Замјеник градоначелника Београда Горан Весић рекао је да је са британским глумцем Џоном Чалисом, популарним Бојсијем из серије “Мућке”, разговарао о промоцији српске пријестонице на тржишту Велике Британије.

“Идеја је да се направи кампања на друштвеним мрежама. Бојси мисли да би требало да доведе десетак познатих људи из Британије који би снимили своје спотове из Београда, у којима они позивају своје земљаке да посете Београд и које би презентовали на друштвеним мрежама. Разговарали смо о читавој кампањи, тако да мислим да ћемо је остварити”, изјавио је Весић за телевизију “Прва”.

Он је рекао да су глумци серије “Мућке” откупили сценографију серије, а идеја је да се та сценографија пренесе у Београд, да дођу сви глумци из серије и да Београђани могу да разговарају и фотографишу се са њима.

“Ту сценографију бисмо поставили негде у граду и то би трајало неких петнаестак дана. То припремамо за пролеће, када ће доћи и Бојси. Верујем да ће то сигурно бити атракција и очекујем да ће велики број људи желети да виде и да се сликају у оригиналној сценографији ове популарне серије”, навео је Весић.

Весић је подсјетио да је Бојсија упознао када је први пут дошао у Београд, те да му је том приликом показао српску пријестоницу, након чега је снимљен филм “Бојси у Београду”, који је био добра промоција Београда и Србије у Великој Британији.

“Имамо много страних туриста, али немамо из Британије и сигурно ћемо учинити нешто у наредном периоду да Британцима приближимо Београд. Бојси је много промовисао Србију, те сам му предложио да у знак захвалности постане српски држављанин”, навео је Весић.

Замјеник градоначелника Београда вјерује да ће давање држављанства Србије Бојсију бити, такође, добра промоција за Србију, с обзиром на то да су јунаци из серије “Мућке” веома популарни у Енглеској, а чак и Енглези не могу да вјерују да у свијету постоји мјесто гдје је та серија омиљена.

Весић је навео да се и премијер Србије Ана Брнабић заложила да Бојси добије српско држављанство.

“Лично ћу му предати пасош када дође у Србију. Сада је само у питању техничка процедура”, рекао је Весић.

Бојси је у укључењу за телевизију “Прва” рекао да је одушевљен тиме што га воле у Србији и да се осјећа веома блиским српским народу јер комедија зближава, те најавио да планира да направи још један документарни филм или напише књигу о Београду.

“Било би сјајно ако би документарац који сам направио о Србији помогао у популаризацији ваше земље”, рекао је Бојси и додао да је јако поносан што ће добити држављанство Србије.

Он је истакао да једва чека да се врати у Србију и може само да охрабри људе да посјете Србију и доживе оно што је он доживио.

Амбасадор Србије у Великој Британији Александра Јоксимовић рекла је да су за ову тему заинтересовани и у самој Британији, па су тако “Сандеј мирор” и “Дејли мејл” објавили вијест о Бојсијевом почасном држављанству.

The post Бојси ће промовисати Београд на британском тржишту appeared first on ФИЛТЕР.

На углу Милешевске и Цара Николаја, на Врачару у Београду почела је изградња Трга Милене Дравић и Драгана Николића.

Трг ће добити и скулптуру “Образ уз образ” названу по култном програму који је водио овај глумачки, а касније и животни пар.

Радови на овој локацији почели су прве недјеље јула, а као рок за завршетак планиран је 17. септембар.

– Рокови ће бити максимално испоштовани, како би се све завршило на вријеме – кажу радници на градилишту.

The post Београд добија Трг Милене Дравић и Драгана Николића appeared first on ФИЛТЕР.

Градоначелници Београда и Источног Сарајева Зоран Радојичић и Љубиша Ћосић констатовали су данас да српски народ, гдје год живио, мора имати блиске односе и међусобно се помагати.

Током данашњег састанка у Београду разговарано је о унапређењу сарадње два града у области туризма, спорта, културе и привреде.

Ћосић је захвалио Радојичићу што је исказао спремност да Београд, као милионски град, прими под своје окриље Источно Сарајево са 65.000 становника.

