Бранка Вукосављевић из Сокоца је један од 55 пацијената које је од фебруара до данас у Болници Србија у Источном Сарајеву оперисао др Игор Елез. Бранка је у суботу оперисала кук, а са нама је разговарала у понедјељак пред одлазак кући. Оперативним захватом који је радио др Елез,  потпуно је замијењен зглоб кука. Болова више нема а операција је прошла одично.

Др Игор Елез, признати ортопед у Источно Сарајево долази из Новог Сада, гдје је запослен на Клиници за ортопедију КЦ Војводине. Урадио је 40 операција кољена и 15 кукова. С обзиром на број пријављених пацијената у Болници „Србија“ ће бити често.

„Сада на евиденцији за операцију кука и кољена имамо око 80 људи са територије Сарајевско-романијске регије које треба да збрињавамо“, каже др Елез у изјави за портал Филтер.

Погледајте видео.

Операције које изводи др Елез по први пут се раде у овој болници. То је потпуна замјена зглоба кољена, као и операција кука, минимално инванзивном методом.

„Радимо модерну хирургију кука и кољена која претпоставља улазак у болницу дан пред операцију, а отпуст дан након операције са пуним ослонцем на т ногу, без губитка крви  и без пропратних негативних ефеката. Пацијенти не морају више имати бојазан од било каквих компликација са куковима и кољенима о којима су можда слушали или се суочавали“, прича др Елез.

Удаљеност од КЦ у Бањалуци али и недовољна едукација о превенцији обољења, главни су разлози велике потребе за оваквим операцијама у нашој регији, сматра др Елез.  Сваки бол у зглобу је знак да се треба јавити на преглед те редовно контролисати стање.

Шешлија: Изузетни резултати сарадње са др Елезом

До сарадње са др Елезом дошло је на иницијативу директора Болнице “Србија” Небојше Шешлије.

„Ангажовање др Елеза се показало као велики погодак за нашу установу, што потврђује више од 50 урађених операција уградње протеза кука и кољена, а које се до сад нису радиле у нашој установи. Податак да су се међу овим операцијама радили и најкопликованији захвати , који су изазов и за веће центре, као и ревизије операција из других установа, доказ је исправности одлуке о раду са др Елезом“, изјавио је Шешлија.

Он је поручио да ће руководство Болнице наставити да унапређује службу ортопедије и покушати да до краја године „очисти“ већ примјетну листу чекања за операције које ради др Елез.

„Посебно је битно што наши специјалисти и специјализанти имају могућност рада и усавршавања у нашој установи. Битно је истаћи да сада у нашу установу долазе пацијенти из читаве Републике – од Градишке до Требиња, из свих крајева јер се добар глас пацијената о раду доктора већ чуо по свим дијеловима Српске. Имамо упите и из Федерације као и Црне Горе о могућностима комерцијаних опереција“, рекао је директор Болнице „Србија“ Небојша Шешлија.

The post Живот без бола и брз опоравак: Др Елез у Источном Сарајеву урадио 55 операција кука и кољена (ВИДЕО) appeared first on ФИЛТЕР.

Током јула у породилишту Болнице “Србија” у Источном Сарајеву рођено је 49 беба, што је највише рођених беба током једног мјесеца у 2023. години. У јулу је у овој здравственој установи рођено 25 дјевојчица и 24 дјечака.

А у јулу је забиљежен још један рекорд – за нешто више од 24 часа рођено је девет беба, што је највише рођених беба у једном дану у протекле двије године.

Од почетка године у Болници је рођено 270 беба.

The post У јулу у Болници “Србија” рођено 49 беба appeared first on ФИЛТЕР.

Поводом Свјетског дана хепатитиса Свјетска здравствена организација овогодишњом акцијом жели да скрене пажњу на значај јетре, па тема ове године гласи „Један живот, једна јетра.”

Људска јетра је централна лабораторија организма и у њој се обављају сви метаболички процеси. То је орган који је највише занемарен и запостављен, а обавља више од 300 виталних функција свакодневно како би нас одржао живим.

Из ЈЗУ Болница “Србија” истичу да су од 2006. године пацијенти, захваљујући Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске и Kлиници за инфективне болести Републике Српске, укључени у програм антивирусне терапије и дио њих је оздравио.

