Једна од анкета у Аустралији показала је да би више од 50 одсто Аустралијанаца прије депортовало из земље премијера Скота Морисона, него најбољег тенисера свијета Новака Ђоковића.

У анкети портала “Double Bay Today” учествовало је 5.600 Аустралијанаца, а за депортацију Морисона гласало је 52 одсто испитаника.

Један од испитаника рекао је да, иако није фан Ђоковића, сматра да је начин на који се према њему односила федерална влада срамотан за све Аустралијанце.

Новинари су питали Морисона да прокоментарише резултате анкете, али је он то одбио. Премијер Аустралије био је један од главних заговорника Ђоковићеве депортације из земље.

Ђоковић се налази под истрагом граничних власти због процедуралних грешака приликом доласка у земљу, односно нејасноћа у медицинској и путној документацији, иако је добио такозвано медицинско изузеће да наступи на првом Гренд слем турниру сезоне.

Суд у Мелбурну поништио је одлуку Федералне владе Аустралије о укидању визе и депортацији Ђоковића.

Међутим и након ове судске одлуке Ђоковићев статус у Аустралији још није потпуно јасан, а коначна одлука о томе је у рукама министра за имиграције Алекса Хока, који има дискреционо право да му укине визу и наложи да напусти земљу.

Аустралијски медији преносе да ће Ђоковићев адвокатски тим уложити жалбу и поново ићи на суд ако министар за имиграцију одлучи да га депортује.

Данас је обављен жријеб за први Гренд слем сезоне и Ђоковић ће на почетку играти против српског тенисера Миомира Кецмановића. У Ђоковићевој половини жријеба су Александер Зверев и Рафаел Надал.

Најбољи свјетски тенисер наставио је са припремама за Аустралијан опен и одржао је нови тренинг на терену “Род Лејвер арене”.

Аустралијан опен на програму је од 17. до 30. јануара, а у мушкој конкуренцији титулу би требало да брани Ђоковић.

The post Аустралијанаци би радије депортовали премијера него Ђоковића appeared first on ФИЛТЕР.

Најбољи тенисер свијета Новак Ђоковић тренирао је на “Род Лејвер арени”, после чега се први пут огласио после саге кроз коју је прошао.

Ђоковић није губио вријеме пошто му је дозвољено да борави у Аустралији и већ је почео да се спрема за први гренд слем у сезони, што је потврдио и његов брат Ђорђе на конференцији за медије.

Суд у Мелбурну поништио је одлуку Федералне владе Аустралије о укидању визе и депортацији Новака Ђоковића, потом се чекала одлука министра Алекса Хока, а када она није стигла, српски играч је постао слободан.

Иако постоји могућност да му виза буде укинута у уторак, бранилац титуле је одмах отишао у Мелбурн парк и у вечерњим часовима одржао тренинг на највећем стадиону у комплексу.

“Драго ми је што је Суд преокренуо одлуку о укидању визе. Без обзира на све што се десило, желим да останем и да се такмичим на Аустралијан опену. Остајем фокусиран на то, долетео сам овде да играм на једном од најважнијих турнира пред невероватним навијачима”, написао је Ђоковић на друштвеним мрежама.

Новак је изашао из хотелског притвора после шест дана и желио је да се размрда на терену на којем су му друштво правили чланови тима – Горан Иванишевић, кондициони тренер Марко Паники и физиотерапеут Улисес Бадио.

“Новак је већ био на терену, већ је тренирао”, рекао је Ђорђе.

Аустралијан опен на програму је од 17. до 30. јануара, титулу брани управо Ђоковић, који је девет пута дизао пехар на “Род Лејвер арени”.

The post Ђоковић тренираo и огласио се први пут после притвора: Желим да останем и такмичим се на АО appeared first on ФИЛТЕР.

Новак Ђоковић је слободан човјек, аустралијске власти су одустале од гоњења и депортације и близу је наступа на Аустралијан опену.

Суд у Мелбурну поништио је одлуку Федералне владе Аустралије о укидању визе и депортацији Ђоковића, а потом је министар за емиграције Алекс Хок одустао од намјере да искористи дискреционо право и својом одлуком му поништи визу. Рок за ту одлуку је истакао и Новак је веома близу да игра у Мелбурну. Одлука о његовом протјеривању ипак може бити донијета у уторак.

Сага око најбољег тенисера свијета трајала је пуних недјељу дана, али је близу краја и, срећом, у корист Ђоковића.

Информацију је поново први пренио локални портај Ејџ, који је све вријеме пратио ситуацију око Новака, на основу извора из Федералне владе Аустралије.

