Архив БиХ, задужен одлуком Савјета министара, у складу са одредбама Споразума о питањима сукцесије бивше СФРЈ /Анекс “Д”/, ради на копирању и дигитализовању архивске грађе од интереса за БиХ, према утврђеним приоритетима, и сачинио је листе потраживања архивске грађе из бивших савезних архива и других институција, рекла је директор Архива БиХ Данијела Мрда

Мрда, која је и члан Заједничке комисије по питањима из Анекса “Д” Споразума о питањима сукцесије бивше СФРЈ, који је ступио на снагу 2004. године, рекла је да је дужна обавијестити јавност о овом питању поводом информације која се појавила у медијима о приједлогу члана Предсједништва БиХ Дениса Бећировића да се на редовној сједници Предсједништва уврсти и размотри приједлог закључака о покретању конкретних активности с циљем омогућавања БиХ остваривања увида у архиве бивше СФРЈ и преузимања оригинала и копија које припадају БиХ.

– Ријеч је о огромној количини грађе која је настала у бившој СФРЈ у периоду од 1918. до 1991. године, те ће истраживање и сукцесија тих фондова трајати годинама. У досадашњем процесу сукцесије архива копирано је 123.330 докумената различитих фондова из архива бивше СФРЈ – навела је Мрда.

Она је додала да је од 2016. године нагласак на дигитализацији оригинала умјесто досадашње праксе да се оригинали прво копирају и да се затим ради дигитализација, саопштено је из Архива БиХ.

– У досадашњем процесу сукцесије архива дигитализована су 133.152 документа, укупно 256.482 документа – навела је Мрда.

Она је додала да државе насљеднице већ неко вријеме раде на идеји пројекта заједничке дигитализације архивске грађе бивше СФРЈ, а тај би се процес одвијао у архивима у Србији и све би државе насљеднице преузимале архивску грађу у дигитализованом облику.

– За тај је пројекат потребно обезбиједити политичку и финансијску подршку свих земаља насљедница, као и помоћ међународне заједнице, у оквиру финансијске помоћи за програм културе. Надлежни органи у БиХ дали су принципијелну сагласност за овакав приступ рјешавању овог питања – указала је Мрда.

Она је напоменула да Програмом рада у свакој години Архив БиХ планира активности на спровођењу Анекса “Д”, а о реализацији извјештава Савјет министара и Министарство финансија и трезора у складу са њиховим обавезама, као и са закључцима које добијају од Савјета министара.

– Архив БиХ је 2016. године договорио са Архивом Југославије да нам бесплатно уступи простор, те од тада Архив БиХ на властитој опреми дигитализује документа која су од интереса за БиХ. У складу са закључком Савјета министара смо интензивирали те активности и само у прошлој години дигитализовали нешто више од 78.000 докумената – истиче Мрда.

С обзиром на то да је Архив БиХ смјештен у згради Предсједништва БиХ, Мрда додаје да имају одличну дугогодишњу сарадњу са службама Предсједништва, и да су, како каже, у најмању руку изненађени да у припреми оваквих закључака, Денис Бећировић или неко од његових сарадника није контактирао, нити посјетио Архив БиХ како би добили тачну информацију о активностима на спровођењу Анекса “Д”.

– Количина архивске грађе, степен сређености и обрађености, очуваност, као и мјесто и услови смјештаја и кориштења, материјалне могућности, само су неки од условљавајућих фактора који послу на реализацији Анекса “Д” одређују комплексност и дугогодишње трајање, о чему би господин Бећировић као историчар требало да зна – закључила је Мрда.

Члан Предсједништва БиХ Денис Бећировић предложио је да се сутра на редовној сједници Предсједништва БиХ уврсти и размотри Приједлог закључака којим се задужује Савјет министара да покрене конкретне активности с циљем омогућавања БиХ остваривање увида у архиве бивше СФРЈ и преузимање оригинала и копија које припадају БиХ.

The post Мрда: У најмању руку смо изненађени Бећировићевим приједлогом appeared first on ФИЛТЕР.

Међу црвеним корицама старог фото-албума испричана је историја једне сарајевске породице. Успомене су сачуване али потрага за потомцима траје пуне три деценије.

Данијела Мрда, директор Архива БиХ, за портал Филтер открива причу о албуму који већ тридесет година чека власнике. На молбу директора Историјског архива Ужице, Жељка Марковића, са нама дијели податке у нади да ћемо заједно пронаћи потомке сарајевске породице.

Прича почиње у ратом захваћеном Сарајеву. Стари фото-албум лежао је заборављен у подруму једне зграде на Марин Двору. Ту га је случајно пронашла Душанка Шепић која је одлучила сачувати нечије упомене вјерујући да ће албум предати у праве руке.

