и унитаризацијом.

– Одбрана и заштита Уставом успостављених институционалних односа, уставног статуса БиХ и ентитета, степен њихове самосталности, државности и суверенитета и подразумијева енергично и континуирано анализирање уставно-правних ефеката пренесених надлежности и дјеловања високог представника. У овоме смислу захтјеви за оцјену уставности и законитости и враћање пренесених надлежности на ентитете имају свој пуни уставно-правни и политички основ – тврди Каран.

Бонска овлашћења

На бонском засједању ПИК-а у децембру 1997. године донесени су закључци који се тичу високог представника, познатији као бонска овлашћења. Њих је високи представник користио да доноси амандмане на Уставе Републике Српске и ФБиХ, доноси законе и њихове измјене и допуне, смјењује изабране функционере и државне службенике и забрањује им учешће на изборима, одузима грађанска права и лична документа без права на жалбу. Као своја акта доносио је одлуке за које је наређивао да буду објављене у службеним гласилима.

Високи представници у БиХ

КарлБилт – (1995 – 1997) Шведска

КарлосВестендорп – (1997 – 1999) Шпанија

ВолфгангПетрич – (1999 – 2002) Аустрија

ПедиЕшдаун – (2002 – 2006) Уједињено Краљевство

КристијанШварц–Шилинг – (2006 – 2007) Њемачка

МирославЛајчак – (2007 – 2009) Словачка

Валентин Инцко – (2009 – 2021) Аустрија

The post Шта су високи представници радили од Дејтона до данас: Године изгубљене у правном насиљу appeared first on ФИЛТЕР.

Премијер Србије Ана Брнабић рекла је да је начин на који је постављен нови високи представник за БиХ Кристијан Шмит више него упитан, и да неће бити лако, али да се Србија нада једном конструктивном и коректном односу са њим.

-Да је лака ситуација? Није. Изузетно је тешка. Не знам колико је на овај начин постављање високог представника у складу са владавином права, али њима је све дозвољено и све могуће – рекла је Брнабићева.

Она је додала да онда, послије свега, дођу ти неки који су тако поставили високог представника и причају јој о владавини права.

– Нисам Шмита никада упознала. Предсједник Србије Александар Вучић га зна јако добро и знају се дуги низ година. Тако да сам у у разговору са Вучићем некако схватила шта су очекивања и чему можемо да се надамо ту и да опет неће бити лако, али ја се надам једном конструктивном и коректном односу – рекла је Брнабићева за ТВ Пинк.

Премијер Србије је истакла да у потпуности разумије и бијес и фрустрацију и предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић, српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика, премијера Српске Радована Вишковића и свих политичких представника и власти и опозиције Републике Спрске.

-Потпуно могу то да разумем – истакла је Брнабићева, коментаришући недавни састанак у Београду Вучића са политичким представницима власти и опозиције Републике Српске.

Брнабићева је оцијенила да је Вучић једина особа која може све њих скупи на једном мјесту, те да су то они и сами на састанку рекли.

-Вучић је једина особа која, када Жељка Цвијановић, председница Републике Српске, предложи састанак, он каже – овде је потребно национално јединство и позове све, да сви и дођу. То су сви они и сами рекли – навела је она.

Брнабићева је рекла да је и поводом тога што Вучић може да уједини и позицију и опозицију у Српској, поново размишљала колико би лако било свим онима који желе да дестабилизују регион, Србију, српски народ, гдје год живио, да уради само једну ствар – да нема Александра Вучића.

Брнабићева је рекла да сваки дан размишља о двије ствари – о владавини права и о безбједности Вучића, нарочито послије посљедње веома озбиљне пријетње смрћу и метком девет милиметара, коју му је преко друштвених мрежа упутио одбјегли криминалац Петар Гвозденовић.

Она је додала да Петар Гвозденовић није неко ко се напио па под утицајем алкохола и твитнуо или нека исфрустрирана жена, која пријети, што се дешава скоро сваки дан, него је то озбиљан криминалац, који је у бјекству и за кога државни органи Србије не знају гдје је и који је недоступан српским надлежним органима.

