Предсједник Владе Републике Српске Радован Вишковић, заједно са члановима делегације Републике Српске, разговарао је данас у Санкт Петербургу са руководством Привредне коморе Санкт Петербурга, које је предводио предсједник Коморе Катенев Владимир Иванович.

На састанку је разговарано о унапређењу сарадње, потенцијалима и могућностима, те повезивању привредника из Републике Српске и Санкт Петербурга.

У Привредној комори Санкт Петербурга данас су представљени прехрамбени производи из Републике Српске, те је разговарано о пласирању и представљању домаћих производа из прехрамбене индустрије на руском тржишту.

На састанку је исказана спремност за сарадњу са предузећима у Републици Српској из области туризма, хотелијерства, проиводње хране, минералних ђубрива, као и производње пољопривредних машина, саопштено је из Владе Српске.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Борис Пашалић је истакао да је Република Српска опредијељена за сарадњу по питању пољопривредних машина и пољопривредне механизације, као и да располаже са производњом здраве хране и квалитетних вина.

Пашалић је додао да су количине вина скромне, када се упоређују са неким општим параметрима производње, али да су вина из Републике Српске веома високог квалитета.

The post Руско тржиште отворено за производе из Српске appeared first on ФИЛТЕР.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић данас је у Источном Сарајеву са руководством Универзитета у Источном Сарајеву и Пољопривредног факултета разговарао о преносу власништва Центра за развој пољопривреде на Сокоцу на овај универзитет, односно факултет.

Истичући важност пољопривреде за Републику Српску, Пашалић је рекао да је на данашњем састанку оцијењено да Центар за развој пољопривреде на Сокоцу није најбоље искориштен.

“Постоји спремност Универзитета, Владе и локалне заједнице, односно општине Соколац и Града Источно Сарајево да се тај објекат пренесе у власништво Универзитета како би се организовали научно-истраживачки рад и обука студената”, рекао је Пашалић новинарима након састанка.

Он је навео да би огледни засади и парцеле у оквиру Центра могли да послуже за обуку пољопривредних произвођача када су у питању нове технологије у пољопривреди.

“Имали смо општи позитиван став о овој иницијативи и договорили смо се шта ко треба да ради како би са њом могли што прије да изађемо пред Владу”, рекао је Пашалић, изразивши увјерење у пуну подршку Владе с обзиром на потенцијал овог центра и његовог интереса за Универзитет, Пољопривредни факултет, локалне заједнице и пољопривредне произвођаче са овог подручја.

Министар пољопривреде Српске потврдио је да су потребна улагања у реконструкцију центра и набавку нове опреме и најавио да би то било финансирано домаћим и средствима међународних партнера.

“Мислим да то неће бити проблем”, закључио је Пашалић.

Ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Kулић прецизирао је да је тема разговора била идеја да Влада Републике Српске власништво Центра за развој пољопривреде на брдско-планинском подручју код Сокоца, а који је сад под ингеренцијом Института за пољопривреду Српске, пренесе на овај универзитет, односно Пољопривредни факултет у склопу Универзитета.

“То је изузетно важно за Универзитет, односно Пољопривредни факултет”, рекао је Kулић и додао да би Центар у будућности служио као наставно-научни и истраживачки центар за Универзитет и Пољопривредни факултет.

Декан Пољопривредног факултета Весна Милић истакла је да факултету, у оквиру којег постоје студијски програми пољопривреда и шумарство, треба научно-наставна база и да је Соколац погодан за практични дио наставе за обје студијске групе.

“Kад се Центар приведе функцији, могли би долазити студенти и са других сродних факултета из окружења, јер је Центар на вишој надморској висини”, рекла је Милићева и подсјетила да остали пољопривредни факултети имају своје истраживачке базе у равничарским подручјима.

Према њним ријечима, Центар је промјена погодан за истраживање сорти или нових пољопривредних врста које могу одговорити климатским промјенама.

Она је изразила увјерење да ће уз помоћ Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, те локалне заједнице ова идеја бити реализована.

Састанку су присуствовали и градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић и општине Соколац Милован Бјелица, који су подржали овај пројект, који је од значаја за развој пољопривреде у овом дијелу Српске.

Ћосић је навео да би Центар у будућности, осим као научно-наставна база за едукацију студената уз квалитетну организацију могао имати и комерцијалну димензију и најавио да ће Град Источно Сарајево путем градског Аграрног фонда договорити о начину помоћи.

The post Пренијети власништво Центра за пољопривреду на Универзитет у Источном Сарајеву appeared first on ФИЛТЕР.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић изјавио је да је БиХ у првих 10 извозника у свијету малине, тако да је она перспективна култура у Републици Српској, посебно у подручјима гдје се традиционално гаји, као што су Подриње и Романија.

Прије састанка о унапређењу конкурентности у сектору малинарства, Пашалић је истакао да производња малине у Републици Српској може бити и боља, самим тим што у Српској има око 750 хектара под малином, али да су приноси по хектару ниски и износе седам до осам тона по хектару, што није довољно.

