Јовановић је дуборезом у дрвету јавора израдио и двадесетак икона, од којих је највише поклонио пријатељима, а само неколико је стигло до купца јер тешко одлучује да се одвоји од својих радова, сматрајући да је у сваки од њих уградио дио себе

Гусле Сокочанина Брана Јовановића проглашене су за најљепше у Сарајевско-романијској регији на изложби у Вишеграду, што му је дало снаге да настави са дуборезом у дрвету, резбарењем, цртањем и писањем стихова, чиме се бави већ скоро 30 година.

Дуборезом се почео занимати у ратном периоду, учећи од пријатеља. Почео је од прве иконе у дрвету коју је купац однио не питајући за цијену, а потом је одлучио да се опроба и у прављењу гусала од “јавора сува”.

“Направио сам једне такве гусле, али вриједне”, прича Јовановић за Срну и не крије да му је та награда “дала крила за даљи лет у свијет стварања”.

У тај посао је ушао “понесен ентузијазмом”. “Гусле симболизују наше слободарство на Романији”, каже он и додаје да на овој планини има много гуслара.

Мотиви за украсе били су му великани српске историје: Петар Петровић Његош, Вук Kараџић, Kарађорђе и Свети Ђорђе, као симбол заштитника од сваког зла и тираније.

На његовим гуслама нашли су се урезани стихови “Горског вијенца” који заједно са мотивима “бијелог орла овјенчаног ловором, листом храста и орловима над маузолејом на врху Ловћена чине хармонију, као симболи слободе и Његоша”.

“Посебно ми је задовољство било што су моји радови први пут изложени на тромеђи Србије, Црне Горе и Републике Српске и запажени од људи који цијене умјетност, што је код мене изазвало јаку емоцију”, наводи Јовановић.

Он истиче да нема новца којим се може наградити његов вишегодишњи труд за израду гусала са свим симболима слободарства и око 1.300 слова стихова “Горског вијенца”.

Његових руку дјело је и двадесетак икона израђених дуборезом у дрвету јавора, од којих је највише поклонио пријатељима, а само неколико је стигло до купца јер тешко одлучује да се одвоји од својих радова, сматрајући да је у сваки од њих уградио дио себе.

Јовановић се похвалио Срни и склуптуром израђеном дуборезом на дијелу оштећеног стабла букве високог око 1,40 метара на којој су, осим ликова светитеља са двадесетак икона, дуборезом осликани мотиви из Библије.

“Скулптура је рађена тако да од њеног постоља почињу библијски мотиви зачетника људског рода Адама и Еве, њихов изгон из раја, лик пророка Исаије, Благовијести, те долазак Исуса Христа. Уз ове мотиве и ликове, изрезбарен је и текст везан за сваки од тих догађаја у хришћанству”, наглашава аутор.

У наставку ове скулптуре је мотив рођења Спаситеља свијета, те пратећи библијски ликови до Тајне вечере. Ту је и изрезбарени крст распећа Господњег са свим ликовима, од сцене оплакивања његовог страдања до џелата.

Ова јединствена склуптура у дрвету завршава се изрезбареним трновим вијенцем око главе Исуса Христа израђеним од дрвета и урезаним ријечима посљедње Христове поруке људском роду.

Kао и на гуслама, Јовановић истиче, да сваки мотив на склуптури прате краћи текстови из Библије са укупно 2.200 издубљених слова, и то Мирослављевом ћирилицом.

У шупљини стабла букве, из којег је из руку Јовановића настала по свему јединствена склуптура, налази се мини-склуптура са детаљима у вези са рођењем Христа у витлејемској пећини.

Јовановић је скуптуру назвао “Библијска идеја” и посветио јој једну од својих пјесама.

Он напомиње да стихове пише од ране младости и да има довољно материјала за штампање збирке, али не жели то да ради по сваку цијену, на “брзу руку” и на уобичајен начин.

“Желим да све моје пјесме буду написане на паус-папиру тушем, лијепим писаним ћириличним словима уз приказ слике рађене мојом руком по мотиву пјесме, с обзиром на то да добро цртам. Потом би таква збирка ишла само на копирање и увезивање у моју прву књигу”, објашњава он.

Јовановић, инжењер машинства, радни вијек започео је као професор у средњој школи, а потом у “Фамосу” и дрвној индустрији “Романија”, али је у тешким послијератним годинама одлучио да се посвети ономе што је годинама волио, да црта, пише стихове и ужива у необичном умјетничком стварању.

Он непуне три године са супругом Вилом у селу Kнежина, код Сокоца, ужива у пензионерским данима испуњеним умјетничким изражавањем у стиху, дуборезу и цртању, те изградњи љетниковца на којем сваком детаљу даје печат своје умјетничке душе.

Успут довршава породичну кућу у којој ће се окупљати њихови син и кћерка са породицама.

The post Соколац: Бране Јовановић дуборезом ствара умјетност appeared first on ФИЛТЕР.