The post Брнабић: Начин постављења новог високог представника више него упитан appeared first on ФИЛТЕР.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да је дошло до новог усложњавања односа у БиХ.

Додик је истакао да су односи нарушени због покушаја именовања новог високог представника.

– Наша јучерашња посјета Србији била је с циљем упознавања руководства Србије о теми именовања високог представника. На једна сумњив начин покушава се дати легитимитет новом представнику, а неопходно је обезбиједити одлучивање на нивоу Савјета безбједности УН о томе – истакао је Додик.

Он је рекао и да политички представници Бошњака већ честитају новом високом представнику.

– Они очекују да ће он доћи овдје и радити оно што они желе. Бонска овлашћења су прошлост и то се неће десити – нагласио је Додик.

Додик је подсјетио и да је Србија потписница Дејтонског споразума, те да има право и обавезу да буде активно укључена и да тражи информације o раду високог представника и дјелује по том питању.

Додик је на конференцији за новинаре у Источном Сарајеву рекао да је веома скептичан о могућности напретка и у вези измјена изборног законодавства, јер не постоји могућност да се политички представници Бошњака и Хрвата договоре.

Он је поновио да је избор чланова Централне изборне комисије нелегитиман.

– Скептичан сам по питању могућности напретка и желим да подстакнем чињеницу да је НСРС исказала спремност да разговара са представницима ФБиХ о свим питањима – навео је Додик.

The post Додик: Дошло до новог усложњавања односа у БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Амбасада Руске федерације у БиХ није се сложила са завршним комуникеом сједнице Савјета за примјену мира (ПИК), јер га сматрамо неуравнотеженим и тенденциозним. Многе тачке документа превазилазе мандат Управног одбора ПИК-а.

Саопштила је то данас Амбасада Руске федерације у БиХ додајући да неке изјаве противрјече не само духу, већ и слову Општег оквирног споразума за мир у БиХ.

Управни одбор ПИК- у комуникеу објављеном након сједнице одржане 1. и 2. јуна поздравио је именовање Кристијана Шмита за новог високог представника и изразио му пуну подршку у јачању стабилности у БиХ „тако што ће обезбиједити досљедно спровођење цивилних аспеката Дејтонског споразума“.

Управни одбор ПИК-а похвалио је одлазећег високог представника Валентина Инцка за “изванредан рад који су он и његов тим урадили на стабилности и развоју БиХ”.

Потврђена је „пуна подршка високом представнику у обезбјеђивању пуног поштивања Дејтонског мировног споразума и спровођењу његовог мандата у складу са Анексом 10 и одговарајућим резолуцијама Савјета безбједности УН“, што, како је наведено, остаје непромијењено.

С коминикеом се није сложио руски амбасадор Игор Калабухов.

– Још једном смо изјавили да поступак именовања новог високог представника сматрамо непотпуним и да ће он без одобрења Савјета безбједности УН-а бити нелегитиман – нагласили су у саопштењу.

Додају да поново потврђују приврженост Русије темељним дејтонским принципима равноправности три конститутивних народа и два ентитета са широким уставним овластима.

-Полазимо од чињенице да не постоји алтернативе њиховом самосталном дијалогу на основи узајамног поштовања по свим актуелним питањима – нагласили су у саопштењу.

The post Амбасада Русије: Без одобрења Савјета безбједности УН-а високи представник биће нелегитиман appeared first on ФИЛТЕР.

У Бањалуци је одржан састанак предсједнице Републике Српске Жељка Цвијановић и премијера Радована Вишковића са предсједницима парламентарних странака које чине владајућу коалицију у Српској о именовању новог високог представника у БиХ и другим актуелним темама.

Порука састанка је да Република Српска не може прихватити овакво именовање.

Предсједница Српске је рекла да би сутра требало да буде одржан састанак са представницима опозиционих партија.

Састанку у Палати Републике присуствовали су предсједници СНСД-а Милорад Додик, ДЕМОС-а Недељко Чубриловић, Социјалистичке партије Петар Ђокић, НДП-а Драган Чавић, Народне партије Српске Дарко Бањац, те у име Уједињене Српске Синиша Видовић.