“Ми из Источног Сарајева сви гледамо у Београд, у Нови Сад, у српски народ који се налази у Србији, а када нас дочекају као браћу онда нам је пуно срце”, рекао је након састанка Ћосић новинарима, те захвалио за пријатељски и отворен разговор, као и братски дочек.

Ћосић је навео да је Источно Сарајево најзападнији српски град и као такав заслужује сву пажњу.

“Сигуран сам да у области турзима, спорта, културе, јачању институционалне сарадње, наравно и привреде, можемо доћи до ситуације да у наредним годинама та сарадња буде много јача у свим сегментима и да доноси добробит нашим грађанима”, рекао је Ћосић.

Он је подсјетио и на помоћ Владе Србије Источном Сарајеву, наводећи да су шест општине у саставу града, као и сам град, добили у протеклим годинама подршку кроз бројне пројекте који су спроведени.

Ћосић је навео да је претходно данас и са рукводством Новог Сада разговарао о сарадњи, те указао на значај иницијативе предсједника Србије Александра Вучића и српског члана и предсједавајућег Предсједништва БиХ Милорада Додика о заједничком састанку рукводстава свих локалних јединица Републике Српске и Србије.

Радојичић је рекао да је главни закључак да се морају држати блиско и да у овим тешким временима српски народ мора имати присне односе и помагати једне друге.

Он је истакао да су људи из Источног Сарајева увијек радо виђени у Београду, те да је са Ћосићем разговарао о сарадњи два града у више области и да су се сагласили да има пуно простора гдје се може унаприједити – у култури, спорту, привреди, а да је туризам посебно значајна тема за оба града.

Радојичић је навео да је сигурно да у овм тренутку имам пуно Београђана на Јахорини и у Источном Сарајеву.

“Договорили смо се да у правне оквире ставимо ову сарадњу и наши сарадници ће се у наредном периоду договорити у којој форми ће то бити, али суштински је најважније да имамо овакве контакте, да се договорамо и да једни друге помажемо”, рекао је Радојичић и изразио увјерење да ће ускоро имати прилике да буде гост Источног Сарајева.

The post Туризам посебно значајна тема за сарадњу Источног Сарајева и Београда appeared first on ФИЛТЕР.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић састао се данас са градоначелником Београда Зораном Радојичићем.

Градоначелници су истакли опредијељеност за сарадњу у свим областима значајним за грађане Источног Сарајева и Београда.

На првом мјесту је то привреда, посебно у области туризма. Значајне активности очекују се и у областима културе и спорта.

“Отворили смо врата српске престонице и са градоначелником Београда договорили да наше братске и пријатељске односе институционализујемо. У наредном периоду ћемо наћи најбољи модел како да то учинимо”, рекао је Ћосић након састанка.

“Један смо народ, а много је изазова пред нама и због тога морамо да се држимо заједно”, поручио је градоначелник Источног Сарајева.

The post Ћосић: Отворили смо врата српске престонице appeared first on ФИЛТЕР.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић боравиће сутра у званичној посјети Новом Саду и Београду, гдје ће се састати са градоначелницима тих градова Милошем Вучевићем и Зораном Радојичићем.

Ћосић ће на састанцима са Вучевићем и Радојичићем разговарати, прије свега, о братимљењу Источног Сарајева и Новог Сада, односно Источног Сарајева и Београда, као и сарадњи у области привреде, културе, спорта и туризма, саопштено је из Kабинета градоначелника.

Састанак Ћосића и градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића заказан је за 10:00 часова у просторијама Градске куће /Трг слободе 1/, док је састанак у Београду са градоначелником Зораном Радојичићем планиран у 13:00 часова у просторијама Градске управе.

The post Ћосић сутра са градоначелницима Новог Сада и Београда appeared first on ФИЛТЕР.

У центру Београда, код бивше Железничке станице, откривен је споменик Стефану Немањи, великом жупану и једном од највећих српских владара.

Вучић: Споменик је прича о нама

Предсједник Србије Александар Вучић је рекао да је мјесто на којем се открива споменик често изазивало стид код многих, да је било неуређено и прљаво и да је представљало срамоту за град и земљу.

Како је истакао, поносан је јер стоји наспрам Немањине улице која иде ка Храму Светог Саве,

Истиче да је то најљепши православни храм на свијету, и као што је он изграђен, тако ће бити обновљен Хиландар и цијела Србија.