Душанка је живјела у згради на Марин Двору а када се након рата, накратко вратила, тражећи своје, набасала је на нечије успомене. У забаченом дијелу подрума угледала је стари фото-албум. Знала је само да та породица није живјела у њеној згради. Пошто су остали станари већ напустили зграду, а не знајући чији је албум и како је ту доспио, узела га је с надом да ће касније пронаћи власнике. Ратни вихор је одвео у Србију а након дугогодишњих покушаја да сазна чији је албум, одлучила је да посао тражења препусти другима.

Албум је дала свом брату Милораду Мисаиловићу који се за помоћ обратио Историјском архиву у Ужицу. Директор ужичког архива Жељко Марковић је још 2017. године затражио помоћ медија у Србији у ширењу приче о албуму. Распитивали су се, настојали сазнати било шта али никакве информације о власницима албума до данас нема.

Стари фото-албум је заправо свједочанство о скоро вијеку живота једне породице у Сарајеву. На основу фотографија закључак је да је ријеч о тада добростојећој српској породици.

Све почиње сликама старог Сарајева и то још од 1878. године. Углавном су ту фотографије чланова породице са уписаним именима, али нигдје у албуму нема презимена. Када правите породични албум вјероватно не размишљате да ће и тај податак једнога дана некоме затребати… Ипак је то албум ваше породице.

У њему су фотографије више генерација једне породице. Помињу се Мира, Владан, Бела. Забиљежено је да се Мира родила 1936. године а Владан 1940. Један мушкарац из те породице био је у војсци у Новом Саду 1939. године, а испод фотографије једне лијепе дјевојке која је забиљежена 1932. пише “Мис академика”.

Ту су и сли­ке са вјен­ча­ња, за­тим оне са ули­ца Са­ра­је­ва, Ко­њи­ца, Це­ља, са ље­то­ва­ња у Ши­бе­ни­ку, Хер­цег Но­вом, Ул­ци­њу. Слика­ли су 1937. и свој лук­су­зни ауто­мо­бил. По­ми­ње се у јед­ном пот­пи­су се­ло Пе­тро­ви­ћи на Тре­бе­ви­ћу…

На посљедњој фотографији уписана је 1967. година. На фотографији је већ поменута Мира са једном старијом женом.

Вјерујемо да ће се међу читаоцима овог текста пронаћи неко ко на основу изнесених података може знати о којој породици је ријеч. Душанкина жеља је тог ратног дана, када је напуштала Сарајево, била да сачува туђе успомене. Остваримо њену жељу и помозимо да скоро вијек породичних успомена коначно нађе своје потомке.

Уколико имате информације које нам могу помоћи, јавите нам се на фејсбук и инстаграм страницу, или на мејл citajfilter@gmail.com.

Писати можете и директору Архива БиХ Данијели Мрда, која је са нама подијелила ову причу direktor@arhivbih.gov.ba

The post Успомене једне породице: Чији је фо­то-ал­бум из ратног Сара­јева? appeared first on ФИЛТЕР.

Директор Архива БиХ Данијела Мрда и Државног архива Србије Мирослав Перишић потписали су вечерас у Источном Сарајеву протокол о сарадњи ове двије институције, којим је дефинисана сарадња на трогодишњем пројекту анализирања и представљања историјске грађе и чињеница о Србима у Сарајеву.

Након потписивања протокола о сарадњи, на Тргу “Србија” отворена је и изложба “Сарајевски атентат – историјски контекст у свјетлу докумената Архива БиХ” и представљена књига “Сарајевски атентат – повратак документима” аутора Мирослава Перишића.

Мрда је новинарима рекла да је данашње потписивање само наставак и продубљивање дугогодишње и успјешне сарадње.

“Осим размјене истраживача, ово ће бити прилика да се сви запослени у Архиву БиХ континуирано и стручно усавршавају, јер су наше колеге у Државном архиву Србије на много вишем нивоу у смислу техничке подршке, коју ће у наредном периоду пружити и нама. Биће то прилика и за размјену искустава и реализацију заједничких пројеката”, нагласила је Мрда.

Мрда је навела да је данашња изложба један од успјешно реализованих заједничких пројеката, јер је допуњена документима из Државног архива Србије.

“Изложбом смо покушали да кроз један нови начин кроз приказ докумената из фондова Архива БиХ прикажемо све оно што је претходило Првом свјетском рату, самом атентату и ономе што се дешавало након тога. Документ је једини сигуран извор истине и ова изложба је заснована на документима, као једином извору истине и ономе чему се сви требамо вратити”, указала је Мрда.