Подсјећамо, високи представник у БиХ Валентин Инцко поднио је јуче оставку коју је прихватио Управни одбор Савјета за спровођење мира у БиХ и на његово мјесто именовао њемачког политичара Кристијана Шмита.

Руска Федерација била је против. У саопштењу се истиче да Шмит неће имати легитимитет без одлуке Савјета безбједности УН.

The post Српска не може прихватити именовање новог високог представника appeared first on ФИЛТЕР.

Потпуним извитоперењем намјера и слова Анекса 10 Дејтонског мировног споразума, ОХР је постао инструмент којим одређени чланови међународне заједнице спроводе владавину над БиХ, а све одлуке у погледу именовања и улоге високог представника узурпиране су и одузете странама потписницама Анекса 10, наведено је у четвртом поглављу 25. извјештаја Владе Републике Српске Савјету безбједности Уједињених нација.

У овом дијелу извјештаја наводи се да је тајан процес именовања новог високог представника супротан међународном правном инструменту којим је он успостављен.

Наводи се да сагласност страна у погледу улоге и именовања високог представника сада неке чланице међународне заједнице сматрају нерелевантним у тој мјери да се у процесу именовања стране потписнице Анекса 10 чак ни не консултују.

У документу се наводи да “стране које себе сматрају матичним старатељима БиХ не могу дјеци БиХ чак ни да дозволе да имају било какав глас у дефинисању подесне гувернанте, нити да знају како се уопште бира”.

Влада указује и на то да супротно Дејтонском мировном споразуму високи представник наставља да присваја легално апсурдна диктаторска овлашћења и одлукама доноси законе, поништава одлуке Уставног суда и смјењује изабране званичнике.

У тексту се упозорава да је недавно запријетио да ће поново посегнути, незаконито, за такозваним “бонским овлашћењима”.

– Високи представник је институција коју су стране потписнице Анекса 10 Дејтонског мировног споразума, међу којима и Република Српска, овластиле да дјелује као координатор међународних активности у погледу цивилних аспеката Дејтонског споразума и помаже странама у њиховим напорима – појашњава се у документу.

Наводи се да мандат високог представника не укључује никакво овлашћење, ни изричито, ни конклудентно, да доноси одлуке које су обавезујуће по владе и грађане БиХ.

У четвртом поглављу извјештаја указује се на ставове Метјуа Периша, стручњака за међународне односе и бившег правника у ОХР-у, који је навео да су функције високог представника “ограничене на координацију рада других међународних организација, те праћење и подстицање домаћих званичника да испуне своје дејтонске обавезе”.

Текст подсјећа и на изјаве бившег британског амбасадора у БиХ Чарлса Крофорда, који је помогао у креирању “бонских овлашћења”, а који је написао да “бонска овлашћења немају никакав стваран правни основ”, те да су се “изродила у међународно политичко блефирање у игри моћи, коју су високи представници узастопно умотавали у правнички језик да би цијела ствар изгледала импозантно и неизбјежно”.

У извјештају се напомиње да је повратак бивше диктаторске праксе високог представника немогућ зато што је данас раширено схватање, и у БиХ и изван ње, да су таква овлашћења незаконита, нелегитимна и контрапродуктивна.

С обзиром на то да све више посматрача и званичника отворено потврђује да Анекс 10 не даје никакав правни основ за бонска овлашћења, у извјештају Владе се напомиње да високи представник сада тврди да овлашћења црпи не само из Анекса 10, него и из резолуција Уједињених нација.

– Његову тврдњу у том погледу никада не би подржале све чланице Савјета безбједности УН, а, у ствари, Савјет безбједности УН никад није ни покушао да овлашћењима високог представника из Анекса 10 дода нека нова, нити да му делегира диктаторска овлашћења – наведено је у извјештају.

Влада је у извјештају указала на то да је утицај ОХР-а био најгори у периоду када је ОХР помоћу бонских овлашћења управљао БиХ властодржачки, чиме је политичке институције БиХ учинио немоћним и беспредметним.