Када је ријеч о споменику Стефану Немањи, поручио је да се „Питамо да ли је колосалних 24 метра можда премало”.

Додао је да је Немања да би израстао у Симеона, прво морао да се одрекне власти да би постао свети.

“Да је Србима подарио само Светог Саву, само Стефана Првовенчаног, а подаривши обоцију подарио нам је Србију јаку, централизовану, која је умјела да нађе свој простор између истока и запада”, рекао је Вучић.

Рекао је да споменик представља Стефана Немању као одлучног владара који држи мач у десној руци, а Хиландарску повељу у лијевој.

“Од њега па до данас смо државотворни народ. Тим мачем правио је и градио, затим чувао Србију”, рекао је предсједник Вучић.

Како је рекао, до Немање смо имали културу опонашања и превођења, а од њега имамо културу креације, градње и писања.

Указао је да данашња церемонија није само чин откривања споменика, већ чин полагања рачуна о себи и свом идентитету.

“Стајати овдје значи покајање за све године током којих смо га заборавили, али и свијест да смо коначно открили коријен из кога је настало најљепше дрво које се зове Србија”, навео је Вучић.

Рекао је да је споменик велики јер је „прича о нама велика, тежак јер је прича о нама често тешка, лијеп колико је прича о нама била лијепа”.

“Споменик је прије свега прича о нама, ко смо били, гдје смо били, шта смо радили и највише шта смо данас и шта хоћемо да будемо”; навео је предсједник.

Истиче да, као што је Немања гради задужбине, ми данас морамо да градимо свјесни да је наша садашњост задужбина наше будућности.

Вучић је рекао да “без свијести да је постојао неко прије нас, ко је имао снове које ми данас живимо, ниједан сан о будућности није могућ”.  

Додик: Потребно стално сјећање на то како смо настали

Окупљенима се обратио предсједавајући Председништва БиХ Милорад Додик.

“Сваки дан налазим довољно разлога и поноса што припадам српском народу. Данас сам посебно поносан што са вама дијелим величанствени тренутак у којем Србија, Београд и сви Срби одају пошту великом ујединитељу српског народа Стефану Немањи”, навео је Додик.

“Срби су давно научили да без државе нема слободе”, додао је.

Истакао је да се споменик налази у непосредној близини модерног дијела града.

Како каже, потребно је стално сјећање на то “како смо настали и шта смо радили”.

Додик је рекао да је тај дио средњовековне историје био потиснут и да је вријеме за повратак темељима.

Поручује да је данашња Србија све напреднија и да је Република Српска загледана у Србију. 

“Нека живи Србија, Република Српска и нека живи српски народ гдје год се нашао”, поручио је Додик. 

Споменик Стефану Немањи доминира тргом и гледа ка Храму Светог Саве

Споменик Стефану Немањи који је откривен на Савском тргу, дјело је руског вајара Александра Рукавишњикова.

Стефан Немања стоји на византијском шљему. У једној руци држи мач, а у другој Хиландарску повељу.

Споменик је висок 23 метра и тежак 68 тона.  

Реконструисани Савски трг добио је полукружни облик са централном фигуром Стефана Немање и саобраћајем измјештеним на ободе трга. Обновљена је и фасада зграде старе Железничке станице, која ће постати Музеј историје Србије.

The post Свечано откривен споменик Стефану Немањи у Београду appeared first on ФИЛТЕР.

Министар комуникација и транспорта у Савјету министара Војин Митровић изјавио је да на прољеће почиње изградња ауто-пута Сарајево-Београд.

Према његовим ријечима, када су у питању дионице које спајају Београд, Тузлу и Сарајево постоји проблем који је у вези са уређењем БиХ и начином њеног функционисања.

– Ово је ауто-пут који иде од Кузмина, преко Раче, Бијељине, Брчког, а онда имамо проблем спајања са Тузлом и Сарајевом -рекао је Митровић, прецизирајући да је траса која иде од Раче преко Бијељине, Брчког и према Вукосављу у доброј реализацији и да на прољеће почиње изградња пута од Раче ка Бијељини.