“Хепатитиси су вирусне инфекције јетре. Према току болести разликујемо акутни и хронични хепатитис. Акутни хепатитис настаје након инфекције вирусом, а ако вирус перзистира дуже од шест мјесеци у јетри развија се хронични облик. Разликујемо пет примарно хепатотропних вируса- ХАВ, ХБВ, ХЦВ, ХДВ, ХЕВ. Вируси хепатитис А и хепатитис Е су болести прљавих руку и преносе се фекално-оралним путем, преко нечисте хране или воде и блиским контактом са зараженом особом. Парантерално, путем крви и крвних деривата преносе се вируси хепатитис Б, Ц, Д који могу прећи у хронични облик болести уз опасност од развоја цирозе и хепатоцелуларног карцинома јетре”, наводи се у саопштењу Болнице “Србија”, поводом обиљежавања Свјетског дана хепатитиса.

Kлиничка слика акутног вирусног хепатитиса је разнолика, од асимптоматског, иктеричног и фулминантног хепатитиса. Болесници се љекару јаве код појаве жутила коже и слузокоже, промјене боје урина који постаје таман и свијетла столица. Пацијенти су малаксали, појављује се и осип по кожи, болови у зголобовима, мучнина и општа слабост. Након четири до осам седмица опште стање се поправља, пацијент се деколорише и почиње реконвалесценција, опоравак након болести. Акутни вирусни хепатитис, истиче се у саопштењу, најчешће пролази без компликација.

“Лабораторијска дијагностика укључује крвну слику, урин и хепатограм, а потврда дијагнозе је детекција антигена и антитијела вируса. Ултразвучни преглед абдомена корисна је дијагностичка метода. Лијечење акутног хепатитиса је симптоматско уз јетрену дијету и ограничену физичку активност. Kомпликације акутног хепатитиса су бројне, а могуће је и да се развије хронични хепатитис”, истичу из Болнице.

Један од највећих здравствених проблема данашњице је хронични вирусни хепатитис узрокован вирусима ХБВ и ХЦВ због развоја цирозе и хепатоцелуларног карцинома јетре. Процјењује се да око 400 милиона људи у свијету има хроничну инфекцију.

Најчешћи пут преноса је кориштење заједничке шприце и игле, сексуални вертикални мајка-дијете, нестерилни инструменти.
Хронични вирусни хепатитиси протичу углавном као асимптоматска болест. Kод пацијената је присутан умор или блага бол испод десног ребарног лука, а случајно се открије повишена вриједност АЛТ- а у налазу крви. Потврда дијагнозе је детекција антигена и антитијела вируса, као и молекуларна метода ХБВ ДНА и ХЦВ РНА уз одређивање генотипа вируса.

Терапија хроничног хепатитиса Б и хепатитиса Ц су антивирусни лијекови. Kонзилијум за хепатитисе формиран је у Kлиници за инфективне болести Републике Српске и лијекови су доступни пацијентима наше регије.

Циљ лијечења акутног и хроничног вирусног хепатитиса је спријечити развој компликација-цирозе и хепатоцелуларног карцинома јетре. Превенција настанка хепатитиса је уз вакцинацију, хигијену и здрав стил живота.

The post Свјетски дан хепатитиса: Антивирусна терапија пацијентима у Болници “Србија” доступна од 2006. године appeared first on ФИЛТЕР.

Скупштина града Источно Сарајево усвојила је данас информације о стању секундарне и терцијарне здравствене заштите, као и борачко-инвалидске заштите на подручју града за прошлу годину.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да су се пред одборницама нашле информације о раду Болнице “Србија” и Специјалне болнице за психијатрију Соколац, те да се на основу добијених података може констатовати да је ситуација у ове двије установе много боља него претходних година.

Он је навео да су одборници препознали значај функционисања, али и побољшања рада ове двије здравствене установе.

“Kолико је ова информација битна одборницима, битно је и да грађанима кажемо да секундарни и терцијарни систем здравствене заштите у граду, оличен кроз ове двије установе, функционише и да дугујемо велику захвалност запосленима, којих је више од 550. Више од 400 људи ради у Болници Србија, а више од 120 у Специјалној болници за психијатрију Соколац, труде се да се ниво услуге подиже из године у годину”, рекао је Ћосић новинарима након сједнице.