У тексту се наглашава да су непромишљене одлуке и злоупотреба овлашћења подметнута БиХ у том периоду – примарни извори данашњих проблема у БиХ.

– На примјер, ЕУ је с правом нагласила потребу за широм реформом дисфункционалног правосуђа БиХ, а то правосуђе је готово у цијелости производ ранијих противправних и непромишљених одлука високог представника. Чак и када не користи присвојена диктаторска овлашћења, високи представник остаје највећа препрека напретку у БиХ – истиче се у документу.

Као примјер се наводи питање државне имовине, које је данас извор великог раздора у БиХ, а које би било ријешено прије неколико година да високи представник није потопио пресудан споразум о том питању до ког су дошле најутицајније домаће политичке странке.

– Када високи представник саботира компромисна рјешења до којих дођу лидери у БиХ, тиме не само да се блокира рјешење конкретног питања, већ и додатно отежава постизање компромиса у политички подијељеној БиХ – додаје се у документу.

У извјештају Савјету безбједности, Влада је подсјетила да је почетком ове године високи представник Валентин Инцко послао ултимативно писмо у којем захтијева да Народна скупштина Српске повуче три признања која је 2016. године додијелила бројним појединцима и организацијама поводом обиљежавања 25. годишњице Народне скупштине.

У тексту се посебно указује на став Инцка да ће повлачење признања “скинути колективну одговорност са српског народа” и уклонити “колективну кривицу”.

– Инцково приписивање кривице недужним Србима, чак и српској дјеци, за злочине које су током рата починили појединци велика је увреда и супротност европским вриједностима. Колективна кривица једног народа је отрован, фашистички и фанатизован концепт који је деструктиван по национално помирење и склад – наглашено је у извјештају.

У фебруару 2021. године високи представник Инцко поновио је своју ранију изјаву да ће покушати да наметне закон којим се инкриминише изражавање одређених мишљења о ратној историји БиХ.

У извјештају се напомиње да је могућност доношења такве одлуке напад на демократско уставно уређење БиХ и неоправдана пријетња по помирење, слободно истраживање историје и слободу изражавања.

За Владу Српске, цензорски закон којим се забрањује дебата о квалификацији злочина у Сребреници, представљао би повреду права грађана на слободу изражавања, које је заштићено Уставом БиХ и Европском конвенцијом о заштити људских права.

– Такав закон био би директно несагласан са одлукама Европског суда за људска права којима се штити право на слободу изражавања. Република Српска и њени лидери снажно подржавају истрагу свих ратних злочина и привођење свих ратних злочинаца правди, без обзира на националност и починилаца и жртава – наводи се у документу.

Иако су Срби у БиХ и њихови политички представници готово једногласни у томе да ОХР мора бити затворен, у извјештају се наводи да деструктивну улогу високог представника у БиХ не увиђају само они.

Наглашено је и да је предсједник највеће хрватске странке у БиХ Драган Човић у јануару 2021. године позвао на затварање ОХР-а.

– За надати је се да ће чланицама Савјета безбједности постати очигледно да, иако извјештаји о кретањима у БиХ могу бити корисни, то је функција која не захтијева дипломату на нивоу амбасадора, 89 запослених уз све њихове трошкове, а засигурно не оправдава даље присуство фигуре чија је улога у тој мјери раздорна – закључује се у четвртом поглављу извјештаја Савјету безбједности.

The post Извјештај Владе Савјету безбједности: Континуирани проблеми које изазива ОХР appeared first on ФИЛТЕР.

Српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је Срни да се БиХ налази пред избором – или ће досљедно поштовати одредбе Дејтонског мировног споразума или се мирно разићи, јер треће више није могуће.

Додик је нагласио да се због најава да би БиХ могла добити новог високог представника неопходно да се о томе изјасне они којих се та одлука директно тиче, а то су Република Српска, ФБиХ, Србија, Хрватска и БиХ, које једине, према одредбама Дејтонског споразума, могу да затраже постављање високог представника, који би био именован у складу са релевантним резолуцијама Савјета безбједности.