Говорећи о дионицама пута према Тузли и Сарајеву, Митровић подсјећа да постоје различите идеје – да се од Тузле ради ауто-пут или брза цеста према Брчком која би спојила Тузлу са ауто-путем Сарајево-Београд, а друга је варијанта да пут иде од Тузле према Жепчу.

– Што се тиче другог дијела, од Сарајева према Вардишту, дјелимично је та траса дефинисана, али ипак није довољно урађено. Проблем су средства и само дефинисање трасе – рекао је Митровић за “Дневни аваз”.

Он истиче да у овом тренутку не постоји иницијатива Федерације БиХ у вези са изградњом ауто-пута од Сарајева према Вардишту.

– Постоји застој, у овом тренутку сигурно у радовима предњачи Република Српска – закључио је Митровић.

The post На прољеће почиње изградња ауто-пута Београд – Сарајево appeared first on ФИЛТЕР.

Предсједник Србије Александар Вучић рекао је након састанка са званичницима Српске да ће Србија до краја или почетком наредне године упутити додатну финансијску подршку Српској.

Истакао је да је морална обавеза Србије да буде уз Српску.

• Желимо да људи у Српској сачувају своја огњишта и оно што су им дједови оставили – рекао је Вучић.
  Навео је да су разговарали и о веома значајној теми, а то је градња аеродрома у Требињу.
  Предвиђа да би први авион са овог аеродрома могао да полети до марта 2022. године.
• То нису мала улагања, али верујем да ће пројекат бити исплатив и од великог интереса за Србију, као и народ у Херцеговори и Црној Гори – рекао је Вучић.
  Истакао је да се разматра и опцију учешћа у реконструкцији аеродрома у Бањалуци, али о томе ће се, како је рекао, тек причати.
  Додаје да ће се формирати заједничка индустријска зона са Српском, гдје би требало заједно да се ради на дионици аутопута од 18 километара.
• Разговарали смо и о подршци младима у пољопривредној производњи, као и примарној пољопривредној производњи – рекао је Вучић.
  Како каже, такође је важно да предузећа којима управља Србија имају право на различитим тендерима на нивоу БиХ.
• Причали смо и о образовању. Ићи ћемо на уједначавање школског програма, буквара, као и у заједничким екскурзијама – рекао је Вучић.
  Вучић је рекао да ће органозивати заједничка такмичења ученика Србије и Српске.
• Стало нам је до до добрих односа и до Републике Српске и поштовања Дејтонског споразума. Ми поштујемо потписане споразуме – изјавио је Вучић.
  Истакао је да ће Српска и Србија наставити најближу сарадњу.
• Данас смо донијели одлуку да ћемо имати један заједнички празник. То би био дан када је пробијен Солунски фронт, 15. септембар.
• Мислим да доста помажемо Српској и моја молба је да увијек и у сваком тренутку Српска води интереса и о Републици Србији и о Српској, онаквој каквом ју је прописао Дејтон – навео је он.

Предсједник Србије Александар Вучић и премијерка Србије Ана Брнабић разговарали су са предсједницом Републике Српске Жељком Цвијановић, предсједником Владе Српске Радованом Вишковићем и српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком о раније достављеном документу, у којем се указује на тежак положај Републике Српске унутар БиХ због интервенционизма високих представника, међународне заједнице и Уставног суда.
Састанку су присуствовали министар финансија Србије Синиша Мали, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић и министар спољних послова Србије Ивица Дачић.

The post Вучић: Финансијска помоћ за Српску; Ускоро први авион из Требиња appeared first on ФИЛТЕР.

Прије пар дана, начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић, предложио је да се нови парк назове “Парк великана”. Том приликом навео је 9 личности чије ће се бисте налазити у парку. Све позната и призната имена из различитих историјских периода, али на једно име већина застане на прву.

–Стеван Попов? Попов, то онај што су Џејмс Бонда снимили по њему? Није тај? Пилот? А да, чуо сам нешто о њему.

Ко је Стеван Попов чија ће биста бити постављена у „Парку великана“ у Источном Новом Сарајеву?

Летење у крви

Да је Стева био Амер, направили би већ брдо филмова о њему. Умјесто тога, Стеван Попов који је 23 године био је пилот ЈАТ-а, а једно вријеме носио и титулу резервног официра ЈНА, није дочекао да оде онако како доликује једном хероју.