Он је истакао да се побољшавају инфраструктурни услови, али да је сада значајније радити на људском фактору који ће пружати већи број услуга, чиме се остварују и већи приходи.

Ћосић је навео да Болница “Србија” у посљедње двије године биљежи позитивно пословање, што показују подаци о добити, која је у 2021. години износила 628.828 KМ, а у 2022. години 690.506 KМ.

“Примарни интерес ове установе је да пружи здравствене услуге адекватно и квалитетно”, истакао је Ћосић, додајући да је Градска управа у прошлој години са 100.000 KМ подржала функционисање Болнице “Србија”.

Директор Болнице “Србија” у Источном Сарајеву Небојша Шешлија рекао је да је у прошлој години остварен најбољи резултат у пословању у протеклих 30 година.

“У протекле три године нисмо имали одлив медицинског кадра из наше установе, а у истом периоду расписали смо 31 специјализацију. У овој години планирамо девет нових специјализација и очекујемо повратак два љекара, једног са специјализације, а једног са субспецијализације, чиме ћемо наш кадар значајно ојачати”, истакао је Шешлија.

Немања Јовичић је у име Kлуба одборника СДС-а рекао да су били уздржани приликом гласања о информацији о стању секундарне и терцијарне здравствене заштите, али да сматрају да се у Болници “Србија” квалитет услуга побољшао и да та установа функционише боље него ранијих година.

Он сматра и да проблем одлива медицинског кадра мора бити системски ријешен.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Kороман рекао је да град буџетом за ову годину планирао 170.000 KМ за помоћ борачким категоријама.

Он је навео да ће град издвојити 60.000 KМ за чување и одржавање Српског војничког спомен-гробља “Нови Зејтинлик” у општини Соколац у овој години.

Одборници Скупштине града Источно Сарајево на данашњој сједници су усвојили и информације о раду Пореске управе – Подручни центар Источно Сарајево, те извјештаје о утрошку финансијских средстава датих средњим школама на подручју града у прошлој, као и план утрошка за ову годину.

The post Усвојена информација о стању секундарне и терцијарне здравствене заштите appeared first on ФИЛТЕР.

Општина Источно Ново Сарајево обезбиједиће и други круг бесплатних систематских прегледа за борце Војске Републике Српске уз помоћ Болнице “Србија” и у договору са Борачком организацијом ове Општине.

“Други круг прегледа се односи на борце који имају категорисан статус борца, а који се нису пријавили у првом кругу Јавног позива”, саопштено је из Општине Источно Ново Сарајево.

Преглед укључује основне лабораторијске налазе, рентген плућа, ултразвук абдомена, интернистички преглед, специјалистички преглед пулмолога и специјалистички преглед хирурга.

Пријавни образац може се преузети на Портирници Општине Источно Ново Сарајево.

Уз пријавни образац треба приложити доказ о пријави пребивалишта на територији Општине Источно Ново Сарајево и потврду категорисаног статуса борца – копију рјешења о категоризацији (уколико је проведен поступак категоризације, а немате примјерак рјешења, исти можете преузети у Општини Источно Ново Сарајево, канцеларија 16 – Одјељење за општу управу, борачко – инвалидска заштита).

Комплетирану документацију потребно је предати радним данима у периоду од 7.30 до 15.00 часова на Портирницу Општине Источно Ново Сарајево.

Позив остаје отворен до уторка, 25. априла до краја радног времена.

Како се у саопштењу наводи, динамика прегледа ће бити организована у складу с бројем пријава и по редослиједу пријављивања на основу списка који ће Општинска управа доставити болници „Србија“.

Пријавни образац се може преузети ОВДЈЕ.

The post Други круг пријава за бесплатне систематске прегледе за борце Војске Републике Српске appeared first on ФИЛТЕР.

О послу главне сестре и изазововима које доноси тај посао говори главна сестра Болнице „Србија“ Борјана Петровић, која је уједно и бабица и главна сестра Одјељења гинекологије и акушерства.