Додик је навео да је према прописаној процедури до сада само Карл Билт изабран на законит начин.

– Пошто Република Српска не тражи да у БиХ дође нови високи представик већ сада могу рећи да би он, уколио дође, дошао незаконито, супротно одредбама анекса 10 којим је добио политички живот у БиХ. Стога сматрам да о овом питању своје мишљење треба да да највише законодавно тијело Републике Српске, њена Народна скупштина, која је једино релевантно мјесто на којем Република Српска може мјеродавно разматрати најважнија питања за своју будућност – истакао је Додик за Срну поводом његове иницијативе за одржавање посебне сједнице Народне скупштине Републике Српске.

Он је појаснио да су се сви високи представници који су до сада били у БиХ позивали на законитост у раду легално изабраних представника у БиХ а да су сами на незаконит начин бирани, и сами незаконито и супротно Дејтонском споразуму поступали, лажно се представљајући као високи предаставници међународне заједице, а они су према Дејтонском споразуму високи представници страна потписница.

– Зачарани круг незаконитости једном мора да престане и сматрамо да је ово тренутак када морамо да се супротставимо правним аргументима, а они су на страни онога што ми годинама тврдимо – констатовао је Додик.

Он је указао да инсистирање на продужењу боравка високог представника у БиХ, који би уз то дошао на начин супротан ономе што је прописано, значи да међународна заједница, ма шта то значило, одустаје од идеје да је могуће да се БиХ демократизује и интегрише у ЕУ.

– Високи представници су свих претходних година чинили кривична дјела интервенишући на Дејтонском споразуму на шта нису имали право, у доброј мјери суспендовали дијалог, неуставно и неовлаштено мијењали Устав БиХ, као и уставе Републике Српске и ФБиХ, кршили људска права и својим чињењем нас довели до тачке када је свима јасно да је за све ове године та институција произвела толико штете да се ми сада бавимо посљедицама њиховог дјеловања а не европским циљевима и задацима – рекао је Додик.

Он је указао да због присуства високог предствника бошњачка политичка елита, ма која да је била на сцени, није промијенила своје ставове од 1995. године, очито охрабрена “великим братом” који ће умјесто њих преговарати, па ако преговори не успију онда наметати рјешења која иду њима у прилог.

– Зато је готово па немогуће било промијенити правосудни систем, изборни закон и друге капиталне законе у БиХ, од којих су неки и услов за наше напредовање ка ЕУ. Ако 26 година од завршетка рата није вријеме да БиХ врати суверенитет који јој је одузет увођењем високог предаставика, бојим се да га никада вратити неће и да ће ова земља бити препуштена међународним службеницима којима ће то бити само једна степеница на љествици професионалних биографија – нагласио је Додик.

Он је поновио да Република Српска остаје привржена поштовању Дејтонског споразума, а то значи и Анекса 10 који предвиђа како високи представник може бити именован.

– Ако међународна заједница мисли да може селективно да примјењује одредбе Дејтонског споразума онда и нама шаље поруку да тај споразум гледамо као шведски сто са кога ћемо узимати шта нам се свиђа. Зато мислим да је ово кључни тренутак у којем се морамо изборити за суверенитет Републике Српске и право да одлучујемо јер смо за то бирани. Све друго БиХ води ка распаду. Сад смо пред избором – или ћемо досљедно поштовати одредбе Дејтонског мировног споразума или ћемо се мирно разићи. Ништа треће више није могуће –  поручио је српски члан и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић сазвао је за сутра сједницу Колегијума, на којој би требало да буде утврђен приједлог дневног реда и термин одржавања посебне скупштинске сједнице на захтјев српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика.

За дневни ред 18. посебне сједнице Народне скупштине Додик је предложио тачку – оцјена рада високог представника, примјена Анекса 10 Општег оквирног споразума за мир у БиХ у периоду разговора о именовању новог високог представника.

The post Додик: БиХ се налази пред избором, поштовати Дејтонски споразум или се разићи appeared first on ФИЛТЕР.