Стеван Стева Попов, капетан инструктор “ЈАТ-а”, био је резервни војни пилот, спортиста, свестрани и ангажовани ваздухопловац. Рођен је 12. јуна 1945. у Избишту, у околини Вршца. Са шеснаест година се пријавио за једриличарски курс. Иако му ваздухопловни почеци нису били обећавајући (на првом лету уништио је једрилицу), није одустао и упорношћу, вољом и љубављу према авијацији, успио је да достигне највеће висине и домете.

У Вршцу је завршио курс за моторног пилота и као један од најбољих 1965. отишао у Школу резервних официра у Задру. Послије армије школовање је наставио у Панчеву, одакле је цијела ескадрила пребачена у Мостар, ради снимања филмског ратног спектакла “Сутјеска”.

У “ЈАТ” је дошао 1972. године са већ стеченим летачким стажом у аеро-клубу и привредној авијацији. Саобраћајну каријеру је започео на “каравели”, и то као флајт – инжењер, потом се школовао за копилота на истом авиону, а касније је као копилот летио на “Боингу Б-707”. Године 1979. стекао је звање капетана на авиону ДЦ-9, а јануара 1987. постаје и капетан на “Б-737-300”. Априла исте године именован је за замјеника директора „Летачке оперативе“ и истовремено за в. д. директора овог “Јатовог” ООУР-а.

Посљедњи лет за Сарајево

Почетком деведесетих година прошлог вијека, када су ратови захватили простор бивше Југославије, и кад је поред свих ваздухопловних вјештина требало показати војничку смјелост и проницљивост, и изнад свега велико човјековољубље, Стева Попов је баш тада доказао величину свог племенитог срца. Као један од неколицине “ЈАТ-ових” пилота, који су као резервисти били у Југословенском ратном ваздухопловству, летио је на запљењеном авиону “Б-707” – познатом као “кикаш” и учествовао у евакуацији цивила, војника и опреме са аеродрома у Пули, Задру, Бањалуци, Бихаћу и Сарајеву.

Само у току једног дана “ЈАТ-ови” пилоти су имали шеснаест летова између аеродрома Батајница и Сарајево и обратно и превезли око 4.000 људи.

Међу тим пилотима био је и Стева Попов који је током операције евакуисао 40.000 људи из Сарајева за Београд. У дану се враћао по пет, шест пута у пакао Сарајева, чак и по мраку. На писту је слијетао према обрисима околних брда и сјећао се људи који су сједили на поду, сабијени као сардине, али захвални што су побјегли далеко од рата.

Двије најупечатљивије приче из евакуације цивила из Сарајева 1992. године су о дјеци.

У првој, Стева Попов је, у општем метежу, у пристанишној згради аеродрома у Сарајеву, угледао двоје дјеце, притијешњене гомилом уза зид. Дјечак, десетогодишњак, држао је у једној руци картонски коферчић а другом је обгрлио неколико година млађу сестру. Када је сазнао да су остали без родитеља, повео их је у авион, који је већ био пун, и уз пријетњу обезбеђењу које је контролисало улазак у “Боинг”, успио да их уведе и довезе до Београда.

Ништа мање није била драматична прича о жени са двоје дјеце, која је у општој гужви на сарајевском аеродрому успјела да дође до авиона, и тек кад је стигла у Београд, схватила је да јој нема једног дјетета. Стева Попов се авионом одмах вратио у Сарајево, у препуној пристанишној згради нашао изгубљено дијете и одвезао га на Батајницу до мајке.

Момо Капор се Стеви Попову одужио романом “Последњи лет за Сарајево”, у коме је велики књижевник описао како је то радио велики пилот и још већи човјек.

Одлазак по фудбалере у Шведску

Резолуцијом 757 Савјета безбедности УН, 30. маја 1992. године уведене су економске санкције према Србији и Црној Гори. Овом резолуцијом су све земље ове међународне заједнице биле у обавези да ускрате дозволе за полијетање, прелет и слијетање сваком ваздухоплову СФРЈ и да послије 30. маја прекину све контакте са југословенским ваздухопловством у цјелини.