„Посао главне сестре захтијева велику посвећеност, бригу и одговорност, али трудим се да свој посао обављам најбоље што знам и у складу са правилима болнице“, каже Петровићева.

Као главна сестра Болнице учествује у вођењу стручне медицинске документације, надзире рад свих здравствених радника и сарадника којима је надређена.

Организује састанке главних сестара и руководи њима. Води бригу о кућном реду и хигијени радног простора.

„Организујем рад главних сестара свих Одјељења, Одсјека и Служби и старам се о побољшању квалитета здравствене услуге. Уз сагласност директора правим план стручног усавршавања здравствених радника са средњом и високом школом и учествујем у раду стручних органа“, објашњава Петровићева.

Медицинске сестре и техничари Болнице “Србија”, одлазе на едукације у друге градове и унапређују своје знање, како би пацијентима пружили што бољу његу.

У Болници су се организовале едукације медицинских сестара и техничара, којима су могле присустовати и сестре из других здравствених установа, а у протеклих пар мјесеци ради се константно на интерним едукацијама.

„Главна сестра одјељења координише рад сестара на Одјељењу, учествује у изради и реализацији плана и програма рада одјељења, присуствује јутарњим састанцима, стручном колегијуму и у визити утврђује потребу лијекова, потрошног материјала, санитарија. Организује вођење медицинске документације, прави распоред рада сестара, води дневни и мјесечни извјештај о присуству радника“, закључила је Петровићева.

The post Петровић: Посао главне сестре захтијева велику посвећеност, бригу и одговорност appeared first on ФИЛТЕР.

Служба радиологије у Болници „Србија“ основана је 1992. године и до данашњег дана доживјела је експанзију, како по едукацијама и радним способностима особља, тако и унапређењем техничког дијела.

Др Зорица Мирвић, специјалиста радиологије и руководилац Службе радиологије у Болници „Србија“ каже да овој служби гравитирају пацијенти града Источно Сарајево, источне Херцеговине и већег дијела источне Републике Српске.

Здравствене услуге дијагностичког типа, примарног, секундарног и терцијарног нивоа се пружају и у ургентним случајевима, 24 часа дневно. Обављају се и систематски или периодични прегледи, прегледи на захтјев радних, спортских и других организација.

„Радиолошка служба примјењује законску регулативу која се тиче права пацијената у смислу информисаности истог о типу дијагностике, начину примјене и могућим компликацијма. Услуге које се пружају заказују се телефонски и преко породичног љекара“, објашњава др Мирвић.

Она је навела кабинете и врсте услуга које се раде у Служби радиологије у Болници “Србија”.

У Служби радиологије налази се РТГ кабинет који посједује два РТГ апарата-графија, од којих је један мобилни и користе се за снимање плућа, карлице, уро и мускулоскелетног система. У кабинету за мамографију налази се дигитални мамографски апарат на којем се обавља мамографски преглед женске и мушке дојке, уз тумачење добијених снимака на радној конзоли, уз издавање писаног налаза и ЦД снимка наведеног прегледа.

У ултразвучном кабинету налази се пет ултразвучних апарата на којим се обављају прегледи врата, штитне, паратиреоидних и лимфних жлијезда, дојки, трбуха, карлице, меких ткива, те допплер крвних судова врата, екстремитета, абдомена, карлице и уротракта, као и Core биопсија дојки.

ЦТ кабинет састоји се од два апарата за компјутеризовану томографију-16 слајсни и поставку 128-слајсног.

Обављају се прегледи у нативној и контрастној серији и то прегледи кранијума, орбита, ПНС, хипофизе, темпоралне кости, вратне, торакалне и ЛС кичме, врата, грудног коша, абдомена, карлице, мускулоскелетног система, а за болничке пацијенте у сарадњи са васкуларним хирургом и ангиографија крвних судова.

У МРИ кабинету налази се апарат за МРИ од 1,5 Т.

Обављају се прегледи у нативној и постконтрасној серији и то кранијума, крвних судова кранијума, хипофизе, орбита, ПНС, темпоралне кости, ПЦУ са нервима, вратне , торакалне и ЛС кичме врата, абдомена и мале карлице, те мусколоскелетног система. Такође, болница посједује 2 Ц лука, смјештена у хируршке сале.

