Српска православна црква и вјерници прослављају данас Бадњи дан, припремајући се за најрадоснији хришћански празник Рођење Исуса Христа – Божић.

На Бадњи дан се пече божићна печеница, припремљена претходног дана, на Туциндан. У православним кућама Бадње вече је породични празник када се укућани окупљају око обавезно посне трпезе.

На­ве­че Бад­њег да­на, на Бад­ње ве­че, ло­жи се бад­њак. Ово мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, сим­бо­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свијет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви.

За­тим, бад­њак је под­сје­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­није­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гријао у хлад­ној пе­ћи­ни. Бадњак je симбол новог живота и наде.

Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­сме­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да.

Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­сје­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­није­ли му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли Но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Вјеровања

Јаке емоције треба да буду само оне позитивне, па је веома важно да се на Бадњи дан помирите са неким са киме сте у свађи или да опростити некоме ко се о вас огријешио.

Све дугове или позајмљене ствари треба вратити на Бадњи дан, док за Божић не ваља давати ствари на зајам јер постоји вјеровање да ће се током цијеле године ствари само износити из куће.

Стари православци су инсистирали да се за Бадњу вечеру припрема непаран број јела. Некада сујеверје, данас је постао обичај присутан у већини српскх породица.

Током Бадњег дана и Божића, ваља купити нешто ново, а многи вјерују да то треба да буде управо неки предмет за кућу који је пожељно напунити ситним металним новцем. Вјерује се да ћете на тај начин својој породици обезбиједити финансијско изобиље.

У неким крајевима се вјерује да божићну свијећу не ваља гасити дувањем, већ је треба умирити хљебом натопљеним вином.

Од Божића до Светог Стефана (9. јануар) не ваља чистити кућу, а многи вјерују и да гости за вријеме божићних празника не треба да лупају по вратима, да се укућани не би свађали у току наредне године.

Трпеза

На сто се поставља божићна свијећа, у неким крајевима и сито или тепсија, јабуке, жито, кукуруз, новац, суве шљиве и ораси. Све то представља жељу за достојним приходом и добрим животом у кући.

Пред оваквом бадњачком вечером, домаћин се прекрсти, припали свијећу, окади трпезу, прочита молитву Господњу, разломи колач и сву чељад понуди вечером, при чему се уз чаше вина дижу здравице.

Погача симболише самог Исуса Христа („Ја сам хљеб жив, који сиђе са неба; који једе од овог хљеба живјеће ва вијек; и хљеб који ћу ја дати за живот свијета“ – Јован 6,51).

Риба симболише такође Исуса Христа, јер на грчком језику, преко кога су наши преци примили хришћанство, риба је ИХТИС, а то је скуп иницијала Исуса Христа.

Со симболизује божанску силу, која чува дјело божије, као што со чува хљеб и рибу од плијесни и трулежи.

Вино је симбол Исусове крви којом је на Голготи дао откуп Богу за гријехе људске, док мед симболизује сласт вјечног живота.

The post Срећан Бадњи дан! appeared first on ФИЛТЕР.

Код православних Срба дрвена облица која се обредно налаже на ватру домаћег огњишта на Бадње вече назива се бадњак. Дрво за бадњак које породице уносе у дом је најчешће млади цер који се ритуално сјече у рано јутро Бадњег дана. Сјечење, припрема, уношење и слагање изводи се кроз већи број сложених обреда, који се разликују у зависности од дијела земље.

Према бадњаку се православни вјерници односе као према божанству – приносе му жртве у виду жита, вина и меда и поздрављају га. Бадњак се ритуалима не везује само за Бадњи дан, већ он понегдје гори и на дан Божића, када положајник удара по њему жарачем или граном, призивајући тако срећу и напредак породице – да буду једнаки као варнице.

Паљење бадњака обавља се у знак сјећања на ватру коју су витлејемски пастири наложили у пећини у којој се родио Исус Христ не би ли на тај начин загријали новорођенче и његову мајку.

У данашње вријеме, када вјерници најчешће немају могућност да у кући запале ватру, бадњак се углавном користи за украшавање дома на Бадњи дан.

Ложење бадњака

Понегдје се вјерује и да је наложен бадњак симбол крста на коме је Исус разапет, а топлина ватре симболизује спасење људског рода до ког долази захваљујући Христовој жртви.

Филолози, историчари религије објашњавају да је овај обичај насљеђе старе словенске вјере, пренијете у хришћанску еру Срба. Бадњак, по том тумачењу, представља божанство које умире спаљивањем, а потом васкрсава, а којем се молимо и пружамо жртву да бисмо заузврат добили плодна поља, здравље и срећу. Ватра симболизује свјетлост Сунца, које пружа живот и требало би да буде благонаклоно према вјерницима и у наредној години.

Дрвеће из рода храстова, које се најчешће бира за бадњак, у старословенској религији је било једно од најобожаванијих, повезано с Перуном, богом муње и грома.

Обичај ложења бадњака се одвија на јавним мјестима однедавно иако многи вјерују да је ријеч о старој традицији, а рођен је међу војницима који су их ложили у касарнама. Штавише, у Краљевини Југославији је та традиција стандардизована као војна церемонија с бадњаком, а то је све трајало до избијања Другог светског рата, пише Национална географија.

Посљедњих деценија, бадњак има значајну улогу у обељежавању Божића и Бадњег дана када је реч о прослављању у организацији Српске православне цркве и локалних заједница. На Бадњи дан верници свечано сјеку и носе бадњак до храма, у чијој се порти он слаже, што је праћено благосиљањем свештеника. На крају ове свечаности, вјерници окупљени око ватре посматрају ватру бадњака…

The post Бадњак: Значај и обичаји код православних Срба appeared first on ФИЛТЕР.