Због истих санкција суспендована је и фудбалска репрезентација Југославије, која је тек била отпутовала у Шведску на Првенство Европе. Фудбалери, руководство репрезентације и новинари, морали су да се врате назад. И поред тога што су санкције требало да ступе на снагу у поноћ између 29. и 30. маја, “ЈАТ” је одучио да 29. маја пошаље авион у Штокхолм, како би их вратили у Београд. Од Комитета за санкције је добијено одобрење за специјални лет, ЈУ 382/ 381. и у 10 сати прије подне авион “Б-737 – 300” полетио је пут Шведске. Капетан на лету је био Стева Попов, тада директор Летачке оперативе “ЈАТ-а”.

И, онда почињу проблеми. Најприје румунска контрола лета није дозволила прелет ове земље. Наком дуготрајног и мучног натезања, прескочена је прва препрека, као и слична препрека преко територије Пољске. Међутим, већ у фази слијетања, изнад Балтичког мора, испред “ЈАТ-овог” авиона су се појавила два борбена авиона, са намјером да их лагано усмјере ка Норвешкој. Стева, већ какав је био, одлучује се за најдрскије рјешење: окренуо је авион ка њима! Нестали су истог часа.

“ЈАТ-ов” авион је слетио на аеродром “Арланда”, посада је затражила 11 тона горива за повратак, али је “Бритиш петрол” ту наруџбину одбио. И поред настојања посаде, “ЈАТ-овог” представника у Штокхолму, Амбасаде и оперативног центра из Београда, нису нашли рјешење. То натезање је трајало сатима, с тиме што је вријеме неумитно цурило и скраћивало могућност полијетања прије ступања на снагу санкција.

Тада су шведске власти биле намјерне да заробе авион којим је пилотирао Попов и у коме су били фудбалски репрезентативци, али је Попов почео без дозволе да рула авион по писти уз пријетњу да ће полетјети без обзира што у авион није сипано гориво.

И, кад ја авион већ требало да полети, из контроле лета је јављено да ће ипак добити гориво. Напокон, појавила се цистерна “Бритиш петрола”, али радници нису хтјели да наточе гориво. Најзад, послије вишечасовне драме и нервирања, које је окончано плаћањем горива у готовини, на лицу мјеста, добили су гориво и авион је могао да полети. У Београд су слетјели сат прије формалног ступања на снагу санкција Савета безбједности.

Неправда према хероју

Нажалост, његова вјерност према ЈАТ-у занемарена је 2004. када је проглашен технолошким вишком у овој компанији.

Сам Попов у једном интервју је коментарисао овај поступак „ЈАТ-а“ . „Постао сам особа коју народ поштује. Непознати људи и данас ми захваљују на подвигу. Међутим, предузеће “ЈАТ” није ценило мој професионални и племенити подвиг, а ни моје пилотско знање. У 2004. проглашен сам технолошким вишком и отпуштен. Преживео сам потом операцију рака на десном бубрегу јер нисам планирао да умрем. Отказ ми је теже пао од болести“

Нажалост, смрт Стевана Попова десила се када то нико није могао да очекује. Стева је извршио самоубиство 2015. у Руми испаливши себи хитац у главу, пред својом супругом Снежаном Јовановић Попов. Преминуо је на путу до болнице у 68. години. Из брака са првом супругом Душицом Попов има сина Стевана и ћерке Весну и Иву, а са Снежаном ћерку Јелену.

Његове ријечи и даље одзвањају попут авиона који пробија звучни зид…

“Врло често долазим први на авион и то једно сат, сат и по пре путника, пре свих… и врло често станем испод те грдосије и гледам… Размишљам… Боже, је ли могуће да је све ово у мојим рукама, ово чудо, оволико тона гвожђа, да је то све у мојим рукама и да то све треба да ја држим под контролом, да буде све безбедно и да се путници осећају пријатно и да не буде страха и ако се неко плаши у авиону, да отворим врата, јер моја врата од кабине су увек била отворена и код мене сваки путник посебно, они које се плаше летења, имали су прилику да дођу, да виде, да се упознају… Јер знате шта? Човек се увек плаши онога што не познаје.”

О пилотској каријери Стеве Попова још 2000. године написана је и књига – “Пространство плаво Попов Стева”, а њен аутор је Мирослав Стефановић.

The post Посљедњи лет за Сарајево-прича о Стевану Попову appeared first on ФИЛТЕР.