У Служби радиологије запослена су четири специјалиста радиологије, три доктора на специјализацији, 12 техничара, двије медицинске сестре. Радно вријеме је 24 сата дневно, у смислу редовног радног времена, турнуса и приправности.

The post Др Мирвић: Експанзија службе за радиологију appeared first on ФИЛТЕР.

Прим. мр сц. мед др Тања Плеша, специјалиста патологије-супспецијалиста цитологије и руководилац Службе за патологију у Болници „Србија“, каже да патолози као медицински стручњаци проучавају болести у ткивима и органима, како би разумјели узроке, механизме и посљедице болести.

Дијагностикују болест путем анализе ткива, ћелија и тјелесних течности, процјењују тежину и ширење болести у тијелу и прате њен ток у сврху процјене ефикасности терапије.

“Постављена патохистолошка дијагноза на одређеном ткиву или органу, усмјерава оптимални терапијски модалитет за сваког пацијента, те се у дијагнози морају изнијети сви прецизни релевантни и прогностички параметри, како би онколог могао приступити адекватном лијечењу пацијента”, објаснила је др Плеша.

Она каже да се у патохистолошкој лабораторији обрађује сав оперативни материјал који подразумијева цијеле органе или њихове дијелове, а који се уклањају током хирушких операција, биопсија која подразумијева мали узорак ткива и служи у дијагностичке сврхе, а оне могу бити иглене или ексциозне. Обрађују се течности и брисеви за цитолошку дијагностику, свјежи узорци за “ex tempore” дијагностику на леденом резу током саме операције.

“Сваки узорак који стигне у патохистолошку лабораторију мора бити адекватно спакован у медицински предодређену посуду и потопљен у формалин који је фиксатив и који помаже у очувању ћелија у ткиву. Посуда са узорком мора бити правилно обиљежена, неопходни су лични подаци пацијента и врста ткива са локализацијом са које је узорак узет”, даље објашњава др Плеша.

Поред основне, рутинске обраде ткива и бојења препарата хематоксилином и еозином (H&E), те специјалног хистохемијског бојења које се ради у Служби патoлогије Болнице “Србија”, данас се примјењују и методе савремене патохистолошке дијагностике, имунохистохемија, in situ хибридизација (ISH), флуоресцентна in situ хибридизација (FISH), цитогенетске анализе и PCR, што се за пацијенте ове Болнице обавља у Заводу за патологију УKЦ Бања Лука.

„Патологија се брзо развија и игра кључну улогу у дијагностиковању, лијечењу и превенцији болести. У будућности ће бити важна за развој персонализоване медицине која се темељи на индивидуалним карактеристикама пацијента. То ће укључивати кориштење молекуларне и геномске патологије за прилагођавање терапије сваког пацијента. Играће важну улогу у развоју нових технологија за лијечење болести, укључујући генску терапију, терапију ћелијама и имунотерапију”, рекла је прим. др Плеша.

Она додаје да су претходне четири године обиљежене просперитетом како у Служби патологије, тако и у цијелој Болници. Успјешно су ријешени проблеми који су дуго постојали.

“Службу за патологију чине адекватан простор, опрема и кадар, те се о сваком сегменту мора подједнако бринути. Служба је подмлађена, примљен је љекар на специјализацију из патологије, а након одласка једног лаборанта у пензију и након одређене паузе, примљен је нови лаборант. Урађене су многе промјене, обављен је сервис постојеће опреме, купљена је нова цитоцентрифуга за припремање цитолошких размаза, те аналитичка вага. Редовно смо снадбјевени свим потребним реагенсима”, истакла је прим. др Плеша.

Према њеним ријечима, у оваквом амбијенту дошло до наглог пораста посла, те су у претходној години обављене 4694 патохистолошке и цитолошке анализе што је рекорд у протекле 23 године од када постоји Служба. Судећи према прва три мјесеца ове године, тренд раста посла ће се и наставити.