“Осим садње нових засада, једини начин да унаприједимо ту производњу јесте повећање приноса по јединици површине. Наш циљ је да имамо 12, 13 до 15 тона малине по хектару, а то можемо само примјеном нових знања и технологија”, рекао је Пашалић новинарима у Источном Сарајеву.

Према његовим ријечима, циљ данашњег састанка јесте да буде постигнут договор о томе како да се та знања пренесу са универзитетских професора у овој области, преко савјетодавне службе, до произвођача малина.

Пашалић је истакао да је договорено да Министарство и локалне заједнице заједно издвоје одређена средства како би се ангажовало девет инжињера пољопривреде, односно савјетодаваца који ће обићи све произвођаче малине, а препознати су у 11 општина Подриња и Романије.

Он је рекао да агрономи четири пута током сезоне обиђу произвођаче и укажу им на евентуалне грешке које праве, а све с циљем побољшања приноса малине.

“Најбоља инвестиција је када улажете у знање и његово преношење”, рекао је Пашалић и додао да је за ово обезбијеђено више од 50.000 KМ – пола Министарство и локалне заједнице, а другу половину откупљивачи малина.

Он је подсјетио да се 99 одсто малине која се произведе у Републици Српској смрзне и извози, те додао да је као култура таква да се не може дуго чувати у свјежем стању.

“Сваки килограм произведене малине у Републици Српској Министарство пољопривреде суфинансира одређеним износом, у зависности од цијене малине, а произвођаче подржавамо и тако што им обезбјеђујемо 30 одсто од вриједности сваке инвестиције”, рекао је Пашалић, те додао да се откупљивачи малине подржавају у суфинансирању изградње хладњаче или опреме за смрзавање или чување.

Малинар из Рудог Мирко Мишковић рекао је да је у производњи малине у претходном периоду наступила криза, да је дошло до пада откупне цијене, тако да су произвођачи запустили своје засаде.

Према његовим ријечима, долазак агронома на засаде малине је био добар потез, јер су сагледали стање малињака и произвођачима препоручили шта ко треба да уради, како би се производња малине нормализовала и унаприједила.

“Вршили смо анализу и у просјеку имамо лоше стање по јединици мјере, односно имамо 600 до 700 грама по килограму, а оптимална производња би требало да буде 1,2 килограма, што ћемо, надам се, у наредном периоду постићи”, истакао је Мишковић.

Он је рекао да има засађено пола хектара под малином, да је у ранијем периоду имао годишњи приход од шест до седам тона, те да се препустио стихији када су откупне цијене малине падале, тако да сада мора превентивно дјеловати и озбиљније приступити овом послу.

Мишковић је изразио наду да ће се вратити овом приносу који је имао претходних година, те додао да на подручју Рудог постоји пет откупљивача малине.

Агроном Мирјана Радовић са Пољопривредног факултета Универзитета у Источном Сарајеву рекла је да су малињаци након зимског мировања на подручју Подриња и Романије у доста добром стању, ако се узме у обзир кашњење вегетације и колебање температуре.

“Произвођачи малине то раде поприлично добро, а проблем је што да недостаје млађе радне снаге”, навела је Радовићева и додала да су неки произвођачи извршили прољетно третирање својих малињака, да ће неки то урадити, након чега ће се радити на програму заштите малине и њене исхране.

Менаџер пољопривредног кластера “Срп” из Источног Сарајева Жељка Пејовић изразила је задовољство због уласка у другу фазу пружања савјетодавних услуга малинарима.

“Упркос пандемији вируса корона која нас је задесила, постигли смо сјајне резултате, тако да се надам да ћемо када она прође још боље радити”, рекла је Пејовићева, те додала да подручје Источног Сарајева има потенцијал за производњу малине, али да су недостајале савјетодавне услуге.

Према њеним ријечима, прошлогодишња откупна цијена малине износила је око 3,5 KМ по килограму.

Представник Института за воћарство Чачак Александар Лепосавић истакао је да је падом цијена малине на свјетском тржишту дошло до великих осцилација у производњи малине на подручју Републике Српске и Федерације БиХ.

“Ситуација у Србији, која је 40 година лидер у производњи како по количини, тако и по квалитету, је слична”, рекао је Лепосавић, те додао да је за похвалу да су се сви актери у производном ланцу малине у Републици Српској договорили и кренули у реализацију пружања савјетодавних услуга за произвођаче малине.

Он је изразио наду да ће се у релативно кратком периоду видјети резултати који се односе на побољшање приноса, али и побољшања квалитета малине на подручју Републике Српске, а све с циљем остварења реалне производње.

“У првом циклусу не треба да буде приоритет количина, већ квалитет малине, јер знамо да је у цијелом свијету дошло до дефицита производње, а са појавом пандемије вируса корона порасла је потражња за овом културом, тако да јој је и порасла цијена”, истакао је Лепосавић.