Међутим, српски навијачи и Ђоковићев тим још не могу да прогласе потпуни тријумф јер постоји могућност да му виза буде укинута у уторак.

Дугачак дан у Мелбурну почео је суђењем на којем су Ђоковићеви адвокати изнијели жалбу на одлуку Владе, аргументовано је одбранили и потврдили да је Србин имао комплетну документацију за медицинско изузеће, због чега је судија Ентони Кели пресудио у његову корист.

Наложено је да му буду враћени пасош, новчаник и остале ствари, као и да у року од 30 минута буде пуштен из хотела за мигранте у којем је био притворен.

Одмах је било јасно да је тада добијена само прва рунда јер је постојала могућност да му, одлуком министра Хока, поново буде поништена виза.

Хок је имао четири сата да то учини и, како је то вријеме истекло, новинари Ејџа сазнају се да неће супротстављати одлуци Федералног суда.

Ускоро опширније… 

The post Ђоковић постаје слободан човјек, министру истекао рок за одлуку о депортацији appeared first on ФИЛТЕР.

Политиколози и правници са све већом пажњом посматрају трансформацију Аустралије током 18 мјесеци пандемије у смјеру тоталитарне дистопије.

То што Аустралија више не функционише као јединствена земља док су Аустралијанцима нека од темељних грађанских права суспендована, аустралијске власти могу да правдају малим бројем смрти од ковида, али је притом нејасно гдје су тачно границе амбиција политичара да спроводе потпуну контролу над свакодневним животом, пише “Јутарњи лист”.

Уз то што су епидемиолошки јако радикални, у Аустралији мјењају законска решења која ће дословно омогућити претварање државе у Великог брата кад је у питању било чија приватност у дигиталном животу, што нема никакве везе с пандемијом.

Јесмо ли игром случаја добили прву праву модерну тоталитарну државу? И гдје је током 2020/2021. нестала осјетљивост на задирање у приватност и темељна права? Јесу ли промјене у Аустралији толико дубоке да мјењају основе њиховог политичког поретка? Је ли Аустралија уопште остала функционална демократија?

Опис ситуације у Аустралији

Хиљаде аустралијских држављана заглавило је у иностранству јер је немогуће удовољити строгим одредбама о нужној хотелској изолацији коју на различите начине дефинишу поједине аустралијске државе. Између тих осам аустралијских држава, у зависности од поједине државе, свако мало затварају се границе. Стога Аустралија већ мјесецима не функционише као једна земља, него као осам држава. У августу је границом између Kвинсленда и Новог Јужног Велса патролирала војска као да се ради о граници двије државе између којих влада висока напетост, па чак и војни сукоб.

Поједине аустралијске државе притом епидемиолошке мјере постављају тако да дискриминишу грађане из других држава као да се ради о странцима, можда чак и ванземаљцима. Западна Аустралија тражи од грађана који живе у Новом јужном Велсу потврду о томе да су цјепљени ако желе да уђу у њихову државу. Што је донекле логично, иако је нејасно зашто они који нису цјепљени могу да се крећу у једној држави, али не смију ван ње.

У Kвинследну су, пак, забранили улазак 14-годишњаку који је имао трансплантацију плућа, па није могао да оде на преглед код свог специјалисте у Kвинсленду. Kвинслендски политичари де факто су одлучили да се у болнице у њиховој држави смију примати само становници Kвинсленда. Је ли 14-годишњак свемирац који носи неки стравичан вирус који би могао заразити цијелу државу, па се третира као огромна сигурносна пријетња? Гдје је нестала емпатија?

Распад Аустралије на поједине државе политиколошки је, заправо, врло необичан. Аустралијски федерализам био је слаб. Средишње власти контролисале су 80 посто порезних прихода, а државе су биле зависне од трансфера из средишњег прорачуна. Тако су се с једног мјеста федералне државе контролисале, па и гурале у реформе. Но, примјеном ванредних овлашћења због пандемије владе појединих држава сада су предодредиле позиционирање цијеле Аустралије. Довољно је да једна од аустралијских држава онемогући доласке с међународних путовања и она тако де факто контролише границе Аустралије.

Kао посебан проблем показало се да су политичари у аустралијским државама испрва имали политичке користи од увођења локдауна јер им је расла популарност, па се наметање строгих рјешења претворило у својеврсно такмичење. Тако је дошло до тога да су у Аустралији хапшења и привођење у лисицама тинејџера који су се дружили на отвореном постале нормалне сцене, а од појаве делта-соја и раста броја случајева државе су почеле игру међусобних оптужби о “епидемиолошким пропустима” оних других држава.