Мрда сматра да је направљена одлична ретроспектива сарајевског атентата, догађаја који је потресао свијет.

“Направили смо и каталог, који можда као додатак у наставном процесу може послужити свим наставницима историје и ученицима који буду жељели да сазнају више током обраде одређених наставних јединици, које се тичу овог периода”, истакла је Мрда.

Перишић је навео да су архиви установе које су чувари памћења и баштиници идентитета, без којих нема историјске науке.

“Документ није историја, али без документа нема историје. На овој изложби је приказан само један мањи број докумената које наша два архива чувају. Потребна нам је размјена сазнања, контакти, стручна обогаћивања и надам се да ћемо кроз неколико година имати са чим да се похвалимо и када су у питању други заједнички пројекти”, рекао је Перишић.

Замјеник начелника Александар Kостовић нагласио је да не постоји боље мјесто за овакву изложбу, с обзиром на то да се Трг “Србија” налази на простору некадашње касарне “Слободан Принцип – Сељо”, назване по Гавриловом братићу.

“Људи који су тада давали име тој касарни нису могли замислити да ће једног дана на том мјесту бити споменик Гаврилу Принципу и истоимени парк, а ево данас и изложба. Ни они што се радовали и трљали руке приликом егзодуса сарајевских Срба 1996. године нису могли да замисле да ће бити направљен један нови град”, рекао је Kостовић.

Он је додао да ни они који су 1941. године у Јасеновац одвели Душана Јефтановића, вјероватно нису могли замислити да ће се једног дана појавити његова унука да тражи своју имовину.

“То се све дешава зато што познајемо нашу историју и чињенице, а чињеницама се најбоље борити против онога са чим се свакодневно суочавамо. Због тога су овакве ствари важне, да би знали ко смо били и ко смо сада и гдје идемо”, истакао је Kостовић.

Осим бројних грађана, данашњем догађају присуствовали су и ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Kулић и амбасадор Србије у БиХ Александар Ђорђевић.

The post У Источном Сарајеву потписан протокол о сарадњи архива БиХ и Србије appeared first on ФИЛТЕР.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Kатић рекао је Срни да је данас потписао веома важан Протокол о сарадњи са Архивом БиХ којим ће бити успостављена озбиљна сарадња у области научно-истраживачког рада, иновација, културе и умјетности, те публицистике.

Kатић је рекао да је Протокол потписао са директором Архива БиХ Данијелом Мрдом, те навео да ће се сарадња одвијати у оквиру заједничких пројеката и изложби, те других скупова и дјеловања на другим подручјима од заједничког интереса.

Према његовим ријечима, прва заједничка активност биће велики изазов, али и велики понос – у оквиру манифестације “Принципови дани” и поводом 30 година општине Источно Ново Сарајево. Kатић је појаснио да ће организовати изложбу о сарајевском атентату, представљајући аутентичне историјске материјале и приказе једне историјске епохе.

Он напомиње да ће у наредном периоду стручни тимови обје институције радити на селекцији и конципирању саме поставке, те ће грађани у јуну имати прилику да виде неке од највреднијих комада грађе из историје.

“У наредним годинама планирамо историју сарајевских Срба приказати кроз аутентичне приказе и историјске доказе битисања и живота нашег народа на овим просторима, чувајући истину од заборава”, истакао је он.

Kатић је захвалио Мрди и њеним сарадницима за добродошлицу и исцрпну презентацију доступних материјала, уз увјерење да ће потписани Протокол бити почетак плодоносне сарадње и великих резултата.

The post Потписан протокол о сарадњи Општине Источно Ново Сарајево са Архивом Босне и Херцеговине appeared first on ФИЛТЕР.

Општинску управу Источно Ново Сарајево данас су посјетили директор Архива Србије др Мирослав Перишић и директор Архива БиХ Данијела Мрда.

Састали су се са начелником општине Јованом Катићем и замјеником начелника Александром Костовићем.

Катић је истакао да се радује заједничким припремама у организацији манифестације “Принципови дани”, као и активностима које ће Општинска управа организовати у наредној години поводом 30 година њеног постојања.

„Осим тога, разговарали смо о активностима које ће проводити Архиви у партнерству, а тичу се кретања сарајевских Срба и њиховог значаја за историју Сарајева и вјерујемо да ће резултат бити веома значајан за наш народ и будуће активности“, рекао је Катић.

Катић је поручио да веома цијени подршку, те да је сигуран да ће сарадња изњедрити конкретне и значајне резултате.

The post Директор Архива Србије у посјети Општини Источно Ново Сарајево appeared first on ФИЛТЕР.

