Јована Сусловски била је студент генерације на Факултету политичких наука у Сарајеву. На истом факулету је и магистрирала. Сан да преноси стечено знање новим генерацијама срушен је конкурсом за асистента у коме стоји да пријављени кандидати морају бити на евиденцији служби за запошљавање Федерације БиХ.

Јована живи у Источном Сарајеву и на евиденцији је Завода за запошљавање РС.

Њену објаву на фејсбуку, која је привукла много пажње због апсурдне ситуације у којој се нашла, преносимо у цјелости.

“Давне 2017. године сам магистрирала на Универзитету у Сарајеву, на Факултету политичких наука. Двије године прије тога, дипломирала, носилац сребрне значке. Била сам студент генерације, не најбоља на свом одсјеку, него на свим. Била бих још боља да ме на том путу нису обесхрабривала повремена разочарења. Није било лако путовати сваки дан из Грлице до Скендерије. Ишла сам пјешице до Храснице неких 40 минута, чекала аутобус за Илиџу, па трамвајем се возила на Скендерију. Истим путем и назад. Више сам била гладна и жедна, него сита.

У то вријеме запослен ми је био само један родитељ, а требало је финансирати мене и брата (студента медицинског факултета). Неријетко сам долазила мокра на факултет, после кише и снијега, јер аутобуске линије су чешће биле нередовне, него редовне. Срећом, данас то више није случај. Упркос томе, давала сам све од себе да будем редовна на предавањима, да будем што боља, да кад завршим факултет могу помоћи својим родитељима који су се толико жртвовали за нас.

На мастер студијама сам радила хонорарно чак два посла, те представљала ову државу на свјетском избору љепоте у Kини и остварила запажен резултат. Опет, била сам најбоља. Нисам редовно спавала, нити јела, али сам била најбоља на готово сваком испиту. Учила сам ноћу, ако нисам могла дању. Сигурна сам да моје бројне колеге и професори могу посвједочити исто. Од када сам завршила факултет, шансе за запослење није било. Безброј намјештених конкурса, одбијеница, неправде о којој сам годинама ћутала. Умјесто мене примани су људи којима сам давала инструкције, који су једва завршавали приватне факултете, који су годинама у бројним политичким партијама, којима родбинске везе обезбјеђују све у животу. Мјеста за студента генерације није било. Вјероватно бих ћутала и даље, да ме ситуација од данас није посебно погодила.

Сви који ме познају, знају да ми је сан радити на факултету, те уписати докторске студије. Маштала сам о дану када ће конкурс бити објављен и када ћу моћи аплицирати на мјесто асистента на матичном одсјеку. Вјеровала сам да је то тренутак којег требам чекати и посао који ће обезбиједити егзистенцију мојој дјеци. Kада су ми говорили да напустим ову државу са својим кћеркама говорила сам да не желим, да имам жељу и вољу да наставим своју каријеру на мјесту гдје знају колико вриједим и могу и гдје се нећу морати никоме доказивати. Вјеровала сам да ме то мјесто чека. Данас ми је моје право одузето и моја жеља је уништена. Можда, чак, не бих ни била примјена на наведену позицију, али моје право да покушам неправедно ми је одузето.

Kада сам се уписивала на факултет, студентима из Републике Српске није било забрањено да студирају у Федерацији Босне и Херцеговине. Данас је, ипак, студентима из Републике Српске забрањено да аплицирају на конкурс.

Државо Босно и Херцеговино, мрзим што сам се у теби родила! Надам се да ће моја суза и суза сваког грађанина ове државе, којем су ускраћена основна људска права, стићи све вас на власти који сте нам скројили овакву судбину! Поздрављам вас са Завода за запошљавање Републике Српске, а ускоро, надам се, из неке друге државе!”

The post Јована је студент генерације ФПН Сарајево, али не може конкурисати за асистента appeared first on ФИЛТЕР.