Утицај централних власти тако је током пандемије брзо слабио. Покушале су израдити план епидемиолошког попуштања мјера у четири корака који се базирао на досезању стопе вакцинисаности од 80 посто, када би слиједило пуно отварање. Поједине државе одмах су се почеле опирати егзекуцији јасног плана. Један од државних шерифа одмах је рекао да пуног отварања може бити тек када се цијепе и дјеца млађа од 12 година иако нико у свијету у том тренутку није одобрио цијепљење тог дијела дјечје популације.

У Западној Аустралији локални политичари су одмах почели постављати питање зашто их средишње власти желе заразити. Поједине државе морале су, пак, одустати од зеро-ковид стратегија те дугих и исцрпљујућих локдауна због великих пробоја вируса, али је више-мање остала изражена тенденција појединих државних власти да имају више утицаја него прије. А утицај реализују забранама. У којој ће мјери након пандемије Аустралија остати јединствена? Тренутно је то тешко питање. У недавном истраживању чак се 54 посто грађана Западне Аустралије изјаснило да се осјећају као “Западни Аустралијанци”, не Аустралијанци.

Уз то, осјетљиво питање аустралијског федерализма, у Аустралији се врло значајно промијенило политичко виђење коришћења дигиталног надзора грађана као врло осетљивог питања. Kад је у питању орвелијански надзор, у Аустралији тренутно као да може проћи баш све. У Аустралији је развијена апликација темељена на дигиталним технологијама препознавања лица и геолоцирања како би власти, кад год желе, могле послати упит било којем грађанину, који је, пак, дужан снимити себе и локацију на којој се налази, те послати одговор у року од 15 минута. У противном га креће тражити полиција. Интригантно је да нема демонстрирања јавног незадовољства због таквог тоталитаризма.

Отишло је то и изван оквира пандемије. У августу је аустралијски парламент игнорисао препоруке парламентарног комитета за сигурност који је препоручио значајне промјене у приједлогу закона о дигиталном надзору. Аустралијска полиција добила је тако помало невјероватна дигитална овлашћења уз нејасне критеријуме када их тачно смију примјењивати. Уведен је тзв. налог податковне дисрупције који даје за право државним агенцијама да уз одговарајући налог “додају, копирају, бришу или мењају податке” на приватним уређајима. Тај налог за дисрупцију података власти могу добити у поступку тзв. хитне ауторизације тј. без одлуке судије на одговарајућој инстанци.

Аустралијске агенције добиле су новим законским рјешењем и могућност налога за преузимање рачуна који им омогућава контролу, па и укидање дигиталних рачуна. Тај налог могу добити на 90 дана, а у том раздобљу власник рачуна не мора знати да власти имају приступ његовом рачуну и да је под надзором. У основи, полицајац може користити ваш рачун баш као и ви те мотрити ваше активности како би прикупио потребне информације. И овај налог власти могу добити у скраћеном процесу хитне ауторизације.

Трећи иновативни налог који су добили у аустралијској полицији јесте налог за мрежне активности који им омогућава приступ свим мрежним активностима за које се сумња да су на неки начин илегалне. Притом је нејасна дефиниција “озбиљних” онлајн прекршаја, која је потребна за добивање таквог налога. У основи, овај налог омогућава широк надзор на друштвеним мрежама и платформама за размену порука. Ако полиција посумња да нетко користи ВацАп за криминалне поруке, моћи ће га контролисати. Овако прикупљене информације неће се моћи директно користити на суду, али ће послужити за добијање других налога.

Чак и ако занемаримо задирање у приватност грађана на темељу сумњи (без правих доказа), бизарно је да је усвојен закон који омогућава полицији да узрокује губитак података, дигиталних валута и правог новца. Отвара се и питање како је сада могуће заштитити новинаре и њихове изворе. И како је могуће да полиција компромитује нечији уређај без да презентује суду чврсте разлоге за нешто тако. И што је најважније: процес је постављен тако да се аустралијским грађанима не даје могућност правне одбране приватности.

Kомбинација нових законских рјешења за надзор у дигиталном свету с епидемиолошким радикализмом у Аустралији је заиста ушла у зону какву смо се надали да ћемо гледати само у мрачним филмовима научне фантастике.

Надајмо се да ћемо у овој пандемији на аустралском примеру научити да се ни у једном тренутку не смију занемарити темељни демократски стандарди надзора над одлукама које лимитирају темељна грађанска права какво је слобода кретања. Јако је лако доћи у напаст и помислити да то није битно док траје опасна пандемија. Међутим, јесте битно и увек ће бити битно.

The post Добили смо прву праву модерну тоталитарну државу?; “Имате 15 минута да се снимите гдjе сте” appeared first on ФИЛТЕР.