Директор Архива БиХ Данијела Мрда данас је у Сарајеву отворила изложбу “Kроз збирке и фондове”, поводом 74. Дана архива и архивске службе у БиХ, која се састоји од различитих докумената, карата и мапа грађевинских премјера у оригиналним облицима из Аустроугарског периода.
Мрда је новинарима рекла да јој посебно задовољство и част што се изложба први пут у историји Архива БиХ организује у просторијама ове институције.

“Извршили смо селекцију, што је био готово немогућ задатак, јер је културно насљеђе и архивска грађа коју ми посједујемо национално благо из којег је тешко извршити селекцију. Захваљујући нашим изузетно стручним архивским радницима направили смо селекцију и обухватили све историјске периоде и важне датуме”, истакла је Мрда.

Према њеним ријечима, припремили су лијепу збирку различитих докумената, карата, као и мапа грађевинских премјера из Аустроугарског периода у оригиналним облицима.

Мрда је најавила да ће 75 година постојања Архива БиХ обиљежити бројне тематске изложбе наредне године, које ће бити занимљиве за све љубитеље, како историје, тако и културе на овим просторима.

“Јавности у БиХ планирамо представити документ који до сада Архив БиХ никада није показао, а то је препис једне од повеља с краја 14. вијека”, нагласила је Мрда, не желећи да износи више детаља.

Током данашње изложбе представљен је 49. и 50. двоброј часописа који издаје Архивистичко удружење БиХ.

Новоизабрани предсједник Удружења Владан Вуклиш рекао је да је ово удружење више деценија водећа струковна организација на простору БиХ.

Вуклиш наглашава да је архивска струка у БиХ релативно мала у односу на број становника и архивске грађе коју чувају и убједљиво их има најмање у региону.

“Архивистичко удружење у неком догледном периоду са архивским институцијама у БиХ планира да се бави питањем имлементације интегрисаних софтверских рјешења за архивски опис, обраду архивске грађе, као и изградњом инфраструктуре за процес дигитализације који је предстоји архивима у БиХ”, појаснио је Вуклиш.

Вуклиш је рекао да ће дигитализација омогућити напредовања и интегрисање података система и омогућавања њихове што лакше претраге и веће доступности.

The post Отворена изложба “Кроз збирке и фондове” Архива БиХ appeared first on ФИЛТЕР.

Директор Архива БиХ Данијела Мрда изјавила је Срни да је дигитализација архивске грађе на листи приоритета Архива, те да ће се у наредном периоду, осим на сређивању грађе и фондова, радити и на стручном усавршавању кадра, међународној сарадњи, организовању властитих изложби, те активностима по питању сукцесије бивше СФРЈ у вези са Анексом Д споразума.

Мрда, која од марта обавља функцију директора Архива БиХ, истиче да је ово за њу велики професионални изазов, због обимности посла.

“Морам истаћи да је сарадња са архивима у Србији и Архивом Југославије на изузетно високом нивоу, као и са осталим архивима земаља бивше СФРЈ и региона. Изузетну сарадњу имамо са Државним архивом Турске на пројекту дигитализације архивске грађе из османског периода која се налази у архивима како у Републици Српској, тако и у Федерацији БиХ /ФБиХ/”, изјавила је Мрда.

Мрда напомиње да је Архив БиХ једна од најзначајнијих институција које баштине културно-историјско насљеђе БиХ и као такав посједује око 15 километара архивске грађе из нешто више од 400 фондова и библиотеке која има 15.000 монографских публикација, те периодику од 19. вијека па до данас, доступну за истраживаче у читаоници архива.

Говорићи о посљедицама које је Архив БиХ претрпио у пожару, током протеста 2014. године, Мрда сматра да јавност уопште није свјесна непроцјењиве и ненадокнадиве штете која је тада настала.

Према њеним ријечима, немогуће је утврдити колика је штета нанесена тог дана грађанима БиХ.

“Око 600 архивских кутија, односно 300.000 листова је неповратно уништено, а огроман број оштећене архивске грађе која је у нашој скромној лабораторији за рестаурацију, тешко да ћемо рестаурирати у наредних 20 година без адекватне стручне и финансијске помоћи. Остаје озбиљан укус горчине због ненадокнадивог губитка једног дијела заједничке историје”, истакла је Мрда.

С обзиром на то да се Архив БиХ од његовог оснивања налази у згради Предсједништва БиХ, Мрда истиче да је простор који користе веома разуђен, што успорава и отежава рад.

Депои у којима се чува архивска грађа због специфичних захтјева морају бити адекватно технички опремљени.