“Важно је напоменути да се великим залагањем свих запослених патохистолошки налаз заврши у рекордном року за два до четири дана, а цитолошки налаз за један до два дана, те патохистолошки налаз као важна карика у процесу дијагностиковања болести и лијечења пацијента не представља кочницу. Годишње у овој служби се уради и 15 до 20 феталних аутопсија, а свакодневно се раде и хитне, интраоперативне биопсије. Мањи број биопсија се након комплетне обраде шаље у УKЦ Бања Лука у Завод за патологију случајевима када је потребно урадити имунохистохемијску и молекуларну анализу што се чека 20 дана до два мјесеца”, закључује прим. др Плеша.

The post Прим. др Плеша: Кључна улога патологије у дијагностиковању, лијечењу и превенцији болести appeared first on ФИЛТЕР.

Десет здравствених установа у Републици Српској добиће нова санитетска возила. Возила су набављена у у оквиру Хитног пројекта COVID-19 финансираног кредитним средствима Свјетске банке.

На посљедњој сједници Владе Републике Српске усвојена је одлука о праву преноса власништва над новим санитетским возилима са Министарства здравља и социјалне заштите на домове здравља и болницу.

Нова возила добиће су домови здравља Бања Лука, Челинац, Бијељина, Котор Варош, Лакташи, Рудо, Угљевик, Вишеград и Зворник, те Болница „Србија“ Источно Сарајево.  

Укупна вриједност возила износи 1,32 милиона КМ, а ресорно министарство ће у наредном периоду испоручити сантитетска возила наведеним здравственим установама.

У изјави Срни директор Болнице “Србија” Небојша Шешлија навео је да је возило значајна донација с обзиром на застарјелост и огромну километражу постојећих. Подсјетио је да коронарне пацијенте из Болнице “Србија” свакодневно превозе на Универзитетски клинички центар Републике Српске, а након лијечења довозе назад.

“С обзиром на то да смо обавезни да пацијенте одвозимо и довозимо, наша возила се, прелазећи огромну километражу, веома брзо хабају. У нашем возном парку имамо возила која су прешла више од пола милиона километара, тако да се и поред квалитетног одржавања не могу сматрати поузданим”, појаснио је Шешлија у изјави за Срну.

Он је рекао да су санитетска возила која су добили приликом отварања нове зграде Болнице у октобру 2018. године већ прешла по више од 300.000 километара.

“Надам се да ћемо у наредном периоду добити још оваквих возила, како бисмо додатно обновили возни парк. То би омогућило да наши пацијенти имају још квалитетнију здравствену његу”, поручио је Шешлија.

The post Болницa “Србија” ускоро добија ново санитетско возило appeared first on ФИЛТЕР.

Из Општине Источно Ново Сарајево обавјештавају борце Војске Републике Српске, који имају категорисан статус борца, да је у Болници “Србија” за њих обезбијеђен бесплатан систематски преглед.

“Уз великодушну помоћ болнице “Србија” и директора Небојше Шешлије, а у договору са Борачком организацијом општине Источно Ново Сарајево, Општинска управа обезбиједиће бесплатне систематске прегледе за борце Војске Републике Српске, који имају категорисан статус борца”, поручио је начелник ове општине Јован Катић.

Преглед укључује основне лабораторијске налазе, рендген плућа, ултразвук абдомена, интернистички преглед, специјалистички преглед пулмолога и специјалистички преглед хирурга.

Пријава мора садржати читко испуњен и потписан Пријавни образац (доступан на Портирници Општине Источно Ново Сарајево), доказ о пријави пребивалишта на територији општине Источно Ново Сарајево (ЦИПС), потврду категорисаног статуса борца – копију рјешења о категоризацији (уколико је проведен поступак категоризације, а немате примјерак рјешења, исти можете извадити у Општини Источно Ново Сарајево, канцеларија 16 – Одјељење за општу управу, борачко – инвалидска заштита).

Комплетирану документацију потребно је предати радним данима у периоду од 11 до 14 часова у канцеларију 33 или на Портирницу Општине Источно Ново Сарајево.

Позив остаје отворен до петка, 17.2.2023. године до краја радног времена, а динамика прегледа ће бити организована у складу с бројем пријава и по редослиједу пријављивања на основу списка који ће Општинска управа доставити болници „Србија“.

The post Бесплатни систематски прегледи у Болници “Србија” за борачку популацију из Источног Новог Сарајева appeared first on ФИЛТЕР.