Према његовим ријечима, и у Србији су произвођачи препуштени сами себи, “лутају”, под утицајем су произвођача хемије, што не треба да буде случај, већ струка треба да има своје мјесто у производним засадима малине.

The post Малина перспективна култура у Српској, посебно у Подрињу и на Романији appeared first on ФИЛТЕР.

Влада Републике Српске на данашњој посебној сједници донијела је одлуку о смјени руководилаца седам шумских газдинстава и три организационе јединице због негативног пословања која су остварили прошле године.

Борис Пашалић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, рекао је да ће на њихово мјесто бити постављени нови људи.

“И друга јавна предузећа ће бити третирана на исти начин”, рекао је Пашалић.

Додао је да су смјењени директори шумских газдинстава “Борја” Теслић, шумског газдинства у Добоју, расадника у Добоју, “Врбања” Kотор Варош, “Зеленгора” Kалиновик, “Дрина” Сребреница, шумског газдинства Милићи, “Центра за газдовање кршом” Требиње, “Мајевица” Лопаре и “Шумска кућа Огњиште” Јахорина.

Истакао је да је укупан губитак који се веже за ових десет организационих дијелова “Шума РС” око 5,3 милиона KМ.

Пашалић је додао да ће већ сутра бити извршена примопредаја дужности.

Подсјетимо, Савез независних социјалдемократа (СНСД) јутрос је саопштио да сматра недопустивим да је једанаест шумских газдинстава у Републици Српској исказало губитак у пословању и оцјењује да не постоје оправдања за тако лош резултат у раду.

СНСД је тражио од Владе Републике Српске, надлежног министарства и Јавног предузећа “Шуме Српске” хитну смјену одговорних за лош резултат у пословању свих једанаест газдинстава, саопштено је из ове партије.

Такође, СНСД тражи од надлежног министарства да предложи и именује ново руководство на период од шест мјесеци с циљем стабилизације и обезбјеђивања позитивних трендова у пословању.

“Од истражних органа СНСД тражи да изврше увид у рад ових шумских газдинстава и утврде евентуалне незаконитости у раду”, истиче се у саопштењу.

The post Влада смијенила одговорне за лоше резултате у шумским газдинствима appeared first on ФИЛТЕР.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић данас је у Источној Илиџи током посјете предузећу “Пољопром” власника Мила Сикиме најавио подшку Владе у даљем развоју овог предузећа, чија је примарна дјелатност производња сточне хране.

“Разговарали смо о инсталацији нових силоса, односно опреме за складиштење пољопривредних производа или компоненти за сточну храну. Планираћемо у наредној години ту подршку на начин да ћемо фиксно рефундирати средства у висини 30 одсто укупне инвестиције”, изјавио је Пашалић новинарима.

Истичући да је најбоље уложен новац у капиталне пројекте у пољопривреди – набавку механизације, изградњу објеката, набавку опреме, Пашалић је подсјетио да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске у овој години за те сврхе уложило близу 13 милиона КМ за око 1.500 пољопривредних произвођача.

“Наставићемо тако и сљедеће године”, рекао је Пашалић.

Он је додао да је са Сикимом разговарано и о воћарској производњи, што је још једна од дјелатности којом се бави у насељу Војковићи, и могућности да се пољопривредни произвођачи на овом простору удруже.

“Мислим да постоји потенцијал за то, иако је посјед уситњен, али су људи вриједни. Кад су удружени, лакше је да их подрже владине и невладине институције, да пласирају свој производ и обезбиједе репроматеријал”, закључио је Пашалић.

Сикима је истакао да би изградња нових силоса повећала складишне капацитете “Пољопрома” за 200-300 тона.

“У силосима бисмо складиштили житарице које се користе као сировина”, објаснио је Сикима и додао да би нови силоси омогућили да се житарице купују у вријеме жетве, када им је цијена на тржишту најповољнија, чиме би било заштићено и финансијско пословање предузећа.

Сикима је навео да се предузеће “Пољопром”, које постоји 30 година и запошљава 20 радника, осим производње сточног материјала бави и продајом сјеменског и расадног материјала, а у његовом склопу послује и фарма конзумних јаја.

Посјети министра Пашалића присуствовао је и шеф Клуба одборника СНСД-а у СО Источна Илиџа Небојша Шешлија, који је рекао да су овом приликом информисани о негативним ефектима пандемије вируса корона на пословање “Пољопрома”.

“Чули смо да је производња само конзумних јаја са 15 хиљада опала на шест хиљада комада дневно”, навео је Шешлија.

Изразивши незадовољство што општина није имала слуха да помогне у рјешавању тог проблема, Шешлија је најавио да ће на наредној сједници СО затражити да општина јаче стане у заштиту домаћих произвођача и да изађе са јасним програмима подршке овој производњи, што до сада није никада урађено.

The post Пашалић најавио подршку предузећу “Пољопром” appeared first on ФИЛТЕР.