“У претходном периоду обновљен је већи број депоа, али још имамо потребу за реконструкцијом и обновом простора у који бисмо одложили архивску грађу за шта су нам потребна финансијска средства која ћемо покушати обезбиједити из више извора“, навела је Мрда.

Када је у питању дигитализација, Мрда каже да нису направили значајне искораке, те додаје да је то скуп и сложен процес, али и да је један од најбитнијих на листи приоритета рада.

“Тренутно наш тим, уз подршку спољних сарадника, ради на изради пројекта за успостављање мрежног система и дигитализацију архивске грађе у Архиву БиХ. Процес дигитализације је вишегодишњи пројекат који је посебно сложен због рада на веома осјетљивој архивској грађи различите старости, димензија и структуре”, појаснила је Мрда.

Она је рекла да је пандемија ковида 19 утицала на рад Архива у смислу смањеног обима рада са странкама, истраживачима, али и због одсуства одређеног броја радника са посла.

“Надамо се да је овај тешки период иза нас, те да ћемо наставити рад у пуном капацитету”, додала је Мрда.

Мрда каже да Архив Бих има 21 запосленог, те да постоји потреба за стручним кадром, јер је обим посла исувише велики за овај број људи.

“Посебно бих истакла потребу за ангажовањем архивиста, историчара и професора језика и књижевности који би стручним знањима помогли ефикаснијем раду Архива”, рекла је Мрда.

Према њеним ријечима, у Архиву раде изузетни стручњаци – архивисти, техничари и други запослени који на свој скроман начин, својствен радницима у области науке и културе, дају немјерљив допринос у очувању културног и историјског насљеђа у БиХ.

“Надам се да ће у наредном периоду наш рад бити препознат у пуном капацитету и адекватно вреднован”, поручила је Мрда.

The post Мрда: Дигитализација архивске грађе на листи приоритета appeared first on ФИЛТЕР.

Делегација Архива Босне и Херцеговине, коју је предводила директорица Данијела Мрда у пратњи замјеника Шимуна Новаковића и Домазет Синише, вишег архивисте, боравила је у радној посјети Архиву Југославије у Београду.

Током састанка са директором Архива Југославије, др Миланом Терзићем и архивским савјетником Ранком Рађеновић, било је говора о наставку и унапријеђењу сарадње на пословима сукцесије архивског градива, размјени стручних публикација, те о могућностима организовања заједничких изложби и размјене стручних кадрова.

Архив Југославије и Архив Босне и Херцеговине дијеле заједничку историју, културну баштину, па и свакодневне проблеме са којима се данас суочава архивска струка и тај заједнички напор је изродио вишегодишњу традицију добрих и колегијалних односа између ове двије институције.

Делегација је посјету искористила и за обилазак изложбене сале, читаонице, депоа и радних просторија, како би се из прве руке информисала о конкретном процесу рада, те имплементирала сва позитивна искуства у својим будућим планираним активностима.

The post Посјета делегације Архива Босне и Херцеговине Архиву Југославије appeared first on ФИЛТЕР.

У Архиву БиХ данас је обављена примопредаја дужности између досадашњег и новог директора.

Данијела Мрда је дужност преузела од Саше Клепића, досадашњег директора Архива.

“Жеља ми је да Архив Босне и Херцеговине настави путем развоја и остане лидер архивске службе у БиХ. Урађен је велики посао који смо зацртали на почетку мандата, а то је рестаурација складишног простора и депоа, чиме је вриједна архивска грађа заштићена од пропадања за дужи период. Посла у Архиву увијек има и сигуран сам да ће ново руководство наставити у позитивном смјеру” нагласио је Клепић.

Данијела Мрда је изразила задовољство што долази на чело институције која јој је блиска по личном професионалном интересу и у којој раде људи који воле свој посао, наведено је на званичној веб страници Архива БиХ.

“Сви смо један стручан тим и заједничким залагањем руководства и запослених не очекујем да ће бити нерјешивих проблема у годинама које су пред нама”, истакла је Мрда.

Савјет министара БиХ 17. марта именовао је Данијелу Мрду за директора, а Шимуна Новаковића и Фуада Охрановића за замјенике директора Архива Босне и Херцеговине. Они су изабрани као најбоље рангирани кандидати након завршене процедуре јавног конкурса у складу са мишљењем Агенције за државну службу БиХ.

Мрда је, до преузимања дужности директора Архива БиХ, била директор ОШ “Свети Сава” у Источном Новом Сарајеву и предсједник Актива директора основних школа Сарајевско-романијске регије.

Била је народни посланик у претходном сазиву Народне скупштине Републике Српске.

The post Данијела Мрда нови директор Архива БиХ appeared first on ФИЛТЕР.